Vinčanci su prerađivali bakar

[Kor]

Tačno, čak da se genetika uopšte ne uzima u obzir, arheologija i antropologija su dokazale doseljavanje novog stanovništva u neolitu sa Bliskog Istoka.

A u zadnjih dvije ili tri godine objavljeno je najmanje pedeset naučnih genetsko-antropološko-arheoloških studija koje su tretirale upravo ovaj fenomen i potvrdile su samo on što se već prije toga znalo.

U obzir je uzimana i Mtdna i autozomalna dnk, a ne samo y dna...A što se tiče y dna i njeni rezltati mogu biti dragocjeni u praćenju kretanja populacija u daljoj praistoriji. Upravo je y dna srušila prvobitni mit o starosjedilaštvu R1b u zapadnoj Evropi.

Iskreno mislim da je na zapadu, ali i na istoku ova primjena genetike pogotovo u paleoantropologiji otišla prilično daleko...Iskreno mislim da će kod nas sa ovakvim mentalitetom, koji je sklon da odbacuje sve ono u šta se dovoljno ne razumije, genetika doći na red za nekih 20 godina. Uostalom tako nam je i u svim oblastima.

Upravo tako.

Mislim da su se "kromanjonci" povukli na sever u potrazi za lovistima posto je ipak to grana privredjivanja u kojoj su se najbolje snalazili.

A sto se tice ovih "mediteranaca", ja sam tamo na temi govorio da su to iz pocetka bili J2 a kasnije sa juga dolaze E1b. Ne treba zanemarivati ulogu J2 u razvoju PIE kulture i jezika.

 

[investigator]

Upravo tako.

Mislim da su se "kromanjonci" povukli na sever u potrazi za lovistima posto je ipak to grana privredjivanja u kojoj su se najbolje snalazili.

A sto se tice ovih "mediteranaca", ja sam tamo na temi govorio da su to iz pocetka bili J2 a kasnije sa juga dolaze E1b. Ne treba zanemarivati ulogu J2 u razvoju PIE kulture i jezika.

Zaboravljaš G haplogrupu, jedinu dosad nađenu haplogrupu (ako ne računamo ono nekoliko F) na svim neolitskim lokalitetima od Rajne do južne Francuske. I Otzi je bio G.

Ni za E1b ni za J2 nažalost za sada nemamo direktnih dokaza da su bile u tom neolitskom talasu. Imamo samo analizu neolitskog lokaliteta u Njemačkoj gdj je rečeno da je to neolitsko stanovništvo blisko današnjoj populaciji istočne Anadolije. Evo tog teksta http://dienekes.blogspot.com/2010/11/near-eastern-origin-of-european.html

 

[Kor]

Zaboravljaš G haplogrupu, jedinu dosad nađenu haplogrupu (ako ne računamo ono nekoliko F) na svim neolitskim lokalitetima od Rajne do južne Francuske. I Otzi je bio G.

Ni za E1b ni za J2 nažalost za sada nemamo direktnih dokaza da su bile u tom neolitskom talasu. Imamo samo analizu neolitskog lokaliteta u Njemačkoj gdj je rečeno da je to neolitsko stanovništvo blisko današnjoj populaciji istočne Anadolije. Evo tog teksta http://dienekes.blogspot.com/2010/11/near-eastern-origin-of-european.html

Citao sam negde da su G u sjajnoj korelaciji sa pojedinim R1b. Zbog toga vise tipujem da su u Evropu uglavnom dosli sa njima.
J2 nastanjuje ona podrucja gde se stvorila poljoprivreda i ne vidim razloga zasto oni ne bi bili vecinski nosioci razvoja zemljoradnje na Balkanu. Sam znas da kod nas G i nije nesto narocito zastupljena. Mislim da je izuzetak samo Osijek u Hrvatskoj gde ga ima cak 16% ali je on verovatno mnogo mladjeg datuma.

 

[investigator]

Citao sam negde da su G u sjajnoj korelaciji sa pojedinim R1b. Zbog toga vise tipujem da su u Evropu uglavnom dosli sa njima.
J2 nastanjuje ona podrucja gde se stvorila poljoprivreda i ne vidim razloga zasto oni ne bi bili vecinski nosioci razvoja zemljoradnje na Balkanu. Sam znas da kod nas G i nije nesto narocito zastupljena. Mislim da je izuzetak samo Osijek u Hrvatskoj gde ga ima cak 16% ali je on verovatno mnogo mladjeg datuma.

