Veliki gradovi ko male provincije

[AlexandarNS]

.
Što se malograđanštine tiče, ona se najbolje oslikava upravo na pojedinim ljudima koji su rođeni i žive u gradovima - i to na osnovu njihovog pseudo vrednijeg stava spram svih drugih ljudi koji su došli iz nekih drugih sredina, tzv. dođoša, a što je u Novom Sadu vrlo primetno.

Sto se mene tice u NS mogu doci i ljudi iz Zanzibara, kao da ja gledam ko je odakle, vise gledam ko je kakav covek.

Naprimer Beograd kao najveci grad u Srbiji je doseljenicki 1945 u Bg je zivelo svega 300 hiljada a koliko sad.

Drugo onaj ko se rodio u gradu moze biti veca stoka od onog sa sela,a u ostalom svi nasi najveci umovi su iz provincija pocev od Vuka Karadzica, Nikole Tesle, Pupina, nobelovca Ive Andrica itd....

 

[Gost 302004]

Ako se pođe od osnovnog značenja reči malograđanin, jasno je da malograđanština nema ama baš nikakve veze sa ljudskom toplinom ili izostankom iste.

.

Ne bih rekla.

Svakodnevno smo svedoci da se zapadnjački otuđen način života polako uvlači i u naše društvo pa ono što je do pre par godina bilo nezamislivo ( da npr.preskačemo čoveka koji leži na ulici i da mu niko ne pomaže) to je stiglo i kod nas. Učimo se gledanju svog posla i nemešanju u tuđe stvari što je prva odlika malograđanštine.

O izostanku ljudske topline tek da ne govorimo.

 

[Cvetna]

Ok je gledati svoja posla, ne i tuđa.
Ono o čemu ti govoriš je empatija i humanost, odnosno odsustvo iste, nikako malograđanština.
Mešaš pojmove.

 

[Gost 302004]

Ok je gledati svoja posla, ne i tuđa.
Ono o čemu ti govoriš je empatija i humanost, odnosno odsustvo iste, nikako malograđanština.
Mešaš pojmove.

Ja ne mešam pojmove. Vrlo dobro znam šta je empatija i humanost.

Činjenica je da se isti ljudi ponašaju različito u nekim situacijama gde bi do pre par godina reagovali na jedan način, a danas na drugi. Tu se ne radi o empatiji i humanosti.

 

[gost 237624]

Da bi doneli konacne zakljucke da li je u Srbiji velik grad u sustini veliko selo ili ne. Ja se nadam da ce se na ovu temu javiti oni koji su dosli iz malih gradova u vece gradove, kakvo je njihovo misljenje.

Ali vidim da se ne javljaju zbog suludog sopstvenog kompleksa kao da je mana sto poticu iz provincije pa to kriju ko zmija noge.


Jer ja sam ovu temu otvorio da bi svi mi doneli neko zajednicko generalno misljenje.

Evo ja sam zivela u nekim provincijama i u velikom gradu i u inostranstvu (ex yu ), svaki skolsli raspust provodila na selu i neke bitne razlike ne videh. Cak na selu gde su upuceni jedni na druge i nemaju neke razonode, pa ocekujes da ce se baviti tudjim zivotima, znaju biti pitomi kao deca. Sve je od coveka do coveka, a generalno imam utisak da su ogovaranju i drugim zakulisnim radnjama skloni ljudi koji na taj nacin kompezuju sopstvene nedostatke i frustracije. Pa ne cudi sto ogovaraju, vec sto ne znaju ni kod koga to mogu da cine, ni koliku stetu mogu nekom da nanesu.

 

[Lollol]

Sve je to do coveka, a i znas kako kazu da je "BG jedno ogromno" selo. Jedina prednost u velikom gradu je sto se svi ne znaju, pa se kao malo sakrijes, ali opet ne bi me cudilo da te ogovara komsija iz zgrade ili neko iz tvog dela grada.

 

[gost 287528]

Generalno, ljudi evoluiraju u pogrešnom smeru...

 

[AlexandarNS]

Ne bih rekla.

