Vinčansko pismo

[Игорь]

konacno neko od struke online.ti dakle sanskrit tretiras kao juzni dijalekt PIE.
kako se ovo izgovara i na osnovu cega mozemo verovati da su ispravno dekodirali izgovor i citanje?
prepoznao sam ovde asti. u okolini sinja ima uzrecica "asti Gospe"

Не, сматрам га једним од језика који воде порекло из јужнога ПИЕ дијалекта.
Што се поузданости постављенога текста тиче, аутори су му А. Б. Долгопољски и А. А. Зализњак, објављен је 1983. у Лингвиcтичecкиe зaдaчи (1983, стр. 49).
Ја га преписах из Задачи лингвистических олимпиад (2007, стр. 19), задак бр. 18.

Ako sam dobro shvatio; po tvome bi "(грчко-јерменско-аријскоми) дијалект ПИЕ-а" morao biti bliži sanskrtu nego "Српски, и сви словенски језици kojи потичу из балтословенскога који је произишао из севернога дијалекта познога ПИЕ-а" ?

Јужни дијалекат ПИЕ-а је онај из кога санскрт вуче корене, а претпостављам да су му остали језици, који происходе из истога дијалекта, ближи од нпр. словенских језика. Рецимо нпр, као што је српскоме ближи руски неголи грчки језик, уверен сам да су нпр. индоирански језици ближи санскрту.

Раније сам с Ахилом водио сличан разговор па ћу навести једну од мојих објава:

Касни ПИЕ је имао најмање две унутрашње дијалекталне гране, јужну и северну. У јужну би спадала грчко-јерменско-аријска наречја која су се потом раширила у разним правцима с првим касним ПИЕ миграцијама (око 3000.-2500. пне). Грчки, јерменски и индо-ирански деле број иновација што предлаже како је морао постојати језички континуум између њихових претеча. Говорници северних наречја су, пак, дуже пребивали на истом месту и у вековном међусобном додиру (осим оних попут пратохарских говорника који су мигрилари у Азију).

 

[krinka5]

Ako se misli na današnju Evropu; grčki , jermenski i možda albanski (ako je tačna tračka teorija- trački je mrtav pa se ne računa) su generički najbliži indoarijskim, ovde izuzimam jedan jezik o kome će biti govora na kraju. . Sa druge strane kao što reče Igor zbog slabijih razvojnih promena baltskih jezika što u manjoj meri važi i za slovenske jezike neki autori baltske jezike vide kao najbliže. U svakom slučaju baltski i slovenski su bili između zapadnoevropskih (germanskih , keltskih , italskih) i indoiranskih, a pre toga na istočnoj strani zajedničkog severnoevropskog IE jezika prema indoiranskim (da ne govorim o naknadnim prožimanjima, mogućim asimilacijama) pa je logično da su baltski i slovenski bliži indoarijskim od njihovih zapadnih suseda. Postoji i treća stana a to je da neki autori italski jezik vide kao generički blizak grčkom i starobalkanskim jezicima (razume se i novim anatolskim) .
Uzimajući sve u obzir zbog neravnomernosti razvoja različitih aspekata jezika kod različitih grupa jezika (neke izoglose indoarijci dele sa jednom grupom a druge sa drugom ) teško je dati uopštene zaključke iako kriterijum genetske bliskosti i dalje ostaje kao najvažniji . U ovakvim komplikovanim odnosima besmisleno je iz grupe jezika vaditi jedan relativno mlad evropski jezik i proglašavati ga najbližim sanskritu . Lako je naslutiti da su u tom slučaju motivi vanjezički i oslanjaju se na mit o arijevskoj plemenitosti. Nadam se (mada teško) da će sledeća činjenica ohladiti takve težnje . Već sam napomenuo a na nekoj drugoj temi postavio ali to očigledno nije dovoljno ; najbliži živi jezik sanskritu u Evropi govore pripadnici svima nam dragog i plemenitog naroda ;

Spojler

 

[snouden]

Rekao bih da se radi o pomenu katedrale iz 14. veka u Astiju (Pijemont) koja nosi Gospino ime (Crkva vaznesenja presvete Bogorodice).
"Asti Gospe" verovatno dolazi s italijanskog govornog područja. Možda kao "Asti Madonna" u značenju "tako ti Bogorodice iz Astija".
Kasnije se gubi osnovni smisao pa izraz čuđenja ili kletva dobija drugi meni poznati oblik - "asti (ga) miša".

a da li "vakat je" (vreme je) dolazi od talijana ili od čauša-bugara-turaka, naprimer?
"asti gospe" bi trebalo znaciti "jeste gospe". ako bi koren bio u PIE.

