Велизар, посљедњи римски генерал

Vratimo se na Velizara.
Kako znamo Sloveni se baš negde u Velizarovo vreme javljaju na Dunavu, prelaze Dunav i počinju pohode na Balkanu. Kako objasniti da su u istom periodu ratovali za Rim protiv Gota u Italiji, protiv Persije u Aziji i evo upravo saznadoh oko 540 godine ratuju za Rim protiv izvesnog gruzijskog naroda pod imenom Lazica takođe u maloj Aziji, prema pisanju Agatija.
Čovek sa skromnim znanjem kao što sam ja bi rekao da su Sloveni strateški partner carstva, jer čim su se pojavili na granici počinju da ratuju za interese carstva na svim stranama sveta. U isto vreme pljačkaju po carstvu. Malo kasnije zauzimaju celo carstvo.
Da li možeš ukratko da elaboriraš šta se to u stvari dešavalo početkom VI veka?
Moze komentar na ovo?
 
Ти ко сивоња упрего троловати па не престајеш. Одговор је мени (мене си цитирао), ваљда ми реплицираш, ваљда.
Нико на теми (ни ја у другом посту када сам се осврнуо на Велизарово етничко поријекло и матерњи језик) није поменуо словенско поријекло, до сада, и сада ти нешто негираш што нико није поменуо.
Хљебтије*ем, који лик.Кажи шта ти воља, Срби га тако зову, у српској википедији (овдје) и литератури је тако именован.
А и реално шта тебе брига како ће га Срби звати.
Реплицирао сам теби јер си ме ти назвао тролом. Иначе махом немам проблема са оним што си то овде написао о Белисариусу. Али неспорно је да други форумаши својатају или покушавају да својате Белисариуса:

Lepo Srpsko ime Velizar .

Veljko i Velja od milja. Borio se za imperiju protiv drugog Srbina, Vidigoja. Pa i Todor(ik) Veliki sin srpskoj kralja Cudimira se borio za imperiju protiv Otokara, Srbina.

Последњи римски генерал, пореклом трачанин? Његово име звучи и словенски. Као и Спартак, дивовски Максимин Трачанин и ко зна колико још њих, изгледа да су Трачани имали добар ген за војевање.
Светозар, Велизар, Белизар


Ђ. Коментар

Зар у Велизару не мора, уопште, да значи принц. Логичније је да се ради о сунчевом зару (или зарји). Тај је зар светао (Светозар), велик без краја (Велизар) и бео као дан (Белизар). Наравно поставља се и питање која су то страна имена "облици" имена Белисариуса. Осим, сад ми падају на памет, Балтазар и вавилонска дружина око Nebuchadnezzar-а. Пишу и да је име Велизар "от древнефракийского — «стрелок». По другой версии — от древнегреческого «стрела». ". Име Герман (Ђерман и Џерман) у нашем живом предању има везе са водом, кишама и врелима. Не знам колико је Зрмања заправо Грмања, али, иако можда грешим, идеје слободним стилом нису за бацање.

У сваком случају, како за лично име тако и за место рођења имамо словенофоност. Па ако је за ту цариградску трпезу сео један наш човек, зашто би онда било чудно или чак немогуће да је и остатак друштва имао везе са нама. У том грму сигурно лежи барем један зец (и зато је увек за очекивати акробације попут "He is also noted to have spoken some kind of Slavic language even though it is unlikely he was a Slav")
 
Ја сам озбиљан. Али неко се изгледа ипак зеки:

А. Belisarius, Belisarios

1. Latin Belisarius

Probably from Gothic, from Proto-Germanic *bilją (“axe”) + *harjaz (“army”).
The name was in use in Galicia (Spain) and Portugal during the Early Middle Ages,
where it left some place names (Belesar, Belsar), but was not used in
Catalonia in the Mediterranean, so it can rather be Suevic.

2. Byzantine Greek Βελισάριος (Belisários)

This name derives from the Ancient Greek name “Belisários (Βελισάριος)”,
composed of two elements “bélos (Βέλος)” (arrow, dart, weapon) plus
“àreos (Άρεως)” (Ares). In turn the name means “dart of Ares”.


Б. Bélos (Βέλος)

Greek βέλος (vélos), from Ancient Greek βέλος (bélos), meaning arrow, dart, (arrow) shaft, cursor, pointer. Derived from the PIE root *gʷelH- .


В. PIE root *gʷelH-

*gʷelH- to throw, reach, pierce; to hit by throwing
*gʷelH- suffering, death


Г. Semitic words bēlu and baʿal ("lord")

Βῆλος, Belus (Latin) or Belos (Greek: Βῆλος, Bē̂los) was the indifferent classical rendering of the Semitic words bēlu and baʿal ("lord") as a
theonym, personal name, and royal title.






Д. Коментар

Значи, Велизар море бити од Proto-Germanic *bilją (“axe”) + *harjaz (“army”) или од Greek Βέλος ("arrow, dart, weapon") и Άρεως.
Βέλος
чак може да је од некаквог *gʷelH- . Ни Семити никад нису за заборавити.

