Veber: Ulaskom u dijalog priznata nezavisnost

[peti ligament]

Ово је убедљиво најбоља тема о Косову што се тиче информативне стране форума, а управо зато јер не садржи превише бљувотина и троловања од стране вас из пасивних крајева бивше Југе.

Odličan blog, slažem se.

 

[комшија]

​

Profesor Džozef: Bez dogovora u regionu sve dok Srbija ima polugu moći ​

Moramo da zapamtimo da se sve zasniva na tome da EU i NATO ne smeju davati privilegije Srbiji. Srbija ne može da se ponaša antidemokratski, ne može biti saveznik Rusije i Kine, a mi da im govorimo da su lideri: Edvard Džozef



U nedavnom članku za Vilson centar (Winston center), profesor Edvard Džozef (Edward Joseph) osvrnuo se na pitanje Kosova i na odnos koji Srbija gradi kako sa Evropskom unijom i regionom, tako i sa Kinom i Rusijom. Džozef napominje da je problem u tome što neke države imaju poluge moći i da koče diplomatske procese Kosova, a jedna od njih je Srbija.

„Nismo bili u mogućnosti da zatvorimo pitanje Kosova i to utiče na Srbiju, a Srbija ne utiče samo na Kosovo, već i na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku - nije to jedini problem, ali je dosta veliki", kaže Džozef u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

To pitanje, kako ocenjuje, odnosi se i na sam demokratski razvoj Srbije, koji ide u suprotnom smeru.

„Sve se vraća na pitanje nedostatka poluge, a to pitanje na Kosovu je ključ za razumevanje zašto je kosovsko pitanje još uvek otvoreno, zašto Srbija nije priznala Kosovo, zašto je Kosovo zapelo u limbo gde je i Srbija. Srbija nije spremna da krene dalje i umesto da ide dalje, Srbija se vraća koracima unazad pod vladavinom predsednika Aleksandra Vučića. To ne kažem samo ja, to znaju školovani i demokratski akteri u Srbiji“, kaže sagovornik RSE.

​

Srbija mora biti jednaka sa drugima​

RSE: Profesore, Džozef u svom članku takođe kažete da je rešavanje unutrašnjih podela EU o Kosovu ključno. Kako se to može postići?


Džozef: Zbog čega ne postoji poluga, ne zbog toga što Sjedinjene Države nisu moćne ili Evropska unija i zemlje članice. Problem je - nismo jedinstveni po pitanju Kosova. Zbog podela - pet EU članica ne priznaje Kosovo - to znači da imaju istu poziciju kao Srbija, to znači da imaju istu poziciju koju imaju Rusija i Kina, što znači da ne postoji podsticaj da Srbija prizna Kosovo.


Ne postoji način kako da prevaziđemo tu blokadu zbog tih pet članica EU, a najbolji način da vaši čitaoci shvate o čemu se radi je da - zamislimo: Rusija i Kina kažu da neće nikada dopustiti da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije. Hajde da zamislimo tu situaciju gde će (EU) reći da ih ne zanima ni da li će Srbija da prizna - ako pet EU država prizna Kosovo kao Sjedinjene Države. To ne bi bio problem, barem ne ozbiljan problem. Zašto? Zato što bi Kosovo moglo da uđe u NATO i EU, a njihova blokada u UN-u ne bi ništa značila.


Tada Srbija ne bi imala polugu, niti s kim da se ujedini po ovom pitanju. Srbija bi u slučaju ovakve politike gubila, a Kosovo bi postalo članica NATO-a, EU, postala bi jača država, sigurnija i naprednija. Srbija gubi izoliranjem Kosova. I za sve je kriva podela u EU jer ovih pet država daju polugu Srbiji, a kako Srbija imaju tu polugu - problem nije rešen.


To se ne dešava sada, to se nije dešavalo ni za vreme vladavine bivšeg predsednika Srbije iz redova demokrata Borisa Tadića i vlade koja je bila naklonjena rešavanju tog pitanja. Danas je gore jer Vlada u Beogradu vraća Srbiju koracima unazad i otvoreno je proruska i prokineska, što je očigledno.

RSE: Vi takođe kritikujete i Zapad kada je u pitanju odnos prema Srbiji. Kažete da je "vlast pod Aleksandrom Vučićem najviše nedemokratska i da ima strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom koji im udovoljavaju“.


Džozef: Čak je i gore od toga. Kako bih objasnio vašim čitaocima - zbog pomenute podele u Evropskoj uniji, Srbija ima polugu, a zbog toga smo mi u lošoj situaciji. Srbija je nama potrebnija nego što smo mi potrebni Srbiji. U poziciji smo da molimo Srbiju. Da li uslovljavamo ulazak Srbije u EU i podizanje standarda? Ne. Aleksandar Vučić otkako je otvorio pristupne pregovore urušava demokratiju u Srbiji. Šta mi kažemo?


