Vino je život

[fortes]

Da "potkrepim"gornji post ebo jednog zivotnog recepta:
Vinski gulaš
Za 4 osobe potrebno je: 500 g govedine, 200 g krompira, 1 dl gustog soka od paradajza, 2 dl crvenog vina, 4 glavice crnog luka, 50 ml suncokretovog ulja, kašika aleve paprike, kašičica kima, kašika suvih začina i so.

Meso isecite na komadiće jednake veličine i kratko ga ispecite na ulju u dubljoj šerpi. Izvadite ga i u toj masnoći izdinstajte krupno iseckani crni luk, vratite meso, dodajte kim, suve začine i 2,5 dl vode, pa pirjanite u poklopljenoj posudi na umerenoj temperaturi, povremeno dolivajući vodu. Pred kraj stavite alevu papriku, krompir isečen na kocke i paradajz sok. Krčkajte 10-ak minuta, sipajte vino i posolite. Kuvajte još nekoliko minuta i servirajte.

Krompir ide uz a ne u gulaš

Ja to pravim za 2 osobe: 300g junetine od plećke,3 srednje glavice luka, kašikica slatke paprike i kašikica ljute aleve,biber u zrnu, so malo vegete i lovorov list,vino i tomatino

Prvo izdinstam luk pa stavim meso koje izmešam i prekrijem lukom(kada imam pečurke i njih stavim ponekad), onda kad je meso uhvatilo,pospem paprikom, dodam vode taman da prekrije,so biber,lovorov list. Poklopim i krčka barem dva sata na laganoj vatri,posle dodajem tomatino i vino,vegete i puštam da se zgusne tj da se redukuje još barem pola sata.
Moj gulaš je gust,ljut i jak a onda uz njega volim pire krompir,kupus ili zelenu salatu i koju čašu vina

 

[proka]

pravi vojvodjanski recept, koliko mesa toliko luka

 

[Lada]

wow divni ste duki i ti...

Jedan Francuz je rekao: „Sve mode prolaze samo vino ostaje”.

 

[Lada]

U Bibliji, vino se spominje 521 put. Dioniz u Grčkoj i Bahus u Rimu bili su bogovi vina.

Od prastarih, mitoloških vremena, moć vina da uzvisi čoveka, da mu podari vedrinu i dar govora činili su ga u očima ljudi pićem bogova. Ljudi su voleli da zavire u svet božanskih pića pa je vino često otvaralo put do ženskih srca, ali uz božansku kapljicu su objavljivani i ratovi i sklapana primirja. Vinom se proslavljaju rođenja, obeležavaju uspesi, ali ono nije samo piće radosti, jer se njime ispraća i na poslednji počinak. Vino je bilo i ostalo cenjeno piće mnogih civilizacija. Moglo bi se reći da sve prolazi, samo dobro vino ostaje.

 

[Lada]

Zivot je previse kratak da bih pio lose vino ,kaze dragi nam proka

 

[Lada]

Vina za vođenje ljubavi
Posted on 20 Aprila, 2020 by Dr Dragutin Mijatovic

Postoje naučne studije koje garantuju da dobra crvena pomažu u krevetu. U svakom slučaju za Valentinovo, romantična večera, dobro vino, dobra muzika … i pogledajte šta se događa.

Može li vino pomoći da se večera sa parom u petak pretvori u romantičnu večer u kojoj se osjećaji javljaju, plamen želje zapaljuje, srca ubrzavaju, iskre skaču iz živčanih završetaka, a čaše završe napola prazne i napola leže na noćnom ormariću? Pa, umjereno, čini se da je tako. Baš kao što robne kuće predviđaju dolazak Božića ili proljeća, moglo bi se reći da je to i Valentinovo sa internetskim trgovinama vina, a sve su pokrenule posljednjih dana kako bi uhvatile klijenta u potrazi za jakim emocijama. Među onima koje smo pogledali, najupečatljiviji, su svoj katalog naslovili ovako: Vinos para hacer el amor – Vina za vođenje ljubavi (Wines to love love). Može li boca zaista pomoći da se noć završi između posteljine i sa raščupanom kosom?

José Luis Arrondo, šef odsjeka za Andrologiju bolnice de Navarra, dugo je branio prednosti sparivanja vina i seksa. Vino se, kaže on, pokazalo dobrim prijateljem srca (umjereno, naravno). “I to takođe ima p***s”, iako u manjoj mjeri “k******s i v****a”. I nakon tako odmjerenog izraza, naučno objašnjenje koje to podržava postaje nužno. “Uvijek pod pretpostavkom umjerene potrošnje”, kaže Arrondo, koji je o ovoj temi predavao u različitim dijelovima Španije, “vino može biti dobar saveznik seksualne aktivnosti iz jednostavnog razloga. Pokazalo se da je odličan vazodilatator. Drugim riječima, poboljšava dolazak krvi u sva područja tijela, što nesumnjivo pogoduje erekciji. ”



U slučaju žena, nastavlja on, “dolazi do povećanja estrogena i, prema tome, seksualne želje”.

I šta je najbolje za uspješno završiti posao, crveno, bijelo, ili razbludni šampanjac? Bez sumnje, kaže Arrondo, crveno vino: “Ima više kardiovaskularnih blagodati od ostalih vina i zato nudi veću zaštitu genitalnog aparata”. Bijela pjenušava dobro djeluju u predigri, Cava, Šampanjac,… ostajete napola gotovi.

Doktor nije jedini koji o tome nešto zna. Takođe stručnjaci i popularizatori svijeta vina, poput katalonke Meritxell Falgueras, koja u svojoj knjizi ‘Vina iz vašeg života’ (Los vinos de tu vida) nudi tip “supe” za svaku priliku. Takođe za romantične. Da bismo vodili ljubav, Falgueras smatra da “ne bismo trebali koristiti mješavine”, već se umjesto toga odlučiti za jedno, naprimjer za pjenušavo vino. “Mjehurići, senzualnost, radost”, nešto što “čini da se osjećate posebno”.

 

[Lada]

Potrošači koji popiju čašu pića dnevno žive duže nego apstinenti (trezvenjaci), prema podacima University of Texas Medical Branch.

Istraživači sa the University of Texas Medical Branch, the Capital Institute of Pediatrics in Beijing i Shandong University in Jinan, China koristeći nacionalna zdravstvena istraživanja od 1997. do 2009. godine i prikupljane podataka o potrošnji pića i zdravlju na više od 333.000 odraslih Amerikanaca otkrili su da su umjereni konzumenti alkohola imali niži stepen smrtnosti od kardiovaskularni bolesti nego oni koji su pretjerano pili i onih koji nikada nisu pili. Studija, objavljena avgusta 2017. u časopisu American College of Cardiology, nije prva koja je donijela slične zaključke. Međutim, cilj ove studije bio je provjeriti da li su ovi zaključci provjereni u onim slučajevima koji nisu bili razmatrani u prethodnim studijama i u kojima su kritičari podržali te rezultate, uprkos dokazima. Konačno su kritičari morali da prihvate rezultate naučnika.

zaključci provjereni u onim slučajevima koji nisu bili razmatrani u prethodnim studijama i u kojima su kritičari podržali te rezultate, uprkos dokazima. Konačno su kritičari morali da prihvate rezultate naučnika.