Али, ништа од овог (наравно) нема и не може имати везе са србским

- бол; болети apropos to suffer
- обалити; оборити, окренути наопако apropos to hit
- балта; мала секира apropos axe, weapon
- бољар; властел, кнез apropos lord as royal title

Погледајте само како размишња нетко ауторитативан на https://en.wikipedia.org/wiki/Talk:Belisarius

Also the period that was given birth to Belisarius, the Slavs were located above the Danube, they were pagans and they did not
have any contact with the empire only afterwards the 6th century. It is not possible therefore Belisarius was Slav of origin, even if himself
ignored his real national identity.

Хоће човек да каже, није могао бити Словен, јер Словена овде није било. Пф. Не умно.

Пре тога исти баја пише "As we know from the Greek-speaking chronographer - historician of this period Prokopios, the mother of Belisarius was Christian and the father a romanised noble who died when the eminent general was very young". И не секира га питање би ли мајка хришћанка детету дала име "Аресова стрела". Уз то, било би занимљиво сазнати, има ли још имена по том копиту?

Вероватно ништа не говори ни чињеница, да се *bilją (“axe”) + *harjaz (“army”) тамо далеко у Галицији дегенерисао у и опстао као Belesar, Belsar. Где ли само несташе 'и' (из белисарИуса) или 'h' и 'jaz' (из *harjaz)? И како баш да на крају испаде малтене опет наш Велизар?


Што се наших имена тиче поновићу, и данас има Словена Велизара, Белизара, Светозара. А у књизи "Gmenoslow čili slownjk osobných gmen rozličných kmenů nářečj národu slawnského" Jan Pačić-а и Ján Kollár-а пронашао сам још и Благозара и Благозора. Може ли тако бити сумње, да су -зар и -зор стандардни наставци (па макар и много ређи од осталих -слав, -сав, -рад, -мир, -дар, -љуб). Имамо имена Озарко, Озрен, Озренко, Озрило, Озрислав, Озриша, Озроје. Такође постоји презиме Зарић. Што ће рећи нема разлога да ико каже да Велизар није наше изворно име. То наравно не мора нужно да значи да је забележени Βελισάριος заправо Велизар. Али ја ову рунду (око тога да име никако није! наше) пишем екипи у црвеним мајицама, плавим гаћицама и белим доколеницама.


пс:

Апропо "тешких" питања

Balthasar, from Hebrew בֵּלְשַׁאצַּר (bēlšaṣṣar), from Akkadian bēl-šarra-uṣṣur, meaning “May Bel protect the king”
Nebuchadnezzar, from Akkadian Nabû-kudurri-uṣur, meaning "O god Nabu, preserve/defend my firstborn son"
Lazaru, from the Hebrew אלעזר, Elʿāzār (Eleazar), meaning "God has helped".

Не знам јесу ли ово србска имена, али ако ову тројку значења сагледамо као математичке изразе и ако их кратимо добијамо да је "uṣur"/"āzār" радња коју врше Bel, Nabu и(ли) El. А није ли, да баш баш ваља да бело сунце са неба зари? Ето, коме је смешно, нека се смеје. Ја ћу ипак да се искезим тамо пред крај. рачунам, задњи.



поздрав
 
Poslednja izmena:
Сад тек видим на српској википедији овај пасус:

Међутим, Роберт Гревѕ у свом роману написаном 1938, тек недавно објављеном и на нашем језику, наводи да је Велиѕар пореклом романиѕовани словен чија је породица већ сто година пре његовог рођења била на тој територији. Он закључује да је његово име настало из словенских речи; БЕЛИ ЦАР.

Иако мислим да се не ради о значењу бели цар, Роберт Гревс је у праву да је у питању романизовани Словен. Не знам зашто је толико контроверзно његово словенско порекло, кад постоји толико индиција, нпр. да је говорио словенски језик али вероватно није био Словен. И то да је Трачанин Бугарима ионако не смета, јер по њима Трачани су Словени пре покрштавања.

Када сам рекао да његово име звучи словенски, нисам се зафркавао. Овде се не ради о још једном словенизованом грчком имену, типа Димитрије, Ђорђе, Василије (мада има оних који тврде словенско порекло имена Василије). Не, само име Велизар/Belisaurus је пре словенског него било којег другог порекла.
 