Možete svuda videti šta zapadni zvaničnici govore - pre mesec dana je jedan visoki zvaničnik rekao da se srbijanska vlast otvoreno stavlja na stranu Rusije i Kine pozivajući se na bratstvo, vakcinalnu diplomatiju, dobijajući investicije iz Kine, promoviše alternativni, autoritarni i antidemokratski model sa režimom u Mađarskoj. Kako mi odgovaramo na to?


Prošlog meseca je visoki zvaničnik rekao da je Srbija politički i ekonomski lider u regionu. Morate se zapitati da li Srbija koja ima saveznike u Rusiji, Kini i Mađarskoj može da bude lider u regionu. Da li tako možemo reći premijeru Viktoru Orbanu da je lider centralne Evrope? Da li to kažemo? Ne, i to sa dobrim razlogom - Mađarska je opasna država, suočavamo se sa opasnošću kako u EU, tako i u Sjedinjenim Državama - ona je antidemokratska i neliberalna vlada i promovišu prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, promovišu podele.

Da li smatramo Vučićevu vlast odgovornom? Ne. Postoji još mnogo primera. Radimo na "ohrabrivanju" Srbije umesto da tražimo odgovornost, ali to ipak ne podstiče Srbiju na promene već daje legitimitet vladi koja je suštinski neliberalna koja se nekada prikazivala kao demokratska, ali to nije jer ne odražava vrednosti Zapada, EU, nego vrednosti Rusije, Kine i Mađarske. Sve to trpimo jer nam je potrebna Srbija zbog toga što drži polugu za Kosovo.


Tako smo došli i do priče o razgraničavanju tokom aministracije bivšeg predsednika SAD Donalda Trampove (Trump) administracije u Vašingtonu i rukovodstvu pod Federikom Mogerini (Federica Mogherini) u Briselu. I posle smo iznenađeni kada se slovenački non-pejper pojavi i predloži sličnu stvar u Bosni i Hercegovini.

Da li smatramo Vučićevu vlast odgovornom? Ne. Postoji još mnogo primera. Radimo na "ohrabrivanju" Srbije umesto da tražimo odgovornost, ali to ipak ne podstiče Srbiju na promene već daje legitimitet vladi koja je suštinski neliberalna koja se nekada prikazivala kao demokratska, ali to nije jer ne odražava vrednosti Zapada, EU, nego vrednosti Rusije, Kine i Mađarske. Sve to trpimo jer nam je potrebna Srbija zbog toga što drži polugu za Kosovo.


Tako smo došli i do priče o razgraničavanju tokom aministracije bivšeg predsednika SAD Donalda Trampove (Trump) administracije u Vašingtonu i rukovodstvu pod Federikom Mogerini (Federica Mogherini) u Briselu. I posle smo iznenađeni kada se slovenački non-pejper pojavi i predloži sličnu stvar u Bosni i Hercegovini.

Rešenje u principima kojih se svi moraju držati​

RSE: Pitanje razgraničavanja na Balkanu postoji od 2018. godine. Vi ste rekli da su Vašington i Brisel prešli preko tog pitanja, ali da ih to pitanje i dalje progoni. Pomenuli ste i da postoji šansa da američka administracija uspostavi osnovne standarde ponašanja za svih šest kandidata u EU, naglašavajući da su ratovi u regionu završeni.

Džozef: To je moj predlog rešenja. Prvo, Vašington i Brisel su prešli preko tog pitanja, ali šta se desilo prošlog meseca - vaši čitaoci znaju, odjednom se pojavio predlog iz Slovenije da dođe do novih podela. Možda smo mi prešli preko toga, ali podela teritorija je aktuelna. Opet je pitanje ko ima polugu, a idealan odgovor bi bio - ako pet članica EU: Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar priznaju Kosovo, ovaj problem bi odmah bio rešen. Srbija i Kosovo bi bez sumnje došli do dogovora. Međutim, zbog svojih unutrašnjih problema, ove države neće to uraditi.


Došao sam do rešenja - ne morate da priznate Kosovo, ali morate imati jedinstveni stav sa EU i Sjedinjenim Državama o pitanju Srbije i Kosova koji se odnosi i na ostatak regiona. Tako ćemo zaustaviti političku agresiju.


Čak ni Srbija ne mora da prizna Kosovo, to je u redu, ali moramo da postavimo granicu jer je Srbija kandidat za članstvo u EU, a Kosovu predstoji Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Zato možemo da im kažemo šta će raditi jer žele da uđu u našu zajednicu. Ako želite da nam se pridružite, morate da poštujete naša pravila, a pravila su minimalna - nećete započinjati ratove jedni protiv drugih. Čak i ako ne pucate, vi i dalje možete biti agresivni na drugi način, a to ne može jer želite da nam se pridružite.


