Vinčansko pismo

[FORMICA]

Je li ovo bolje?

neki jad jeste bolje, makar nema onog odvratnog engleskog naglaska

 

[Ahil71]

На другој теми понуди сам једно другачије објашњење индоевропљана.

Pa ne bih da samo ja pametujem, ali očigledno da ova grupa neće predložiti nikakav predlog.

Основан идеја о постојању јединствених праиндоевропљана заснива је на Немачкој школи која полази од тезе Нордизма, односно да је најчистија Аријевска раса живела на северу Европе, а да су од ње настали остали индоевропски народи. Или како је то бурдимир лепо рекао "Главни доказ за ту германску архаичност лежи у оној романтичној теорији ''нордизма''".
Из овакве науке настала је идеологија фашизма.
На жалост они који су оспоравали ову тезу, нису порицали идеолошку компоненту, већ су само покушавали доказати да је неки други народ најстарији, не мењајући механизам. Тако данас Кљосов доказује да су Руси Аријевци, а Деретић да су Срби најстрији. Будимир указује на илирско старијество али указује на другачије механизме формирања индоевропских језика, позивајућо се и на Трубачева. "Али сена овом месту мора нарочито подвући његова мисао да је више разних језика могло у разнавремена и под утицајем географског контакта, који разуме се условљава сваку економску икултурну заједницу, постати индоевропским. "
Немачка школа и даље гура тезу праиндоевропског језика, али под притиском аргумената прави одређене компромисе. И овај механизам, са аспекта ГГ није немогућ.
Значи ако прихватимо постојање Балтословенске заједнице то подразумева следећи механизам.
З најстарији Индоевропски простор назначава се простор Хетита, источних кентумаца. Сродници Хетита би, преко Понта трбали завладати Балтиком и Балтиде научити индоевропски. Онда би И1 + Р1б Балтиди завладали Р1а северцима и формирати Балтословенски језик. Сада Р1а који говор индоевропски овладавају са другим Р1а и И2а па се формира Прасловенски језик.
И ово није немогуће.
Међутим добар део научне заједнице нуди нека друга решења.
Тако Радмило Маројевић наводи да српски и чакавски, совињски и кајкавски (дакле З 280 језици) потичу од различитих грана прасловенског, и да су међусобно у статусу конвергенције или приближавања.
Ако посматрамо генетску разноликост, чини се да су механизми многобројним дивергенција и конвергенција највероватнији, као модели формирања језичко етничких заједница.

Поред ове диспорпоције, када посматрамо европску популацију примета је дипорпоција распореда mt i Y DNA хаплогрупа.
Праећи наједноставнију логику, која је и општеприхваћена могла би се успоставити корелација између Х и Р1 хаплогрупе.
Међутим посматрајући узорке из костију, уочљиво је да, док је Р1 каснији дошљак мт ХГ Х је на југу Европе заступљена у најранијем периоду чак и у палеолиту.
Долазак претежно мушке популациј са мањом женском пратњом, разумљив је ако се знају механизми ширења стемских коњаника.

У Европи, имамо две основне популације Р1, Р2 и И1, И2. А у срењем неолиту веома раширену и ХГ Г (и Оци између осталих). Кда говоримо о женским маркерима убедљиво најзаступљенија је ХГ Х, па У. Следећа би била ЈТ групација.

Сагледавајући све ове елементе, и уважавајући чињеницу да деца језик уче од мајке, најизгледнији ми је следећи модел.

Европа је насељена у неолиту, у сароевропској култури имамо градове, гија је популација, по пореклу, била мултиетничка, али, природно, а са обзиром на развијену трговину, језички блиска.
Доња (или горња) процена почетка дивргенције праиндоевропског језика (45000 гпне) приближно (процена би се морала још мало померити у прошлост) се поклапа са ширењем неолита из подунавља.
На овај језички сродан слој долазе степски народи, прво Р1а, па Р1б уз разарања, али не потпуна (имамо очуване трагове и претходних култура). То би се могло поклопити са масовнијом појавом Ј мтДНА хг, за коју се на порталу порекло каже да потиче из Мале Азије. И то Ј1, као пратилац Р1а ХГ, а Ј2 као праилав Р1б ХГ.