Ja ti samo kažem da je G već nađena na originalnim neolitskim nalazištima u Evropi. Dakle, nije mogla da dođe sa R1b koja je došla kasnije (zadnji nalaz Bell Baker ostataka to potvrđuje).
Možda je G bila zapravo prvi talas zemljoradnika koji je došao do doline Rajne i južne Francuske, a J2 je bio drugi talas. E1b svakako ostaje zagonetka.

 

[Bastiani]

Neko je postavio pitanje: kako je kultura koja je poznavala metalurgiju nestal usled dejstva onih koji su bili na nižem stepenu tehnološkog razvoja?

Pre neki dan sam gedao na TV pretpostavku da je nestala baš zato. To je bila bogata kultura i kao takva dobar plen pljačkaškim okolnim plemenima sa svih strana. Koliko god da je bila naprednija, nije uspela da se suprotstavi agresivnim varvarima. U principu, može se reći da ih je zadesilo nešto slično što i stari Rim.

 

[NickFreakyrgios]

Са друге стране поставило се питање како су други народи освојили старо-европљане ако су ови имали гвожђе?
Па нису сви старо-европљани познавали технологију прераде гвожђа већ се разматра могућност Винче јер су недавно пронађене неке топионице.
Дуго је владало уверење да је гвожђе донешено из Азије а данас се сматра да је дошло из Европе.Можда и са Балкана.
Хетити су имали гвожђе па су им државу срушили дивља племена са Балкана.
Хетити су у Малу Азију и дошли из Европе или са Балкана и имали су гвожђе и чували су ту тајну прераде.
Поставља се питање да ли су "Народи са мора" такође поседовали гвожђе јер су оштетрили хетитску државу стигли до Сирије и до Египта.
Њихови потомци су Филастеји или Палестинци који су такође имали гвожђе које су или узели од Хетита или донели из Европе-Балкана.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Neko je postavio pitanje: kako je kultura koja je poznavala metalurgiju nestal usled dejstva onih koji su bili na nižem stepenu tehnološkog razvoja?

Pre neki dan sam gedao na TV pretpostavku da je nestala baš zato. To je bila bogata kultura i kao takva dobar plen pljačkaškim okolnim plemenima sa svih strana. Koliko god da je bila naprednija, nije uspela da se suprotstavi agresivnim varvarima. U principu, može se reći da ih je zadesilo nešto slično što i stari Rim.

Samo sto Rim nije nestao i nije zbrisan niti njegovo nasljedje, tako da nije ni priblizno isto...

 

[Bastiani]

Samo sto Rim nije nestao i nije zbrisan niti njegovo nasljedje, tako da nije ni priblizno isto...

Poređenje koje sam napravio provizorno je i mislim da je to jasno. Bilo bi krajnje neuputno porediti događaj iz istorije sa praistorijom. Za praistoriju nemamo dovoljno saznanja šta se tačno dogodilo, zato se i zove praistorija.

 

[Kor]

Mislim da niste razumeli moje pitanje.... manje razvijeni narodi su mogli unistiti tu kulturu ali prosto sumnjam da su mogli unistiti tehnologiju dobijanja metala. E sad... Par hiljada godina kasnije dolazi do najezde iz Azije sa metalnim oruzjem koje odnosi prevagu nad Evropljanima koji su bili inferiornije naoruzani iako su posedovali tehnologiju mnogo pre ovih iz Azije.

 

[Bastiani]

Mislim da niste razumeli moje pitanje.... manje razvijeni narodi su mogli unistiti tu kulturu ali prosto sumnjam da su mogli unistiti tehnologiju dobijanja metala. E sad... Par hiljada godina kasnije dolazi do najezde iz Azije sa metalnim oruzjem koje odnosi prevagu nad Evropljanima koji su bili inferiornije naoruzani iako su posedovali tehnologiju mnogo pre ovih iz Azije.

To jeste vrlo zanimljivo pitanje. Na žalost, očigledno je da ne znamo dovoljno da bismo mogli da odgovorimo. Ako bismo nagađali, čak ne bih isključio ni mogućnost da je dostignuto znanje o metalurgiji nestalo. Na primer, divlji varvari su mogli pobiti sve livce jer su to smatrali đavoljom rabotom.

Ili, verovatnije, nisu diektno zatrli tehnologiju, ali su razorili društvo i uništili pretpostavke da tehnologija bude korišćena. To je ono što se otprilike dogodilo i u slučaju Rimskog carstva. Metalurgija je zahtevala srazmerno visok stepen organizacije društva, koji nije mogao biti dostignut posle invazije došljaka. I vremenom je i znanje palo u zaborav.