Што се поузданости постављенога текста тиче, аутори су му А. Б. Долгопољски и А. А. Зализњак, објављен је 1983. у Лингвиcтичecкиe зaдaчи (1983, стр. 49).

nisam posumnjao u tvoju pouzdanost. razumevanje otezava nepoznato pismo. a postavio sam pitanje ispravnosti prevoda i izgovora.

najbliži živi jezik sanskritu u Evropi govore pripadnici svima nam dragog i plemenitog naroda

na tako što sam mislio. najbolji cuvari svojih jezika su "neprosveceni". verni svojoj tradiciji.

 

[Konstantin Veliki]

Inace tema o Arijevcima smo vec imali tu su menjam.se i ja to komentarisali.

Menjam.se i ja smo vec na bivsoj temi pricali http://forum.krstarica.com/showthread.php/429279-Џингис-кан/page4?highlight=Arijevci p=16233038&highlight=Arijevci#post16233038.

Arjevci se javljaju u istorije izmedju isocne Turske (Kurdi i severne Indije). Za evropom nemaju nikakve veze jer nema nikakve dodirne tacke osim da se rasistima 19. veka svidelo da su Arijevci.

 

[vučko]

Санскрт проистиче из ведскога санскрта који припада индоаријској скупини индоиранске гране ПИЕ-а, то значи припадао јужноме (грчко-јерменско-аријскоме) дијалекту ПИЕ-а, a из овога се закључује како је постојао језички континуум између претеча грчкога, јерменскога и индоиранскога и да су делиле број иновација. Српски, и сви словенски језици, потичу из балтословенскога који је произишао из севернога дијалекта познога ПИЕ-а, и били су прошли кроз многе међуступњеве док нису дошли до својих обличја

Ali po ovome bi bilo logično zaključiti kako je grčki jezik (ili starogrčki) bliži sanskrtu nego srpski, ali Radmilo K Stojanović kaže da nije tako - inače dobro je poznavao i starogrčki.

 

[krinka5]

Ali po ovome bi bilo logično zaključiti kako je grčki jezik (ili starogrčki) bliži sanskrtu nego srpski, ali Radmilo K Stojanović kaže da nije tako - inače dobro je poznavao i starogrčki.

Dvukeljicu tebi čovek može postaviti bilo kakve radove i imati prvoklasne argumente no to ništa ne vredi , ti ćeš se i dalje pozivati na Radmila Stojanovića . No Radmilu Stojanoviću svaka čast na poznavanju jezika ali njegova argumentacija se uglavnom ne zasniva na analizi tih jezika već kako je objasnio istorijskom razvoju . Pa dalje kaže kako je srpski nastao od sanskrita što je notorna glupost. Zatim još jedan detalj koji mnogo govori; na samom početku govori da su Arijevci došli sa Himalaja . Očigledno je da je on o sanskritu učio od naših učitelja iz XIX veka kao što i sam kaže pa su njegovi zaključci prevaziđeni. Arijevci nisu došli sa Himalaja već sa područja Gorgana, srpski i slovenski ne potiče od sanskrita (što je klasična predrasuda iz XIX veka) već oba jezika imaju zajedničkog pretka . No jasno je meni da ja ovo uzaludno pišem ti ćeš i dalje trućati kako on poznaje više jezika kao da niko drugi na svetu nije poliglota a pored toga i paleolingvističar (za razliku od Stojanovića koji to nije). Uostalom da li postoji neki njegov rad u kome on objašnjava tako revolucionarnu tezu ? I sad mi treba da raspravljamo o nečemu na osnovu tv emisije gde praktičnio nije do kraja obrazložio svoje teze a ono što je obrazložio u velikoj meri je pogrešno.

 

[Konstantin Veliki]

Po svemu sta znamo ne mozemo naci vezu izmedju sanskrit i evorpskom podruciju i tako i Slovenima.

 

[Игорь]

Ali po ovome bi bilo logično zaključiti kako je grčki jezik (ili starogrčki) bliži sanskrtu nego srpski, ali Radmilo K Stojanović kaže da nije tako - inače dobro je poznavao i starogrčki.