Данашња расподела расподела Ј мтДНА хг иде овоме у прилог, и може се поклопити са кентум сатем поделом. нарочито индикативно је присуство Ј2б хг на простору некадашњег Хетитског царства. Опет Ј2б и Ј2ц ХГ могле би се повезати са З280 Р1а хг. нТакође и сродна хг Т би могла бити пратећа у овој популацији, да не шитим сад тему.

Недостатак би било одсусво Ј хг у Индији, међутим већ неочекиано високо присуство У мтДНА хг указује на неку аномалију. Она је можда размљва ако се узму у обзир најрании списи РГ веде, где се сеоба са севера везује са издајом рода побном против матријахата.

Да не би било емотивних реакција, све ово нас не чини мање словенима, са обзиро на то да је хг Р!а у прошлости била далеко заступљенија код Срба него данас. А судећи о давнашњим трагаовима сатемских говора, присутна је ту одавно. Наравно и И2а је део словенског света, и нема Словена без I2a.
http://www.familytreedna.com/public/J-mtDNA/default.aspx?section=mtmap
.
У суштини ово није ништа револуционарно, само искључује балтословенску заједницу у смислу везе Германа и Словена, као што то и чини добар део научне заједнице. Иначе етнополитичке заједнице Словена и Балтских народа су, кроз историју нису биле реткост.

 

[vučko]

Ako nekoga interesuje:

imam sliku iz revije "National Geographic" (neznam koji mesec i godina), tema je "David i Salomon". Na toj slici je kamen i hebrejsko pismo iz 9. veka p.n.e. Na kamenu se nalaze vinčanski znakovi/slova Д, Y, X, P i E koja su obrnuta na suprotnu stranu, pa onda Ф, O, W, pa W koji ima sa desne strane još jednu crticu na dole, pa onda Z, pa A kod koje ide ova crtica što je vodoravno preko crtica koje su diagonalno i ima još par njih (možda 3-4).

Ono što mi je interesantno je tamo gde je označeno nekoliko znakova/slova i piše DAVIDOVA KUČA, a na starohebrejskom ДYДXZP(kontra obrnut). Ovo na početku "ДYД" veoma zvuči na "DAVID" ili je slično. Kako danas Hebrejci pišu DAVID i izgovaraju - ako neko zna?

 

[Сребрена]

Phylacopi, Troy, itd. Ima omanje poglavlje o tome.

Spojler

Spojler

Comparison with signs in the Mediterranean and Near East, Shan M. M. Winn, Pre-writing in Southeastern Europe: The Sign System of the Vinča Culture, ca 4000 B.C., Calgary, 1981, pp. 246-250.

Srebrenka, molim strucan komentar. Hvala.

Тек сад видех, извини ако си очекивао раније одговор.
Слова коментара су бледа, а ионако нећу узети у обзир туђу интерптретацију, тако да нисам читала.
Што се тиче поредбене табеле, иако недостају видљиви симболи из винчанске културе, јасна је сличност знака.

Моје стручно мишљење је да овакве знаке треба назвати рунама по"европски", а наш стари израз, још увек важећи, јесте ЦРТЕ И РЕЗЕ.
Света српска слова, краће речено, јер су служила и за гатање.

Неки примери су :
1.Lepenski Vir kod Donjeg Milanovca, Srbija ("магична кошница" или неолитски стеларијум?)

2. Сачуване ознаке на српским кућама у северној Ђерманији, у селу Витт

3.Црте и резе на дашчици пронађене у Брези, надомак Сарајева, БЈР Босни

4.Црте резе (урезане и уцртане) на леђима претхришћанског Бога Радгоста у светилишту Ретра (дан.Немачка)

и остали примери из Ретре

Spojler

на трону Богова

на ритуалном предмету из Ретре

на жртвенику из Ретре

на чаши из Ретре

на звону из Ретре

на Богињи Живи

на фигури Бога Перуна

Класификовани натписи из истог светилишта, руска редакција (а по берлинском издању књиге Андреаса Готлиба Маша 1771.г.)