A i @Kole11 je potom otvorio pitanje Justinijanove slovenske narodnosti i vrlo jasno implicirao da je Velizar možda bio Sloven
Ajde da pogledamo neke citate, izvori su Prokopije, Agatije, Jordanes, rečenice je ovako lepo upakovao uglavnom Curta:
  • In 537, 1,600 cavalry, made up of mostly Sclaveni and Antes, were shipped by Justinian to Italy to rescue Belisarius,
  • Sometime between 533–34 and 545 (probably before the 539–40 Hun invasion), there was a conflict between the Antes and Sclaveni in Eastern Europe. Procopius noted that the two "became hostile to one another and engaged in battle" until a Sclaveni victory. The conflict was likely aided or initiated by the Byzantines. In the same period, the Antes raided Thrace,
  • Nevertheless, both Procopius and Jordanes report numerous raids by "Huns", Slavs, Bulgars and Antes in the years 539–40 AD; reporting that some 32 forts and 120, 000 Roman prisoners were captured. Sometime between 533 and 545, the Antes invaded the Diocese of Thrace, enslaving many Romans and taking them north of the Danube to the Antean homelands.
  • The Antes became Roman allies by treaty in 545.
  • Between 545 and 549, the Sclaveni raided deep into Roman territory
  • In 547, 300 Antes fought the Ostrogoths in Lucania.
  • In the summer of 550, the Sclaveni came close to Naissus, and were seen as a great threat, however, their intent on capturing Thessaloniki and the surroundings was thwarted by Germanus.
  • In 555 and 556, Dabragezas (of Antean origin) led the Roman fleet in Crimea against Persian positions.
Radnja je smeštena u nekih dvadesetak godina, između 537 i 556. godine.
Koliko mogu da vidim, 537 .godine Sloveni i Anti prvo odlaze u Italiju da pomognu Velizaru. Dve godine kasnije Sloveni i Anti međusobno ratuju i Sloveni pobeđuju. U isto vreme kada međusobno ratuju, zajedno napadaju Rim i zarobljavaju 120.000 Rimljana. Onda 545. godine Anti postaju saveznici Rima. Čim su postali saveznici Rima odmah su napali Rim između 545 i 549. godine. Upravo kada su napali Rim, odlaze da ratuju na strani Rima protiv Ostrogota u Italiji 547. godine. 550. godine napadaju Niš. I konačno 555. godine odlaze da se bore na strani Rima protiv Persije.

Jedino imam poverenja u tebe Slavene da dešifruješ ove događaje i pomogneš mi da shvatim zašto je nemoguće da Velizar bude Sloven
 
Ajde da pogledamo neke citate, izvori su Prokopije, Agatije, Jordanes, rečenice je ovako lepo upakovao uglavnom Curta:
  • In 537, 1,600 cavalry, made up of mostly Sclaveni and Antes, were shipped by Justinian to Italy to rescue Belisarius,
  • Sometime between 533–34 and 545 (probably before the 539–40 Hun invasion), there was a conflict between the Antes and Sclaveni in Eastern Europe. Procopius noted that the two "became hostile to one another and engaged in battle" until a Sclaveni victory. The conflict was likely aided or initiated by the Byzantines. In the same period, the Antes raided Thrace,
  • Nevertheless, both Procopius and Jordanes report numerous raids by "Huns", Slavs, Bulgars and Antes in the years 539–40 AD; reporting that some 32 forts and 120, 000 Roman prisoners were captured. Sometime between 533 and 545, the Antes invaded the Diocese of Thrace, enslaving many Romans and taking them north of the Danube to the Antean homelands.
  • The Antes became Roman allies by treaty in 545.
  • Between 545 and 549, the Sclaveni raided deep into Roman territory
  • In 547, 300 Antes fought the Ostrogoths in Lucania.
  • In the summer of 550, the Sclaveni came close to Naissus, and were seen as a great threat, however, their intent on capturing Thessaloniki and the surroundings was thwarted by Germanus.
  • In 555 and 556, Dabragezas (of Antean origin) led the Roman fleet in Crimea against Persian positions.
Radnja je smeštena u nekih dvadesetak godina, između 537 i 556. godine.
Koliko mogu da vidim, 537 .godine Sloveni i Anti prvo odlaze u Italiju da pomognu Velizaru. Dve godine kasnije Sloveni i Anti međusobno ratuju i Sloveni pobeđuju. U isto vreme kada međusobno ratuju, zajedno napadaju Rim i zarobljavaju 120.000 Rimljana. Onda 545. godine Anti postaju saveznici Rima. Čim su postali saveznici Rima odmah su napali Rim između 545 i 549. godine. Upravo kada su napali Rim, odlaze da ratuju na strani Rima protiv Ostrogota u Italiji 547. godine. 550. godine napadaju Niš. I konačno 555. godine odlaze da se bore na strani Rima protiv Persije.

Jedino imam poverenja u tebe Slavene da dešifruješ ove događaje i pomogneš mi da shvatim zašto je nemoguće da Velizar bude Sloven
Germanus, rođak cara Justinijana, https://en.wikipedia.org/wiki/Germanus_(cousin_of_Justinian_I)

Stric ili ujak ovog Germanusa je vođa Anta, tako kaže Prokopije

Untitled.png

Untitled1.png


Da li ova činjenica može da bude od pomoći pri otkrivanju porekla pojedinih činovnika carstva?
 
ali Skot je imao cele teme i vrlo opširna pojašnjenja teza o srpskim kraljevima Vidigoju, Todoru, Čudimiru i Otokaru.


Dabome da su srpski kraljevi.

Po Jordanesu, Cudimir, Valamir i Vidimir vladaju u Slavoniji oko 450. godine. 150 godina docnije, oko 600. godine, to je Bojka, zemlja Srba, odakle su neki Srbi dosli u Solun po Porfirogenitu, a tamo su vec imali kraljevinu Srbiju, po Porfirogenitu. i nakon 600. godine, tamo je Velika Moravska po Porfirogenitu. I po Kraljevstvu Slavena, tamo je Srbija. Znaci, oko 450. godine, po Jordanesu, tamo su Cudimir, Vidimir, i Valamir, tri brata, vladaju u Slavoniji, u Bojki, gdje je kraljevina Srbija 600. godine.

