слажем се да има лоших предлога, али има и неколико врло добрих. проблем је (а уједно и полазиште) у томе како Новозеланђани себе дефинишу. јер све се своди на питање - ко смо то ми? знамење само по себи увек је израз основног (примарног) идентитета особе или заједнице коју представља. самим тим одабир знамења подразумева својеврсну потрагу за идентитетом - најпре кроз утврђивање симбола, затим њихово вредновање, и на крају избор оног симбола који најснажније и најверније изражава оно што ми јесмо (или чему стремимо). кад постоји неки проблем са знамењем, то значи да постоји проблем са идентитетом. или тај идентитет још није утврђен (зато што није изграђен) или је подељен (расцепљен), што би значило да у заједници (у овом случају нацији) не постоји консензус око основног заједничког именитеља, јер политичко тело не дели исти систем вредности. то би онда значило да још није изграђено као јединствена нација.
што се тиче понуђених предлога за будућу заставу Новог Зеланда, треба поћи од њиховог асоцијативног значаја (и значења) који имају у очима оних којима су намењени и које би требало да представљају. при чему се мора имати у виду то да што је неки знак стилизованији и сведенији у изразу, то је његова симболичка снага већа. то важи у свим културама и на свим меридијанима, и у тесној је вези са оним што је Јунг назвао архетиповима. ова фигура у виду полуспирале, која се јавља у другој групи предлога, представља
кору - млади лист сребрне папрати. у култури домородачких Маора
кору означава рађање живота, снагу и раст. за њих је то прворазредни симбол; редовно се среће као обавезни део различитих орнамената на њиховим тотемским резбаријама и тетоважама.
нас Европљане можда асоцира на лого неке авио-компаније, јер ми живимо у сасвим различитом свету симбола. зато и нисмо у стању да правилно вреднујемо оне који су нам непознати јер су изван равни нашег поимања.