Sve članice EU moraju to da kažu, uključujući i ovih pet koje ne priznaju Kosovo. Time se menja sve i možemo da kažemo Srbiji da ne može da koristi političku agresiju i da zaustavi kampanju protiv priznanja Kosova, jer mi ne kočimo Kosovo u međunarodnim i evroatlantskim integracijama, pa ni Srbija to ne može. Mi kao Sjedinjene Države ne kočimo Kosovo u pristupanju Interpolu, pa ne može ni Srbija koja mora da poštuje naša pravila.


Možemo i da kažemo Kosovu da ne može da poteže političku agresiju protiv Srbije i kosovskih Srba pretivši im da će se ujediniti sa Albanijom čime smanjuju još više srpsku manjinu. To povlači da moraju da traže ustavni veto zbog neprijateljstva većinskog stanovništva. Menjajući granice, stvarajući granicu Srbije i Albanije Kosovo urušava dogovor Albanije sa NATO-om. Ne može to da se radi ukoliko imate Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mi ćemo reći šta može, a šta ne.

 

[комшија]

 

[zauvek branilac]

Cela južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, odnosno južna Srbija, je od 1999 privremeno okupirani deo SRBIJE
(okupirana od strane agresorskog zločinačkog NATO pakta i lokalnih nekažnjenih genocidnih Velikošiptara)! CCCC

Gornju poruku SRPSKI NAROD upućuje na sledeće adrese:

REPUBLIKA VELIKA HRVATSKA
(teritorijalno uvećana za region Međumurje u 1.Jugoslaviji i teritorijalno uvećana za region Istra u 2.Jugoslaviji)
REPUBLIC OF GREATER CROATIA
(territorially enlarged for the region of Međumurje in the 1st Yugoslavia and territorially enlarged for the region of Istria in the 2nd Yugoslavia)

REPUBLIKA VELIKA SLOVENIJA
(teritorijalno uvećana za region Prekomurje u 1.Jugoslaviji i teritorijalno uvećana za region Primorska u 2.Jugoslaviji)
REPUBLIC OF GREATER SLOVENIA
(territorially enlarged for the region of Prekomurje in the 1st Yugoslavia and territorially enlarged for the region of Primorska in the 2nd Yugoslavia)

 

[комшија]

Povodom spekulacija da Grčka sprema priznanje Kosova

Šef grčke diplomatije u Prištini početkom juna​

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas posetiće Prištinu početkom juna, gde će se sastati sa nosiocima privremenih kosovskih institucija, javljaju mediji na albanskom jeziku, a prenosi Radio-televizija Srbije.

Piše: RTS/Danas Online 26. maja 2021. 23.37 Izmenjeno: 23.40

Kako se dodaje poseta je potvrđena iz Atine. U saopštenju dostavljenom medijima navodi se da će poseta šefa grčke diplomatije uslediti “nakon najnovijih događaja i formiranje nove vlade”.

“Ministar Dendijas posetiće Kosovo početkom juna, posle najnovijih dešavanja i formiranja nove vlade”, navodi se u pisanom saopštenju kancelarije za medije pri Ministarstvu spoljnih poslova Grčke.

Priština od 2009. godine ima Kancelariju za trgovinske odnose i ekonomske poslove u Atini.

„Grčka ne priznaje Kosovo i njen stav ostaje nepromenjen. S tim u vezi, s ciljem daljeg unapređenja naše bilateralne saradnje i olakšavanja funkcionisanja Kancelarije, bez uticaja na aspekte koji se odnose na status, ova kancelarija je preimenovana u Kancelariju za kosovske interese u Atini“, navodi se u poruci Ministarstva spoljnih poslova Grčke.

Poslednjih meseci u javnosti se spekuliše da će Grška priznati nezavisnost Kosova. “Grčka nas uverava da neće da prizna takozvano Kosovo”, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić za TV Pink i dodao da narednih dana slede „velike i važne“ konsultacije po pitanju Kosova i Metohije.

“Oni nas uveravaju da neće da priznaju, a ove stvari koje smo videli nisu za nas svakako najbolja vest”, kazao je Vučić i dodao da je “bilo nekih promena u odnosima, da li je u pitanju samo trgovinska kancelacija ili postoji ‘point of interest’ između Prištine i Atine” : “Videćemo kako to ide pa ćemo obavestiti javnost.

 

[комшија]

Ambasador Godfri: Ono što je dogovoreno u Vašingtonu je značajno i želimo da se sprovede u delo​

“Sjedinjene Američke Države već godinama podržavaju proces koji vodi ka sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji između Kosova i Srbije, zasnovanom na međusobnom priznanju, koji vodi jačanju njihovih demokratskih institucija i napredovanju na putu evrointegracija”, kazao je ambasador SAD u Srbiji u intervju za list Politika.

25. maja 2021

On je dodao da ono što je dogovoreno u Vašingtonu je značajno i želi da se sprovede u delo.

“Mnogi elementi Vašingtonskih dogovora idu u prilog ovim ciljevima, pogotovo oni koji se tiču energetske diverzifikacije, regionalne povezanosti, održavanja moratorijuma na nova članstva u međunarodnim organizacijama i nova „otpriznavanja”, i pronalaženja i identifikovanja nestalih osoba”, naglasio je Godfri.