 

[Ahil71]

Пре 12000 година Европа је под ледом и тајгама. Црно море је језеро.
Становништво Европе се помера на југ Балкана (хаплогрупа И), док се становништво Сибира помера такође ка југу (Р). У пећинама Ђердапа преживљава мала група која се бави риболовом. Како живе изоловано, развијају религију окренуту природи и мистици.
Са отопљењем стари европљани мигрирају ка северу, највише их остаје у Подунављу и Поморављу, доносећи са собом сазнања о земљорљдњи (И2а).
Цвета Старчевачка, па Вичанска кулура. Ненаслна, богата, окренута духовности и просперитету (религија, писмо, земљорљдња, металургија).
Култура се шири, у духовном смислу од Раса на Ибру до Рашана на Тибру, а технологија ка југоистоку.
Пробијање Босфора и плављење Црноморске територије, покреће Индоевропљање Р1б на запад. Племенски организовани сточари, вични сукобима уништавају Вичанске градове и економију.
Индоевропљани Р1а померају се на запад (Срби на запад, остали у Иран и Индију) и формирају културу оних који се разумеју и знају слова (Словени). У данашњем српском језику, вероватно има доста винчанских речи (можда и у Влашком, Баскијском, некада у Етрурском). Уосталом, једини ми можемо да напишемо сваки глас (у изговору су нам ближи Италијани него Руси).
Одавде је правац миграције исток, па запад. Преци Украјинаца се највише и генетки мешају са старим Европљнима. (Дин Н, на истоку правац миграције исток).
Духовно је јача веза са најисточнијим који данас живе у Расији (како Руси зову своју домовину).
Аријевци стижу и до Индије, где контакт са Вичанском културом буди Сидарту.
Миграције успоравају, формира се држава Т(с)рибала и (Т)рачана, како их Грци зову (Дин С).
Александар Македонски, коначно уништава Трибалију, затим долазе Римљани, Хуни, Авари, Бугари...
Народ који говори истим језиком остаје без племства, а Поморавље без становништва.
Због Аварске, а касније и Бугарске претње, Византијцима је потребна српска држава.
Како Лжички Срби имају Војску и плмство, кнез Дерван шаље између 20 и 100 хиљада Срба на Балкан, који формирају средњовековну Србију на територији данашње Босне. Како су мањина, као и Хрвати, морају да уче језик староседелаца Срба Трибала.

 

[Ahil71]

Prokuplje - lokalitet najranije metalurgije

Beta pre 15 sati
PROKUPLJE, 15. oktobra 2012 (Beta) - Na arheološkom lokalitetu rane metalurgije u selu Pločnik nadomak Prokuplja nadjena je bakarna mindjuša koja svedoči da su u praistoriji ljudi znali za izradu finih predmeta od metala, potvrdili su u ponedeljak svetski i srpski arheolozi koji istražuju to nalazište.

Analiza bakarne mindjuše svedoči o tome da je bakar u praistoriji imao široku primenu i da je bio dostupan svim slojevima pošto se od bakra pravio i nakit, istakli su arheolozi iz Beograda i Prokuplja koji istražuju taj lokalitet najranije metalurgije u Evropi.

U ovogodišnjoj kampanji, koju sa pola miliona funti finansira Vlada Velike Britanije, nadjena je još jedna kuća iz praistorije u kojoj je mnogo ostataka keramike, nekoliko glinenih posuda, ostaci žrvnja i drvne gradje koji datiraju iz perioda rane faze Vinčanske kulture, kazali su arheolozi na tokom prezentacije na nalazištu.

Velika Britanija će u naredne tri godine sa pola miliona funti finansirati istraživanje tog arheološkog nalazišta i rad združenog tima eminentnih engleskih i srpskih arheologa koji tragaju za dokazima da je to najstarije nalazište metalurgije u Evroaziji.

Arheološko nalazište u Pločniku otkriveno je još 1927. godine prilikom izgradnja pruge Prokuplje - Kuršumlija. Istraživanja su obnovljena 1961. i trajala su do 1978, pa zatim 1996. godine i traju do danas bez prekida.

http://www.naslovi.net/2012-10-15/beta/prokuplje-lokalitet-najranije-metalurgije/3966290

 

[zofr]

Citao sam negde da su G u sjajnoj korelaciji sa pojedinim R1b. Zbog toga vise tipujem da su u Evropu uglavnom dosli sa njima.
J2 nastanjuje ona podrucja gde se stvorila poljoprivreda i ne vidim razloga zasto oni ne bi bili vecinski nosioci razvoja zemljoradnje na Balkanu. Sam znas da kod nas G i nije nesto narocito zastupljena. Mislim da je izuzetak samo Osijek u Hrvatskoj gde ga ima cak 16% ali je on verovatno mnogo mladjeg datuma.