Po Jordanesu, ta tri brata Cudimir, Vidimir, i Valamir, prelaze Savu u zemlju Sarmata, da da napadaju Rimske utvrde u Nisu, prvom gradu Ilirika, i u Lipljanu. Dakle juzno od Save i Dunava su Sarmati, imaju svoju upravu, ali pod Srbima u Slavoniji, u talu sa Srbima iz Slavonije, i tu nema Rima vise osim u gradovima i utvrdama kao Nis i Lipljan, oko 450. godine.

Sin Cudimira, je Teodrik Veliki, gotski (dakle srpski, sin Cudimira) vladar Rima koji je pobjedio Otokara za taj presto. Prije toga je Todora je Otokar vladao u Rimu.
Cudimir je poslao sina u Carigrad kao malog da uci i da se priprema, i one je pobjedio Otokara koji je vec bio u Rimu, za taj carski presto. Oba su Srbi.

I nakon Teodorika, dolazi Justinijan iz Ilirije koji govori barbarski jezik. I on je Srbin, on je iz zemlje Sarmata. I velizart takodje.
U vrijeme Justinijana, Vidigoje ratuje iz Moravske u Splitu i u Italiji, protiv Justinijana i Velizara. Dakle borba je izmedju Srba za Rimski carski tron! I 450. i 550. godine, izmedju Srba.Rim je vec pao.

I to je sve fino zaokruzeno u Kraljevstvu Slavena gdje je opisano da je Rim pao po hronologiji rodoslova nakon bitke kod Vrba, 390. godine, i nakon toga vladaju Srbi (goti). Oko 600. godine, na presto Velike MOravske dolazi Svetopluk koji ujedinjuje Srpsko kraljevstvo, daje primorskim oblastima knezevine radi zastite "Rimljana" u primorju, a sve ostalo naziva Srbija! I ta drzava se zove Velika Moravska kod Porfirogenita i opisana je 950. godine kod Porfirogenita istocno od Srema, i Juzno od Beograda.

Postoji potpuna hronolgija u izvorima, Srpske vlasti nakon bitke kod Vrba, kroz Jordanesa, Prokopija, Porfirogenita, i u nasem predanju zvanom Kraljevstvo Slavena.



Nakon Svetopluka, jedan od njegovih unuka je protjeran u ratovima sa Madjarima, i otisao je u Solun, da trazi zemlju.
 
Сад тек видим на српској википедији овај пасус:

Међутим, Роберт Гревѕ у свом роману написаном 1938, тек недавно објављеном и на нашем језику, наводи да је Велиѕар пореклом романиѕовани словен чија је породица већ сто година пре његовог рођења била на тој територији. Он закључује да је његово име настало из словенских речи; БЕЛИ ЦАР.

Иако мислим да се не ради о значењу бели цар, Роберт Гревс је у праву да је у питању романизовани Словен. Не знам зашто је толико контроверзно његово словенско порекло, кад постоји толико индиција, нпр. да је говорио словенски језик али вероватно није био Словен. И то да је Трачанин Бугарима ионако не смета, јер по њима Трачани су Словени пре покрштавања.

Када сам рекао да његово име звучи словенски, нисам се зафркавао. Овде се не ради о још једном словенизованом грчком имену, типа Димитрије, Ђорђе, Василије (мада има оних који тврде словенско порекло имена Василије). Не, само име Велизар/Belisaurus је пре словенског него било којег другог порекла.
Роберт Гревс је једноставно прихватио оно што су у осамнестом и деветнаестом веку западни историчари мислили о свим овим личностима: цара Јустина и његове жене царице Еуфемије, цара Јустинијана, Белисариуса, и других, наиме да су сви били словенског порекла. Међутим крајем деветнаестог века историчар Џемс Брајс је категорично доказао да се ради о фалсификату. Иван Томко Марнавић је у седманаестом веку написао кратко дело за које је тврдио да је превод неког старијег, очито словенског, манускрипта. У овом делу тим историјским личностима даје невероватни низ словенских имена : Исток, Бигленица, Управда, Вукчица, Лада, Речирад, Босидара.

sn6quvM.jpg


it3ZsFr.jpg



http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Journals/EHR/2/Life_of_Justinian_by_Theophilus*.html
 
Suština je u falsifikatu Ivana Tomka Mrnavića, koji je ujedno najzaslužniji i za polatinjenje Svetog Save i njegovu integraciju u svece Rimokatoličke crkve...po toj verziji, koja je dospela do velikog broja izvora (npr. nadbiskupa Andrje Zmajevića), Rastko ispada uzorni katolik, odan papi; a Srbi te nemanjićke epohe su navodno bili vatreni rimokatolici i sa pravoslavljem veze nikakve nisu imali, a otpadništvo od vere je počelo mnogo kasnije u istoriji.

Zašto u tom slučaju ne praviš takvu opservaciju? :ceka:
То је кад човек не разуме дух времена и околности.
Дакле јесте Марнавић писао тако о Светом Сави али то је морао да ради. Па бре инквизиција је спаљивала на ломачи за много мање ствари него што би било величање „шизматика“. Зато су и писани извори, посебно они из сфере утицаја католичке цркве, непоуздани. Али то не значи да нешто понекад није промакло.
И опет си у неком од коментара генерализовао говорећи да аутохтонисти дволични јер нешто прихватају а нешто не. Наравно то је потпуна глупост. Сви прихватају само нешто на основу својих претходних знања, предубеђења или наратива који морају да поштују.

