У периоду од 1900. до 1912. године, Русија је остваривала, нарочито под Столипином, застрашујуће успјешан привредни раст. Англосаксонцима је постало јасно, као и Германима, да ако Русија остане на том путу још 10-20 година, да је нико и ништа неће моћи зауставити на путу остваривања свјетске супремације.
Из тог разлога је и отпочео Први свјетски рат, јер је Њемачка процијенила да након 5 година чекања неће имати никакве шансе да води рат на два фронта.
Из тог разлога је финансирана и Октобарска револуција, која је требала довести до распада Царцке Русије, уситњавање њене територије путем "права народа на самоопредјељење", а затим тај остатак Запад раздијелио између себе, а православне словене и словене уопште претворио у робове и грађане н-тог реда.
Срећом, у одлучујућем моменту, комунисти су од антидржавног фактора постали државни фактор, реорганизовали се и оспособили СССР да добије Други свјетски рат, али и не само то, него и да оставе војно наслијеђе које Русију и данас чува од западних хијена.