ВИЗАНТИЈСКА ЕРА (од 5508. год. п. н. е.)

Пророчанства о цару Киру или Сиријусу као месији.​

Јездра 1:1-7

1 Прве године владавине Кира,а краља Персије, да би се испунила Јеховина реч објављена преко Јеремије,б Јехова је подстакао* персијског краља Кира да по целом свом краљевству усмено и писменов објави следеће:2 „Овако каже персијски краљ Кир: ’Јехова, Бог небески, дао ми је сва земаљска краљевстваг и заповедио ми да му саградим дом у Јерусалимуд у Јуди. 3 Ко год међу вама припада његовом народу, нека његов Бог буде с њим. Нека иде у Јерусалим у Јуди и нека поново сагради дом Јехове, Израеловог Бога – правог Бога – чији је дом био у Јерусалиму*. 4 Свакоме ко живи као странацђ у неком месту нека људи из тог места помогну, дајући му сребро, злато, друга добра и стоку, као и добровољне приносе за дом правог Богае у Јерусалиму.‘ “5 Тада су поглавари Јудиних и Венијаминових племенских породица, свештеници и Левити – сви које је подстакао* прави Бог – кренули да поново саграде Јеховин дом у Јерусалиму. 6 А сви који су били око њих помогли су им тако што су им дали предмете од сребра и злата, друга добра, стоку и драгоцености, као и добровољне приносе за Божји дом.7 Краљ Кир је такође наредио да им се дају предмети који су припадали Јеховином дому, а које је Навуходоносор раније однео из Јерусалима и ставио у дом свог бога.ж

Јездра 6:3-5

3 „Прве године владавине краља Кира, краљ Кир је издао наредбу за Божји дом у Јерусалиму:а ’Нека се тај дом поново изгради као место где ће се приносити жртве. Нека му се утврде темељи, и нека буде висок 60 лаката* и широк 60 лаката.б 4 Нека има три реда великог доваљаног камења и један ред греда.в Трошак нека сноси краљев двор.г 5 Исто тако, нека се златне и сребрне посуде из Божјег дома, које је Навуходоносор узео из храма у Јерусалиму и донео у Вавилон,д врате на своје место у храму у Јерусалиму и нека се чувају у Божјем дому.‘ђ

Исаија 44:28

28 Говорим о Киру:а ’Он је мој пастири извршиће све што желим.‘бЈа говорим о Јерусалиму: ’Опет ће се изградити‘,и о храму: ’Положиће се његови темељи.‘ “в
 

Јездра 6:3, 4

3 „Прве године владавине краља Кира, краљ Кир је издао наредбу за Божји дом у Јерусалиму:а ’Нека се тај дом поново изгради као место где ће се приносити жртве. Нека му се утврде темељи, и нека буде висок 60 лаката* и широк 60 лаката.б 4 Нека има три реда великог доваљаног камења и један ред греда.в Трошак нека сноси краљев двор.г

Немија 2:1-6

2 Месеца нисана*, двадесете годинеа владавине краља Артаксеркса,б пред њим је стајало вино, а ја сам као и обично узео вино и дао га краљу.в Никада раније пред њим нисам био тужан. 2 Зато ми је краљ рекао: „Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? Мора да је нека туга у срцу.“ Тада сам се много уплашио.3 Затим сам рекао краљу: „Нека је краљ жив довека! Како да не будем тужан кад град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а врата су му спаљена?“г 4 Краљ ме је тада питао: „Шта онда желиш?“ Ја сам се одмах помолио Богу небеском.д 5 Затим сам рекао краљу: „Ако је краљу по вољи и ако сам као твој слуга стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град где су гробови мојих предака, да га обновим.“ђ 6 Краљ ме је пред краљицом, која је седела поред њега, упитао: „Колико ће трајати твоје путовање и кад ћеш се вратити?“ Кад сам му рекао кад ћу се вратити, краљу је то било по вољи и пустио ме је да идем.е

Данило 9:24, 25

24 „Седамдесет је недеља* одређено твом народу и твом светом градуа да се оконча преступ, да се учини крај греху,б да се очисти кривица,в да се уведе вечна праведност,г да се запечате визија и пророчанство*д и да се помаже Светиња над светињама. 25 Зато треба да знаш и да разумеш: Од часа кад се објави заповест да се Јерусалим обнови и поново саградиђ па до Месије*,е Вође,ж проћи ће 7 недеља, а онда још 62 недеље.з Јерусалим ће бити обновљен и поново саграђен с тргом и опкопом, али у тешко време.
 

