Je li ovo bolje?
neki jad jeste bolje, makar nema onog odvratnog engleskog naglaska
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Je li ovo bolje?
Pa ne bih da samo ja pametujem, ali očigledno da ova grupa neće predložiti nikakav predlog.
Основан идеја о постојању јединствених праиндоевропљана заснива је на Немачкој школи која полази од тезе Нордизма, односно да је најчистија Аријевска раса живела на северу Европе, а да су од ње настали остали индоевропски народи. Или како је то бурдимир лепо рекао "Главни доказ за ту германску архаичност лежи у оној романтичној теорији ''нордизма''".
Из овакве науке настала је идеологија фашизма.
На жалост они који су оспоравали ову тезу, нису порицали идеолошку компоненту, већ су само покушавали доказати да је неки други народ најстарији, не мењајући механизам. Тако данас Кљосов доказује да су Руси Аријевци, а Деретић да су Срби најстрији. Будимир указује на илирско старијество али указује на другачије механизме формирања индоевропских језика, позивајућо се и на Трубачева. "Али сена овом месту мора нарочито подвући његова мисао да је више разних језика могло у разнавремена и под утицајем географског контакта, који разуме се условљава сваку економску икултурну заједницу, постати индоевропским. "
Немачка школа и даље гура тезу праиндоевропског језика, али под притиском аргумената прави одређене компромисе. И овај механизам, са аспекта ГГ није немогућ.
Значи ако прихватимо постојање Балтословенске заједнице то подразумева следећи механизам.
З најстарији Индоевропски простор назначава се простор Хетита, источних кентумаца. Сродници Хетита би, преко Понта трбали завладати Балтиком и Балтиде научити индоевропски. Онда би И1 + Р1б Балтиди завладали Р1а северцима и формирати Балтословенски језик. Сада Р1а који говор индоевропски овладавају са другим Р1а и И2а па се формира Прасловенски језик.
И ово није немогуће.
Међутим добар део научне заједнице нуди нека друга решења.
Тако Радмило Маројевић наводи да српски и чакавски, совињски и кајкавски (дакле З 280 језици) потичу од различитих грана прасловенског, и да су међусобно у статусу конвергенције или приближавања.
Ако посматрамо генетску разноликост, чини се да су механизми многобројним дивергенција и конвергенција највероватнији, као модели формирања језичко етничких заједница.
Поред ове диспорпоције, када посматрамо европску популацију примета је дипорпоција распореда mt i Y DNA хаплогрупа.
Праећи наједноставнију логику, која је и општеприхваћена могла би се успоставити корелација између Х и Р1 хаплогрупе.
Међутим посматрајући узорке из костију, уочљиво је да, док је Р1 каснији дошљак мт ХГ Х је на југу Европе заступљена у најранијем периоду чак и у палеолиту.
Долазак претежно мушке популациј са мањом женском пратњом, разумљив је ако се знају механизми ширења стемских коњаника.
У Европи, имамо две основне популације Р1, Р2 и И1, И2. А у срењем неолиту веома раширену и ХГ Г (и Оци између осталих). Кда говоримо о женским маркерима убедљиво најзаступљенија је ХГ Х, па У. Следећа би била ЈТ групација.
Сагледавајући све ове елементе, и уважавајући чињеницу да деца језик уче од мајке, најизгледнији ми је следећи модел.
Европа је насељена у неолиту, у сароевропској култури имамо градове, гија је популација, по пореклу, била мултиетничка, али, природно, а са обзиром на развијену трговину, језички блиска.
Доња (или горња) процена почетка дивргенције праиндоевропског језика (45000 гпне) приближно (процена би се морала још мало померити у прошлост) се поклапа са ширењем неолита из подунавља.
На овај језички сродан слој долазе степски народи, прво Р1а, па Р1б уз разарања, али не потпуна (имамо очуване трагове и претходних култура). То би се могло поклопити са масовнијом појавом Ј мтДНА хг, за коју се на порталу порекло каже да потиче из Мале Азије. И то Ј1, као пратилац Р1а ХГ, а Ј2 као праилав Р1б ХГ.