Tokom tih osam godina umrlo je oko 34.000 sudionika, a istraživači su prikupili podatke o njima kako bi ispitali povezanost između različitih nivoa konzumiranja alkohola i rizika smrti od kardiovaskularnih bolesti, raka i drugih uzroka bolesti.




Istraživači su klasifikovali navike potrošnje alkohola u šest kategorija: 1.doživotni trezvenjaci, 2. povremeni potrošači pića tokom cijelog života, 3.bivši potrošači, 4.umjereni konzumenti sa po tri pića nedeljno, 5.umjereni potrošači pića između 3 i 14 pića nedeljno za muškarce i manje od sedam pića nedeljno za žene; i 6.prekomjerni potrošaći (više od 14 pića nedeljno za muškarce i ili više od sedam pića nedeljno za žene).

U pokušaju da se pozabave kritikama prethodnih studija koje sugerišu da su neki trezvenjaci skloni piću, pošto su prestali piti iz zdravstvenih razloga, istraživači su razdvojili grupe na bivše potrošače i trezvenjake za cio život, a takođe su izuzeli podatke učesnika sa istorijama bolesti koje su dijagnostifikovali ljekari, kao i učesnici koji su umrli u prve dvije godine istraživanja. Studija je takođe uključila kao kontrolu i pušače i indekse tjelesne mase, kao i fizičku aktivnost. Međutim, nije pravila razliku između vrsta pića: piva, vina ili žestokih pića.

Rezultati pokazuju da su, u poređenju sa doživotnim trezvenjacima, oni koji su bili rijetki potrošači pica ili umjereni konzumenti imali niži rizik smrtnosti od svih uzroka, posebno kardiovaskularnih bolesti. Stalni pijanci imali su značajno veći rizik smrtnosti i od one povezane sa rakom i zbog drugih uzroka. “Rezultat je jednostavan”, kaže dr. Sreenivas Veeranki, docent na Univerzitetu u Teksasu i jedan od autora studije: “Ako ste potrošač, pijte oprezno. Postoji tanka granica između zaštitnih i rizičnih efekata. “. Tim je takođe pronašao vezu između umjerene potrošnje i smanjenog rizika od raka, ali istraživačima je potrebno više dokaza da potvrde ovaj zaključak. “Želimo napraviti naknadnu studiju u budućim istraživanjima”, rekla je Veeranki.

 

[Neno]

Vino, mnogima omiljeni napitak, ima viševekovni civilizacijski kontinuitet. Povezujemo ga sa užicima, večerama u prijatnim restoranima, živopisnim vinogradima, elegantnim čašama, romantikom, boemima i svime što život čini nekako magičnijim. Ipak, osim simbolike koju sa sobom nosi ovo piće, ono, kada se konzumira racionalno i odmereno donosi i mnoge dobrobiti organizmu. Upoznaćemo vas sa nekim od zdravstvenih benefita vina.

Dugovečnost
Jedno ispitivanje pokazalo je stariji ljudi koji dnevno popiju po dve čaše vina imaju 18 odsto veće šanse da produže svoj životni vek. Ovi rezultati mogu biti u vezi sa nekolicinom dobrobiti koje vino ima za različite delove organizma.

Korisne supstance u vinu
Vino sadrži molekul rasveratrol, snažan antioksidans koji menja programiranu smrtnost ćelija. Kiseline koje vino sadrži slične su onima koje imamo u želucu, pa vino potpomaže probavu belančevina. Zbog toga ga je najbolje piti uz jelo. Vino menja i nivoe lipida u telu povećavajući dobar, a snižavajući loš holesterol. Ono je, zbog ovakvih efekata veoma korisno ukoliko želimo da regulišemo telesnu masu, ali i ukoliko želimo da preventujemo probleme krvotoka i srčane probleme poput poremećaja ritma i srčanog udara.

Polifenoli u vinima najzaslužniji su za sve navedene benefite. Polifenoli se bore protiv štetnih bakterija. Osim njih, vino u sebi sadrži i magnezijum, kalcijum, kalijum, cink, fosfor i gvožđe. Ispijanje vina u umerenim količinama može smanjiti rizik od nastanka osteoporoze. Flavonoidi su takođe supstance koje se nalaze u vinu, a pripisuje im se smanjenje rizika od nastajanja kancera. Osim toga, smatra se da vina smanjuju mogućnost pojavljivanja Alchajmerove bolesti, Pikove bolesti i drugih oblika demencije.

Mladalačka i lepa koža
Još u vreme Luja XIV plemstvo je mazalo svoje lice sokom od grožđa, sa ciljem da se podmladi. Danas postoje i velnes centri gde možete da uživate u kupki od vina. Tretmani od vina izbeljuju kožu i dobri su u borbi protiv tamnih mrlja i nepravilnosti. Koštice grožđa i njegova kožica sadrže polifenole koji usporavaju starenje. Vinu se pripisuje i uspešnost u borbi protiv celulita, jer ono podstiče mikrocirkulaciju i izlučivanje otrova iz vezivnih tkiva. Penušava vina sadrže i antioksidanse koji su,prema tvrdnjama pojedinih naučnika efikasniji u podmlađivanju kože od vitamina C i E.

Kako konzumirati vino
Dokazano je da su polifenoli u vinima najefikasniji onda kada se vino konzumira sporo, i drži duže u ustima. Zbog toga, degustirajte vina, osetite njihove mirise i ukuse polako, pre nego da ih sasipate u sebe sa ciljem postizanja pijanstva. Naša zemlja obiluje proizvođačima vina, pa možete otići na vinske ture po Fruškoj Gori, i degustirati ih na mestima proizvodnje. Ako ste tip za mirnije, gradske večere sa prijateljima, ili pak volite da vino ispijate uz zvuke tamburaša, raznovrsne beogradske kafane mogu da vam ponude obe opcije. Rezervišite svoj sto i uživajte u najboljim domaćim i stranim vinima sa prijateljima. Konzumacija vina u društvu, zbog pozitivnog raspoloženja, dodatno povećava zdravstvene efekte ovog pića, oslobađajući nas od stresa.



Poželjne količine
Količina vina koju možemo popiti pri jednom obroku, tako da zdravstveni benefiti ne pređu na lošu stranu zavise od faktora poput starosti osobe, pola, telesne težine i opšteg zdravstvenog stanja. Važan faktor je i to da li ga konzumiramo uz hranu, ili na prazan stomak. Prosečan preporučeni iznos je – do jednog pića dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce.

Belo ili crno, penušavo, muskatno, ili sa dodatkom voća, vino je napitak koji svaki naš dan može učiniti malo posebnijim. Tretirajte ga tako – kao užitak, posvetite mu pažnju, testirajte njegove ukuse, pomirišite ga, i pustite da se njegovo dejstvo postepeno i polako razvija u vama. Ovo veličanstveno piće uvreda je tretirati kao opojno sredstvo i mora mu se pristupati kao užitku koji prestaje da to bude onda kada prevršimo meru. Jedna čaša vina je ta savršena mera koja podstiče sve zdravstvene benefite vina.

sa net-a

 

[proka]

Vina za vođenje ljubavi
Posted on 20 Aprila, 2020 by Dr Dragutin Mijatovic

Postoje naučne studije koje garantuju da dobra crvena pomažu u krevetu. U svakom slučaju za Valentinovo, romantična večera, dobro vino, dobra muzika … i pogledajte šta se događa.