Svakodnevno smo svedoci da se zapadnjački otuđen način života polako uvlači i u naše društvo pa ono što je do pre par godina bilo nezamislivo ( da npr.preskačemo čoveka koji leži na ulici i da mu niko ne pomaže) to je stiglo i kod nas. Učimo se gledanju svog posla inemešanju u tuđe stvari što je prva odlika malograđanštine.

O izostanku ljudske topline tek da ne govorimo.

Ne bih se slozio da je sa zapada doslo naprimer "preskaknje coveka kome je pozlilo" a ovo drugo je kontradiktorno.

 

[Gost 302004]

Ne bih se slozio da je sa zapada doslo naprimer "preskaknje coveka kome je pozlilo" a ovo drugo je kontradiktorno.

Da, došlo je sa zapada, jer se neretko dešavalo da ljudi kojima se ukaže pomoć na ulici kasnije tuže onoga koji je to uradio sa tvrdnjom da ga je napao ili opljačkao.A nisu sigurni ni da li je onaj što leži narkoman ili nešto slično.U većini slučajeva ljudi prolaze pored takvih slučajeva ili najbolje što mogu pozovu neku službu.

A ono drugo sam napisala obrnuto..greška , ali valjda je jasno iz celog mog posta da sam mislila da je upravo mešanje u tuđe stvari prva odlika malograđanštine.

 

[Gost 302004]

Ne bih se slozio da je sa zapada doslo naprimer "preskaknje coveka kome je pozlilo" a ovo drugo je kontradiktorno.

Sad se setih, 80-ih godina su Beograđani (obični građani) jurili nekog Jermena koji je upucao turskog konzula, bilo je i povređenih. Danas to ne da ne bi bilo moguće, već bi bilo suludo.

O tome govorim

 

[Cvetna]

@Lil-A
Prvo kritikuješ otupelost, preskakanje čoveka na ulici koje je navodno došlo sa zapada (?!) i u tom kontekstu napišeš da ti malograđanština prija, na osnovu čega ja shvatam da malograđanština sadržinski za tebe predstavlja neotupelost, nepreskakanje čoveka i pružanje pomoći tj. mešanje (?!). Zatim se ipak predomisliš, pa napišeš da je mešanje u tuđe stvari prva odlika malograđanštine. Lol.

Hajde prvo da naučimo pojmove i da se ne sramotimo u daljem toku diskusije, pa možemo da nastavimo.

 

[Gotika]

I ja sam mišljenja da smo se malo otuđili jedni od drugih, i da pomalo podsećamo na zapad.....u vreme mojih roditelja, komšiluk je dolazio svako malo bez najave, nije se kucalo i nisu se zaključavala vrata od stana...imali su pravo da promene sami program na TV-u....ogovarali su, vodili abrove, kukali i žalili jedni drugima na tekuće probleme...posao, žena, deca neće da uče, kriza, pozajmljivao se novac, svi su radili, pa mogućnost da se isti ne vrati svedena na minimum....

Danas je sve manje vremena i želje za druženjem....niko ne želi da priča o svojoj muci, ili još gore da sasluša makar nečiji problem...sve češće se pominje reč pozitiva, biti nasmejan, biti cool....nema ono dođi da podelimo probleme i muke zajedno, pa i da se od muke siti zasmejemo....

Takođe sam mišljenja da ogovaranje, koje ne mimoiđe ni mene(i kada sam predmet ogovaranja i kada je neko drugi u pitanju), ali zaista ne sa tom strašću koja me skoro uvek prenerazi.....zaista uglavnom ćutim....prenerazim se zato što je to očigledno neka vrsta pražnjenja i lečenja frustracija...

Selo, grad...dođe mu na isto....sa tim što je seljak, ne samo sirov već i surov zbog načina života, znam neke ljude sa sela koji imaju zdraviju filozofiju nego pojedini iz grada...
Najgori su mi oni koji su došli iz sela u grad relativno skoro, niti su tamo niti ovamo...ne znam kojem terminu oni pripadaju....ali iz sredine, blata, ovaca, krava, svinja, bunara, korita, jedne sijalice, setve, žetve, rala i volova ....dolaze u grad...posao, fabrika, asfalt, kupatilo, veš mašina, svetlo u svim sobama......sve ulice u gradu znaju napamet, sa svim viđenijim lekarima, advokatima su na ti...tu su na njihovoj listi i novopečeni bizmismeni.....al´ udaljih se od teme..