Питање места настанка пољопривреде је проблематично. Уобичајено да се то место сматра Месопотамија - до те мере да постаје догма.

То се не може сматрати истином, по дефиницији Декарта, јер иза тога стоје многе сумње. Раније их није било, али су настале са новим сазнањима и слободнијим и ширим погледом на тај проблем.

1. Густина пронађених неолитских насеља која предходе пољопривреди је мала у Месопотамији у односу на подунавље и приобаље Црног мора, нарочито на северу. Ово може да упућује на то да је Месопотамију населио народ који се већ бавио пољопривредом и открио благотворни утицај наводњавања.

2. Најстарије нађено семе житарица, у Месопотамији, показује да је оно већ било култивисано, да је дакле донето са стране.

3. Житарице су трава која због свог времена вегетације у највећој мери расте у умереном климатском појасу. У Месопотамији и долини Нила, без наводњавања житарице не би имале потребно време за своју вегетацију до плода.

Осим тога, пољопривреда није нека технолошка тајна, као металургија, па је могуће да је настала на више места, а првенствено тамо где су људи скупљали коштуњаве и семенске плодове јер они могу да презиме а да се не покваре, и тако обезбеде прехрањивање у зимском периоду. Током чувања многе семенке би проклијале и није потребан неки генијални ум да схвати да је свако семе нова биљка.

Да би од тога настала пољопривреда потребно је да постоји стално насеље са толиким бројем становника које се не може прехранити само оним што се улови. Током задњих деценија откривено је неколико већих насеља у подунављу и притокама Дунава.

Дакле, да би настала пољопривреда, не као изум, већ као потреба људи да преживе, потрбна је критична маса становништва стално настањених насеља. Тако нешто није се могло десити у Месопотамији нити у долини Нила.

 

[Ahil71]

Upotreba žitarica, pa i neka vrsta selekcije započela je pre neolita.
Prvi nekeramički neolit nastao je u pdručju drevnog Jerihona.
Međutim. teško da je društvo neolita moglo diživeti bum, bez upotrebe keramike, a upotreba keramike, u najmanju ruku ne kasni za ovim područjem.
Ona omogućuje kuvanje i skladištenje žitarica. A tamo gde je hladno, gde vatra igra važnu ulogu, prvi oblici keramike javljaju se spontano.
To što su vremenom nadvaldale sorte žitarica koje vode poreklo sa plodnog polumeseca, niša ne govori o prvom neolitu. I u podunavlju je bilo dovoljno domaćih vrsta trava, heljde, prosa i kozna čega još, što je moglo u prvom perodu zauzeti ulogu pšenice i kukuruza.
Ono što je jako bitno, to je da u Trakiji i celoj Turskj, gotovo da nema neolitskih naselja. U Turskoj je otkriveno desetak naselja, i ona najvažnija na jugoistoku, nemaju dodirnih tačaka sa Balkanskim.
Istovremeno u ranom i srednjem neolitu Sarčeva otkriveno je oko 200 naselja.
Tako da povezivanje nastanka naeolita, sa migracijom hg E i J2 nema uemeljenja.
Sa druge strane, širenje neolita dalje po Evropi, koje je išlo neobično sporo, verovatno prati migracije iz ovog gušće naseljenog prosora, ka slabonaseljenom prostoru lovaca, sakupljača.
https://lh5.googleusercontent.com/-.../AAAAAAAAAeY/m52Daww6MME/s1600/Neolithic1.png

 

[Bastiani]

Питање места настанка пољопривреде је проблематично. Уобичајено да се то место сматра Месопотамија - до те мере да постаје догма.

То се не може сматрати истином, по дефиницији Декарта, јер иза тога стоје многе сумње. Раније их није било, али су настале са новим сазнањима и слободнијим и ширим погледом на тај проблем.

1. Густина пронађених неолитских насеља која предходе пољопривреди је мала у Месопотамији у односу на подунавље и приобаље Црног мора, нарочито на северу. Ово може да упућује на то да је Месопотамију населио народ који се већ бавио пољопривредом и открио благотворни утицај наводњавања.

2. Најстарије нађено семе житарица, у Месопотамији, показује да је оно већ било култивисано, да је дакле донето са стране.