Данашња расподела расподела Ј мтДНА хг иде овоме у прилог, и може се поклопити са кентум сатем поделом. нарочито индикативно је присуство Ј2б хг на простору некадашњег Хетитског царства. Опет Ј2б и Ј2ц ХГ могле би се повезати са З280 Р1а хг. нТакође и сродна хг Т би могла бити пратећа у овој популацији, да не шитим сад тему.
Недостатак би било одсусво Ј хг у Индији, међутим већ неочекиано високо присуство У мтДНА хг указује на неку аномалију. Она је можда размљва ако се узму у обзир најрании списи РГ веде, где се сеоба са севера везује са издајом рода побном против матријахата.
Да не би било емотивних реакција, све ово нас не чини мање словенима, са обзиро на то да је хг Р!а у прошлости била далеко заступљенија код Срба него данас. А судећи о давнашњим трагаовима сатемских говора, присутна је ту одавно. Наравно и И2а је део словенског света, и нема Словена без I2a.
http://www.familytreedna.com/public/J-mtDNA/default.aspx?section=mtmap
.
У суштини ово није ништа револуционарно, само искључује балтословенску заједницу у смислу везе Германа и Словена, као што то и чини добар део научне заједнице. Иначе етнополитичке заједнице Словена и Балтских народа су, кроз историју нису биле реткост.
Phylacopi, Troy, itd. Ima omanje poglavlje o tome.
Srebrenka, molim strucan komentar. Hvala.Comparison with signs in the Mediterranean and Near East, Shan M. M. Winn, Pre-writing in Southeastern Europe: The Sign System of the Vinča Culture, ca 4000 B.C., Calgary, 1981, pp. 246-250.![]()
![]()
![]()
Kelti su sačuvali spomen na još jedno mitsko biće, pripadnika Bogova mora- Serban, čuvar svetog runskog drveta, čiji plodovi daruju (večnu?) mladost. Serban je divovskog rasta, jednook, jednonog i jednoruk. Drvo se nalazilo u Dubravi ,a Serbana postavila je za čuvara Teuta od (plemena) Dana.
Magično drvo koje Serban čuva - rowan tree.Korišćeno je (verovatno kora) za pisanje runa. http://www.celtictreealphabet.co.uk/Graphics/rowanBerriesEarly.jpg http://www.celtictreealphabet.co.uk/schools/luis.htm
Ime "rowan" potiče od rujne boje lišća (i plodova), ,,, In Gaelic, it is caorann, or rudha-an ("red one", pronounced similarly to English "rowan")....,a medju mnogim narodnm imenima izdvajam Rune tree i Sorb apple. Latinsko ime mu je Sorbus aucuparia. http://en.wikipedia.org/wiki/Rowan
Raste i kod nas, tretiraju ga autohtonom vrstom, danas proređene rasprostranjenosti, a zovu ga jarebika.
http://www.val-znanje.com/index.php/ljekovite-biljke/1103-jarebika-sorbus-aucuparia-l
Ovo je čist stariji futhark. Ne znam kako se našao u Bosni, ali jednostavno je ispisan ceo nordijski runski alfabet:3.Црте и резе на дашчици пронађене у Брези, надомак Сарајева, БЈР Босни
![]()
![]()
Ovo su falsifikati, tzv. "Prilvicki idoli".4.Црте резе (урезане и уцртане) на леђима претхришћанског Бога Радгоста у светилишту Ретра (дан.Немачка)
![]()
Ја сам био одушевљен када сам сазнао да је та сцена на реконструисаном ПИЕ језику. =) Свакако ми се допада, али не знам проценити колико је ту шта добро. Мада, овде макар и нема очитога нагласка.Je li ovo bolje?
ЦРТЕ И РЕЗЕ.
Света српска слова, краће речено, јер су служила и за гатање.
Неки примери су :
1.Lepenski Vir kod Donjeg Milanovca, Srbija ("магична кошница" или неолитски стеларијум?)