Može li vino pomoći da se večera sa parom u petak pretvori u romantičnu večer u kojoj se osjećaji javljaju, plamen želje zapaljuje, srca ubrzavaju, iskre skaču iz živčanih završetaka, a čaše završe napola prazne i napola leže na noćnom ormariću? Pa, umjereno, čini se da je tako. Baš kao što robne kuće predviđaju dolazak Božića ili proljeća, moglo bi se reći da je to i Valentinovo sa internetskim trgovinama vina, a sve su pokrenule posljednjih dana kako bi uhvatile klijenta u potrazi za jakim emocijama. Među onima koje smo pogledali, najupečatljiviji, su svoj katalog naslovili ovako: Vinos para hacer el amor – Vina za vođenje ljubavi (Wines to love love). Može li boca zaista pomoći da se noć završi između posteljine i sa raščupanom kosom?

José Luis Arrondo, šef odsjeka za Andrologiju bolnice de Navarra, dugo je branio prednosti sparivanja vina i seksa. Vino se, kaže on, pokazalo dobrim prijateljem srca (umjereno, naravno). “I to takođe ima p***s”, iako u manjoj mjeri “k******s i v****a”. I nakon tako odmjerenog izraza, naučno objašnjenje koje to podržava postaje nužno. “Uvijek pod pretpostavkom umjerene potrošnje”, kaže Arrondo, koji je o ovoj temi predavao u različitim dijelovima Španije, “vino može biti dobar saveznik seksualne aktivnosti iz jednostavnog razloga. Pokazalo se da je odličan vazodilatator. Drugim riječima, poboljšava dolazak krvi u sva područja tijela, što nesumnjivo pogoduje erekciji. ”



U slučaju žena, nastavlja on, “dolazi do povećanja estrogena i, prema tome, seksualne želje”.

I šta je najbolje za uspješno završiti posao, crveno, bijelo, ili razbludni šampanjac? Bez sumnje, kaže Arrondo, crveno vino: “Ima više kardiovaskularnih blagodati od ostalih vina i zato nudi veću zaštitu genitalnog aparata”. Bijela pjenušava dobro djeluju u predigri, Cava, Šampanjac,… ostajete napola gotovi.

Doktor nije jedini koji o tome nešto zna. Takođe stručnjaci i popularizatori svijeta vina, poput katalonke Meritxell Falgueras, koja u svojoj knjizi ‘Vina iz vašeg života’ (Los vinos de tu vida) nudi tip “supe” za svaku priliku. Takođe za romantične. Da bismo vodili ljubav, Falgueras smatra da “ne bismo trebali koristiti mješavine”, već se umjesto toga odlučiti za jedno, naprimjer za pjenušavo vino. “Mjehurići, senzualnost, radost”, nešto što “čini da se osjećate posebno”.

.
sve tačno

 

[Lada]

Najranija poznata vinarija je 6.100 godina stara Areni vinarija u Jermeniji. Vino je doseglo Balkan do 4500. p. n. e. i konzumirano je i slavljeno zbog svog opojnog dejstva u antičkoj Grčkoj, Trakiji i Rimu.

Vino je dugo imalo važnu ulogu u religiji. Crno vino su antički Egipćani asocirali sa krvlju. Njega su koristili Grci u kultu Dionisa i Rimljani u svojim Bahanalijama; judaizam je isto tako inkorporirao crno vino u Kiduš, a hrišćanstvo u pričešće.

Vinogradarstvo u Srbiji bila privilegija vladara

Prvi nađeni tragovi vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba, oko 2200. godine pre n. e., i iz gvozdenog doba, oko 400. godine p. n. e. Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina. Poznato je da je rimski car Domentijan (69.-96.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do cara Marka Aurelija Proba, rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.

Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji, međutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobođenjem Srbije.

Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana. Osnivanjem “Navipovog” podruma 1848. godine počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.

Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.

Dušanov dvadesetpetokilometarski vinovod

U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.

NAJSTARIJE VINARIJE NA SVETU

Tri najstarije vinarije na svetu koje još uvek prozvode vino nalaze se u Evropi, u tri različite zemlje, povezane dugom tradicijom vinogradarstva, ali i prestiža i moći. Ove vinarije, osim što su značajni kulturno-istorijski spomenici, danas daju neka od najkvalitetnijih i najskupljih vina na svetu.

1. “Château de Goulaine” – Francuska (sagrađen oko 1000 godine)

(po Vuku: Šato d Gulen)

Château de Goulaine pripadao je porodici Goulaine, uz izuzetak perioda od 1788. do 1858., tokom Francuske revolucije, kada je dospeo u vlasništvo jednog holandskog bankara. Kao jedan od poslednjih zamkova koji i dalje pravi vino, Goulaine proizvodi bela vina iz doline Loare od sorti muskadet i fole blanš (Folle Blanche). Postoje glasine da je nekadašnji kuvar zamka de Goulaine, gospođa Klemens Lefevr, izmislila beurre blanc sos, čuveni francuski beli sos poput bešamela u koji najčešće ide malo vina sorte muskadet. Danas je moguće prenoćiti u zamku Goulaine ili ga iznajmiti za venčanje.

2. Barone Ricasoli – Italija (osnovana 1114. godine)

Zamak Di Broljo, vrhunac svetske arhitekture u savršeno očuvanoj prirodi, mesto je gde je izmišljen kjanti, jedna od najpoznatijih vrsta vina iz Italije.

Ovaj zamak pripadao je jednoj toskanskoj porodici u vreme kada su Firenca i Sijena još uvek bile gradovi-države. Zamak Ricasoli je preživeo politička previranja u Italiji sredinom trinaestog i kugu tokom četrnaestog veka, uzdizanje porodice Mediči u XVIII veku, kao i drugi svetski rat. Danas, u vinariji nude svoje najprestižnije vino, Castello di Brolio po ceni od šezdesetak evra.

3. Schloss Johannisberg – Nemačka ( otvoren oko 1100. godine)

(Po Vuku: Zamak Johanisberg)

U ovom zamku nalazi se najstariji „singl“ vinograd rizlinga na svetu, a najstarija boca tog vina čuva se u njihovoj podzemnoj arhivi po imenu „Biblioteka subteranea“. Postoje zapisi o narudžbini 6.000 litara vina još za vreme vladavine Karla Velikog krajem VIII veka, a prvi verodostojan zapis o vinogradu datira iz pera Luja Pija 817. godine. Ipak, prvu građevinu koja je nukleus vinske kulture čitave regije, benediktinci podižu u zoru XII veka. Shloss Johannisberg je kompletno bio uništen od strane pobunjenika za vreme nemačkog Seljačkog rata 1525. godine, a predstavlja uporište najstarijih vinograda sorte rizling na svetu i važi za prvu vinariju koja je spravljala vina kasne berbe (Spätlese), počevši od 1775. godine.

OD NAUKE DO KUHINJE

Čudesni napitak – od nauke do kuhinje

Nauka koja se bavi proučavanjem vina zove se enologija.

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola, pri čemu dolazi do oslobađanja ugljenik-dioksida. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.