( Titmar Marzeburški opisujući jedan slovenski hram beleži: „Unutra su slike bogova kičicom rađene, imena su im urezana (singulis nominibus insculptis)...” )

5. Јованички свети камен ....пронађен у Србији, у селу Јованици... фотографије три камена објављена су у књизи археолога Софије Давидовић_Ивановић..(Mementa arhaeologia et eruditiva. Београд, 1999.), нађи ако можеш, ово је са руског сајта:

Spojler

Црноризац, односно црторезац Храбар оставио је нека писмена, помиње се у литератури, то би било згодно погледати.
Што се тиче црта и реза (руна), шта још да кажем сада?

Чувана су као светиње, трагови постоје у српском и ирском народу. Код нас и данас постоје дрва- записи, места за славе и заветине, врсте древних храмова, а део објашњења откуда такав култ је везан са галским/келтским легендама о светом рунском дрвету које чува горостас Сербан.

Kelti su sačuvali spomen na još jedno mitsko biće, pripadnika Bogova mora- Serban, čuvar svetog runskog drveta, čiji plodovi daruju (večnu?) mladost. Serban je divovskog rasta, jednook, jednonog i jednoruk. Drvo se nalazilo u Dubravi ,a Serbana postavila je za čuvara Teuta od (plemena) Dana.
Magično drvo koje Serban čuva - rowan tree.Korišćeno je (verovatno kora) za pisanje runa. http://www.celtictreealphabet.co.uk/Graphics/rowanBerriesEarly.jpg http://www.celtictreealphabet.co.uk/schools/luis.htm
Ime "rowan" potiče od rujne boje lišća (i plodova), ,,, In Gaelic, it is caorann, or rudha-an ("red one", pronounced similarly to English "rowan")....,a medju mnogim narodnm imenima izdvajam Rune tree i Sorb apple. Latinsko ime mu je Sorbus aucuparia. http://en.wikipedia.org/wiki/Rowan
Raste i kod nas, tretiraju ga autohtonom vrstom, danas proređene rasprostranjenosti, a zovu ga jarebika.
http://www.val-znanje.com/index.php/ljekovite-biljke/1103-jarebika-sorbus-aucuparia-l

У оба случаја, живо дрво је третирано као "дрво знања", а главно знање је писменост односно СЛОВА и СЛОВЕСА, по којима сви СЛОВЕНИ и носе име.

 

[VoSlavu]

3.Црте и резе на дашчици пронађене у Брези, надомак Сарајева, БЈР Босни

Ovo je čist stariji futhark. Ne znam kako se našao u Bosni, ali jednostavno je ispisan ceo nordijski runski alfabet:
f u þ a r k g w h n i j æ p z s t i i(e) m i(l)

4.Црте резе (урезане и уцртане) на леђима претхришћанског Бога Радгоста у светилишту Ретра (дан.Немачка)

Ovo su falsifikati, tzv. "Prilvicki idoli".
Evo ti članak na lužičkosrpskom: http://www.runjewonline.info/p73.html

 

[Игорь]

Je li ovo bolje?

Ја сам био одушевљен када сам сазнао да је та сцена на реконструисаном ПИЕ језику. =) Свакако ми се допада, али не знам проценити колико је ту шта добро. Мада, овде макар и нема очитога нагласка.

Него, нађох "Овцу и коње" на још неким реконструисаним језицима, приложићу овде Пре-Прагермански и Прабалтословенски:

[Carlos Quiles; Fernando López-Menchero, A Grammar of Modern Indo European; Prometheus Edition, 2012, str. 77.]
http://indo-european.info/a-grammar-of-modern-indo-european-prometheus-edition.pdf

 

[Сребрена]

ЦРТЕ И РЕЗЕ.
Света српска слова, краће речено, јер су служила и за гатање.

Неки примери су :
1.Lepenski Vir kod Donjeg Milanovca, Srbija ("магична кошница" или неолитски стеларијум?)

Још један пример из неолита, област влашког Загорја, како су ти "полуписмени" урезивачи и цртописци познавали далека сазвежђа:

 

[FORMICA]

Још један пример из неолита, област влашког Загорја, како су ти "полуписмени" урезивачи и цртописци познавали далека сазвежђа:

A viši, može li se ovđe raditi zapravo o kalendaru, odnosno sšpravi za određivanje godišnjeg doba? Onaj gornji oblutak liči kao na kalendar biljaka (takvi kalendari su pravljeni ali u obliku štapa), a donji zaista na zvjezdano nebo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

neki jad jeste bolje, makar nema onog odvratnog engleskog naglaska

Bilo kako bilo, tvoje knjige još nema, već ostaju samo one tvoje nebuloze o bebama koje se rađaju sa jezikom.

