Сада ћу рећи моје мишљење о овој теми, дакле вери...не желим да се надовезујем на било чији пост, нити да убеђујем неког у нешто, једноставно рећи ћу своје мишљење, па ко хоће нек прокоментарише...
Ја верујем у Бога, идем (не стално, али одем понекад) у православну цркву. Али ту није питање зашто ја верујем у Бога. Питање је шта је за мене вера?
Људи веру у данашње време схватају за много шта, и ту долази до различитих схватања, мишљења итд.
По мени вера(хришћанска) је прихватање Христовог погледа на нас саме, на друге људе, на ствари око нас....а како је Христ гледао на то? Па мислим да то знамо, без обзира да ли смо читали књиге о томе или не, дакле најкраће речено мирољубиви поглед...
По мени веровати значи имати поверење у Бога. Па и за хришћане није суштинско питање: да ли верујеш у Бога, већ верујеш ли Богу...
Веровати за мене значи бити за друге. Вера је принос, даривање, ко највише верује тај највише даје... Вера је љубав, даје се све а не очекује ништа, јер ако се даје све да би се добило нешто, то за мене није вера...
Вера је нада, нада у боље, преко вере...
Веровати значи одрећи се себе и својег(своје ја, своје нације, партије, културе, идеологије...). Људи се често служе Богом, као да је он средство, а по мени вера их тера да служе Богу и ближњима....
Цитираћу нешто занимљиво:
''Постмодерни ''клуб себичних'' и Бога претвара у ''тржишни производ''који се нуди и моделира за потребе клијената. ''Гладни у изобиљу'' црквену веру мере што она чини за човека(нацију, партију, државу, свет) а не по ономе што она јесте. За хришћанску веру је значајније бити, него имати.
Људи данас често трансформишу Цркву у религију, потом религија постаје култура, па политика и на крају се утопи у тржиште. Многи људи стално нешто траже од Бога, тргују са Њим. Траже да он врши њихову вољу, да реализује њихове планове, уместо да они творе вољу Божљу(дакле да ''воле ближњег свог као самог себе'').....''
Тешко је објаснити схватање вере и кад би разговарали дуго, а камо ли једним постом, али надам се да сте ме разумели...
