marko717
Zainteresovan član
- Poruka
- 254
Ово је добронамерна критика која је усмерена свима како би ово све добило неки смер!
Треба правити разлику између:
1.Хришћанства – као система идеја, веровања и обредне праксе.
2. Вере – као индивидуалног, субјективног или личног чина неког појединца. Човек који верује не поступа према принципима разума, логичног расуђивања и закључивања, већ то чини у зависности или од неког спољњег ауторитета, или од властитог осећања, субјективног става. Човек који верује у ''спасење'' и који се ''нада изгледнијој будућности'' не долази до таквог становишта рационалним путем, нити за такво веровање може навести образложен став. Вера се разликује и од:
3. Теологије, као учења о богу, па према томе и од
4. Теолога, који располаже нарочитим знањем о богу. Док теолог не мора безусловно и да верује у Бога, дотле верник може поседовати врло оскудно знање знање о теолошким стварима, али и бити фанатичан присталица једне религије.
5. Црква је, међутим, организована, институционализована вера. Уз помоћ свештенства и других великодостојника Црква успоставља контакт са верницима и посредује у циљу успостављања ближег односа верника и божанства – као циља вере, било преко верских обреда у храму, цркви, било на други начин: приликом опела у кући умрлог, на гробљу, код обреда сахрањивања, за време помена, задушница.
Само мало разумевања, свако има свој став, нема шансе(ни потребе) да иког убедимо преко форума да постане атеиста, или да неког убедимо да постане верник, међутим о вери се може дискутовати у другом облику, само треба разумети да нису сви људи исти, да су оба становишта тачна и да се ово ни са једне стране не може оспорити, мало разумевања и ово би можда добило неки смисао.
Треба правити разлику између:
1.Хришћанства – као система идеја, веровања и обредне праксе.
2. Вере – као индивидуалног, субјективног или личног чина неког појединца. Човек који верује не поступа према принципима разума, логичног расуђивања и закључивања, већ то чини у зависности или од неког спољњег ауторитета, или од властитог осећања, субјективног става. Човек који верује у ''спасење'' и који се ''нада изгледнијој будућности'' не долази до таквог становишта рационалним путем, нити за такво веровање може навести образложен став. Вера се разликује и од:
3. Теологије, као учења о богу, па према томе и од
4. Теолога, који располаже нарочитим знањем о богу. Док теолог не мора безусловно и да верује у Бога, дотле верник може поседовати врло оскудно знање знање о теолошким стварима, али и бити фанатичан присталица једне религије.
5. Црква је, међутим, организована, институционализована вера. Уз помоћ свештенства и других великодостојника Црква успоставља контакт са верницима и посредује у циљу успостављања ближег односа верника и божанства – као циља вере, било преко верских обреда у храму, цркви, било на други начин: приликом опела у кући умрлог, на гробљу, код обреда сахрањивања, за време помена, задушница.
Само мало разумевања, свако има свој став, нема шансе(ни потребе) да иког убедимо преко форума да постане атеиста, или да неког убедимо да постане верник, међутим о вери се може дискутовати у другом облику, само треба разумети да нису сви људи исти, да су оба становишта тачна и да се ово ни са једне стране не може оспорити, мало разумевања и ово би можда добило неки смисао.
)