 

[ikomiko]

 

[ikomiko]

Je li ovo bolje?

Hitler napisao Script za taj film?

HAHAHA, arjevci su bili stari "germani" dada .

Übermensch, SIEG HEIL!

 

[Сребрена]

Потврда за мој, горе изречени став, да су винчанско писмо и сродни симболи неолитске културе- наше "руне", које смо звале црте и резе..

....немогућно је утврдити тачан датум проналаска оба алфабета.
„Ја верујем да и један и други потичу из једног заједничког извора, из једног алфабета, старијег, којим су се служили погански Словени. Неколико знакова тога алфабета налазе се у врло старим записима на камену и у металу из првог доба кршћанства. Изгледа да је првотно писмо словенско имало везу са северним рунама („avec les rhunes du Nord”). Први словенски писци изменили су те руне према грчком или латинском узору и додали нова потребна слова. "

Адам Мицкијевич(1798 -1855) , пољски књижевник , један од значајних европских романтичарских песника и интелектуалаца, велики духовни ауторитет, чије је свеукупно деловање било одлучујуће за формирање пољске колективне националне свести

http://rastko.rs/rastko-pl/umetnost/knjizevnost/studije/kgeorgijevic-pesma.php

 

[Erazmus Roterdamus]

Čitanje ove teme neodoljivo podseća na lutanje kroz oblake alhemijskih dimova, a sadržaji koji ostaju, kada se suoče sa istorijskim činjenicama, svedu se na tešku nacional-romantičarsku patetiku i fantaziju banalnosti.

Da li se neko među bardovima vinčanske paleografije sa ove teme uopšte zapita ko se tim tobožnjim vinčanskim pismom u to vreme koristio i čemu je ono uopšte služilo? Kako je nastalo i u kakvim društveno-političkim uslovima se razvilo pismo u Sumeru, Egiptu, Kini, Meksiku ili na Kritu? Zašto su samo neki, a ne i drugi narodi, razvili pismo, kada je poznata njegova nadmoćna vrednost? Zašto se pismo pojavilo na minojskom Kritu, ali ne i u polinezijskom carstvu Tonga? Koliko je puta u ljudskoj istoriji pismo razvijeno samostalno, u kakvim uslovima i u koje svrhe? Ili, zašto se pismo iz reona Plodnog polumeseca raširilo u afričku Etiopiju ali nije iz Srednje Amerike u Ande, itd.

To su fundamentalna pitanja čiji odgovori su abeceda poznavanja istorije pisma, a pošto za slavnu vinčansku paleografiju i bjelodano slabe logičke sposobnosti njenih proponenata ona predstavljaju još nesavladana vrela povesne mudrosti, najbolje bi bilo da krenu baš tragom tih pitanja pa bi možda i došli do zaključka da je priča o vinčanskom pismu nalik traganju za zečevima u kambrijumu.

 

[Mrkalj]

U napadu Austrije na Beograd 1914. među prvima je gađan Narodni muzej i tada je uništena većina arheološkog blaga Vinče koje je iskopao Vasić. Većina.

 

[snouden]

za koji danasnji zivi jezik bi rekli da je najslicniji sanskritu?

 

[sokolska]

sta ti mislis snoudene koliko clanova ovog foruma zna sanskrit a koliko bilo koji drugi jezik osim srpskog? da preformulisem, koliko njih je kvalifikovano da odgovori na tvoje pitanje? koliko tecnih govornika sanskrita koji pri tom znaju jos jedno 5-6 indoevropskih jezika ima na ovom forumu?

 

[Erazmus Roterdamus]

sta ti mislis snoudene koliko clanova ovog foruma zna sanskrit a koliko bilo koji drugi jezik osim srpskog? da preformulisem, koliko njih je kvalifikovano da odgovori na tvoje pitanje? koliko tecnih govornika sanskrita koji pri tom znaju jos jedno 5-6 indoevropskih jezika ima na ovom forumu?