Ambasador Godfri je u razgovorima sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova, Nikolom Selakovićem naglasio da će Bajdenova administracija nastaviti da elemente Vašingtonskih dogovora tretira kao prioritetne.

“Sjedinjene Države se slažu da je neka od pitanja najbolje rešavati kroz dijalog predvođen Evropskom unijom i spremne su da taj proces podrže najbolje što mogu”, rekao je Godfri.

U poslednje vreme pojavila su se četiri „non-pejper” dokumenta vezana za budućnost Bosne i Hercegovine i Kosova. Godfri je istakao da o nečemu što nisu dokumenti može da “ponudi samo nešto što nije odgovor”.

“Sjedinjene Države dosledno i jasno govore da rešenja za zapadni Balkan moraju doći sa zapadnog Balkana. Građani tog regiona su s pravom nezadovoljni ovako sporim napredovanjem”, naglasio je Godfri.

Kako je zaključio, SAD su spremne da rade sa Evropskom unijom i podrže ozbiljan dijalog, kako u Bosni i Hercegovini, tako i sa Srbijom i Kosovom.

 

[zauvek branilac]

Južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija (južna Srbija) je od 1999 privremeno okupirani deo SRBIJE (od NATO fašista i genocidnih Velikošiptara)! CCCC

 

[комшија]

Lajčak i Palmer razgovarali sa Osmani, trenutno sa Kurtijem​

Tanjug 31.05.2021

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer, sastali su se danas sa predsednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani, a u toku je njihov razgovor sa premijerom Aljbinom Kurtijem, prenose prištinski mediji.

Lajčak i Palmer će se, kako je najavljeno, sastati i sa potpredsednikom vlade u Prištini Besnikom Bisljimijem i ministarkom spoljnih poslova i dijaspore Donikom Gervalom.


Palmer je ranije danas u Prištini razgovarao sa delegacijom Srpske liste, a kako je saopšteno, na sastanku je posebno naglašena potreba za poštovanjem prava srpskog naroda, ali i za nastavkom dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije između Beograda i Prištine, u svetlu primene do sada postignutih sporazuma, pre svega u vezi sa Zajednicom srpskih opština, energetici i pravosuđu.

Kurti i Osmani

Palmer je razgovarao i sa bivšim kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, kao i sa liderima Demokratskog sveza Kosova i Demokratske partije Kosova, Ljumirom Abdidžikuom i Enverom Hodžajem.


Očekuje se da će da će Lajčak i Palmer sutra održati konferenciji za novinare.

 

[cronnin]

Ambasador Godfri: Ono što je dogovoreno u Vašingtonu je značajno i želimo da se sprovede u delo

“Sjedinjene Američke Države već godinama podržavaju proces koji vodi ka sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji između Kosova i Srbije, zasnovanom na međusobnom priznanju, koji vodi jačanju njihovih demokratskih institucija i napredovanju na putu evrointegracija”, kazao je ambasador SAD u Srbiji u intervju za list Politika.

Најпре они нек одраде Јапаноинтеграцију која је започета 1941. па ће онда имати кредибилитета да причају другима да раде сличне ствари.

 

[комшија]

 

[JankoTheGreat]

Odličan blog, slažem se.

Matthew Palmer
FOTO: AA

Palmer u Prištini: SAD-u je cilj uzajamno priznavanje Kosova i Srbije​

01.06.2021. / 12:31
2


Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nakon sastanaka sa kosovskim zvaničnicima izrazio je nadu da će biti napretka u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, dok je zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara Matthew Palmer potvrdio snažnu podršku procesu dijaloga.


Lajčak je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Palmerom, kazao da je glavni cilj posjete bio priprema prvog sastanka između premijera Kosova Albina Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će se održati uskoro u Briselu.

Lajčak je sastanke sa kosovskim zvaničnicima ocijenio uspješnim, te je izrazio nadu da će biti napretka u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
- Ova godina ima potencijal da bude dobra godina za odnose EU-a sa Zapadnim Balkanom. Sve je veće interesovanje za region i kod rukovodstva EU-a i kod njenih država članica. Prije nekoliko dana bilo je razgovora između 27 ministara vanjskih poslova. Bit će još jednom 22. juna, imat ćemo i Samit Zapadnog Balkana i sva ova platforma će se koristiti za unapređenje evropske agende za region, uključujući Kosovo i nadam se da će dijalog između Kosova i Srbije postati jedan od dobrih primjera za pozitivan razvoj u regionu, obilježavajući napredak u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije - naglasio je Lajčak.

Palmer, koji je i specijalni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, kazao je da ne zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, niti od Lajčaka, kakva vrsta kompromisa je neophodna za postizanje sporazuma, već da to zavisi od strana u procesu.

