ranjeni Zoro
Elita
- Poruka
- 21.566
On (taj moj drugar jel) je u braku.
Ona, ta njegova ljubavnica je razvedena, majka sa dvoje dece.
Ona njemu nije prva veza sa strane, on njoj kao oženjen i „zauzet“ jeste.
Desila se jel’te hemija, drž ne daj..kad god se moglo dovatili bi se ko blesavi, tucanja do sutra i kako to već ide, ona se zaljubi.
On ne, ali mu je draga.
Kako vreme ide, ona ga sve više želi, voli, njemu je takođe lepo, ali počnu da ga nerviraju njene priče o tome kako kada on ode ona ostane sama, bla bla bla bli ble blo..
Ona se izvinjava, razume, zna da je sama izabrala, ali je jače od nje
Njemu počne da radi crv i posle svake od tih „erotskih seansi“ on počinje da misli na nju tako što je sažaljeva, da oseća krivicu itd.
Pričaju o tome koliko stignu, ali uglavnom se pretežno samo iebu.
Kako vreme ide, veza postaje sve tužnija. Ona posle seksa ničim izazvana plače..on ćuti, ne zna šta da joj kaže, ona mu se izvinjava, on kaže u redu je, ali ništa više nije u redu.
Pričaju sve više i on na kraju predlaže da ode iz njenog života i pusti je da diše, slobodna, za nekoga drugog, ovaj put slobodnog, mogućeg.
Ona odbija, ne želi, ne zna..želi samo njega.
Pa opet red vatrometnog seksa, red „sve će biti okej“ i red „ništa nije okej“
Veza traje nekoliko godina, ona je sve starija, šanse da nađe nekoga sve manje i ponavlja kako niko neće ženu s dvoje male dece..
On je i dalje želi, ali shvata da na nju deluje kao droga. Što je više uzima, to će biti štetnije po nju.
U glavi mu se dok mašta o njoj, mešaju njene sise, usta, dupe, oči kosa..a onda je „vidi“ kako sama popravlja fen za kosu, kako tegli kese s pijace, kako plače sama u krevetu, kako gleda druge parove dok se drže za ruke..pa opet snagom volje pokušava da misli o njenoj ptički, glasu, mirisu seksa, ukusu njenih ustiju, kože, težini tela..ali eto ti slika njene dece kako rade zadatke, nje kako sama vuče kofere na more, kako je drugarice vode u pozorište, kako plače, plače plače..kako se čak razboljeva od tuge.
Šta mu je činiti?
Ona, ta njegova ljubavnica je razvedena, majka sa dvoje dece.
Ona njemu nije prva veza sa strane, on njoj kao oženjen i „zauzet“ jeste.
Desila se jel’te hemija, drž ne daj..kad god se moglo dovatili bi se ko blesavi, tucanja do sutra i kako to već ide, ona se zaljubi.
On ne, ali mu je draga.
Kako vreme ide, ona ga sve više želi, voli, njemu je takođe lepo, ali počnu da ga nerviraju njene priče o tome kako kada on ode ona ostane sama, bla bla bla bli ble blo..
Ona se izvinjava, razume, zna da je sama izabrala, ali je jače od nje
Njemu počne da radi crv i posle svake od tih „erotskih seansi“ on počinje da misli na nju tako što je sažaljeva, da oseća krivicu itd.
Pričaju o tome koliko stignu, ali uglavnom se pretežno samo iebu.
Kako vreme ide, veza postaje sve tužnija. Ona posle seksa ničim izazvana plače..on ćuti, ne zna šta da joj kaže, ona mu se izvinjava, on kaže u redu je, ali ništa više nije u redu.
Pričaju sve više i on na kraju predlaže da ode iz njenog života i pusti je da diše, slobodna, za nekoga drugog, ovaj put slobodnog, mogućeg.
Ona odbija, ne želi, ne zna..želi samo njega.
Pa opet red vatrometnog seksa, red „sve će biti okej“ i red „ništa nije okej“
Veza traje nekoliko godina, ona je sve starija, šanse da nađe nekoga sve manje i ponavlja kako niko neće ženu s dvoje male dece..
On je i dalje želi, ali shvata da na nju deluje kao droga. Što je više uzima, to će biti štetnije po nju.
U glavi mu se dok mašta o njoj, mešaju njene sise, usta, dupe, oči kosa..a onda je „vidi“ kako sama popravlja fen za kosu, kako tegli kese s pijace, kako plače sama u krevetu, kako gleda druge parove dok se drže za ruke..pa opet snagom volje pokušava da misli o njenoj ptički, glasu, mirisu seksa, ukusu njenih ustiju, kože, težini tela..ali eto ti slika njene dece kako rade zadatke, nje kako sama vuče kofere na more, kako je drugarice vode u pozorište, kako plače, plače plače..kako se čak razboljeva od tuge.
Šta mu je činiti?