Немија 2:1-6

2 Месеца нисана*, двадесете годинеа владавине краља Артаксеркса,б пред њим је стајало вино, а ја сам као и обично узео вино и дао га краљу.в Никада раније пред њим нисам био тужан. 2 Зато ми је краљ рекао: „Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? Мора да је нека туга у срцу.“ Тада сам се много уплашио.3 Затим сам рекао краљу: „Нека је краљ жив довека! Како да не будем тужан кад град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а врата су му спаљена?“г 4 Краљ ме је тада питао: „Шта онда желиш?“ Ја сам се одмах помолио Богу небеском.д 5 Затим сам рекао краљу: „Ако је краљу по вољи и ако сам као твој слуга стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град где су гробови мојих предака, да га обновим.“ђ 6 Краљ ме је пред краљицом, која је седела поред њега, упитао: „Колико ће трајати твоје путовање и кад ћеш се вратити?“ Кад сам му рекао кад ћу се вратити, краљу је то било по вољи и пустио ме је да идем.е
 
Današnja pravoslavna Nova godina, koja i dan-danas stoji u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, vuče svoje poreklo iz vizantijskog kalendara i posredno ima korenje sve do Oktavijana Avgusta.

Izvorno, vizantijska godina je tralaja od 23. do 22. septembra. U natpisu prokonzula Pavla Fabija Maksima, od 8. godine pre naše ere, u rimskoj provinciji Aziji određeno je da će godina počinjati na Oktavijanov rođendan, u prvom mesecu u godini, kajsaru (po Cezaru). U gradovima Male Azije u prvom veku naše ere, Efesu i Pamfiliji, ovo će biti prihvaćeno, a docnije će se raširiti u Istočnom rimskom carstvu i postati i definitivno opšte prihvaćena, službena vizantijska godina.

Za vreme cara Lava I (457-474) u 462/3. godini prebaciće Novu godinu na sam početak meseca, 1. septembar. Odluka je pala verovatno jerbo je praktičnije da godina počinje početkom meseca, a ne u sredini, ali čini mi se da je skorašnja hristijanizacija Rimskog carstva doprinela toj odluci, jerbo je prihvatljivije da godina ne počinje baš na rođendan paganskog rimskog cara.

Car Dušan će ozvaničiti ovakvu godinu posle proglašenja za cara 1345. godine i tako će septembarsko računanje postati i službeno srpsko, te ostati zahvaljući Pravoslavnoj crkvi sve do današnjeg dana (mada se zbog starog kalendara i nagomilane greške kroz vekove, obeležava 14, umesto 1. septembra).

Inače, sa astronomskog stanovišta pomeranje početka godine na početak meseca bilo je možda čak i manje logično, zato što je 23. septembar predstavljao uvek (kao i danas) svojevrsnu prekretnicu, kao (otprilike) okvirno vreme jesenje ravnodnevnice. :zlud: Dok nema indicija da je Oktavijanov rođendan bio naknadno pomeren na ovaj datum, da bi odgovarao jednom važnom događaju iz prirode, u grčkoj tradiciji još iz doba antike postoji običaj obeležavanja septembarske ravnodnevnice kao početka ciklusa (što je možda bio, kao što nagovestih, i razlog da se u hrišćanskoj epohi napravi raskid). U starogrčkoj mitologiji, na taj dan se Persefona vraća svom suprugu Hadu u podzemni svet.



gde će provesti jedan deo godine (ostatak provodi sa majkom, Demetrom).

Septembar 23. je dan Začeća Sv. Jovana Krstitelja, a što je po naraciji Novog zaveta trebalo da bude prvi događaj. Istog kada i Avgustov rođendan.

Septembra 1, pak, Isus je ušao u sinagogu u Nazaretu: http://www.spc.rs/sr/crkvena_nova_godina_7

http://www.spc.rs/sr/nachalo_indikta_crkvena_nova_godina
 
Poslednja izmena:

Back
Top