Odmah po otvaranju flaše mladog vina potrebno je ostaviti sat vremena po strani kako bi se „provetrilo“, dok je starija vina sa jačim ukusom preporučljivo piti kada se otvore. Pretakanjem iz flaše, vetre se talozi. Talog se nalazi u starim bocama, ali je mlađa vina bolje vetriti. Tokom vetrenja, izlaganje mlađih vina vazduhu doprinosi „opuštanju“ ukusa i čini ih glatkijim, i uklopljenim u aromu, teksturu i ukus. Starija vina uglavnom gube na intenzitetu u ukusu ukoliko se vetre.

Vino je popularan i bitan napitak koji čini sastavni deo kako evropske, tako i mediteranske kuhinje — od jednostavnih, tradicionalnih jela, do najsloženijih, egzotičnih specijaliteta. Vino je važno u kuhinji ne samo kao piće, već i kao i dodatak jelima koji obogaćuje ukus (uglavnom u dinstanju i pečenju, gde njegova kiselost daje balans slatkim ukusima). Crvena i bela penušava vina su najpopularnija i poznata su još i kao blaga vina, jer sadrže samo 10—14 odsto alkohola. Aperitiv i dezertna vina sadrže 14—20 odsto alkohola i ona imaju jači ukus od blagih, jer sadrže veći procenat alkohola.

 

[Lada]

Crno vino

Kaberne sovinjon — najpopularnija vrsta grožđa na svetu za proizvodnju crnog vina. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva.

Merlo — Od ovog grožđa se pravi najskuplje crno vino na svetu — Chateau Petrus. Gaji se u Bordou, u Francuskoj. ima velika zrna sa tankom kožom, ukus ima tragove borovnice i mente.

Nebiolo – Daje vrlo kompleksna crna vina, uspeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno sazreva.

Pino noar — Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je „sveti gral“ proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove.

Sira ili širaz — Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se na granitu, krečnjaku i pesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva.

Sanđoveze — Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji.

Novi božole — Veoma mlado francusko vino, koje se pije tek šest nedelja nakon berbe.

Belo vino

Šardone — Verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri.

Šenin blank — Belo grožđe, koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare – jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva.

Crveni traminer ili klevner — Nije potpuno belo grožđe, roze je, daje suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog, nekako začinjenog ukusa. Poreklom je iz Aldo Adiga — italijanska pokrajina u kojoj se govori nemački jezik. Ružičasta koža, nekada žuta.

Rizling — Postoje i slabija vina kao što je olac i laški rizling. Voli hladniju klimu. Bleda zrna sa mrljama, u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina.

Sovinjon blan — Grožđe doline Loare, raste na krečnjaku, pesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri.

Semilon — Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi.

ZANIMLJIVOSTI I BLAGODETI

1. Crveno vino u ograničenim količinama zdravije nego ne piti alkohol uopšte

Mnoga ispitivanja su pokazala da je umereno konzumiranje crvenog vina bolje po zdravlje od potpunog izbegavanja alkohola. Razlog za to su antioksidanti koji se nalaze u crvenom vinu i koji smanjuju učestalost srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

2. Dobro po zdravlje zbog tanina

Praktično sve što se nalazi u vinu, a da nije alkohol ili voda, predstavlja neku vrstu polifenola, organskih hemijskih jedinjenja pod koje spadaju i tanini, i pigmenti, i vinske arome. Od blagotvornih polifenola u vinu je najzastupljeniji procijanid, koji spada u izvesnu vrstu kondenzovanog tanina, a najčešće se dovodi u vezu sa smanjenjem holesterola.

3. Mlada crvena vina zdravija su od starijih

Stara vina obično se najviše cene i smatraju najboljim. Iako neka vina dobijaju bolji ukus s godinama, kada se radi o zdravstvenom aspektu staro vino je lošije od mladog. To je zato što mlada crvena vina sadrže veći procenat tanina od odležalih.

4. Boju crvenom vinu daje kožica od grožđa

Boja u vinu dolazi od biljnog pigmenta zvanog antocijan koji se nalazi u pokožici grožđa.

5. Crvena vina blede s godinama

Vina bukvalno gube boju koja je s godinama sve manje i manje intenzivna. Veoma stara vina su svetla i prozračna.

6. Crno grožđe starije je od belog grožđa

Smatra se da su grozdovi žute i zelene boje od kojih se proizvodi belo vino nastali DNK mutacijom crnog vinskog grožđa.

7. Crvena vina obično sadrže manje sulfita od belih

Po pravilu, nivo sulfita u crvenim vinima niži je nego u belim. Ovo je zbog toga što crvena vina teže da budu hemijski stabilnija od belih, koja lakše degradiraju.

8. Crvena vina mogu da leže duže od belih

Crvena vina sadrže kiseline i značajnije količine tanina koji im pomažu da se održe tokom dugog vremenskog perioda. Ovo se obično naziva „struktura“ i koristi se kao indikator toga koliko dugo neko vino može da stari.

9. Belo vino se može napraviti od grožđa za crvena vina

Budući da je kožica grožđa ta koja crvenom vinu daje njegovu boju, moguće je napraviti belo vino od crnog grožđa, dokle god se pri spravljanju izbegava kontakt sa opnom. Ovo se zapravo praktikuje češće nego što biste verovatno pretpostavili. Na primer, blan de noar šampanjac je belo penušavo vino koje se pravi od crvenih sorti pino noar i pino munier.

10. Sorta tardif jedna od najizdržljvijih

Belo grožđe sorte tardif smatra se čudom među grožđima jer je, nekim čudom preživela i epohu filoksere u Evropi. Uspevao je u jugozapadnim oblastima Francuske, otkriven u Gaskonji, u vinogradu Padebernad gde je preživeo napade filoksere, zahvlajujući peeskovitom tlu. Danas, njegova osobina jako kasnog sazrevanja uz izuzetno visok kvalitet ploda, ističe se kao moguća prednost za preživljavanje budućih klimatskih izazova.

11. Najveći izvoznici vina

Među 15 zemalja koje su najveće izvoznice vina na svetu, očekvialo bi se da će na prvom mestu biti Francuska, međutim to je ipak Italija. Prema podacima o izvozu vina iz 2005. godine, Francuska se nalazi na drugom mestu u svetu. Prate je Španija, Australija, Čile, SAD, Nemačka, Južnoafrička republika, Portugal, Rumunija, Moldavija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Argentina. U Kaliforniji se proizvodi oko 90 odsto vina koje proizvodi SAD. Ujedinjeno Kraljevstvo je 2000. godine po prvi put u svojoj istoriji uvezla više vina iz Australije nego iz Francuske.

 

[Lada]

Svet idile i okrutnosti, u kojem jednoj mladoj ženi otac pruža cedulju sa imenima pet muškaraca, sa koje treba da izabere muža, postoji još samo u filmovima i romanima kakav je „Vino boje ljubavi” italijanske autorke Benedete Čibrario. Ona je juče posetila beogradski „Plato”, srpskog izdavača pomenute knjige, koju je preveo Aleksandar V. Stefanović. Benedeta Čibrario rođena je u Firenci, odrasla je u Torinu, gde je diplomirala istoriju filma, živela je u Engleskoj, ali njeno pravo boravište jeste Toskana. Reč je o njenom prvom romanu, nagrađenom prestižnim italijanskim priznanjem „Kampielo”, koji prikazuje život sa starinskih fotografija, mirise vina i maslina, kao i onaj veličanstveni osećaj povezanosti sa zemljom.