Представио је српски и још неке језике како су настали из санскрта, страшно је погрешено одмах на почетку и биће нетачно све што се извлачи надаље из тога.
Горе ти је krinka5 написао заиста одличан одговор, ја ћу само још додати сличицу па да можеш визуализовати проблематику:

 

[VoSlavu]

Zar ne bi najrazumnije bilo da sanskrit najbliži prvenstveno bude Indoiranskim jezicima, pa zatim ostalim jezicima iz satem grupe?
Ne razumem kako bliskost sa grčkim koji je ketum može doći pre toga.

 

[krinka5]

Po svemu sta znamo ne mozemo naci vezu izmedju sanskrit i evorpskom podruciju i tako i Slovenima.

Pogledaj ovaj biser ;


Srpski došao iz Indije ili Irana.

- - - - - - - - - -

Zar ne bi najrazumnije bilo da sanskrit najbliži prvenstveno bude Indoiranskim jezicima, pa zatim ostalim jezicima iz satem grupe?
Ne razumem kako bliskost sa grčkim koji je ketum može doći pre toga.

Izoglosa koja razdvaja kentum - satem je samo jedna (istina važna) od 24 izoglose a već sam napisao da neke izoglose indoarijci dele sa jednom grupom a druge sa drugom grupom jezika .

 

[snouden]

dobro. tako sam i pretpostavljao. srpski i sanskrit imaju slicnosti u zajednickom pretku od koga su se davno odvojili. ta slicnost ukazuje da su i srpski i sanskrit pretrpeli manje promene od nekih drugih jezika.

te nije poznata ozbiljna studija o slicnosti. a jezik ilira i tracana su i dalje velika nepoznanica.

 

[vučko]

dobro. tako sam i pretpostavljao. srpski i sanskrit imaju slicnosti u zajednickom pretku od koga su se davno odvojili. ta slicnost ukazuje da su i srpski i sanskrit pretrpeli manje promene od nekih drugih jezika.

te nije poznata ozbiljna studija o slicnosti. a jezik ilira i tracana su i dalje velika nepoznanica.

Sve je velika neznanica sa prefiksom "pre" ili "proto".

 

[elin dzoel]

dobro. tako sam i pretpostavljao. srpski i sanskrit imaju slicnosti u zajednickom pretku od koga su se davno odvojili. ta slicnost ukazuje da su i srpski i sanskrit pretrpeli manje promene od nekih drugih jezika.

te nije poznata ozbiljna studija o slicnosti. a jezik ilira i tracana su i dalje velika nepoznanica.

kako za koga

 

[Ahil71]

dobro. tako sam i pretpostavljao. srpski i sanskrit imaju slicnosti u zajednickom pretku od koga su se davno odvojili. ta slicnost ukazuje da su i srpski i sanskrit pretrpeli manje promene od nekih drugih jezika.
te nije poznata ozbiljna studija o slicnosti. a jezik ilira i tracana su i dalje velika nepoznanica.

Ima ovde nešto. https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=0-EP5DJWH0CsrXqF60k7Pg&bvm=bv.56146854,d.bGE

 

[Игорь]

dobro. tako sam i pretpostavljao. srpski i sanskrit imaju slicnosti u zajednickom pretku od koga su se davno odvojili. ta slicnost ukazuje da su i srpski i sanskrit pretrpeli manje promene od nekih drugih jezika.

Српски је далеко млађи од санскрта и не могу се стављати тек тако раме уз раме, те сличности имамо међу свим ИЕ језицима и захваљујући истим се језик и реконструише.

 

[vučko]

Српски је далеко млађи од санскрта и не могу се стављати тек тако раме уз раме, те сличности имамо међу свим ИЕ језицима и захваљујући истим се језик и реконструише.

Znam da je težko pitanje ali; da li je naprimer iranski jezik bliži sanskrtu nego srpski?
I još: koja su to jezika - Tocharian i dardic?

 

[Игорь]

Вероватно мислиш иранску грану језикā. Да, претпостављам да су генетски много ближи, јер су део индоиранске гране коју чине индоаријски (којим припада санскрт), ирански и нуристански језици. Tocharian су тохарски , а Dardic су дардијски језици.

Ово су само моје претпоставке грађене на пореклу језикā, нисам се занимао никада "који-је-којему-ближи" питањима.

 

[snouden]

Српски је далеко млађи од санскрта и не могу се стављати тек тако раме уз раме, те сличности имамо међу свим ИЕ језицима и захваљујући истим се језик и реконструише.

pitao sam za procenu slicnosti modernih jezika sa sanskritom. sto bi, nadopunjeno sa prostornovremenskom udaljenoscu, moglo biti merom/pokazateljem koliko je koji moderni jezik ocuvao drevni govor.