![]()
![]()
Још један пример из неолита, област влашког Загорја, како су ти "полуписмени" урезивачи и цртописци познавали далека сазвежђа:
![]()
neki jad jeste bolje, makar nema onog odvratnog engleskog naglaska
Je li ovo bolje?
....немогућно је утврдити тачан датум проналаска оба алфабета.
„Ја верујем да и један и други потичу из једног заједничког извора, из једног алфабета, старијег, којим су се служили погански Словени. Неколико знакова тога алфабета налазе се у врло старим записима на камену и у металу из првог доба кршћанства. Изгледа да је првотно писмо словенско имало везу са северним рунама („avec les rhunes du Nord”). Први словенски писци изменили су те руне према грчком или латинском узору и додали нова потребна слова. "
sta ti mislis snoudene koliko clanova ovog foruma zna sanskrit a koliko bilo koji drugi jezik osim srpskog? da preformulisem, koliko njih je kvalifikovano da odgovori na tvoje pitanje? koliko tecnih govornika sanskrita koji pri tom znaju jos jedno 5-6 indoevropskih jezika ima na ovom forumu?
za koji danasnji zivi jezik bi rekli da je najslicniji sanskritu?
Sokolska je u pravu kada kaže da na ovom forumu nema tih stručnjaka, ali zato postoji internet
Jednom smo več imali diskusiju o tome, i ja sam tada dao ovaj link:)
prepoznao sam ovde asti. u okolini sinja ima uzrecica "asti Gospe"
Rekao bih da se radi o pomenu katedrale iz 14. veka u Astiju (Pijemont) koja nosi Gospino ime (Crkva vaznesenja presvete Bogorodice).
"Asti Gospe" verovatno dolazi s italijanskog govornog područja. Možda kao "Asti Madonna" u značenju "tako ti Bogorodice iz Astija".
Kasnije se gubi osnovni smisao pa izraz čuđenja ili kletva dobija drugi meni poznati oblik - "asti (ga) miša".
Хајмо се играти здрава разума и хронологије.
Санскрт проистиче из ведскога санскрта који припада индоаријској скупини индоиранске гране ПИЕ-а, то значи припадао јужноме (грчко-јерменско-аријскоме) дијалекту ПИЕ-а, a из овога се закључује како је постојао језички континуум између претеча грчкога, јерменскога и индоиранскога и да су делиле број иновација. Српски, и сви словенски језици, потичу из балтословенскога који је произишао из севернога дијалекта познога ПИЕ-а, и били су прошли кроз многе међуступњеве док нису дошли до својих обличја. Што би то српски био ближи санскрту од других словенских језика? Штавише, старословенски је морао бити много ближи, а руски језик је данас, захваљујући огромну утицају црквенога језика, нешто попут "поисточнословенизована" старословенскога.
Балтијски језици, ако ћемо гледати све произашле језике балтословенске скупине, су запањујуће еволутивно пасивни тј. нису се много мењали временом, самим тим се може претпоставити како су ближи санскрту.
Но, ево вам текста на санскрту, сачињена искључиво од речи које имају когнате у словенским језицима, па покушајте превести (без гугла молим):
"...Dame vidhavā jīvati. Damas navas asti. Dame agni asti: vidhavā damam tāpayati. Catvāras sinavas na santi dame: avikās pāsanti prastāre. Navā snuṣā na budhyate: supyate. Vidhavā etām snuṣām bodhayati: “Paca mānsam!” iti. Snuṣā havate: “Devaras, bharata avikām!” iti. “Katarām?” iti. “Tām tanukām, devaras” iti. Trayas devaras jīvām avikām bharanti. Avikā ravati. Devaras etām avikām mārayanti. Snuṣā meṣam darati, mānsam pacati, dhūme vartayati. Vidhavā sūnum havati: “Vaha madhu!” iti nodayati. Sūnus ravati: “Nūnam, mātar!” iti. Sūnus madhu vahati. Vidhavā sinum sādayati, snuṣā devaram pāyayati. Nūnam catvarās adakās sīdanti, mānsam adanti, madhu giranti. “Madhūpītis jīvayati, mātar!” iti ravanti...