oktobar49
Primećen član
- Poruka
- 745
*АУТОРСКА ТЕМА
У понедељак на РТС2 на моје велико изненађење приказан је документарац о народним колективима 'colectivos' у Венецуели.Нешто се размишљам,како би Србија изгледала да су постојале сличне групе у СР Југославији? Да ли је могао да се спречи 5.октобар 2000 год и заустави 'ОТПОР' док је још био у настајању? Да ли је само на тај начин могла да се спречи пљачкашка приватизација у Србији? Јер 'ајде да се не лажемо, тактика побуњеног оружаног народа је ПЕНИЦИЛИН против сваке врсте империјализма и колонијалног потчињавања,како у политичком,економском,тако и у војном смислу.И то се може видети још од Вијетнама када је оружани народ ј*бао Американцима мајку мајчину од '55 до коначне победе '75...Ваше мишљење? Како Србија да се постави и треба ли да копира тај модел?
_________________________________
Тупамароси - Урбана герила (2019)
Документарац са РТС 2 од пре неки дан.Редитељ се трудио да буде 'објективан' и колико толико прикаже реално стање ствари.Ево кратког описа филма:
У фавелама главног града Венецуеле Каракаса,постоје места где полиција не залази.У престоници са једном од највећих стопа убистава на свету,наоружане левичарске групе 'colectivos'-а штите народ спроводећи на свој начин револуционарну правду.Многи на 'colectivos'-е гледају као на модерне следбенике идеја Робина Худа,док други у њима виде разбојнике који контролишу мрачне делове града у којима не влада закон,већ принцип 'око за око,зуб за зуб'.
Добивши дозволу да приступе овој контраверзној заједници,редитељима филма се указала јединствена прилика да у стопу прате,снимају и документују седам турбулентних година живота Алберта 'Чина' Каријаса,бившег борца и лидера колектива 'Tupamaros',који постаје уважени члан друштва након доласка на власт Уга Чавеза и његовог избора за председника.Иако је у прошлости био окарактерисан као пљачкаш банака и убица полицајаца,Алберто Каријас се одлучује да остави за собом репутацију одметника и подржи Чавезову социјалистичку револуцију која ће оснажити сиромашне слојеве друштва и равномерније дистрибуирати државне приходе од нафте.Он постаје јавни функционер под Чавезом,један од најутицајнијих људи у Каракасу,али се ипак не мири са тим да би требао да спусти оружје.
Након смрти Чавеза и доласка на чело државе Николаса Мадура,појачавају се притисци на Венецуелу са Запада у виду економских санкција,што ће имати за последицу пад животног стандарда и покушаје контра-револуционарних опозиционих снага да изврше државни удар.У ваздуху се осећа да може доћи до крвопролића и грађанског рата,тако да су и 'Tupamaros'-и на веома важном испиту,као и револуционарна борба којој су посветили цео свој живот.У одсуству сваког реда и закона током тешких дана за Венецуелу,Алберто 'Чино' Каријас објашњава неопходност своје контраверзне улоге свеца и егзекутора.
У понедељак на РТС2 на моје велико изненађење приказан је документарац о народним колективима 'colectivos' у Венецуели.Нешто се размишљам,како би Србија изгледала да су постојале сличне групе у СР Југославији? Да ли је могао да се спречи 5.октобар 2000 год и заустави 'ОТПОР' док је још био у настајању? Да ли је само на тај начин могла да се спречи пљачкашка приватизација у Србији? Јер 'ајде да се не лажемо, тактика побуњеног оружаног народа је ПЕНИЦИЛИН против сваке врсте империјализма и колонијалног потчињавања,како у политичком,економском,тако и у војном смислу.И то се може видети још од Вијетнама када је оружани народ ј*бао Американцима мајку мајчину од '55 до коначне победе '75...Ваше мишљење? Како Србија да се постави и треба ли да копира тај модел?
_________________________________
Тупамароси - Урбана герила (2019)
Документарац са РТС 2 од пре неки дан.Редитељ се трудио да буде 'објективан' и колико толико прикаже реално стање ствари.Ево кратког описа филма:
У фавелама главног града Венецуеле Каракаса,постоје места где полиција не залази.У престоници са једном од највећих стопа убистава на свету,наоружане левичарске групе 'colectivos'-а штите народ спроводећи на свој начин револуционарну правду.Многи на 'colectivos'-е гледају као на модерне следбенике идеја Робина Худа,док други у њима виде разбојнике који контролишу мрачне делове града у којима не влада закон,већ принцип 'око за око,зуб за зуб'.
Добивши дозволу да приступе овој контраверзној заједници,редитељима филма се указала јединствена прилика да у стопу прате,снимају и документују седам турбулентних година живота Алберта 'Чина' Каријаса,бившег борца и лидера колектива 'Tupamaros',који постаје уважени члан друштва након доласка на власт Уга Чавеза и његовог избора за председника.Иако је у прошлости био окарактерисан као пљачкаш банака и убица полицајаца,Алберто Каријас се одлучује да остави за собом репутацију одметника и подржи Чавезову социјалистичку револуцију која ће оснажити сиромашне слојеве друштва и равномерније дистрибуирати државне приходе од нафте.Он постаје јавни функционер под Чавезом,један од најутицајнијих људи у Каракасу,али се ипак не мири са тим да би требао да спусти оружје.
Након смрти Чавеза и доласка на чело државе Николаса Мадура,појачавају се притисци на Венецуелу са Запада у виду економских санкција,што ће имати за последицу пад животног стандарда и покушаје контра-револуционарних опозиционих снага да изврше државни удар.У ваздуху се осећа да може доћи до крвопролића и грађанског рата,тако да су и 'Tupamaros'-и на веома важном испиту,као и револуционарна борба којој су посветили цео свој живот.У одсуству сваког реда и закона током тешких дана за Венецуелу,Алберто 'Чино' Каријас објашњава неопходност своје контраверзне улоге свеца и егзекутора.