3. Житарице су трава која због свог времена вегетације у највећој мери расте у умереном климатском појасу. У Месопотамији и долини Нила, без наводњавања житарице не би имале потребно време за своју вегетацију до плода.

Осим тога, пољопривреда није нека технолошка тајна, као металургија, па је могуће да је настала на више места, а првенствено тамо где су људи скупљали коштуњаве и семенске плодове јер они могу да презиме а да се не покваре, и тако обезбеде прехрањивање у зимском периоду. Током чувања многе семенке би проклијале и није потребан неки генијални ум да схвати да је свако семе нова биљка.

Да би од тога настала пољопривреда потребно је да постоји стално насеље са толиким бројем становника које се не може прехранити само оним што се улови. Током задњих деценија откривено је неколико већих насеља у подунављу и притокама Дунава.

Дакле, да би настала пољопривреда, не као изум, већ као потреба људи да преживе, потрбна је критична маса становништва стално настањених насеља. Тако нешто није се могло десити у Месопотамији нити у долини Нила.

Могуће је да си већ прочитао, а ако ниси, свакоме препоручујем књигу Џареда Дајмонда "Микроби, пушке, челик" која се бави овим стварима. Дајмонд је тип који је имао серију емисија, да ли на NatGeo или Хисторију, на тему зашто је западна цивилизација постала доминантна у односу на друге које су настајале паралелно.

Што се тиче култивације пшенице, колико сам ја разумео, свака јестива пшеница је култивисана. Ствар је у томе да је дивља (некултивисана) пшеница биљка чија стабљика се преломи пре него што зрно сазри и тако није корисна људима. Култивисана пшеница је направљена од примерака биљке које су имале такву спонтану мутацију да се њихове стабљике нису ломиле и зрно на класу је сазревало. Али због тога култивисана пшеница не може сама да се размножава него то морају људи да раде.

Омо што је овде битно, то је да где је успевала дивља пшеница, ваљда је могла да успева и питома, а, колико се присећам Дајмондове књиге, било је то у плодном луку, дакле Блиски и Средњи Исток. Треба имати на уму и то да клима у то време апсолутно није морала бити иста као данашња.

 

[dublin]

Klima u to vreme nije bila ista kao sad. pogledajte milenkoviceve cikluse.

 

[dublin]

ono sto je jako interesantno (bar meni) u vezi vince je da su vincanci znali za pravljenje crvene boje koju su koristili za premazivanje tela pokojnika. ovo su takodje radili pripadnici kulture lepenskog vira. znaci postoji mogucnost da je postojala kulturna veza izmedju ovih kultura. da li neko zna nesto vise o ovim pogrebnim obredima u lepenskom viru i vinci? koliko je ovo bilo rasprostranjeno kod drugin neolitskih kultura?

 

[zofr]

Могуће је да си већ прочитао, а ако ниси, свакоме препоручујем књигу Џареда Дајмонда "Микроби, пушке, челик" која се бави овим стварима. Дајмонд је тип који је имао серију емисија, да ли на NatGeo или Хисторију, на тему зашто је западна цивилизација постала доминантна у односу на друге које су настајале паралелно.

Што се тиче култивације пшенице, колико сам ја разумео, свака јестива пшеница је култивисана. Ствар је у томе да је дивља (некултивисана) пшеница биљка чија стабљика се преломи пре него што зрно сазри и тако није корисна људима. Култивисана пшеница је направљена од примерака биљке које су имале такву спонтану мутацију да се њихове стабљике нису ломиле и зрно на класу је сазревало. Али због тога култивисана пшеница не може сама да се размножава него то морају људи да раде.

Омо што је овде битно, то је да где је успевала дивља пшеница, ваљда је могла да успева и питома, а, колико се присећам Дајмондове књиге, било је то у плодном луку, дакле Блиски и Средњи Исток. Треба имати на уму и то да клима у то време апсолутно није морала бити иста као данашња.

Не постоји "плодни лук" који спаја блиски и средњи исток. Постоје само, ту и тамо, плодне долине око малог броја река. Али може се повући замишљени "плодни лук" који спаја те појединачне плодне долине.

"Омо што је овде битно, то је да где је успевала дивља пшеница, ваљда је могла да успева и питома". Да ваљда. Питома пшеница може да успева и ван свог природног окружења ако јој човек обезбеди услове, тако је успевала и у космосу - вршени експерименти.

Сам почетак бављења пољоприведом није технолошки скок, већ културолошки. То је време када човек остварује тежњу да се стално настани на некој територији. Ловци то нису могли.