Američki izaslanik je kazao da u pogledu konačnog cilja SAD i dalje vjeruje da će uzajamno priznanje konačno ostaviti ovo pitanje prošlosti i otvoriti put i Srbiji i Kosovu ka Evropi. Najbolji pritisak na obje strane, po njemu, jeste njihova želja i ambicija da napreduju na evropskom putu.

- Sjedinjene Države snažno podržavaju dijalog između Kosova i Srbije, a svrha dijaloga je puna normalizacija odnosa. SAD-u je cilj uzajamno priznavanje dvije zemlje, nešto što iza sebe ostavlja prošlost i utire put ka članstvu u Evropskoj uniji i za Kosovo i za Srbiju. Sjedinjene Države nisu strana u procesu dijaloga već partner - naglasio je Palmer.

Istakao i je da je dugoročni cilj SAD-a podrška evroatlanskim integracijama za cio region Zapadnog Balkana, što je vizija za budućnost i samog regiona.
Anadolija
2

Faktor pratite putem aplikacija za Android. Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Twitter.
Zabranjeno je prenošenje sadržaja bez odobrenja redakcije. Kontaktirajte nas na redakcija@faktor.ba.
Matthew PalmerKosovoSrbija

 

[ves.bole]

na sastanku je posebno naglašena potreba za poštovanjem prava srpskog naroda,

Kako su dobronamerni i naivni, ljubi ih majka...
Neka pogledaju malo poštovanje i prava srpskog naroda u Hrvatskoj i CG, ne treba nama niko da obezbeđuje poštovanje u rođenoj državi.

ali i za nastavkom dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije između Beograda i Prištine, u svetlu primene do sada postignutih sporazuma, pre svega u vezi sa Zajednicom srpskih opština, energetici i pravosuđu.

Zajednicu Srpskih Opština će naravno opet da zaborave, energetika znači otimanje Trepče i Gazivoda, pravosuđe znači šiptarska dominacija i izbor
njihovih sudija na celoj teritoriji KiM.
Pa za koliko glupe nas oni smatraju?

 

[комшија]

​

Palmer u Prištini: Međusobno priznanje utire put ka Evropi ​

Predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak (levo) i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer (desno), Priština (1. jun 2021.)

prije 2 sata

Specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer (Matthew) ponovio je u Prištini da SAD snažno podržavaju dijalog između Kosova i Srbije koji bi trebao da rezultira postizanjem konačnog sporazuma i međusobnim priznanjem.

"Što se tiče krajnjeg cilja, i dalje verujemo da će uzajamno priznavanje ucrtati put ka Evropi", precizirao je Palmer, tokom konferencije za novinare koju je u glavnom gradu Kosova održao sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslavom Lajčakom.

Palmer i Lajčak su na Kosovo stigli 31. maja, a u svom prvom obraćanju su poručili da EU i SAD sarađuju po pitanju dijaloga Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa dve strane.

Lajčak je rekao da će dijalog, pod pokroviteljstvom EU, uskoro biti nastavljen i da je to razlog njegove posete Kosovu, odnosno da je sa kosovskim zvaničnicima razgovarao o pripremama za nastavak razgovora.

Rekao je kako 2021. godina može biti dobra godina za zemlje na Zapadnom Balkanu.

"Nadamo se da će dijalog biti dobar primer i da će biti napretka u poboljšanju odnosa između Kosova i Srbije", izjavio je Lajčak.

"Nadamo se da će dijalog biti dobar primer i da će biti napretka u poboljšanju odnosa između Kosova i Srbije", izjavio je Lajčak.

Predstoji susret Kurti - Vučić​

Prema ranijim najavama, dijalog dveju delegacija na čelu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin) i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem trebao bi da bude održan tokom juna.

Govoreći o mogućim kompromisima koji bi doveli do postizanja sporazuma, Palmer je rekao da je za te kompromise na stranama da razgovaraju i odluče.

"Nije na SAD da utvrde koji bi neophodni kompromisi trebali biti parametri pregovora. To nije posao ni mog prijatelja Lajčaka. To je na stranama. Dijalog ne vode SAD. EU posreduje dijalogom koji vode dve strane a SAD podržavaju, stoga je na stranama da oblikuju i usaglase parametre dijaloga i pomognu procesu da napreduje", rekao je Palmer.

Govoreći o Zajednici opština sa srpskom većinom, Palmer je rekao da ona treba biti formirana u skladu sa dogovorom između dve strane.

Kurti: Bez jednoetničke asocijacije​

Na Kosovu ne možemo imati jednoetničku asocijaciju, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti govoreći o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Ta zajednica je 2013. godine dogovorena Sporazumom između Kosova i Srbije u okviru dijaloga u Briselu. Konkretni detalji su dalje usaglašeni principima 2015. godine.

