Unutrašnji glas: Ko zapravo živi u mojoj glavi?

[Ortak2]

Nisam siguran da sam razumeo najbolje tvoju poruku,
sto se tice priprema za neki razgovor hteo sam reci da ako je razgovor bitan onda pre njega se pripremim rako sto pretpostavim kako bi razgovor mogao izgledati i onda u svojoj glavi kreiram razgovor i to mi je priprema, pa me zanima jako se to odvija kod ljudi koji nemaju unutrasnji glas?

Pa to.
Nas troje smo se malo spetljali

 

[Mecenaa]

Nisam siguran da sam razumeo najbolje tvoju poruku,
sto se tice priprema za neki razgovor hteo sam reci da ako je razgovor bitan onda pre njega se pripremim rako sto pretpostavim kako bi razgovor mogao izgledati i onda u svojoj glavi kreiram razgovor i to mi je priprema, pa me zanima jako se to odvija kod ljudi koji nemaju unutrasnji glas?

Plastično da objasnim cuti glasove u glavi,kao što je tema je znak ludila.
Pričati sam sa sobom naglas da bi se pripremio za nesto je sasvim druga stvar i to ogroman broj ljudi radi.pricati u sebi sam sa sobom je isto stvar koju mnogi ljudi rade i nista nije cudno.
Vrlo ozbiljna stvar koju psihijatri ozbiljno shvataju...

 

[Urwald]

Relativno nedavno sam se iznenadio kad sam naisao na informaciju da nemaju svi ljudi "unutrasnji glas", i da neki drugi razmisljaju na neke druge nacine (tipicna kognitivna ljudska greska kad ocenjujemo druge ljude na osnovu naseg vidjenja i percepcije, dok drugi ljudi mogu funkcionisati,razmisljati i shvatati svet na totalno drugaciji nacin).

Imam neku teoriju da svako ima taj neki u unutrašnji glas, ali da ga ili ne čuje ili ne razume.
Primera radi čini mi se da tu negde do 20te nisam ni sam nisam imao (tačnije razumeo) svoj unutrašnji glas. Bio sam ekstremno povučen, anksiozan i paralisan u stresnim situacijama, takođe imao sam skoro deceniju problem da zaspim zbog nečega što bih nazvao "buka u glavi". Nekako sam provalio da su to zapravo bila ponavljanja tuđih reči/sećanja koja su me proganjala -glasovi tj. kritike mene od strane mojih roditelja, negativnosti izrečene o meni od strane drugih i sl. Ono bilo ih je toliko da se stvarala buka od koje nošta nije moglo da se razume, bar do momenta do kog nisam uspeo da korak po korak razumem neke od njih i da ih obradim/suočim se sa njima - sve u svemu emotivno sam rezonovao do taga, ne i racionalno. Svoje "ja" sam tek kasnije uspeo da čujem, posle dosta obrada stvari iz prošlosti.

 

[Zelena milja]

Koji stav se vama najvise svidja i koja od teorija vam je najbliza?

Uzmimo tvoj primer:

Primer interakcije bi bio: "Cimp": Ne mogu reci sta mi je rekao onaj papak, kakav bezobrazluk, treba mu psovati nanu-naninu za ove prostakluke.... Onda bi (ako bi dosao na red) "Covek": Mozda se nije dobro izrazio ili nesto je drugo u pitanju, hajde da malo razmislimo i ne pravimo drame"
"Kompjuter": U proslosti nam je pomoglo da duboko disemo i a napravimo par koraka, to nas je smirilo.

Uglavnom koristim pristup " čoveka ". Često dolazi do pogrešnog razumevanja, naročito u pisanoj formi. Zapitam se " zašto?". I zaista mi nije jasno zašto je neko nešto rekao ili uradio.
Ali ima situacija kada se stvarno susretnemo sa " cimp " tj. sa majmunom.
Svejedno izbegavam drame.
Jer to nisam ja i jedna strana moje ličnosti ( koju zovem Savest ) me sprečava da se spustim na niske grane. U ovom slučaju da se popnem na drvo, pošto je reč o majmunima.