Glavna junakinja Čibrarijinog romana, primorana na ugovoreni brak, izabrala je poznanika sa očevog spiska koji joj je naizgled bio najsličniji, iz ugledne porodice, i kao i ona, ljubitelja konja i sportskog života. Međutim, ubrzo mlada kontesa shvata da je od muža dele nepremostive razlike, i zaljubljuje se u fatalnog italijansko-austrijskog plemića.

Bila bi to priča nalik na mnoge druge, o nesreći nametnute i nedostižnosti nedostupne ljubavi, da kontesa, već starica koja je preživela dva rata i koja se sada samo seća stvari, nije napustila život u gradu i otišla da živi sama na živopisno toskansko imanje, da bi se bavila proizvodnjom vina. Kao italijanska Skarlet O’Hara, ona kaže: „Znala sam da imam svoje mesto. Znala sam da ću, uvek kada to budem zaželela, ili kada mi bračni život i ono što taj život prati postane nesnosno, imati mesto gde mogu da odem”.

Svoju glavnu junakinju Benedeta Čibrario, pak, ovako opisuje za naš list:

– Moj roman govori o ženi u vremenu i društvu brzih promena, na početku 20. veka. Ona uviđa te transformacije, ali u sebi ne pronalazi snagu da sve promeni. To se naročito odnosi na društvena pravila i dužnosti. U njoj, dakle, ima i kukavičluka. Ovakve stvari dešavaju se ljudima i danas, mnogi ne uspevaju da promene u sebi ono što misle da bi trebalo. Ako postoji nešto autobiografsko u ovoj knjizi, onda su to moja hrabrost i moj kukavičluk, objašnjava Benedeta Čibrario.

Kako su Toskana i njena izuzetna priroda uticale na nastanak ovog dela, pitanje je za našu sagovornicu.

– Stvarno volim Toskanu, koja mnogo znači mojoj porodici i meni. Ono što je osobeno za ovo područje jeste da se ne menja mnogo. Predeli koji su prikazani na umetničkim slikama renesanse isto izgledaju i danas. Sama ta priroda poseduje osobeno značenje i simboliku, što sam pokušala da dočaram u knjizi. Tako da je pejzaž u ovom romanu jedan od glavnih likova. Moje pisanje uvek je usmereno i na vizuelnu komponentu i mislim da postoji znatna sličnost između literature i filma.

Vino je nesumnjivo obeležje Toskane, i deo je upečatljivog italijanskog osećaja za lepo. Kakvu ulogu ima simbolika vina u životu i sazrevanju glavne junakinje ovoga romana, pitamo autorku.

– Vino je divna metafora za ljudski život, jer da biste dobili dobro vino, treba teško da radite, da čekate i po više godina, da biste znali da li vam se trud isplatio. Vino je snažna metafora i za literaturu, pa i za ljubav, i međuljudske odnose uopšte. Treba puno da radimo na jednom odnosu da bismo posle izvesnog vremena videli rezultate – smatra Benedeta.

„Brak iz ljubavi, kakav prostakluk!”, govorila je staramajka mlade kontese. Danas nema ugovorenih brakova, nasuprot tome postoje sve slobode, a ipak ljubav se teško nalazi. Autorka ove okolnosti komentariše:

– Ljudi se u Italiji nisu venčavali zbog ljubavi, venčavali su se zbog društvenih okolnosti, i u svim staležima težili su da održe porodicu. Ali, oduvek, ljubav je bilo teško naći i zadržati.

 

[Lada]

U najčitanijoj knjizi na svetu loza i božansko piće imaju zapaženo mesto, a u Bibliji se često nailazi na objašnjenje i kako se koristi vino
„Gospode, Isuse Hriste, Bože naš, ti si čokot pravi, i otac je tvoj vinogradar, ti si i apostole nazvao lozama, ti si izvevši Izrailj iz Egipta, potisnuo druge narode, i zasadio njega kao vinograd. Tako i sada, Gospodaru, poseti ovaj vinograd, i zasadi ga, ukoreni ga, umnoži milost tvoju na njemu, postavi mu pomoć tvoju za čuvara, promislom tvojim ogradi ulaze i izlaze njegove, izbavi njega i svu njegovu okolinu od svake nepogode, od grada i snega, mraza i leda, od ljute zime i vrelih vetrova, od oluje i demona, i od svakog nasrtaja vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Pogledaj i obiđi vinograd ovaj i blagoslovi ga, i posadi ga desnicom svojom, da bi odnegovan, dao u svoje vreme rod svoj, i da se i mi blagodaću tvojom udostojimo skupiti rod i prineti od njega tebi, našem gospodaru i dobrotvoru, za vršenje beskrvne žrtve prečiste i božanske krvi tvoje koja se po tvome predanju i zapovesti vrši radi oproštaja grehova naših.“

Ovo je molitva koja se izgovara prilikom osvećenja vinograda za Svetog Trifuna, 14. februara, praznika posvećenog vinogradarima i vinarima, kao i povodom sadnje loze i nekih drugih radnji kada je uzgoj te plemenite biljke u pitanju. Iz tih nekoliko rečenica molitve vidi se šta je potrebno obezbediti lozi da bi donela rod od kog se proizvodi piće koje ima poseban status u ljudskoj civilizaciji i u bogoslužbenom životu i praksi, ali i odnos hrišćanskog, pravoslavnog učenja prema lozi i njenom proizvodu.
Vino je bez sumnje jedna od najvažnijih pojava u civilizaciji, štaviše, smatra se da su ono i civilizacija uzrastali uporedo. Pouzdano se zna da je kultura vinove loze izuzetno stara. Prema nekim izvorima, u Zakavkazju, Maloj Aziji, Iranu i Mesopotamiji, odakle je počela i da se širi u tri pravca - prema istoku do Indije, ka jugu do Palestine i Egipta, i prema zapadu preko južnog dela Rusije do Balkanskog poluostrva, loza postoji 9.000 godina, a u Egiptu više od 6.000 godina. Mnoge faze, počev od uzgoja biljke do fermentacije i čuvanja vina, zabeležene su na egipatskom zidnom slikarstvu u grobovima faraona i hramovima, a osim toga, i hijeroglifski tekstovi govore o istoj temi.
S obzirom na to koliko su prisutni u istoriji čovečanstva, neminovno je bilo da loza, vino i vinograd nađu mesto i u najčitanijoj i najprevođenijoj knjizi na svetu - Bibliji. Barata se podatkom da se reči loza, vinograd, vino i vinogradar spominju 450 puta u njoj. Reč vino se samo navodi 235 puta. Ono se pojavljuje u pozitivnom kontekstu u biblijskim tekstovima, ali se ne propušta prilika da se napomene da ima i manje poželjnu stranu ako se pije neumereno, što opet ukazuje da su se i u najranija vremena poznavala sva njegova svojstva, i na posredan, Bibliji svojstven način, propagirala umerenost u piću.
U Svetom pismu se vinograd pominje već na prvim stranama, u knjizi Postanje. Prema njoj, Noje je bio prvi čovek koji je zasadio vinograd. Izašavši s barke, počeo je da se bavi zemljoradnjom i zasadio vinograd. Dalje u tekstu navodi se da se i opio vinom, zbog čega je doživeo i neugodnost jer ga je razotkrivenog u šatoru video sin Ham. To su vrlo važna dva podatka. Osim što je vino već od prvih stranica prisutno u biblijskim tekstovima, od samog početka se ističe njegova blagotvornost, ali i njegova loša strana. Sveto pismo donosi i opis osnovnih radova oko loze, čak i način pravljenja vina.
Prema rečima starešine Saborne crkve u Sremskim Karlovcima protojereja mr Jovana Milanovića, narodima Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka, Mediterana i Balkana bila je bliska proizvodnja i stvaranje tog naročitog pića, koje može biti silovito i čija upotreba je od samih početaka imala elemente sakralnog.
- Vino predstavlja osoben napitak koji poseduje izuzetnu kombinaciju različitih sastojaka, osvežava, ali i pomaže čoveku da se okrepi i osnaži - kaže Milanović. - Sveto pismo, Stari i Novi zavet, ukazuju posebnu pažnju i uspostavljaju naročit odnos prema vinu i njegovoj proizvodnji, zbog čega se na stranicama Biblije vrlo često piše o njemu. U psalmima Davidovim se spominje bogoizabrani narod kao vinograd - „Pogledaj s neba, Bože, i vidi, i poseti ovaj vinograd i utvrdi ga koji zasadi desnica tvoja“. Vino je korišćeno i kao simbol i imalo bogoslužbenu, liturgijsku funkciju i kod Jevreja, i kod okolnih naroda. Hristos je u svoje vreme ispričao i priču o milostivom Samarjaninu koji je čoveku koji je postradao prelio rane uljem i vinom. U Bibliji se često nailazi i na objašnjenja kako se koristi vino.