Međutim, Ustavni sud Kosova je decembra 2015. utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

"Šta će biti sa Asocijacijom (Zajednica opština sa srpskom većinom) konstatovano je peticijom građana i tadašnjim akcijama opozicije, kao i presudom Ustavnog suda. Na Kosovu ne možemo imati jednoetničku asocijaciju. Dakle, neophodno je integrisati sve građane bez obzira na etničku pripadnost, a ne stvarati zidove koji ih razdvajaju i dele", rekao je Kurti.

Premijer Kosova Kurti je rekao je da će sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem biti održan sredinom juna.

"Nemam pritisak. U toku su diskusije. Dijalog će biti principijelan, biće pošten, Kosovo nije tema koja će se naći na stolu već strana u razgovorima. Na osnovu našeg programa, savesno i odgovorno ćemo predstavljati Kosovo", dodao je Kurti.

Sastanak sa predsednicom i premijerom​

Lajčak i Palmer su međuvremenu sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom Kurtijem razgovarali o pripremama za nastavak dijaloga između Kosova i Srbije.

Osmani i Kurti su nakon tih sastanaka saopštili da se u procesu dijaloga sa Srbijom mora poštovati teritorijalni integritet, ustavni poredak i i funkcionalnost zemlje, kao i da je saradnja i koordinacija između Evropske unije i SAD po pitanju dijaloga neophodna.

Uz posredovanje EU, dijalog između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine u cilju normalizacije odnosa između dve strane.

 

[zauvek branilac]

Šiptarska poturica "komšija" (njegovi preci Šiptari su se asimilovali u Muslimane da bi lakše lizali usrani šupak Velikohrvata iz Kumroveca Josipa Broza koji nije razumeo šiptarski jezik i nikada nije želeo da ga nauči) vrlo dobro zna da je JSP Kosovo i Metohija privremeno okupirani deo SRBIJE! CCCC

 

[комшија]

PRITISCI NA SRBIJU! I ŠPANIJA POSLE GRČKE OTVARA KANCELARIJU NA KOSOVU: Amerika šalje 200 miliona!​

01.06.2021. 07:43h


Ključnu ulogu u ovom potezu zvaničnog Madrida navodno je imao Đuzep Borelj, bivši ministar spoljnih poslova te zemlje, a sada šef diplomatije Evropske unijeŠpanija, koja se smatra najrigidnijom zemljom EU prema nezavisnosti Kosova, uskoro će u Prištini otvoriti kancelariju za vezu, što namerava da uradi i Grčka. Ovaj nivo jačanja odnosa sa samoproglašenom državom Kosovo samo je jedan vid pritisaka na Srbiju i pokušaj iznude priznanja nezavisnosti od strane Beograda, ocenjuju stručnjaci.

Sa svih strana

Kako prenose pojedini prištinski mediji, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, Španija je već donela odluku o otvaranju kancelarije u Prištini, a ključnu ulogu u tome odigrao je bivši španski ministar spoljnih poslova Đuzep Borelj, koji je sada zadužen za spoljnu politiku EU. Španska kancelarija za vezu biće otvorena u Unmiku, ali će i kosovske institucije biti obaveštene o njenom postojanju. Kako navode, Borelj realizuje otvaranje španske kancelarije u zamenu za konstruktivnost premijera Kurtija u daljem dijalogu.


Poput Španije, na isti korak odlučila se i Grčka. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno rekao da je dobio zvanično obaveštenje da Grčka namerava da unapredi svoje odnose sa Prištinom na nivo kancelarije.

Katalonac Đuzep Borelj

Uporedo s tim, predsednik SAD Džo Bajden za Kosovo je izdvojio čak 200 miliona dolara iz budžeta Amerike. Iako je novac namenjen, barem kako se navodi, pre svega za energetske programe, stručnjaci ocenjuju da je to samo još jedna potvrda da Amerika nedvosmisleno podržava Kosovo, te da je u pitanju samo jedna u nizu pomoći.


Bivši ambasador Srbije Milisav Paić napominje pak da je Španija poslednja zemlja u Evropi kojoj bi bilo u interesu da prizna Kosovo, imajući u vidu da i sama ima problem sa separatistima.


- Mislim da bi takva odluka Španije, da ide na ponovno priznanje Kosova, otvorila u samoj Španiji ozbiljne političke probleme jer bi tako i njihovi separatisti mogli da traže referendum za otcepljenje određenih regiona. Verujem da je ovo jednostavno jedna vrsta odgovora zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, da na taj način pokažu neku solidarnost ili disciplinu u odnosu na poziciju najvažnijih zemalja EU i SAD. No, ne bih donosio prevelike zaključke u vidu eventualnog priznanja - smatra Paić.


Komentarišući dobijanje novca od SAD, Paić podseća da je takozvana nezavisnost Kosova pre svega američki geostrateški projekt, te da SAD od toga neće odustati, bez obzira na to kakvih problema imali sa određenim političkim predstavnicima kosovskih Albanaca.