Uglavnom, poenta je da nam je lakše da ogovaramo i zabadamo nos u tuđe probleme, ne bi smo li prikrili svoje boljke i skrenuli pažnju sa nas.....kada smo svesni da je nas to bolelo, što smo meta ogovranja, onda ne učestvujemo u ogovaranjima drugih.

 

[Gost 302004]

@Lil-A
Prvo kritikuješ otupelost, preskakanje čoveka na ulici koje je navodno došlo sa zapada (?!) i u tom kontekstu napišeš da ti malograđanština prija, na osnovu čega ja shvatam da malograđanština sadržinski za tebe predstavlja neotupelost, nepreskakanje čoveka i pružanje pomoći tj. mešanje (?!). Zatim se ipak predomisliš, pa napišeš da je mešanje u tuđe stvari prva odlika malograđanštine. Lol.

Hajde prvo da naučimo pojmove i da se ne sramotimo u daljem toku diskusije, pa možemo da nastavimo.

Kad bi dva puta pročitala šta si napisala verovatno bi se i sama bar nasmejala ako ne nešto više. Ali,povređena sujeta često vodi u dublja srljanja.

Sagovornici koji nemaju hrabrosti ili znanja da odgovore post na post, već pobegnu i čekaju u prikarajku nečiju grešku ( pa čak i nju u žaru borbe pogrešno interpretiraju ) su za mene potpuno neinspirativni za dalju raspravu.

 

[Cvetna]

Kad bi dva puta pročitala šta si napisala verovatno bi se i sama bar nasmejala ako ne nešto više. Ali,povređena sujeta često vodi u dublja srljanja.

Sagovornici koji nemaju hrabrosti ili znanja da odgovore post na post, već pobegnu i čekaju u prikarajku nečiju grešku ( pa čak i nju u žaru borbe pogrešno interpretiraju ) su za mene potpuno neinspirativni za dalju raspravu.

Očigledno te je moje mišljenje prilično uznemirilo, čim se hvataš za moju povređenu sujetu, kukavičluk i bežaniju.
Žao mi je zbog toga

I ja sam mišljenja da smo se malo otuđili jedni od drugih, i da pomalo podsećamo na zapad.....u vreme mojih roditelja, komšiluk je dolazio svako malo bez najave, nije se kucalo i nisu se zaključavala vrata od stana...imali su pravo da promene sami program na TV-u....ogovarali su, vodili abrove, kukali i žalili jedni drugima na tekuće probleme...posao, žena, deca neće da uče, kriza, pozajmljivao se novac, svi su radili, pa mogućnost da se isti ne vrati svedena na minimum....

Danas je sve manje vremena i želje za druženjem....niko ne želi da priča o svojoj muci, ili još gore da sasluša makar nečiji problem...sve češće se pominje reč pozitiva, biti nasmejan, biti cool....nema ono dođi da podelimo probleme i muke zajedno, pa i da se od muke siti zasmejemo....

Ne znam za vas, no meni je nezamislivo da mi komšije upadaju u stan bez najave, da se hvataju sami daljinskog, da mi zaviruju u lonce šta kuvam ili da zvone 5 puta dnevno i traže šećera na zajam, jer im zafalilo za kafu. U takvom ponašanju vidim samo prostakluk, ne i bliskost.