Технолошки скок је коришћење наводњавања у пољоприврди и сазнање о важности броја сунчаних дана. Уз то иде и сазнање да се тако скраћује вегетационо време житарица и ствара могућност за две жетве годишње. За то су потребни вода и сунце. То је разлог што се у једном периоду насељавају сунчане долине великих река од стране пољопривредног становништва. Богате жетве, обиље хране и богатства повећава број становника а тиме скрећу пажњу других племена да пљачкају и освајају те територије. Да би се одбранили, напредни пољопривредници стварају прве државе на чијем челу долазе најбогатији.

Историја показује да те прве државе нису биле довољна одбрана. Примера ради: Етиопљани врло брзо освајају горњи Египат, па потом и доњи обједињујући их у једну државу. Њихова владавина је била врло дуга (са извесним прекидима) до коначног доласка Арапа. Много бурнији догађаји се одигравају на подручју Месопотамије.

Све ово је уништило и најмањи траг о људима који су први донели пољопривреду у долине ових река. Зато мислим да је свака претпоставка о томе ко су доносиоци пољопривреде у Месопотамији и долини Нила само недоказива хипотеза.

 

[dublin]

„Još jedan čest primer pogrebnog priloga je posipanje tela (skeleta), okerom, tj.crvenom bojom, ali u nekim slučajevima su pronađeni tragovi grafita. Pored samog tela, uviše slučajeva pronađeno je da su okerom posipani i ostali pogrebni prilozi koji su išli uz samskelet. U većini slučajeva okerom je posipan samo predeo trbuha, dok su skeleti male dece bili posuti okerom u potpunosti. Raniji periodi civilizacije Lepenskog Vira su karakteristične po tome što se oker koristio pri svim sahranjivanjima, bez obzira na pol i godine skeleta.”

http://www.scribd.com/doc/47411456/Drustveni-kontekst-pogrebnih-priloga-u-Lepenskom-Viru

godine 6300-5500 pre nove ere.

 

[dublin]

„U Vojvodini je istraživano desetak tumula ovog tipa i svi su dali sigurne podatke o njihovom stepskom karakteru, počev od načina sahranjivanja (polaganje pokojnika na asuru, posipanje crvenom bojom - okerom

http://www.rastko.rs/arheologija/ntasic-eneolit.html

 

[dublin]

razlog zasto se ja toliko interesujem za premazivanje tela pokojnika crvenom bojom, je to sto ja znam za jos jednu kulturu koja je to radila a to je berberska neolitska kapsijska kultura koja se morskim putem prosirila iz severozapadne afrike u evropu oko 8000 godina pre hrista. posipanje i premazivanje tela pokojnika crvenom bojom je jedna od prepoznatljivih karakteristika ove kulture. u evropi se ova kultura zove tardenosijska kultura i po vikipediji je predhodnik dunavske (vincanske) kulture. ona se sirila vodinim putevima, pa su tardenosijci kolonizovali severozapadni mediteran od italije na zapad, celu atlantsku obalu i baltik, ali takodje i doline reka koje su vodile u unutrasnjost. interesantno da su kolonizovali i teritorije danasnje poljske i ukrajine kao i zapadne rusije, odnosno vodeni put baltik - crno, azovsko more. ovo su bili graditelji megalita, ovo su takodje ljudi koji su doneli bakar u zapadnu evropu (izmedu 4000 i 2600 godina pre nove ere, almerijanska kultura). tako ako se sad znamo da su vincanci izumeli metalurgiju bakra, i ako se vincanska kultura razvila iz tardenosijske kulture (?), onda je jasno kako je je bakar stigao u zapadnu evropu bas preko almerijanske kulture. rodjacke veze preko berberske linije. sad koliko su dunavske kulture bile cisto berberske, a koliko mesavina berbera i starosedelaca ne znam ali interesantno je da je teritorija berberske prvo megalitske pa posle beaker kulture ista ona teritorija gde imamo najvecu koncentraciju I1 i 12 haplogrupe, kao i e1b1b.

 

[Ahil71]

ARHEOLOZI sa Viminacijuma iskopali su u sredu na lokalitetu “pod Klepečkom” figurinu ženskog božanstva staru oko 4.000 godina. Reč je o bliznakinji idola koji se nalazi u svim svetskim istorijama umetnosti. Pronalazak je izazvao ushićenje naučnika, jer je od “Kličevačkog idola” - prve figure boginje misteriozne kulture iz srpskog Podunavlja, ostala samo fotografija.

Slavna figurina, koja je pronađena 1881. u selu Kličevcu i izazvala svetsku senzaciju, nestala je u austrijskom bombardovanju beogradskog Narodnog muzeja u Prvom svetskom ratu.