Да желиш сам би могао да наведеш колико је више одбачениох података у званичној историји него прихваћених али главни критеријум није да ли има доказа него да ли се уклапа у наратив.
 
Suština je u falsifikatu Ivana Tomka Mrnavića, koji je ujedno najzaslužniji i za polatinjenje Svetog Save i njegovu integraciju u svece Rimokatoličke crkve...po toj verziji, koja je dospela do velikog broja izvora (npr. nadbiskupa Andrje Zmajevića), Rastko ispada uzorni katolik, odan papi; a Srbi te nemanjićke epohe su navodno bili vatreni rimokatolici i sa pravoslavljem veze nikakve nisu imali, a otpadništvo od vere je počelo mnogo kasnije u istoriji.

Zašto u tom slučaju ne praviš takvu opservaciju? :ceka:
Ствар је обрнута Марнавић је податке за то што ти називаш фалсфикатом нашао преко Николе Алемануса а не обрнуто. А веровати да је ватикански библиотекар фалсфиковао причу о Јустинијановом животу али да је Порфирогенитов спис недирнут је просто смешно.

Друго што је веом а битно, археолог Ђорђе Јанковић је оборио археолошким доказима Брајсове теорије о фалсификованом житију Јустинијана. Дакле Брајсова прича није заснована на реалности него на уклапању у наратив и нетачним подацима које је добио од Јиречека.
 
Ствар је обрнута Марнавић је податке за то што ти називаш фалсфикатом нашао преко Николе Алемануса а не обрнуто. А веровати да је ватикански библиотекар фалсфиковао причу о Јустинијановом животу али да је Порфирогенитов спис недирнут је просто смешно.
Zašto uopšte pričamo o Marnaviću i Alemanusu koji su proučavali Prokopija, kada mi imamo dostupne Prokopijeve knjige?
 
Ствар је обрнута Марнавић је податке за то што ти називаш фалсфикатом нашао преко Николе Алемануса а не обрнуто.

Међу хартијама Алеманусовог пријатеља Јосифа Марије Суареза налазио се спис настао почетком 17. века који је наводно представљао латински извод из словенског списа опата Богомила о Јустинијану. Заправо, извод из тобожњег Теофиловог (Богомиловог) списа обухвата тек прву и већи део друге странице поменутог списа док остатак чине белешке о латинском тексту Ивана Томка Марнавића. [..] Свој латински текст (наводни извод из словенског житија) Марнавић је послао свом пријатељу Јосифу Марији Суарезу, а потом га је искористио Никола Алеманус.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:justinijan-lazni-sloven

Друго што је веом а битно, археолог Ђорђе Јанковић је оборио археолошким доказима Брајсове теорије о фалсификованом житију Јустинијана. Дакле Брајсова прича није заснована на реалности него на уклапању у наратив и нетачним подацима које је добио од Јиречека.

Kako je to oborio, tačno?
 
Poslednja izmena:
Међу хартијама Алеманусовог пријатеља Јосифа Марије Суареза налазио се спис настао почетком 17. века који је наводно представљао латински извод из словенског списа опата Богомила о Јустинијану. Заправо, извод из тобожњег Теофиловог (Богомиловог) списа обухвата тек прву и већи део друге странице поменутог списа док остатак чине белешке о латинском тексту Ивана Томка Марнавића. [..] Свој латински текст (наводни извод из словенског житија) Марнавић је послао свом пријатељу Јосифу Марији Суарезу, а потом га је искористио Никола Алеманус.
http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:justinijan-lazni-sloven
Да то је на нивоу Радићеве реченице, како то да је Порфирогенит фалсификован, кад постоји оригинал из 11. века. Веруј ти у шта желиш али то што си ставио је као да си цитирао Информер.

Kako je to oborio, tačno?
Комплетно и потпуно. Ниједан од података које је Константин Јиречек доставио Брајсу око Јустинијана није тачан, а показало се да је и даје Јиречек „погрешио“ и код много других података. Јанковић о томе пише на десетак страна своје књиге а ја чу овде ставити само мали део.

djordje jankovic-126.jpg
 
Да то је на нивоу Радићеве реченице, како то да је Порфирогенит фалсификован, кад постоји оригинал из 11. века. Веруј ти у шта желиш али то што си ставио је као да си цитирао Информер.

Ne znam kakve veze imaju Informer i taj romejski car sa ovim, a ja ti predlažem da pročitaš Radojčićev rad na tu temu: http://monumentaserbica.branatomic.com/nik_mushushu/story.php?id=1018

Gde si ti čuo to da je redosled obrnut?

И опет си у неком од коментара генерализовао говорећи да аутохтонисти дволични јер нешто прихватају а нешто не. Наравно то је потпуна глупост. Сви прихватају само нешто на основу својих претходних знања, предубеђења или наратива који морају да поштују.

Da li je u SrbijaGLOBAL bio Marnavić korišćen u jednoj emisiji kao dokaz Justinijanovog Slovenstva, a u drugoj naveden kao primer koliko se samo lažira istorija?
 