Zašto ti manipulišeš još zelenim forumašima i širiš dezinformacije... pa mi ovde imamo vrhunske stručnjake i prevodioce za sanskrit, protoindoevropski, indogermanski, starokeltski, toharski, arhajski sorabski jezik, pa zatim vrsne poznavaoce Lanene knjige i etrurskog pisma, linarnog A, o linearnom B da i ne govorim, ogam alfabeta i naravno genijalne tumače vinčanskih runa, kao i njihove verzije za slepe i slabovide.

 

[sokolska]

Ja se izvinjavam ili sto bi se reklo na sanskritu jaseiz vinjav am

 

[vučko]

za koji danasnji zivi jezik bi rekli da je najslicniji sanskritu?

Sokolska je u pravu kada kaže da na ovom forumu nema tih stručnjaka, ali zato postoji internet

Jednom smo več imali diskusiju o tome, i ja sam tada dao ovaj link:

)

 

[snouden]

Sokolska je u pravu kada kaže da na ovom forumu nema tih stručnjaka, ali zato postoji internet

Jednom smo več imali diskusiju o tome, i ja sam tada dao ovaj link:

)

hvala. po profesoru Radmilu Stojanovicu od modernih jezika srpski je najslicniji sanskritu. blizak je i moderni italijanski. opančarski srpski se najkasnije udaljio od sanskrita!

e sad.
ima li odgovora, ili barem teza, na pitanje da li je sanskrit koji se danas poznaje pouzdan cuvar tog drevnog jezika ili se od njega vec odvoio?

uz ovo ide i pitanje faktora koji dovode do promene/evolucije jezika. zasto su se neki jezici vise udaljili, da ne kazem nepotrebno promenili, a drugi manje.

 

[Игорь]

Хајмо се играти здрава разума и хронологије.

Санскрт проистиче из ведскога санскрта који припада индоаријској скупини индоиранске гране ПИЕ-а, то значи припадао јужноме (грчко-јерменско-аријскоме) дијалекту ПИЕ-а, a из овога се закључује како је постојао језички континуум између претеча грчкога, јерменскога и индоиранскога и да су делиле број иновација. Српски, и сви словенски језици, потичу из балтословенскога који је произишао из севернога дијалекта познога ПИЕ-а, и били су прошли кроз многе међуступњеве док нису дошли до својих обличја. Што би то српски био ближи санскрту од других словенских језика? Штавише, старословенски је морао бити много ближи, а руски језик је данас, захваљујући огромну утицају црквенога језика, нешто попут "поисточнословенизована" старословенскога.

Балтијски језици, ако ћемо гледати све произашле језике балтословенске скупине, су запањујуће еволутивно пасивни тј. нису се много мењали временом, самим тим се може претпоставити како су ближи санскрту.


Но, ево вам текста на санскрту, сачињена искључиво од речи које имају когнате у словенским језицима, па покушајте превести (без гугла молим ):

"...Dame vidhavā jīvati. Damas navas asti. Dame agni asti: vidhavā damam tāpayati. Catvāras sinavas na santi dame: avikās pāsanti prastāre. Navā snuṣā na budhyate: supyate. Vidhavā etām snuṣām bodhayati: “Paca mānsam!” iti. Snuṣā havate: “Devaras, bharata avikām!” iti. “Katarām?” iti. “Tām tanukām, devaras” iti. Trayas devaras jīvām avikām bharanti. Avikā ravati. Devaras etām avikām mārayanti. Snuṣā meṣam darati, mānsam pacati, dhūme vartayati. Vidhavā sūnum havati: “Vaha madhu!” iti nodayati. Sūnus ravati: “Nūnam, mātar!” iti. Sūnus madhu vahati. Vidhavā sinum sādayati, snuṣā devaram pāyayati. Nūnam catvarās adakās sīdanti, mānsam adanti, madhu giranti. “Madhūpītis jīvayati, mātar!” iti ravanti...​

 

[snouden]

konacno neko od struke online.ti dakle sanskrit tretiras kao juzni dijalekt PIE.

kako se ovo izgovara i na osnovu cega mozemo verovati da su ispravno dekodirali izgovor i citanje?

prepoznao sam ovde asti. u okolini sinja ima uzrecica "asti Gospe"

 

[Mrkalj]

prepoznao sam ovde asti. u okolini sinja ima uzrecica "asti Gospe"

Rekao bih da se radi o pomenu katedrale iz 14. veka u Astiju (Pijemont) koja nosi Gospino ime (Crkva vaznesenja presvete Bogorodice).