Z.Milosavljević

 

[Lada]

10 zdravih stvari koje čaša crvenog vina može da uradi vašem telu

U vinu je istina, ali i zdravlje


Iako ne zagovaramo alkoholizam, alkohol nije uvek loš za naše telo i zdravlje, ali kao i u svemu treba imati meru čak i kada je vino u pitanju.

Ukoliko ste se pitali šta jedna čaša vina može da uradi vašem telu, donosimo vam ne jedan, već 10 odgovora koji će vas oduševiti.

Vino popravlja štetu koju plućima nanosi duvanski dim
Crno vino zbog svog sastava pomaže u oporavku organa pogođenih duvanskim dimom.

Čaša vina ima isto dejstvo na telo kao jedan sat vežbanja u teretani

Naravno da ne treba da vam zameni vežbanje i odlazak u teretanu, ali ima sličan uticaj na vaše telo. Reservatol u vinu ima isti efekat na srce i mišiće kao jedan sat vežbanja.

Vino sprečava nastanak bolesti desni

Naravno, ne zamenjuje svakodnevnu negu i pranje zuba, kao ni redovne kontrole zubara. Polifenoli iz vina omogućavaju vašim desnima da budu zdrave.

Sprečava kardiovaskularne bolesti

Ovo je svojstvo samo crvenog vina i to ako ga konzumirate redovno i u kontrolisanim količinama. Smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi i tako sprečava začepljenje krvnih sudova.

Vino sprečava nastanak krvnih ugrušaka

Čak i kada ga pijete povremeno, vaš nivo fibrogenih proteina je veoma nizak. Ovi proteini čine da krv bude gušća i to povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka.

Pruža zaštitu od oralnog kancera

Reservatol i kvercetin sprečavaju reprodukciju kancerogenih ćelija oralnog raka.

Čaša vina sprečava nastanak Alchajmera

Reservatol u crvenom vinu ima efekat neuroprotektora i sprečava nastanak ove degenerativne bolesti.

Ublažava simptome arterioskleroze i sprečava razvoj ove bolesti

Arterioskleroza dovodi do toga da krvni sudovi ne mogu da se opuste. Zbog proizvodnje azot oksida crveno vino pomaže u opuštanju krvnih sudova.

Vino reguliše krvni pritisak

Ukoliko popijete samo jednu čašu vina (250ml) nakon obroka, smanjićete krvni pritisak.

Crveno vino je korisnije od belog jer ima više antioksidanata

Antioksidanti su dobro poznati po svojoj moći da se bore sa tumorima. Pored toga, crveno vino ima u sebi više gvožđa koje je neophodno osobama koje imaju anemiju.

 

[proka]

pa ne stoji džabe na etiketi vranca pro corde slika ekg trake

 

[Lada]

Procenjuje se da vinograda u svetu ima oko 8 miliona hektara, i da grožđe među svim voćem ima primat u tome.
Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.
U svetu postoji oko 400 varijateta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.
Prema staroj persijskoj legendi, vino je “otkriveno” tako što je žena šaha Džamšida slučajno popila nešto malo odstajalog soka od grožđa, zbog koga se malo opila, i to joj se svidelo!
Istorijski podaci kazuju da slepi benediktanski kaluđer Dom Perignon nije “izumitelj” šampanjca, niti je ikada rekao “ja pijem zvezde”. Penušava vina su spravljana u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška izmišljotina.
Grožđe se ne može pouzdano reprodukovati iz semena. Da bi se odgajila određena vrsta grožđa koristi se kalemljenje.
Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.
U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1600 godina.
Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.
Da se kvalitet grožđa povećava ako potkrešemo lozu otkrio je u IV veku biskup od Tursa. Legenda kaže da je njegov magarac jednom prilikom ostavljen bez nadzora i tako obrstio deo vinograda. Na tom mestu vinova loza je proizvela kvalitetnije grožđe. Posle njegove smrti, biskup je nazvan Sveti Martin i postao je zaštitnik vinopija.
Robert Luis Stivenson je o vinu govorio kao o “flaširanoj poeziji”.
Staro vino se nikad neće potpuno ukiseliti i postati sirće. Ono će se pre svega pokvari oksidacijom.
“Cuvée” znači “kaca”, “bačva” ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu kupažu ili seriju.
Sve do 1970. u Bordou se proizvodilo više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.
Madam Pompadur je izjavila kako je šampanjac jedino vino posle koga žena ostaje lepa.
U XIX veku bila je česta pojava da flaše sa šampanjcem zbog povaćanog pritiska u njima, eksplodiraju. Radnici u podrumima su zbog toga nosili zaštitne maske.
Lili Bolindžer je jednom prilikom, na postavljeno pitanje koliko često pije šampanjac, dala duhovit odgovor:”Šampanjac pijem samo kad sam srećna i kada sam tužna. Ponekad ga pijem kada sam sama. Ako sam u društvu onda se to podrazumeva. Ponekad se zanimam njime ako nisam gladna a pijem i kada sam gladna. Inače ga nikad ne diram – osim kad sam žedna.”
Abraham Linkoln, šesnaesti američki predsednik, je jednom prilikom izjavio: “Odavno se već zna da alkoholna razdraganost nije posledica loše stvari, već zloupotreba dobre stvari.”
Kaliforniska najpopularnija turistička destinacija nije više Diznilend – sada je to dolina Napa sa preko 5,5 miliona posetilaca godišnje.
Ljudi u Luksemburgu piju više vina od bilo koje druge nacije. Prosečna potrošnja vina u Luksemburgu je 60 litara po glavi stanovnika, a Luksemburžane u stopu prate Italijani i Francuzi.
Najduži let čepa sa flaše šampanjca kao rekord vodi se dužina od 53,32 metara (ispaljen sa visine od 1,2 m)
Rashlađivanjem smanjuje se slatkost vina.
Ako se crveno vino pije previše toplo može da izgubi nešto od svojih voćnih ukusa.
Mudrovanja o vinu
“Ko pije vino, ne poznaje njegovu štetnost; ko ga ne pije, ne poznaje njegove koristi.”
“Nekoliko čaša vina sklope stotinu poslova.”
“Vino piju ljudi – a ostale životinje vodu.”
Malo vode – mnogo vina; mnogo vode – malo vina.”
“U bačvi vina skrivena su mnoga čuda.”
“Vino je mnoge čedne žene bacilo na leda.”
Tags: Tajne vina, zanimljivosti