Ne znam kakve veze imaju Informer i taj romejski car sa ovim, a ja ti predlažem da pročitaš Radojčićev rad na tu temu: http://monumentaserbica.branatomic.com/nik_mushushu/story.php?id=1018

Gde si ti čuo to da je redosled obrnut?
Нисам чуо него сам истражио. Алемани није нигде написао да је цитирао Марнавића. Алемани је на више места наводио Теофилуса као свој извор. Марнавић је наводио као свој извор ватиканску библиотеку. Наравно оригинал је кансије „нестао“ али то није ништа чудно.
И шта је сада вероватније да је Марнавић измислио причу која се савршено уклапа и у ствари које није могао знати и мкоја му није донела апсолутно никакву корист, или да је институција која је кривотвроила највећи број докумената у укупној људској историји случајно „загубила“ један документ који не одговара политици. Надам се да ћеш искрено бар себи одговорити на то питање
Брајс је касније случајно „нашао“ неки рукопис који је приписао Марнавићу, повезао га са измишљеним доказима које је добио од Јиречека и „оборио“ причу. Наравно ми сви треба да верујемо на реч. А то што је Радојичић поверовао не значи да човек који данас може да користи мозак и расположиве доказе треба да верује.

Da li je u SrbijaGLOBAL bio Marnavić korišćen u jednoj emisiji kao dokaz Justinijanovog Slovenstva, a u drugoj naveden kao primer koliko se samo lažira istorija?
Не знам да ли је. Ако желиш да докажеш тако нешто мораш дати линкове. А и то опет ништа не значи. Као што смо много пута видели званична историја је дволичнија од аутохтониста. Ти си на овом форуму далеко дволичнији. Да, свако је донекле дволичан, јер прихвата доказе који њему одговарају, а одбацује оне друге, само је питање да ли то ради из уверења или интереса или ни не размишља него само следи наратив. У науци су ова два последња најчешћа.
И да,зашто мислиш д аје немогуће да у делима истог аутора нађеш и потврду лажирања нечега и потврду истине нечег другог?
 
Овде нико о Белисаурусу Велезару који је био аланског порекла који су заслужни индиректно и за подизање Гота , Сармата , Германа , Словена за етногенезу читаве Европе , рано су се срели са Римљанима и након доста ратовања Алани постају јако цењени у римској војсци готово да је сваки Алан могао да се пријави и да одмах добије положај у римској војсци. Пре тога су се почетком нове ере срели у Македонији где у узорпирали Македонију , Албанију па их је ромски конзул у македонији протерао. раширили су све врсте молосера , шпанске доге , британске расе паса они су држали равнотежу између Суеба , Вандала и Гота са свима су били у интеракцији и били присутни у оба табора.
Први описи Алана са почетка ере су бели људи , плавооки , риђе браде док каснији Алани су већ измешани са осталим племенима Сармата , Скита и других кавкаских становника изазавали су сеобу староседеоца кавказа у централну Европу који су прикључивши се Германима , Келтима и осталим притискали римско царство неки староседеоци попут Суеба , Вандала , Амазонки су склопили војни савез са Аланима.

Јустијана један од најзначајнијих римских краљева последњих епоха започиње готске ратове протерује остроготе из Италије започиње црквену реформу у којем ове крајеве и Италију припаја свом царству и Цариградској цркви , Солунску епископију која је била Сирмијум у егзилу који је дотле према Никејанском сабору био подређен папи сада са свим осталим центрима постаје подређен цариградској патријаршији као Солунски викар и други центри који су испрва одбијали овакву промену.

То је то ортодоксје у Далмацији које је цветало по шарићу јер су Остроготи градили аријанске цркве и то је била прва шизма у хришћанству и подела на Никекјанце и Аријце.

Велезар један од најспособнијих војсковођа свих времена је протерао Готе из Италије као и Вандале које је протерао из северне Африке.
Суеби савезници Вандала су обитавали у Панонији уз Дунав , упадају Готи и убијају вандалског краља који су били федерати у Панонији којиса Суебима беже на север стару домовину Суеба и Вандала мало касније у овој акцији им се придружује још једно вандалско никејанско православно племе идеја је била Галија коју су држали Франци , нису се могли пробити изгинуло је око 30000 Вандала у овој акцији дозивају у помоћ аланску коњицу која се пробија кроз Франке одлазе у галицију где успостављају државице Алани , Вандали Силиге и Суеби који полажу заклетву римском императору Хонарију и прелазе мирно преко територије Баскија и оснивају прво признато суебско краљевство пре велике Британије које се одвојило од Рима. У британији такође алани римљани почињу неки облик државности под легендарним краљем Артуром , иначе њихова традиција и других степских народа забијање мача у земљу овде камен у знак заклетве и пријатељства.

Вандали одлазе у северну Африку нама познати као континенталци одакле почињу управљати картагинском морнарицом , врше инвазију на Сицилију , Рим кога пљачкају чак су кратко време имали аријанског папу и тероришу грчке градове и обали са морнарицом , били су немилосрдни према католицима и православцима који су били обесправљени у тој држави све док на инсистирање грлчке цркве тај положај није мало поправио па су добили нека права.

Суеби , Алани и Вандали се чаркају у Галицији где падају под власт Визигота који једино чувају суебску државу као признату која је трајала неколико стотина година дуже од вандалске и и Теодорикове државе у Италији и Далмацији.Иако мало о њој има података и мало се пише остало је доста у посланицама и писмима оба света Мартина који су у Панонији преобтраћали Суебе у никејанску веру и Галицији на чијем списку се налазе и Словени као крштен народ.