"Asti Gospe" verovatno dolazi s italijanskog govornog područja. Možda kao "Asti Madonna" u značenju "tako ti Bogorodice iz Astija".

Kasnije se gubi osnovni smisao pa izraz čuđenja ili kletva dobija drugi meni poznati oblik - "asti (ga) miša".

''At the end of the choir rises the mighty Romanesque bell tower, dating back to 1266.
Typical features of the Romanesque bell towers of Northern Italy are the division into plans by string courses, and emphasize decorated with hanging arches and the bifurcation of the mirrors so obtained by flat pilasters.

Each partition is then opened by single-light windows in our case, which become progressively larger with height.

Still on the right side opens a rich Gothic hall dating back to about 1470. On top of a slightly pointed arched entrance, stands a floor decorated with a trefoil arch which underlies the Redeemer statue in a niche covered by a spire.''

posting once or at best twice a week i don't indulge on the same subject too often but this time it worths.

 

[Mrkalj]

Rekao bih da se radi o pomenu katedrale iz 14. veka u Astiju (Pijemont) koja nosi Gospino ime (Crkva vaznesenja presvete Bogorodice).

"Asti Gospe" verovatno dolazi s italijanskog govornog područja. Možda kao "Asti Madonna" u značenju "tako ti Bogorodice iz Astija".

Kasnije se gubi osnovni smisao pa izraz čuđenja ili kletva dobija drugi meni poznati oblik - "asti (ga) miša".

... premijerno.

 

[vučko]

Хајмо се играти здрава разума и хронологије.

Санскрт проистиче из ведскога санскрта који припада индоаријској скупини индоиранске гране ПИЕ-а, то значи припадао јужноме (грчко-јерменско-аријскоме) дијалекту ПИЕ-а, a из овога се закључује како је постојао језички континуум између претеча грчкога, јерменскога и индоиранскога и да су делиле број иновација. Српски, и сви словенски језици, потичу из балтословенскога који је произишао из севернога дијалекта познога ПИЕ-а, и били су прошли кроз многе међуступњеве док нису дошли до својих обличја. Што би то српски био ближи санскрту од других словенских језика? Штавише, старословенски је морао бити много ближи, а руски језик је данас, захваљујући огромну утицају црквенога језика, нешто попут "поисточнословенизована" старословенскога.

Балтијски језици, ако ћемо гледати све произашле језике балтословенске скупине, су запањујуће еволутивно пасивни тј. нису се много мењали временом, самим тим се може претпоставити како су ближи санскрту.


Но, ево вам текста на санскрту, сачињена искључиво од речи које имају когнате у словенским језицима, па покушајте превести (без гугла молим ):

"...Dame vidhavā jīvati. Damas navas asti. Dame agni asti: vidhavā damam tāpayati. Catvāras sinavas na santi dame: avikās pāsanti prastāre. Navā snuṣā na budhyate: supyate. Vidhavā etām snuṣām bodhayati: “Paca mānsam!” iti. Snuṣā havate: “Devaras, bharata avikām!” iti. “Katarām?” iti. “Tām tanukām, devaras” iti. Trayas devaras jīvām avikām bharanti. Avikā ravati. Devaras etām avikām mārayanti. Snuṣā meṣam darati, mānsam pacati, dhūme vartayati. Vidhavā sūnum havati: “Vaha madhu!” iti nodayati. Sūnus ravati: “Nūnam, mātar!” iti. Sūnus madhu vahati. Vidhavā sinum sādayati, snuṣā devaram pāyayati. Nūnam catvarās adakās sīdanti, mānsam adanti, madhu giranti. “Madhūpītis jīvayati, mātar!” iti ravanti...​

Ako sam dobro shvatio; po tvome bi "(грчко-јерменско-аријскоми) дијалект ПИЕ-а" morao biti bliži sanskrtu nego "Српски, и сви словенски језици kojи потичу из балтословенскога који је произишао из севернога дијалекта познога ПИЕ-а" ?