Мало је вас тзв."српских националиста" који сте заиста прочитали Резолуцију СБ УН, иначе релативно кратак текст и може се лако наћи на нету. Ви волите да "читате" оно шта није написано, то јест да прихватате манипулацију СПС-ЈУЛ-СРС-а смишљену већ 1999. године, а која каже да Резолуција СБ УН 1244 "чува суверенитет и територијални интегритет Србије" и ништа друго осим тога. А требали би да се већ једном запитате зашто се Косовски Албанци позивају Резолуцију СБ УН 1244, као и зашто се свака држава када признаје Косово позива на Резолуцију СБ УН 1244.
Наиме, пре него што је Резолуција Савета безбедности бр. 1244 усвојена, претходиле су јој чак четири резолуције Савета безбедности УН, а које су се односиле на сукоб на Косову, цивилне жртве међу Косовским Албанцима и на десетине хиљада албанских избеглица. Савет безбедности је донео те резолуције позивајући се на Седмо поглавље Повеље УН које се односи на поштовање основних људских права, а која су била угрожена на Косову.
Прва од четири Резолуције које су претходиле Резолуцији 1244, усвојена је у марту 1998, па је годину дана пре НАТО интервенције, Савет безбедности упозорио Балканског касапина да његова војска и полиција престане да примењује насиље над албанским цивилима, као и да ОВК обустави своје акције против полиције.
СР Југославији је тада био уведен је ембарго на увоз оружја, а Америка је замрзла имовину и рачуне власника из СРЈ. Већ тада је Савет безбедности УН тражио од Тужилаштва Хашког трибунала да пружи информације о злочинима Балканског касапина почињеним над цивилима на Косову. Где ћеш јаче упозорење, посебно ако је за ову Резолуцију бр. 1160 гласала је и Руска Федерација (која је гласала и за све остале резолуције посвећене Косову).
У следећој Резолуцији, број 1199 од 23. септембра 1998., Савет безбедности УН најоштрије осуђује употребу силе од стране полиције и војске Балканског касапина, а која је изазвала прогон 230 000 Косовских Албанаца. Овај податак изнео је лично тадашњи генерални секретар УН Кофи Анан.
Савет безбедности тада опет позива на политичко решење које ће да помогне да Косово обезбеди "аутономију и самоопредељење". Ове препоруке ће касније да створе оквир за доношење Резолуције СБ УН 1244, а касније су створиле правни оквир за проглашење независности Косова. Све чланице Савета безбедности, па и Руска Федерација (осим НР Кине која је традицинално била уздржана), гласају за ову Резолуцију.
Месец дана касније, Савет безбедности УН драматично изјављује да је мир угрожен, позивајући се поново на Поглавље Седам Повеље УН, тражећи од СРЈ да спроведе раније резолуције, а повод је био масакр у селу Горње Обриње на Косову, где су снаге Балканског касапина масакрирале више од 20 албанских цивила,
укључујући жене и децу.
Савет безбедности УН прихвата и подржава споразум о доласку Верификационе мисије на Косово ОЕБС, чији је шеф био Вилијем Вокер.
Pogledajte prilog 1483276
"Издајник" Никола Сандуловић и Вилијем Вокер
НАТО покреће интервенцију 24. марта 1999.
У време бомбардовања, 14. маја 1999. нова Резолуције СБ УН упозорава на хуманитарну катастрофу на Косову и тражи приступ свом особљу у угроженим подручјима.
После три месеца бомбардовања, Резолуција 1244, у чијем тексту Савет безбедности УН подсећа на сва своја раније упозорења упућена СРЈ а посебно на поглавље Седам Повеље УН које овлашћује Светску организацију да користи оружје након што исцрпи неоружане методама за решавање сукоба који угрожава мир.
Непотребно је посебно наглашавати да су сва упозорења УН игнорисана од стране Балканског касапина и његовог труста пилећих мозгова.
Резолуција 1244, у коју се кунете, каже да се мир на Косову нарушавао "насилним актима" против Косовских Албанаца које су "починиле владине снаге". Иста резолуција се позива на решење из Рамбујеа, а који је Балкански касапин тријумфално одбио да потпише. Ипак, СРЈ га је прихватила са Резолуцијом 1244 након уништавања српске инфраструктуре у тромесечном бомбардовању, НАТО је под мандатом КФОР-а ушао на Косово, а припадници војске и полиције Балканског касапина заувек су отерани са Косова.
Војно-технички споразум из Куманова је био чиста капитулација.
Тачно је да Резолуција 1244 поштује суверенитет и територијални интегритет тадашње СРЈ, али истовремено се у њеном тексту захтева да се поштује решење из споразума из Рамбуја. А у том споразуму се више него јасно каже да се после три године покреће међународни механизам за Косово који ће да одреди коначни статус Косова. Иначе том споразуму из Рамбујеа претходио је, такође у Рамбујеу, предлог споразума који је Балкански касапин такође одбио да потпише, а који је тражио само да званични Београд врати Косову његову уставну аутономију из Устава из 1974, без права на референдум о независности.