Било како било Готи постају први федерати царства као читава нација део њих Визигота је завршио у Галицији покоривши Суебе , остатке Вандала и Алана.Иако суебска држава није престала да постоји до пропасти готске од Сарацена.
Револуцију подриже први франачки краљ који постаје католик отопочиње кампању против Визигота и свих кривовераца , Остроготи заврашавају у Италији Риму који освајају и владају њиме око 60. година до Јустинијана , Велезара који протерује Остроготе , Вандале у северну Африку и ставља Италију под власт Византије са Далмацијом.

Суеби остају ту очигледно прошуштајући византијске снаге у Италију или са неким статусом неутралности због учешћа довожења византијског претедента Теодорика који убија Скира Окарија првог узорпатора Рима Суби су уз помоћ Скура на челу са Хунимундом се суочили са Остроготима у Панонији и далмацији где убијају стрица Теодориковог и сам теодорик постаје краљ свих Гота и Визигота који су имали регента Суеба којима је дао панонији и Посавину која по њима носи име и царство поделио на Далмацију и Саувију или Суебију претка данашње Србије.
Иако као пораз Хунимунд принц Галиције одлази на планину Херц у саској која је света планина са неколико јединствених природних феномена где се повлачи и умире иако не поражен али не зна се која је права намера била Суеба можда да се уједине у у једну Суебију баварског географа или ко зна шта нема директних доказа осим инсинуација да је можда у време Теодориха постојала.

Уочи готских ратова Прокопије сведочи :

Око 537.
Геополитичка подела Балканског полуострва
„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почише покрајина Прекалис, a после долази Далмација (Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства.
Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци.

Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава (Ιστρον).
Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи).“
(ВQ 1 15, р. 82,10-25)

а 2 век касније Људовит Посавски који столовао у Сиску побеже Сорабима који држе како кажу већи делове Далмације.

Најинтересантније да Прокопије разликује ове Свабе од оних потчињеним Францима на оба ова места се појављују Словенски Сораби које Ајнхард исто зове у далмацији и северном суседству а време Карла Великог тј. његово време граница са Словенима и франачком државом се звала лимес Сорабикус ипак на Балкану разликује остала словенска племена и на северу ипак у опшем смислу све их сматра Сорабима.

Није најјасније шта би та реч најраније значила да би разумели Прокопија не они потчињени Францима већ други!?

Следећа ствар да је Јустнијан населио у царство Анте као федерате сумња сњ да је и сам био њиховог порекла.
Многи археолози нарочито Руси трагове Срба налазе у 6. веку уз Дунав Аквис где би били Анти који су вршили граничарску службуда је ту дошло до формирања словенског идентитета Сорабау савезу са Антима?!
Према њима Срби се пред Аварима повчлаче уз Дунав у стару нову домовину где потискују тамошње словенске културе и њихов број рапидно расте током 7. века не опада као што би било по Порфирогениту да су се преполовили и дошли на Балкан можда шаћица аристократије.
Углавном српска култура торањ на северу у 7. веку је донешена са Дунава из аварског каганата.

Значајно је да је настала наука сорабистика која се бави овим питањима нарочито северним Србима јер у време Прокопија северни Срби су увелико словени са уреженом државом крајем 5. почетком 6, века та напоменем први помен на том месту у 4. веку које историчаре није привукао јер их је убвлачио у проблем са словенским идентитетом Срба.
 
Додаћу да је Јустинијан и Велезар индиректно заслужни за ширење византијског ромејког утицаја по читавој Далмацији и Италији , индиректно су и заслужни за ширење српског етнонима дуж Далмације који би фамозни Ираклије раширио као своје политички верске интересне групације као бедем ромејским градовима.
 
Свакако готски ратови су послужили повратку Византије на Балкан и Јустинијанове црквене реформе су одступиле од одлука Никејанског сабора јер су ови простори као и Солунски викар и Цариградски патријарх били подређени само папи. Ова ситуација се мења најездом Гота.
У последњим епохама обновљени германски Рим се позива и враћа на ове територије ове две стране некадашњег Рима постају антагоне а наша балканска етногенеза и историја се догађа на попришту тог сукоба уз долазак Турака врло јаког трећег претедента на престо.
Истина да су обе стране касније сјајно сарађивале са Турцима али је ипак западна профитирала и однела победу.
 
Na njega su uglađene senatorske porodice gledale sa pravim gađenjem; po nekim pričama roditelji u mu čak i došljaci, koji su se doselili sa druge strane Dunava (iz Dakije i Skitije), što će reći čak da je možda doslovno u svojoj porodici i prva generacija rođena na samom tlu Carstva.
Nije došao sa druge strane Dunava, već je varvarin iz Trakije, prema Herodijanu.
InkedCapture_LI.jpg


InkedCapture1_LI.jpg


Dakle imamo definitivan dokaz da u Trakiji žive varvari u III veku koji su u stanju da vrše uticaj na izabir rimskog cara.
 