- Ovo nije neočekivano. Ne znam gde će tih 200 miliona američkih dolara biti utrošeno, ali to što je Bajden alocirao te pare Kosovu samo potvrđuje njihov čvrst stav da je to pitanje što se njih tiče bez vraćanja nazad. Ne sumnjam da će se u narednim mesecima dodatno pojačati pritisci na nas - kaže Paić.


Nije ohrabrujuće


I bivši ambasador SR Jugoslavije Vladislav Jovanović za Kurir kaže da novac od SAD za Kosovo nije nikakvo iznenađenje, te da su uzaludna očekivanja da će Amerikanci na bilo kakav način da pritisnu Albance da budu kooperativniji u dijalogu sa Beogradom.


- SAD su debelo zalegle za Kosovo i tim ojačavanjem energetske i ekonomske snage Kosova šalju nam signal da se ne zavaravamo sa očekivanja da bi Amerika mogla da bude popustljiva po pitanju Kosova. Svako ojačavanje američkog prisustva na Kosovu znači i slabljenje očekivanja da bi Amerika mogla da ih natera da bolje sarađuju. To nije nimalo ohrabrujući znak, a treba sačekati da se vidi i da li će Bajden povući još neki potez u njihovu korist - smatra Jovanović.

Vest o tome da SAD dodeljuju novac Prištini stigla je uoči jučerašnje posete specijalnog predstavnika EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka i Metjua Palmera, zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD. Kako je najavila američka ambasada u Prištini, Palmer je s predstavnicima privremenih kosovskih institucija trebalo da razgovara o izazovima, mogućnostima i hitnim pitanjima sa kojima se tzv. država Kosovo suočava.

 

[комшија]

Kurti: Neće biti jednonacionalne zajednice opština na Kosovu​

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je danas da neće biti formiranja „jednonacionalne“ zajednice opština na Kosovu.

Piše: Beta 01. juna 2021. 15.48

Prethodno su specijalni predstavnik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer izjavili u Prištini da je na stranama u dijalogu da pronađu rešenje za pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO).

„Na Kosovu ne možemo imati jednonacionalne zajednice, pa je neophodno da se integrišu svi građani bez obzira na etničku pripadnost, a ne da se prave zgrade koje ih dele i razdvajaju“, naveo je Kurti tokom posete Prizrenu.

Najavio je da će dijalog biti nastavljen sredinom meseca.

„Nema pritisaka EU ili SAD u pogledu nastavka dijaloga. U toku su diskusije, dijalog će biti principijelan i fer, a Kosovo neće biti objekat već strana u razgovorima. Predstavićemo Kosovo našim znanjem, programom i sa savešću i odgovornošću koju smo uvek pokazivali“, kazao je Kurti.

 

[комшија]

Palmer: Dijalog okončati uzajamnim priznanjem​

"Sporazum Beograda i Prištine ključan za privlačenje investicija"

01. jun 2021

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer je danas izjavio u Prištini da dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije treba da se okonča uzajamnim priznavanjem, dok je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Srbija-Kosovo Miroslav Lajčak rekao da 2021. ima potencijal da bude dobra godina za odnose između EU i Zapadnog Balkana.

Na konferenciji za novinare posle susreta sa najvišim zvaničnicima Kosova i međunarodnog prisustva, njih dvojica su rekli da su posetili Kosovo da bi demonstrirali transatlantsku saradnju, uoči junskog sastanka kosovskog premijera Albina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Palmer je rekao da je glavni cilj dijaloga uzajamno priznanje i koraci na putu dve zemlje ka članstvu u EU. Ponovio je da su SAD partner u procesu i da je „vizija regiona unapređenje dijaloga ka postizanju konačnog sporazuma“.

„U novembru će biti samit EU i ove platforme su prilika da Balkan napreduje, uključujući i Kosovo“, rekao je Lajčak.
Što se tiče formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, oni su rekli da je na stranama u dijalogu da pronađu rešenje.

Lajčak rekao je da će za nekoliko dana sastanak Kosova i Srbije biti održan u Briselu i da je primarna svrha ove posete priprema prvog sastanka sa kosovskim premijerom Kurtijem i predsednikom Srbije Vučićem koji će se održati za nekoliko dana.

Palmer: Sporazum Beograda i Prištine ključan za privlačenje investicija​

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer izjavio je u Prištini da je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije ključan za privlačenje više američkih i drugih stranih investicija.

Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, tokom posete američkoj Privrednoj komori na Kosovu, Palmer je u ponedeljak rekao da je sporazum dve strane važan i za stvaranje preko potrebnih radnih mesta za stanovnike Kosova i celog regiona.

Američki diplomata u dvodnevnoj poseti Kosovu boravi sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Američka ambasada u Prištini objavila je na Tviteru da su prvog dana posete Palmer i Lajčak imali konstruktivne razgovore sa predsednicom i premijerom Kosova Vjosom Osmani i Aljbinom Kurtijem, prvim potpredsednikom vlade za evropske integracije, razvoj i dijalog Besnikom Bislimijem i ministarkom spoljnih poslova i dijaspore Donikom Gervala-Švarc.