- Pronalazak gotovo identičnog idola je pravo uskrsnuće boginje koja je između ostalog i simbol grada Požarevca - zadovoljno kaže arheolog Ilija Danković iz Arheološkog instituta SANU. On je sa kolegama Sašom Redžićem i Mladenom Jovičićem otkrio ostavu sa 25 figura i posuda kraj grobnice iz drugog milenijuma pre naše ere. - “Kličevački idol” je bio senzacija i smatralo se da je jedinstven, pa je njegov nestanak smatran nenadoknadivim gubitkom. Sad se desilo čudo, jer ne samo da smo našli gotovo identičan “Klepečki idol”, već i pravu riznicu misterioznog naselja.


RAZVIJENA KULTURA
KERAMIČKE posude i idoli nađeni na lokalitetu Klepečka izrađeni su od crne keramike bogato ukrašene belom glinom, kakva se javlja tek 1.000 godina kasnije na jonskim ostrvima.
- Reč je o veoma razvijenoj kulturi koja je imala i umetnike i tehnologe koji su umeli da izvedu posude tankih zidova ali velike čvrstoće. Boja se nije promenila ni posle četiri milenijuma, što znači da su poznavali i tajne pigmenata. Pozvali smo u pomoć vrhunske stručnjake raznih specijalnosti, da zajedno odgonetnemo kakva je to kultura bila.

Direktor arheološkog parka Viminacijum, prof dr Miomir Korać, dodaje da ravnica između brda Nosak, gde je letos otkriveno groblje mamuta, i ostataka rimske prestonice Gornje Mezije krije još jedan grad iz drugog milenijuma pre naše ere.

- Kopali smo kanal da isušimo jezero koje je napravila kiša na nalazištu i otkrili da je 2.000 godina pre nove ere ovde bilo naselje koje se prostiralo hektarima - kaže prof dr Korać. - Ovo otkriće će naterati istoričare da prepravljaju knjige, jer je reč o gradu bronzanog ili bakarnog doba, koji je izgubljena karika između Lepenskog vira, Vinče i kasnijih civilizacija.

Arheolozi naglašavaju da je grob sa drevnim figurama idola otkriven na istom posvećenom tlu gde su sahranjivani Kelti, Rimljani i Srbi sve do 19. veka.

- Ovo je dokaz naše teze o kontinuitetu života na ovom prostoru, od preistorije do danas - kaže Korać. - Ovo je prostor na kome život neprestano buja, samo se civilizacije prelivaju i transformišu iz jedne u drugu, ali čuvaju dobar genetski kod.

RAZVIJENA KULTURA
KERAMIČKE posude i idoli nađeni na lokalitetu Klepečka izrađeni su od crne keramike bogato ukrašene belom glinom, kakva se javlja tek 1.000 godina kasnije na jonskim ostrvima.
- Reč je o veoma razvijenoj kulturi koja je imala i umetnike i tehnologe koji su umeli da izvedu posude tankih zidova ali velike čvrstoće. Boja se nije promenila ni posle četiri milenijuma, što znači da su poznavali i tajne pigmenata. Pozvali smo u pomoć vrhunske stručnjake raznih specijalnosti, da zajedno odgonetnemo kakva je to kultura bila.

 

[Ahil71]

Viminacijum: Pronađena urna iz 2. milenijuma pre nove ere
Tanjug | 13. avgust 2012. 16:04 | Komentara: 0
Prilikom jedne od redovnih inspekcija na površinskom kopu Drmno, na lokalitetu "Nad Klepečkom", otkriven je grob sa keramičkom urnom


Površinski kop Drmno
SRODNE VESTI

Senzacionalno otkriće u Viminacijumu
Novi dom za mamuticu Viku
Braničevski okrug: Od ergele do antike
Viminacijum: Otkrivena zelena karta za stari Rim
Kostolac: Pronađene džinovske kljove
BEOGRAD - Prilikom jedne od redovnih inspekcija na površinskom kopu Drmno, na lokalitetu "Nad Klepečkom", otkriven je grob sa keramičkom urnom na postolju od istog materijala, koja je zatvorena zdelom.

Direktor arheološkog projekta Viminacijum Miomir Korać rekao je Tanjugu da grob i urna datiraju iz razvijenog bronzanog doba, odnosno iz perioda druge polovine drugog milenijuma pre nove ere.

Pražnjenjem urne u njoj je otkrivena i jedna keramička šolja.