 

[Lada]

Vino je veoma staro i kompleksno piće sa dugom i fascinantnom istorijom. Potrebne su godine istraživanja i učenja da biste postali poznavalac vina. Ipak postoji nekoliko činjenica o vinu koje svako može brzo naučiti, za svaki slučaj, ako se nađete na nakoj luksuznoj zabavi kako bi ostavili dobar prvi utisak.



1. Konzumuranje vina može da poboljša vaš seksualni život

Ovo je mozda jedna od najneverovatnijih i najinteresantnijih činjenica o vinu. Vino ukoliko ga redovno konzumirate može poboljšati vaš libido. Jedna italijanska studija je pokazala da žene koje konzumraju bar dve čaše vina na dan, uživaju u fizičkom zadovoljstvu više nego žene koje ne konzumiraju vino uopšte. Veoma dobar razlog da počnete da konzumirate vino, zar ne?


Najveći svetski potrošači crvenog vina su Kinezi

Kinezi su došli do rekordnih 155 miliona litara vina u 2013. godini, za njima kaskaju Francuzi sa povećanom potrošnjom za 18%, od 150 miliona litara. Povećana popularnost vina u kini rezultat je činjenice da oni smatraju crvenu boju, bojom koja donosi sreću. Ovaj simbolični značaj u kombinaciji sa karakteristikama vina koje doprinose poboljšanju zdravlja ohrabruje kinesku populaciju da više i češće kupuje vino.

Možete li da pogodite ko su najveći potrošači vina na svetu? Pa, dok je Italija najveći svetski proizvođač vina, italijani zauzimaju samo četvrto mesto na listi svetskih vinskih potrošača iza Francuske i Portugala.

Kada su u pitanju najveći američki potrošači vina, lideri su: Kalifornija, Njujork i zatim Florida.

Francuska opet troši više vina po glavi stanovnika od Kine, sa 53 l po stanovniku godišnje u odnosu na Kinu 1,9 l.

Ali koja zemlja popije najviše vina po glavi stanovnika? Vatikan sa 74 l po stanovniku godišnje što je oko 99 boca od 0.75l godišnje.





3. Monasima treba zahvaliti za naše vino danas

Monaški redovi Cistercians i Benedictines očuvali su i inovirali umetnost proizvodnje vina u srednjem veku. Zahvaljujući njihovom istraživanju i neumornim naporima imamo tako razrađenu tehnologju pravljenja vina danas. Jedan od najpoznatihij šampanjaca Dom Pérignon dobio je ime po monahu. Dom Pierre Pérignon (1638-1715) rani zagovornik ogranskog vinarstva, eksperimentisao je sa novim metodama, uspešno unapređujući proces pravljenja vina. Njegove tehnike i prakse se i danas koriste.

 

[Lada]

Nije svako vino dobro po vaše zdravlje

Crvena vina su poznata da sadrže mnoge korisne antioksidante poput polifenol-a i resveratrol-a koji poseduju kardio-zaštitne efekte i anti-kancerogene osobine. Kožica grožđa je posebno bogata antioksidantima. Od kada crveno vino fermentira zajedno sa svojom kožicom ima mnogo više antioksidanata nego belo vino koje se obrađuje bez svoje kože. Belo vino, ako se konzumira u velikim količinama, kako studije pokazuju, moze da izazove oboljenje digestivnog trakta. Zato umereno kinzumirajte ovo primamljivo piće.

5. Ime vina u većini sučajeva ukazuje na lokaciju sorte grožđa od koje je napravljeno

Većina evropskih vina dobila je ime po svom geografskom poreklu. Jedan veoma poznat primer bio bi Bordo, vino koje se poizvodi u Francuskom regionu Bordeaux. Bordo vina se prave od Cabernet Sauvignon-a, Merlot-a, Cabernet Franc-a, Petit Verdot-a i u mnogo manjoj meri Carmenere i Malbec. Neevropska vina skoro uvek imaju ime grožđa u svom nazivu na etiketi.

6. Boja vina ukazuje na geografsko poreklo vina

Jedna od stvari koje možete reći kada gledate boju vina je oblast i klima u kojoj se nalazi vinova loza. Tamnije nijanse vina, odnosno najtamnije crvene i žuto-bele nijanse dolaze iz predela gde je topla klima. Svetlije boje dolaze sa područja sa hladnijom klimom i ukus je lakši i manje gust.





7. Žene se brže napiju od vina zbog odnosa masti i vode u njihovom organizmu

Žene su obično manje tolerantne od muške populacije kada je alkohol u pitanju, ali to nema nikakve veze sa njihovom telesnom težinom ili veličinom. Ako muškarac i žena iste veličine i građe popiju istu količinu vina, žene bi opet pokazele veću koncentrciju alkohola u krvi. To je zato što žene imaju veći sadržaj masti od muškaraca a mast ne upija alkohol.

8. Vino je otkriveno pre oko 6.000 godina na Bliskom Istoku

Najraniji ostaci vina su otkriveni u Iranu, koji datiraju iz neolita (8500 – 4000 pne.) Najstariji dokazi o gajenju loze pronađeni su u Gruziji koji datiraju iz 7000 – 5000 pne. Pretpostavlja se da je ovo piće prvobitno fermentiralo greškom. Kvasac je slučajno došao u kontakt sa grožđem i pretvorio šećer u grožđu u alkohol. Umetnost pravljenja vina je kasnije dobila novu dimenziju od strane Egipćana i šire po mediteranu od Grka.

 

[Lada]

Postoje ljudi koji se boje vina

Neverovtno, postoje ljudi širom sveta koji mrze vino, i plaše ga se, čak postoji ime za to, zove se “oenophobia”.





10. Vino ne goji

Dok pivo stvara neestetski pivski stomak, vino ne utiče na vašu liniju uopšte. U stvari nedavne studije su pokazale da “žene koje su pile rutinski umerene količine alkohola, u ukupnom iznosu od jedne čašice dnevno, imale su skoro 10 kg masnih naslaga manje od žena koje nisu konzumirale alkohol uopšte.” Stručnjaci veruju da se kalorije u alkoholu ne metabolišu na isti način kao kalorije iz ugljenih hidrata, masti ili proteina. Dakle ako se rešili da započnete dijetu, onda bi trebalo da razmotrite konzumiranje jedne čaše vina, umesto čokolade za dezert.

 

[Lada]

Kako odabrati idealno vino uz hranu?


