Večiti romantičari

[Suljo.L]

 

[Enessa]

 

[Lada]

"
Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine... "

 

[Enessa]

 

[Poli46]

vrlo je teško održati iskru romantike u sebi ovih dana..ali nekako
iskobeljam,pronađem u sebi romantičnu misao..potrebno je samo
da zavirim u svoju dušu i tu pronađem ono što je vredno života.
Sakrila se romantika od surovosti života,izgovorenih reči koje
preuzimaju primat nad lepotom,nad veselom igrom,nad
slobodnom sanjarenju svakog romantičnog bića..To biće
se u ovim vremenima skriva..opstaje samo u duši..

 

[Lada]

Srcu koje volim

Dodirni me,
Bilo gdje i bilo kad.
Dodirni me samo,
I bilo što mi tada,
U trenutku istine uradi.
Ništa mi ne uskrati.

Pogriješiti sigurno nećeš,
Jer sam ti spremna, za uzvrat,
Čitavu sebe zauvijek dati.

Ako mi dodirneš srcem srce,
Molim te, cijelu me onda pozlati.

( Dahlia )

 

[Lada]

"...
Neka nebesa u tvojoj duši svanu
Neka se izvori patnje presuše
Prstima čežnje zagrli me
I stopi me u tvoj lik drag
Zauvek...."

Piroska Budisin

 

[Enessa]

 

[Lada]

Jednom neke godine, ptica jedna je zalupala na prozore krilima, probudila me i pozelelo sam da placem jer nisam imao nista da joj dam. Iz niceg taj zivot uvek iznova dolazi da potrazij neciji dlan. Tu smo svi isti, i Bog i covek i mace u noci. Svirepi i nezni. Ne vidim nasu svrhu, samo haos postojanja. Ne plasi me vidjenje, zurim u slike kao idiot u svoje kupce izlozen na trznici robova. Nikad u sebi necu ugledati prosvetljenje, ali ne umem se zaustaviti da ga u svima i svemu trazim. Znakovi, tragovi, odblesci izgubljene svetlosti.
Ptica bela i let. Visoko, nedostizno sad je njena bosonoga dusa.
Nekom detetu cu danas kupiti cokoladicu jer danas poklanjam neznancima.
Neobicno, u knjigama imamo zapisani isti dan rodjenja, ali ona je to posmatrala greskom zapisa i losim znakom po oboje i njen smo rodjendan svi morali slaviti dan pre, danas.

 

[Lada]

Moja himna je u ocima ljudi koje volim.
Gledam u te zenice i mislim kako je lepa i cudesna tajna sakrivena iza njih.
Prokletstvo je sto smo tako krhki i kratkotrajni, a toliko je tajni sakriveno u tudjim ocima.
Zaviriti u drugo ljudsko bice, bar na tren, vredno je svega ostalog.

 

[Suljo.L]

 

[Lada]

Pronađi me ove noći,
pronađi me u samoći.
Pronađi me u kišnom oblaku,
pronađi me u jednom koraku,
u mračnom skrivenom sokaku,
u pastirskom šarenom torbaku.
Pronađi me u krevetu želja,
pronađi me u malo veselja,
u lepoti kišnih nedelja,
u toplini mekih postelja.

 

[Enessa]

 

[Čupovsky]

Pokušaj,zamisli da ti je lepo,i da sam ti potreban.Ako se dovoljno uživiš, biće gotovo istina.Meni je već lepo,potrebnija si mi od vazduha,večeras,uvek,napolju je ledeno,ničeg nema.Zagrli me jače,priveži me uza sebe i za ovo mesto.

 

[Čupovsky]

Budi ono što jesi i kaži ono što osećaš jer oni kojima to smeta nisu važni,a onima koji su važni to ne smeta.

 

[Enessa]

 

[Suljo.L]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

Na Svijetu uvijek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo da je nasred neke pustinje ili usred velikog grada. A kad se te osobe sretnu i njihovi se pogledi ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj. Samo postoji taj trenutak i ta nevjerojatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista ruka, ruka koja je stvorila po jednu dušu blizanku za svaku osobu..
(Paolo Coelho)

 

[gost 359182]

Sanjala sam noćas da me sanjaš,
šapatom dozivaš,uzdrhtalim telom maštaš.
Da ti se dah od uzbuđenja po jastuku razliva,
dok izgovara moje ime,traži me,priziva...

 

[Lada]

@Kamalini

 

[Lada]

Postoji zabluda da snažna osećanja iz mladosti s vremenom postaju blaža. Nije istina. Samo naučiš da ih kontrolišeš i suzbijaš. Ali ona ne jenjavaju. Jednostavno se skriju i talože na nekim povučenim mestima. I kad čovek slučajno upadne u neki od tih ponora, bol je stravičan. Sada takve male ponore nalazim svuda oko sebe."

 

[gost 359182]

Hiljadu puta
neznost ispuni osecanja tvoja
al samo se jednom
nezno
iskreno
kaže:
duso moja....

 

[Enessa]

 

[Lada]

Osvaneš i pogledaš: sve je već tu, i drvo i zmija i kamen i sunce. Ništa na tebe nije čekalo. Ništa se na tebe ne osvrće, ništa tebe ne pita, sve to stoji i ide po svome. I onda, iz nekog dubljeg inata, iz čega li, kreneš i ti da od blata, od sna, od golog daha, od čega god stigneš, nešto, nešto svoje, onako po svome da stvoriš. Pustiš to u svet i strepiš: ne znaš hoće li prohodati, progovoriti, hoće li opstati. I bude li tako, a tako biva retko, ubrzo to tvoje, od tebe stvoreno, stane po belom svetu da hoda, i ono, po svome.
Pa da li to onda voliš ?- Vasko Popa