 

[Игорь]

pitao sam za procenu slicnosti modernih jezika sa sanskritom. sto bi, nadopunjeno sa prostornovremenskom udaljenoscu, moglo biti merom/pokazateljem koliko je koji moderni jezik ocuvao drevni govor.

Најстарији посведочени ИЕ језици су из анатолијске гране, одвојили су се врло рано током индохетитскога раздобља ПИЕ-а и чувају неке архаизме нестале у свим осталим ИЕ језицима, и не поседују неке особине касније настале у остатку ИЕ језикā. Они тако могу бити још меродавнијом мером, али архаичност нека језика има смисла и користи само у језикословљу (као нпр. значај за историјску лингвистику), никаква друга смисла нема "који-је-којему-ближи" размишљање. Може, ето, још бити само занимљивим податком, као нпр. да говорници исландскога и даље могу читати старе нордијске саге у изворном облику, за разлику од говорникā других германских језика.

 

[Ahil71]

Бесмислено је говорити који је језик старији или млађи. Данашњи српски је стар 200 година, и као такав јесте млад.То намеће школа нордизма, којој је стало да покаже да је култура кренула од белих севераца, при чему игноришу балкан, па и латински.
Језици су производ миксологије, а не ширења неке надрасе.
Бесмислено је и говорити о некаквом стандардном језику пре латинскор и старогрчког, код западних народа или деловања ћирила и методија, који су стандардизовали први словенски језик (који је приближио разне словенске говоре). А како кажу Маројевић и Нестор пречасни (не директно), на темељу Српског језика.

Ако говоримао о прасловенском језику, можемо говорити о неком теоријском језику,којим нико није говорио.
Оно што је за тему битно, лингвисти кажу да је у прасловенском значајан утицај ираноаријевског језика.
Нарочито код речи религијског значења.
Значи, међу прасловенима, имамо у административно-религијско вођство неког ираноаријевског народа.
Тако да није немогуће да је језик управе и религије био нека варијанта санскрита.
Штета што немао реконструисан језик Међана.

 

[Сребрена]

A viši, može li se ovđe raditi zapravo o kalendaru, odnosno sšpravi za određivanje godišnjeg doba? Onaj gornji oblutak liči kao na kalendar biljaka (takvi kalendari su pravljeni ali u obliku štapa), a donji zaista na zvjezdano nebo.

Има сличности :

Древни календар и калкулатор за дуговања

РАБОШ
Рабош је служио за бележење важних појава и догађаја у годишњем соларно-лунарном календарском циклусу (равнодневице, дугодневице, краткодневице, различити празници), а у народу је био широко распрострањен све до почетка двадесетог века.



http://1.***************/-qU7bHqlJZ4o/TvKSVPTJtII/AAAAAAAAAIg/SoDKmKg3ylo/s400/image032.jpg

Црноризац Храбар (Х век) је наводио разлику између два начина писања код Словена: првом, којег је називао писање „чертами и резами“ и другом којег је подводио под назив „писање туђинским писмом“, било да се ради о грчком или латинском писму..

Spojler

Осим што су били народни начин за рачунање времена, рабоши су кориштени и као средство за утврђивања дугова („рачунање на рабош“).
Две дрвене плочице, једна за повериоца, а друга за дужника, зарезивале су се тако да представљају допуну једна другој. (Код српских порезника тај је рабош био нарочито дугачак.......) Када би дуг био измирен, плочице су уништаване.

http://4.***************/-Gj9p7vVwzZw/TvKUaIp7IEI/AAAAAAAAAIs/b2k3sSQACIs/s1600/image004.jpg

Систем је био сачињен од седам знакова за бројеве од 1 до 1000 и додатака: тачка, праве и косе линије и крст, који су могли бити неизрезани и изрезани.



http://palindromija.blogspot.com/2011/12/blog-post_696.html
http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/konferencija/matic_kalendar.html
http://retrozabavnik.blogspot.com/2011/02/uskoro-prvi-broj.html
http://www.subotica.info/eventview.php?event_id=34800

Називан је и праћка, тољага, патерица, роваш...
Лепо објашњење и цртеже рабоша код Срба дао је Сима Тројановић, антрополог, у књизи ПСИХОФИЗИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ СРПСКОГ НАРОДА

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=782707
http://books.google.rs/books?id=F3B...a=X&ei=mZgaUPmEF-v14QTwvIDwAw&ved=0CCsQ6AEwAA