Vino jeste jedno od najviše korišćenih alkoholnih pića kada je u pitanju kombinovanje sa hranom. Koristi se što uz obrok, što kao prilog obroku. Uživaoci vina vole i da se opuštaju uz čašu crnog ili belog u večernjim satima, dok ima i onih koji ga konzumiraju i iz zdravstvenih razloga.


Laicima se sva vina dele na bela, crna, roze vina, i eventualno ona koja se prave od drugih vrsta voća umesto grožđa, kakvo je npr kupinovo vino. Pravi stručnjaci, somelijeri, umeju da do detalja procene ukus vina, njegove tačne sastojke, način pravljenja vina, vrstu, starost, i naravno da ga idealno ukombinuju sa obrokom.

Najčešće se vina koriste uz razna mesa, bela ili crvena, uz ribu, paste, sireve ili pak uz dezert, a isto tako mogu se koristiti i nakon obroka, osobito nakon večere.

Neka od osnovnih pravila kada je u pitanju upotreba vina jeste da uz laganu hranu idu laganija vina, dok uz jaku i „tešku“ hranu idu ona jača i starija. Kada jedete slatkiše tj dezert, uz njih idu slatka vina. Razlog je jednostavan i glasi ovako: ukoliko biste uz jaku hranu kakvo je crveno meso, pečenje, roštilj pili laganije vino, ono bi se u potpunosti izgubilo u jačini ukusa mesa i ne bi moglo ni da pomogne njegovom boljem varenju, dok ukoliko biste uz laganu hranu uzeli neko jače vino, ono bi u potpunosti „ubilo“ vaš obrok.

Pojedini profesionalni kuvari smatraju da je pravilo da pravila uparivanja nema, međutim i oni se donekle vode činjenicom da se vino na prvom mestu mora upariti sa glavnim sastojkom jela. Za laike je, smatra se, i više nego dovoljan podatak da bela vina idu uz belo meso, a crna uz crveno meso. Međutim, pažnja se često obraća i na dodatne sastojke jela, na začine i prelive, soseve, pa to umnogome može menjati stvar.

Ukoliko birate vino za konzumiranje uz predjelo, pršutu ili nešto drugo od suhomesnatih proizvoda, uz njih najbolje idu roze vina, mada ni suva bela vina nisu loša opcija. Uz povrće, šargarepu, luk, paradajz, kombinuju se bela vina, dok jela sa pečenim povrćem, patlidžanom i pečurkama traže crveno vino.

Kada su upitanju salate, paste i dezerti, takođe morate voditi računa o kombinovanju vina. Salate i paste obično traže bela i suva vina, međutim ukoliko je preliv jak, može se konzumirati i crno vino. Dezerti, kao što smo već rekli, zahtevaju slatke napitke, penušava vina, šampanjac ili likere.

Kada je u pitanju riba, ukoliko je ona pržena ili pohovana, idealna kombinacija je belo vino, dok uz mesnate ribe kakav je na primer losos, idu crna vina. Uz kavijar i ostrige idu bela penušava vina i šampanjci.

Govedina, biftek, roštilj, teletina, zahtevaju crna vina. Uz piletinu i ćuretinu najbolje idu bela vina. Uz sireve se mogu koristiti i bela i crna, dok se za testenine mogu koristiti i kakva voćna vina. Uz pice najbolje ide belo vino

Uz kineska jela najbolje je piti aromatična vina, uz meksička crna, a uz indijsku hranu poluslatka ili polusuva bela vina. Kada su u pitanju omiljena domaća, srpska jela, zapamtite da uz sarmu i punjenu papriku najbolje ide kakvo crno vino.

 

[proka]

savršeno lado, nemam reči

 

[Bohemian Rhapsody]

Volim vino, više crno/crveno nego belo. Jedna od omiljenih izreka mi je "volim kuvati sa vinom... ponekad ga čak stavim i u hranu.."
Neka moj doprinos ovoj temi bude recept za jednostavne posne keksiće sa belim vinom:

500 gr brašna, 8 gr praška za pecivo, 150 gr kristal šećera + za oblaganje, prstohvat soli, 1 kašika anisa (seme) - opciono, 160 gr belog vina, 100 gr ulja
Semenke anisa potopiti u belo vino i ostaviti da odstoje 5-10 minuta. U sudu za mešenje pomešati brašno, prašak za pecivo, šećer i malo soli. Dodati ulje, zatim vino i semenke anisa, pa zamesiti homogeno testo. Otkidati komade veličine manjeg oraha i od njih valjanjem napraviti valjčiće dužine oko 15 cm. Krajeve slepiti da se dobije oblik prstena. Svaki prsten jednom stranom umočiti u kristal šećer i staviti na papir za pečenje koji je položen na pleh. Napraviti razmak, jer u toku pečenja keksići narastu! Peći ih 25 - 30 minuta na 180°C da blago porumene. Ako vam je problem da nabavite semenke anisa izostavite ih - nisu obavezne, keksići se mogu praviti i bez njih, mada je ukus sa njima mnogo lepši! U tom slučaju ih zamirišite sa malo vanile ili karanfilića..
Ovo je odličan način da potrošite preostalo belo vino, a još bolji izgovor da otvorite novu flašu vina, jednu čašu iskoristite za ove keksiće, a ostatak popijete! U stvari je najbolje da ih umačete u belo vino i tako grickate. Živi bili!

 

[Lada]

Vinski put ili vinski turizam je poseban oblik odmora koji kombinuje degustaciju i prodaju vina određene vinske regije sa tradicionalnim turističkim karakteristikama pomenute regije.

• Kategorija:
  Crvena vina
• Sorta grozdja:
  Merlo, Game, Kaberne Sovinjon, Frankovka, Burgundac Crni
• Ambalaza:
  0.75 L
• Vinarija:
  Vinarija Vinski dvor
  Rejon:
  Subotički Rejon
• crveno vino zajednicki fermentirano od 5 sorti grozdja (Burgundac Crni,Merlo,Cabernet souvignon,Frankoka i Gime) Cuvano u hrastovim buradima.

 

[Lada]

• Kategorija:
  Roze vina
• Sorta grozdja:
  Game
• Alkohol:
  13,3%
• Ambalaza:
  0,75 L

• Vinarija:
  Matalj Vinarija
• Rejon:
  Rejon Negotinska Krajina
• Dušica je vino nežne ružičaste boje, jednako nežnih i diskretnih aroma svežih jagoda, ribizli i malina. U ustima ovo vino je iznenađujuće puno, hrskavih kiselina, zaokruženo i uravnoteženo. Završnica je glatka, čista i dugotrajna. Ovo je pravi osvežavajući roze i preporučujemo ga u vrelim letnjim danima kao aperitiv. Odličan je pratilac hrane poput hladnih predjela, dasaka, grilovanog povrća, salata ili pečenja.

 

[Sensei]

Mateus je poznata marka portugalskog penušavog roze vina.

Osim ga je Džimi Hendriks lokao direktno iz flaše (vidi sliku dole), boce ovog vina su nadjene u podrumima Sadama Huseina. Omiljeno je vino Kraljice Elizabete II. Vino je pomenutu u pesmi Elton Džona daleke 1973 ("naločem se Mateasa i jednostavno se opustim") kao i nekoliko filmova.