Људи иду тамо гдје им је боље, не мора бити само узроковано егзистенцијалним разлозима, иако најчешће јесте, некад је и до културних и духовних потреба, некад и неки други разлози, и тако је од памтивјека.
Они који напусте завичај, неки се врате, неки не.
Опет постоје људи којима је гдје год да оду лоше, увијек су незадовољни, гдје год да су, налазе масу негативних појава, смета им свашта нешто, па се поставља питање да ли је и до њих, постоји и они гдје год да оду, уклопе се, интегришу, уреде себи и породици добар живот, има ту и до IQ, да ли ће све према себи равнати и свом често инфантилном поимању ствари, или ће гледати ипак мало шире.
Они који се врате у Србију, или пак код нас у Српску, а знам их доста, и комшија и познаника, опет, како ко. Имамо као Весна који само негативности виде, а те негативности које виде су често и посљедица фрустрације што не могу наметати околини своје поимање и свој начин живота, неке навике које су стекли у бијелом свијету и које не морају бити позитивне, имамо и оне који се брзо уклопе са људима, задрже добре и фине навике из бијела свијета, не виде само оно негативно, него и много тога позитивног чега итекако има, и фино се осјећају по повратку у завичај.
Имамо и те медије попут антисрпског смећа бљуц који предано раде на афирмацији аутошовинизма међу Србљем и који ће Веснино умовање једва дочекати, разумијемо их, тако им је у опису посла.
Да се може пуно тога поправити, од навика до начина живота, система вриједности, може. Наравно да има потребе и то је процес, гдје би свој допринос требали дати и политичке и друштвене елите, и медији јер су они постали све важнији (а они сада дају "допринос" да клизимо у један морални, културни и духовни суноврст) и школство, и добри закони, и буквално свако од нас.