Korać je objasnio da je urna, koja potiče iz takozvane dubovačko-žutobrdske grupe, koja se razvijala u Podunavlju tokom srednjeg i poznog bronzanog doba, pronađena samo 100 metara od mesta gde su otkrivene kosti mamuta, dodavši da je u pitanju predmet izvanrednog kvaliteta.


"Radi se o urni koja podseća na lonac i koja je bogato ukrašena urezanim geometrijskim motivima koji su ispunjeni belom inkrustacijom", rekao je Korać i ocenio da urna pripada jednom od najlepših primeraka kod nas.

On je ispričao da je urna visine oko 45 centimetara i da su u njoj pronađene spaljene kosti pokojnika.

"Primerak sa takvim ukrašavanjem je izuzetno redak, a na urni se mogu videti vrlo stilizovani i interesantni crteži", dodao je Korać.

Direktor Viminacijuma je rekao i da ubrzavaju radovi na istraživanju prostora gde su pronađeni delovo skeleta mamuta, nalaze se nove kosti, ne samo mamuta, već i drugih sisara i trenutno je u toku obrada otkrivenih ostataka.

"Kolege iz Holandije su otišle, sada čekamo da dođu stručnjaci iz drugih institucija, tako da su mamuti jedna od stvari koja je u žiži našeg arheološkog interesovanja", ocenio je Korać.

On je rekao da se nastavlja istraživanje rimskog amfiteatra, primetivši da se istraživanjem dobija "jedna izvanredna slika rimskog teatra" koji je dimenzija Kombank arene.

"Rimski teatar se oslanja na gradski bedem tako da to izgleda fascinantno, a čitav niz objekata se uz njega pojavljuje. Postoji još jedan objekat koji ne možemo da definišemo - ne znamo da li se radi o još jednim termama ili se možda radi čak i o sakralnom objektu'', objasnio je Korać.

 

[zofr]

razlog zasto se ja toliko interesujem za premazivanje tela pokojnika crvenom bojom, je to sto ja znam za jos jednu kulturu koja je to radila a to je berberska neolitska kapsijska kultura koja se morskim putem prosirila iz severozapadne afrike u evropu oko 8000 godina pre hrista. posipanje i premazivanje tela pokojnika crvenom bojom je jedna od prepoznatljivih karakteristika ove kulture. u evropi se ova kultura zove tardenosijska kultura i po vikipediji je predhodnik dunavske (vincanske) kulture. ona se sirila vodinim putevima, pa su tardenosijci kolonizovali severozapadni mediteran od italije na zapad, celu atlantsku obalu i baltik, ali takodje i doline reka koje su vodile u unutrasnjost. interesantno da su kolonizovali i teritorije danasnje poljske i ukrajine kao i zapadne rusije, odnosno vodeni put baltik - crno, azovsko more. ovo su bili graditelji megalita, ovo su takodje ljudi koji su doneli bakar u zapadnu evropu (izmedu 4000 i 2600 godina pre nove ere, almerijanska kultura). tako ako se sad znamo da su vincanci izumeli metalurgiju bakra, i ako se vincanska kultura razvila iz tardenosijske kulture (?), onda je jasno kako je je bakar stigao u zapadnu evropu bas preko almerijanske kulture. rodjacke veze preko berberske linije. sad koliko su dunavske kulture bile cisto berberske, a koliko mesavina berbera i starosedelaca ne znam ali interesantno je da je teritorija berberske prvo megalitske pa posle beaker kulture ista ona teritorija gde imamo najvecu koncentraciju I1 i 12 haplogrupe, kao i e1b1b.

Да се вратимо ми на тазе информације.

На Плочнику је откривена најранија обрада метала у Европи датирана на 5500 год старе ере.

Сада се покушава да потврди предпоставка да се ради и о првој металургији у свету, а да ли ће бити доказано - видећемо.

 

[dublin]

zofr

nista ja tu ne sporim. ono sto mene interesuje je ko je ustvari naseljavao ove teritorije u to vreme? ako se sledi razvoj kultura koje su dovele do nastanka vince i ako se uporede kulturne i genetske karakteristike stanovnistva, postoji velika verovatnoca da je vinca bila polu berberska polu strarosedelacka kultura. ja mislim da sam slucajno otkrio (u radu jednog drugog coveka) nesto sto je jako vazno za otkrivanje porekla najranijih srba. mislim da cu da otvorim posebnu temu za ovo al sam mislio da bi bilo dobro da pitam ljude koji se interesuju za vincu da li znaju malo vise o upotrebi crvene boje kod vincanaca.