Apropo ljudi sa sela koji dolaze na grad - sve najlepše i najbolje o njima. Pretpostavljam da nije lako naći se u jednoj novoj sredini (koja te po pravilu ne prihvata), snaći se i boriti se u toj istoj sredini, znajući pri tom da nemaš gde da se vratiš. Za razliku od maminih gradskih sinova kojima je mnogo toga servirano na gotovo, seoska deca uglavnom moraju da se snađu sama. I snađu se - u mojoj studentskoj generaciji najuspešniji studenti bili su upravo ljudi sa sela. Mnogo njih bilo je prinuđeno da radi i studira istovremeno, i ljudi su uspevali. Mogli ste ih prepoznati u redovima u studentskoj menzi, poluispranim džemperima i običnim patikama, te podsmehu gradskih momaka i devojaka kojim su ih gledali. Mogli ste ih prepoznati i po njihovom naglasku, na njihovim radnim mestima u kladionicama i menjačnicama, ali i po redovnim izlascima na ispite.

Ne znači, naravno, da nema vrednih i uspešnih ljudi koji su rođeni u gradu, ili da nema bahatih i lenjih ljudi na selu. No, jedan prosečnan gradski "frajer" koji je ostao na srednjoj školi, dan danas jede mamin ručak i ispod časti mu je da se uhvati prosečnog posla koji ne odgovara njegovoj gradskoj veličini - može ovom seoskom momku, koji je završio faks i izborio se za svoje mesto pod suncem, samo da pljune pod prozor.

 

[Gotika]

Očigledno te je moje mišljenje prilično uznemirilo, čim se hvataš za moju povređenu sujetu, kukavičluk i bežaniju.
Žao mi je zbog toga


Ne znam za vas, no meni je nezamislivo da mi komšije upadaju u stan bez najave, da se hvataju sami daljinskog, da mi zaviruju u lonce šta kuvam ili da zvone 5 puta dnevno i traže šećera na zajam, jer im zafalilo za kafu. U takvom ponašanju vidim samo prostakluk, ne i bliskost.

Apropo ljudi sa sela koji dolaze na grad - sve najlepše i najbolje o njima. Pretpostavljam da nije lako naći se u jednoj novoj sredini (koja te po pravilu ne prihvata), snaći se i boriti se u toj istoj sredini, znajući pri tom da nemaš gde da se vratiš. Za razliku od maminih gradskih sinova kojima je mnogo toga servirano na gotovo, seoska deca uglavnom moraju da se snađu sama. I snađu se - u mojoj studentskoj generaciji najuspešniji studenti bili su upravo ljudi sa sela. Mnogo njih bilo je prinuđeno da radi i studira istovremeno, i ljudi su uspevali. Mogli ste ih prepoznati u redovima u studentskoj menzi, poluispranim džemperima i običnim patikama, te podsmehu gradskih momaka i devojaka kojim su ih gledali. Mogli ste ih prepoznati i po njihovom naglasku, na njihovim radnim mestima u kladionicama i menjačnicama, ali i po redovnim izlascima na ispite.

Ne znači, naravno, da nema vrednih i uspešnih ljudi koji su rođeni u gradu, ili da nema bahatih i lenjih ljudi na selu. No, jedan prosečnan gradski "frajer" koji je ostao na srednjoj školi, dan danas jede mamin ručak i ispod časti mu je da se uhvati prosečnog posla koji ne odgovara njegovoj gradskoj veličini - može ovom seoskom momku, koji je završio faks i izborio se za svoje mesto pod suncem, samo da pljune pod prozor.

Da, sve ovo što si napisala stoji...ja sam dala profil seljaka ili seljanki koji i sami preziru svoje selo i bez pogovora prihvataju sve što im nudi grad....od toga da ne koriste ili kupuju sir i kajmak iz svog sela već kupuju zaboga fetu.....obilaze isključivo super markete, tipa Roda, Idea...da ne nabrajam.....padežima se gađaju pod obavezno, to nikako da nauče....ima tu sad sijaset primera koji mene lično izluđuju...a o laktanju i čankolistvu da ne pričam...