 

[Banovic Strahinja]

Nekako sam provalio da su to zapravo bila ponavljanja tuđih reč

Koliko se secam, (a mozda gresim u detaljima) od teorija vezanih za unutrasnji glas je da mala deca ponavljaju reci svojih roditelja/staratelja/dadilja kad im oni nesto govore i da s vremenom sami pocnu razmisljati glasno tj sami sebi daju upute i eventualno na taj nacin razviju unutrasnji glas, ova tvoje iskustvo se na neki nacin uklapa u tu teoriju,
nisam siguran ali mislim da nisam imao taj unutrasnji glas prvih mozda desetak godina, ili je mozda bio slab,
inace pod skenerom su neuronaucnici zakljucili da zaista ljudi na nekin nacin razgovaraju sa sobom jer su aktivirani svi delovi mozga kao kod govora/razgovora- sem samog glasa.

 

[Urwald]

Koliko se secam, (a mozda gresim u detaljima) od teorija vezanih za unutrasnji glas je da mala deca ponavljaju reci svojih roditelja/staratelja/dadilja kad im oni nesto govore i da s vremenom sami pocnu razmisljati glasno tj sami sebi daju upute i eventualno na taj nacin razviju unutrasnji glas, ova tvoje iskustvo se na neki nacin uklapa u tu teoriju,
nisam siguran ali mislim da nisam imao taj unutrasnji glas prvih mozda desetak godina, ili je mozda bio slab,
inace pod skenerom su neuronaucnici zakljucili da zaista ljudi na nekin nacin razgovaraju sa sobom jer su aktivirani svi delovi mozga kao kod govora/razgovora- sem samog glasa.

Meni sada na pamet pada pitanje da li postoji neka razlika u unutrašnjem glasu kod neurotipičnih i neurodivergentnih osoba. Ono ne bi me začudilo da ima nekih razlika.

 

[Banovic Strahinja]

Uglavnom

Jer to nisam ja i jedna strana moje ličnosti ( koju zovem Savest ) me sprečava da se spustim na niske grane. U ovom slučaju da se popnem na drvo, pošto je reč o majmunima.

Tu teoriju je razvio Dr Steve Peters da bi lakss objasnio i koristio u terapiji, on je vrhunski psihijatar i neuronaucnik- u kasnijoj karijeri vrhunski sportisti su ga unajmljivali da im pomogne da ih resi anksioznosti itd, i od nekih je napravio sampione, pogledaj njegove intervjue na youtubeu (automatski prevod ovih dana nije los).


Problem kod “unutrasnjeg govora” je sto mi ne znamo ko nam govori- mi sebi uvek delujemo racionalno i razumno- tek s razumevanjem i vezbom mozemo uciti da donekle razaznajemo- a u svim stresnim situacijama “cimp” uvek reaguje prvi, taj deo “primatski” deo je stariji i krvotok i nervibprvobprolaze kod njega, panika, ljutnja itd- fight or flight je pod njegovom kontrolom.

 

[Banovic Strahinja]

Meni sada na pamet pada pitanje da li postoji neka razlika u unutrašnjem glasu kod neurotipičnih i neurodivergentnih osoba. Ono ne bi me začudilo da ima nekih razlika.

Verovatno ima, definitivno ima razlike od osobe do osobe i mnogo faktora utice na njega- dobra stvar je sto to znaci da taj glas mozemo promeniti, prilagoditi, usutkati, nauciti da bolje kontrolisemo itd…
To je zapravo i sustina terapija i samo shvatanje da se taj glas moze menjati, kontrolisati i da on nije sve i svja je prvi veliki korak.

 

[Zelena milja]

mi sebi uvek delujemo racionalno i razumno

Pa i ne baš. Zato i ne reagujem na prvu.
Trudim se da razumem. Samokontrola je bitna, bez obzira kako se osećamo.
Svako od nas je doživljavao unutrašnja sukobljavanja misli i osećaja. To su čitavi " dijalozi " i premišljanja.
Retki su ljudi u apsolutnom miru sa sobom. Možda iz tog razloga i volim umirujuće ljude.

Kod mene je bar tako.

 

[Banovic Strahinja]

Pa i ne baš. Zato i ne reagujem na prvu.
Trudim se da razumem.

Da, pitaj sve ostale clanove foruma i 95% ce reci isto, no u realnosti nije tako- jednostavno ne mozemo suditi o sebi jer ne zelimo da vidimo sebe onakvi kakvi jesmo.
Definitivno sam te cesto vidjao u “cimp” izdanju, vrlo si “osetljiva” to je manifestacija toga.

 

[Zelena milja]

Da, pitaj sve ostale clanove foruma i 95% ce reci isto, no u realnosti nije tako- jednostavno ne mozemo suditi o sebi jer ne zelimo da vidimo sebe onakvi kakvi jesmo.
Definitivno sam te cesto vidjao u “cimp” izdanju, vrlo si “osetljiva” to je manifestacija toga.