"Трачани у ширем смислу
Стари народи су имали обичај по себи најближем племену именовати сва друга сродна племена, по језику, обичајима. Тако су Ромејима сви западњаци били Франци, Грцима сви Словени Трачани, необразованом кнезу Милошу, по казивању бискупа Ивана Антуновића, сви преко Саве и Дунава Швабе... Херодот је о Трачанима записао: „Народ Трачана је после Хиндуса најмногобројнији. Када би њима владао један човек и једна мисао, били би непобедиви и јачи од свих народа — по мом мишљењу... имена имају многа и различита према областима, али су им обичаји у свему код свих исти...” Георгије Гемистос Плетон на сахрани Јелени Драгаш њу, иако је Српкиња родом назива Трачанком,[3] а из говора се види да под Трачанима мисли на Словене јер их смешта на простор где и данас живе. Плетон их смешта и у дубоку старину па сматра да су Грци много тога од Трачана примили (култура). Такво је било владајуће мишљење о Илиро-Трачанима као Словенима и код далматинске интелигенције (Винко Прибојевић, Орбини... све до Људевита Гаја) у разна времена, а Тома Архиђакон поистовечује Готе и Словена (Gothi qou est Sclavi)."

Да сетих се , у тајној историји Прокопија у неком подземљу Велезар затиче своју жену са сином који је усвојени Трачанин у 6. веку откопчаног шлица у непријатном тренутку где га је жена изманипулисала да је све у реду да овај није ни посумњао да се ишта дешава између њих а мали Трачанин је пунио Велезарову жену и своју маћеху за све паре и кусур.

Сличан случај је са женом Јустинијана која је починила многе злочине и сплетке убијала је све неистомишљенике или шта год да јој засмета и међу њима много важних људи на положајима од угледа и слично.
прокопије наводи да су је се бојали сви више него њега а да је имала огроман утицај на самог Јустинијана.

наводи Наполеонов комплекс код обојице , невероватни слабићи пред женама које су малтене управљале њима.

Још један навод да када би одлазили Јустинијану ноћу човек чистог духа би мога видети демона у њему и особу која се трансформише , мења глас . изглед , поглед како каже демонско биће.

Дакле ово сам додао онако узгред а видимо да Трачани постоје и у 6. веку и за Фоку се говорило да је Трачанин.

Битна ствар је да је то био у стара времена најбројнији народ претпоставља се да пре експанзије Рима односно илирских ратова живело око милион и по Трачана.

Њихова географска места данас покривају Словени , мислим да су се претопили у Словене а мислим да су јако присутни у етногенези Анта можда пре него Алани за које се везују само на основу сличности у имену. Анти су имали развијену металургију на виском нивоу као и злато ,Трачани су били су јако богати златом нарочито Трибали и имали су развијену металургију. Прваи савез односно облик државе заборавих име али ми је остало смешно и запамћено да су главне привредне гране сем ратовања биле сточарство и узгајање канабис сативе. :hahaha:

Мислим да су Анти ипак трако-словени јер данашње њихове највеће урбане центре покривају Влахословени , Молдавија , Влашка и слично.

Што се тиче руске ревизије историје коју је увео Путин заменивши Беч-Берлин по којем су Готи заслужни за етногенезу Руса односно Кијев и Новогорд Русија што није тачно већ како Руси тврде можда и успорили њихов развој.

Овог се Руси нису сетили колико знам а ваљало би поменути да су Готи пошли сличним путем као Авари касније напали су Анте и погубили њиговог караља Боза , Воза или Божа који је владао са 77 жупанија и 70 првака по новијим тумачењима и ауторима и заузели антску државу за коју се претпоставља да је допирала и до Балтика. Затим су дошли у Панонију где су затекли Вандале као федерате са Свебима и погубили вандалског краља тиме насилно терају на сеобу Вандале и њихове савезнике Свебе у Прибалтик. Чудна је уздржаност Алана овде који се опет деле на неке који су у савезу са Готима и Римом и неке који су у савезу са Вандалима и Свебима са којима ће се наћи у Прибалтику.

Сви аутори се слажу да је име Ант егзотерм а не ендодерм да су их Ромеји тако звали а претпоставља се илибоље речено једно од теза да је право име Анта онако како су себе звали су Рус , Рас или томе слично.
Овде упада у очи Рашка и Анти као федерати чије фибуле су присутне уз Дунав до Петроваца на Млави , Аквис , Неготин и тд.

Ако тио упоредимо са тим да писци 16 и 17, века нашег језика и из Орбинове редакције још увек разликују Србе од Рашана , Рашани су староседеоци и диваљ народ насељен уз Дунав , Саву и Дрину а Срби су мало финијих навика живе око Новог Брда и већих трговинских центара.
Орбин зове Бодина за кога ромејски извори говоре краљ Срба и Трибала он каже краљ Срба и Рашана.

Он говори да су Рашани Московљани који су се п.н.е се доселили у ове крајеве а Грци су их прозвали Трачанима а у ствари су Рашани.
Срби према њему у 4. веку заједно са Готима долазе на Дунав и Закарпатје са Кавказа једни остају на Балкану а други део се дели и одлази на север , Баварску чији остаци су Лужички Срби , није једини аутор који ово тврди има археолога које сам помињао у главном Руса који потврђују овакву тезу али они трагове виде у 5. 6. веку на Дунаву непосредно пре доласка Авара пред којима се повлаче на север.
 

Back
Top