Služio je i kao knjiga za knjigovodstvo (ulaz-izlaz)

http://www.serbianbrandy.com/leksikon-vinarstva.html

 

[snouden]

Најстарији посведочени ИЕ језици су из анатолијске гране, одвојили су се врло рано током индохетитскога раздобља ПИЕ-а и чувају неке архаизме нестале у свим осталим ИЕ језицима, и не поседују неке особине касније настале у остатку ИЕ језикā. Они тако могу бити још меродавнијом мером, али архаичност нека језика има смисла и користи само у језикословљу (као нпр. значај за историјску лингвистику), никаква друга смисла нема "који-је-којему-ближи" размишљање. Може, ето, још бити само занимљивим податком, као нпр. да говорници исландскога и даље могу читати старе нордијске саге у изворном облику, за разлику од говорникā других германских језика.

osim mogucnosti citanja nordijskih saga evo jos koja "korist" od jezikobliskosti.

srodnost jezika moze biti od interesa u medicini. jer je govor epigenetski uticao na govorne i slusne organe, te oblasti za prepoznavanje . kada to nebi bio slucaj onda bi bilo svejedno da li se izgovara "mama" ili "szk178Dz0". narodni jezik je u biti sazeta duhovnost pa se slicnost u jeziku moze povezati sa elementima duhovonosti njegovih govornika. na osnovu slicnosti narodnih govora moze se proceniti/naslutiti o kontaktima/mesanjima/srodnosti naroda...itd.

 

[vučko]

Вероватно мислиш иранску грану језикā. Да, претпостављам да су генетски много ближи, јер су део индоиранске гране коју чине индоаријски (којим припада санскрт), ирански и нуристански језици. Tocharian су тохарски , а Dardic су дардијски језици.

Ово су само моје претпоставке грађене на пореклу језикā, нисам се занимао никада "који-је-којему-ближи" питањима.

Znači samo se predpostavlja, ali niko nije izučavao sličnosti.

Da li ima Dardic jezik veze sa Dardancima?

 

[Игорь]

osim mogucnosti citanja nordijskih saga evo jos koja "korist" od jezikobliskosti.

srodnost jezika moze biti od interesa u medicini. jer je govor epigenetski uticao na govorne i slusne organe, te oblasti za prepoznavanje . kada to nebi bio slucaj onda bi bilo svejedno da li se izgovara "mama" ili "szk178Dz0". narodni jezik je u biti sazeta duhovnost pa se slicnost u jeziku moze povezati sa elementima duhovonosti njegovih govornika. na osnovu slicnosti narodnih govora moze se proceniti/naslutiti o kontaktima/mesanjima/srodnosti naroda...itd.

Одакле ти тај податак? Заиста је занимљив.

Морам напоменути, не знам зашто си поставио питање о блискости двају језика о којим говоримо. Кадагод видим разговор о санскрту и српском скоро су увек у неком новоромантичарском, псеудонаучном духу, неки учесници су већ поставиле везице са снимцима таквога руха и зато ми објаве овде звуче можда мало на'ркано.

Znači samo se predpostavlja, ali niko nije izučavao sličnosti.
Da li ima Dardic jezik veze sa Dardancima?

Сматрам да једино то има смисла, ако су се неки језици заједно развијали онда ће бити и сличнији.
Сличности су веома важне, али не у смислу у којем их виде новоромантичати и псеудонаучници.
Не, дардијски језици немају везе с Дарданцима.
Можеш прочитати Увод у индоеуропску лингвистику:
http://bib.irb.hr/datoteka/392402.Kapovic_-_Indoeuropska_lingvistika.pdf

 

[snouden]

Одакле ти тај податак? Заиста је занимљив.

Морам напоменути, не знам зашто си поставио питање о блискости двају језика о којим говоримо. Кадагод видим разговор о санскрту и српском скоро су увек у неком новоромантичарском, псеудонаучном духу, неки учесници су већ поставиле везице с снимцима таквога руха и зато су ми објаве овде звуче можда мало на'ркано.

postavio sam pitanje o bliskosti modernih jezika sa sanskritom da bih pokrenuo raspravu i kroz nju saznao od sagovornika ono sto me bude zanimalo. za mene je narodni govor sazeta duhovnost prethodno zivucih, od Boga dar, pa iz toga proistice da je glupo menjati ga i ne pamtiti ga. te da je na odredjeni nacin implementiran u nase fizicko. poput boje koze.