Svi smo osetljivi, na različite načine.
Ali, ni upola ne reagujem instiktom kao mnogi.

 

[Banovic Strahinja]

Svi smo osetljivi, na različite načine.
Ali, ni upola ne reagujem instiktom kao mnogi.

Slazem se, ni mracna strana jedne osobe nije ista kao mracna strana druge osobe, niti dobra strana druge osobe nije ista- niti svi reagujemo isto zavisno od hiljadu faktora- no svi mi imamo i jednu i drugu stranu i niko od nas nije ni blizu onoga sto mislimo da jesmo i svi imamo teskoca da se prihvatimo onakvima kakvim jesmo; vec u velikoj meri zivimo u nasim iluzijama, i veliki deo nasih problema upravo dolazi od te razlike od onoga sto jesmo i ono sto mislimo da jesmo, i uglavnom zivimo u nekoj nasoj hiperrealnosti, u sustini najveci deo nasih problema dolazi od neznanja, nesposobnosti i gluposti koje bi bile manje kad bi bolje sagledavali realnost i bili iskreniji i prema sebi i prema drugima- no mi radije glumimo i svetu (a i samim sebi) predstavljamo "personu".
Jedan od razloga zasto toliko volimo domace ljubimce- jer oni nas ne osudjuju vec nas prihvataju kakvi zaista jesmo.

 

[Zelena milja]

no svi mi imamo i jednu i drugu stranu i niko od nas nije ni blizu onoga sto mislimo da jesmo

mi sebi uvek delujemo racionalno i razumno

O tome sam i pokušala da pišem.

 

[Banovic Strahinja]

 

[Masno-TkivoInViVo]

Mozak je prijemnik i prima signale non stop tj. misli. Tok misli može samo svesno da bude prekinut ili barem posmatran. Kada posmatraš svoje misli dakle fokusiraš se na tu priču koju vrtiš u glavu, tada po prvi put u svom dugom životu vidiš (ovo ti nikad niko nije rekao ideš u crkvu popovi pojma nemaju niti tvoji roditelji, surova istina) da si ti više od svojih misli, ti postaješ posmatrač, ono pravo istinsko, čista svest. Samospoznaja nastaje u tom trenutku i oslobađanje patnje. Nikad više nećeš patiti u životu jer si upravo saznao ko si i šta si. Budi non stop posmatrač svojih misli, ili barem danas probaj i vidi koliko je oslobađajuće, vidi kako ni jedan problem u svom životu nemaš, pogledaj kako su ti blaženstvo, mir i blagostanje postali najbolji prijatelji. Ne fokusiraj se samo na svoje misli, već i na disanje, okolinu, emocije, na celo svoje unutarnje telo i gledaj kako se menjaš na bolje, postaješ svestan, meditacija u svakom trenutku. Nikad te više ništa dodirnuti neće.

 

[Heidfeld fan]

Unutrašnji glas, kojeg većina nas ima, zaslužuje svoju temu jer mislim da je razumevanje i odnos prema tom glasu jedna od ključnih stvari u našim životima i načinu na koji posmatramo svet oko sebe, naše reakcije, navike i ponašanje.

Za početak: kako vi doživljavate vaš unutrašnji glas?
Da li smatrate da ste to vi, tj. da li je taj glas „ja“? Ili je to vaš sustanar, prijatelj, ili možda bezobrazni podstanar koji ne plaća ni kiriju ni račune, a stalno nešto zvoca?
Da li vam daje korisne savete, smiruje vas, ili pak stalno nešto brblja, analizira i stvara drame?
Koje teme ga zanimaju, da li se raspravljate? Na koji način želite da se postavite prema njemu?

Ја сам му јуче замерио да би могао некад кабловску да плати.. Он се прави мутав!

 

[Banovic Strahinja]

Ја сам му јуче замерио да би могао некад кабловску да плати.. Он се прави мутав!

Ti kao gazda si duzan da preuzmes odgovornost.

 

[Sekhem]

Unurašnji glas (Integralni dio osobnosti sačinjen od misli i osjećaja koji pružaju predvostvo i smjernice u životu) nije kod svakog isto razvijen niti daje 100% pouzdano rješenje uvijek, ali u vrlo intenzivnim periodima življenja često zna biti u pravu i možemo se osloniti. Za manje kritični period života se možemo osloniti na druge aspekte psihe i uma kao što je logično razmišljanje i dolazak do rješenja na taj način.