 

[BlackLeather]

ja se bih složio
mislim prvo ljudi funkcionišu u svojim mikrosredinama, gdegod živeli
jedino je stvar mogućnosti a navedene stavri, ogovaranje, konformizam, mediokritetstvo isl su stvar individualnog profila
pogtovo što je srbija po meni prosto zemlja palanačkog duha
koja vlada skoro u svakoj sredini
ta vrsta hladnokrvnosti, uzdržanosti i nezainteresovanosti može da vlada
samo u baš velikim sredinama koje funkcionišu na ekonomskom nivou
al iza svega je čovekov osečaj i šta on očekuje

 

[AlexandarNS]

Ovde neko pominje otudjenost nekog broja ljudi (manjine) koja vlada u gradovima i da je to doslo sa zapada. I cak navode da je ogovaranje samo jedan vid zblizavanja. Po meni to je netacno.

Ma kakvo zblizavanje ogovaranjem, primer danas kod mene dodje Pera i mi cemo ogovarati Simu, onda posle podne ja idem kod Sime i ogovaram Peru i sve tako u krug.

Ja mislim da oni ljudi sa ovih prostora koji su se otudjili, to su morali uraditi da bi sacuvali svoju privatnost jer kod nas izgleda ne moze da ide druzenje i neogovaranje zajedno. Cim se snekim druzis to podrazumeva da gledas mu u lonac sta kuva rucku.

Ljudi se mogu druziti i bez ogovaranja drugog i moze se druziti da ne ulazi u privatnosti nekog drugog. Na zapadu je drugacija klutura drustvenih odnosa.

 

[!JO]

Ne bih se slozio da je sa zapada doslo naprimer "preskaknje coveka kome je pozlilo" a ovo drugo je kontradiktorno.

Ima tako nesto slicno - ne preskacu ali okrecu glave i ignoriraju... obicno je to "gospoda" koja ne zeli da prlja ruke

 

[!JO]

Ovde neko pominje otudjenost nekog broja ljudi (manjine) koja vlada u gradovima i da je to doslo sa zapada. I cak navode da je ogovaranje samo jedan vid zblizavanja. Po meni to je netacno.

Ma kakvo zblizavanje ogovaranjem, primer danas kod mene dodje Pera i mi cemo ogovarati Simu, onda posle podne ja idem kod Sime i ogovaram Peru i sve tako u krug.

Ja mislim da oni ljudi sa ovih prostora koji su se otudjili, to su morali uraditi da bi sacuvali svoju privatnost jer kod nas izgleda ne moze da ide druzenje i neogovaranje zajedno. Cim se snekim druzis to podrazumeva da gledas mu u lonac sta kuva rucku.

Ljudi se mogu druziti i bez ogovaranja drugog i moze se druziti da ne ulazi u privatnosti nekog drugog. Na zapadu je drugacija klutura drustvenih odnosa.

... a i ogovaranja ima isto i na zapadu - nije zapad cist od tih nizih ljudskih mana

 

[Gotika]

Niko nije svetac....mislim da ljudi lažu kada kažu da nikada ne ogovaraju...samo bi trebalo da smo svesni, da postoje različita ogovaranja....recimo, povredi vas neko i vi se požalita bliskoj osobi, u nekom blagom afektu rećiće te za tu osobu i što treba i što ne treba.....postoje i oni momenti kada vas nečiji gest ili slućaj iznenadi, pa onako bez pakosti i zlobe sa nekim prijateljem od poverenja, čisto analizirate tu osobu, tražite razloge i opravdanja za nju, i pokušavate da se stavite u njegovu- njenu kožu.....postoje i ona čoporativna ogovaranja, kada se pripadnici čopora međusobno ne podnose i ogovaraju najstrašnije....e onda se u njihovoj blizini pojavi neko nov i muka prelazi na drugoga ...svedok sam svakodnevno takvog ogovaranja, a i prosto toga ima, želeli mi to ili ne......to što ja u tome ne želim da učestvujem, ne znači da sam mnogo dobra i da kao nemam problema....prosto to mrzim.......ali da postoji, postoji..
Zašto ljudi nemaju drugih tema za razgovor, zavisi malo i od elementarnog obrazovnja i opšteg interesovanja za sve što nas okružuje, a da pri tome ne stavljamo sebe u centar svemira, i ne počinjemo baš svaku rečenicu sa JA...

 

[Ribar]

U malom gradu mali je i broj malograđana. U velikom gradu veliki je i broj malograđana.