Lajčak je na Tviteru objavio da su Palmer i on sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i prvim potpredsednikom vlade Besnikom Bislimijem razgovarali o pripremama za nastavak dijaloga na visokom nivou, a sa šeficom diplomatije Donikom Gervala-Švarc osim o dijalogu i o evropskoj agendi Kosova i regionalnoj saradnji.

Lajčak i Palmer bi nakon Prištine trebalo da doputuju u Beograd.

 

[комшија]

​

Lavrov sa Dačićem: Podrška rešenju za Kosovo koje za Srbiju bude prihvatljivo​

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas u Moskvi sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejem Lavrovom o dijalogu Beograda i Prištine, situaciji u regionu, kao i dešavanjima na globalnoj političkoj sceni.

Piše: FoNet 01. juna 2021.

Tokom razgovora u prijatnoj i prijateljskoj atmosferi, sagovornici su izrazili spremnost da nastave da doprinose daljem razvoju strateških odnosa dve zemljekako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Lavrov još jednom je podvukao da će Rusija nastaviti da pruža podršku Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i da će prihvatiti rešenje za Kosovo i Metohiju koje za Srbiju bude prihvatljivo.

On je informisao Dačića o predstojećem sastanku ruskog predsednika Vladiira Putina i predsednika SAD Džozefa Bajdena u Ženevi.

Dačić je stakao je da je parlamentarna diplomatija snažan mehanizam za saradnju i unapređenje odnosa, te saopštio da je nakon uspešnih razgovora sa predsednicima Državne dume V. Volodinom i Saveta Federacije V.Matvijenko spreman da uloži sve napore u jačanje ove saradnje, naročito u okviru rada Komisije za saradnju dva parlamenta, čije se naredno zasedanje planira do kraja godine, navodi se u saopštenju.

 

[комшија]

 

[комшија]

​

NATO u potpunosti podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine​

"Bezbednost u evroatlanskom regionu ne može postojati bez mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu"

04. jun 2021

Pomoćnica generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju Baiba Braže izjavila je danas da Alijansa u potpunosti podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije.


„Nije na meni da namećem rešenja, ali verujem, kao što veruje i NATO, da je regionalna saradanja jedan od ključnih faktora trajne stabilizacije Zapadnog Balkana“, rekla je Braže na onlajn konferenciji „Srbija i NATO – partnerstvo za budućnost“ u organizaciji Saveta za strateške politike uz saradnju sa ambasadom Bugarske kao kontakt zemlje za odnose Srbije i NATO.


Ona je istakla da će misija Kfor ostati na Kosovu dok god to bude potrebno i delovati shodno odredbama rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, garantovati sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu.


Braže je podsetila da je NATO uspostavio svoju misiju Kfor, koja je na Kosovu od juna 1999. godine, a koju danas čini oko 3.500 pripadnika.


Ona je istakla da bezbednost u evroatlanskom regionu ne može postojati bez mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu i zato on predstavlja ubedljivo najdugotrajniju političku i operativnu investiciju NATO-a.


„Većina zemalja u ovom regionu su danas članice NATO. Neke zemlje su i članice NATO, ali ne i EU. Ali neke zemlje poput Srbije su donele drugačiji izbor i NATO u potpunosti poštuje takvu suverenu odluku. Ipak, Srbija i NATO imaju odnos pun poštovanja i veoma dobro sarađujemo“, rekla je Braže.


Ocenila je da je dijalog između NATO-a i Srbije sada dobro uspostavljen sve do najvišeg političkog novoa, što se videlo tokom nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića sedištu NATO-a, gde se satao sa generalnim sekretarom Jensom Stoltenbergom pre nekoliko nedelja.


„Oni su veoma jasno istakli da postoji zajednički interes za partnerstvo između Srbije i NATO-a. Tokom prethodne dve decenije se retko mogao videti pozitivan pomak u odnosima NATO i Srbije“, navela je Braže.


Govoreći o spoljnim akterima i destabilizujućim aktivnostima, kao što su dezinformacije i neprijateljske informacije, Braže je navela da je tokom pandemije korona virusa posebno uočeno „povećanje dezinformacija i propagandnih aktivnosti koje u mnogim slučajevima dolaze iz Rusije i drugih spoljnih aktera“.


„Njihov cilj je bio podrivanje naših demokratija i produbljivanje podela ne samo unutar NATO-a i evroatlanskog regiona, već i na Zapadnom Balkanu, u Srbiji i drugim zemljama. U tom pogledu činjenice i jasna komunikacija mogu spasiti živote, ne samo tokom jedne zdravstvene krize, već igraju ulogu u svakodnevnim funkcionisanjem naših društava, podržavaju napore država, obezbeđuju da naša društva budu otporna i sposobna za borbu protiv spoljnih pretnji“, ocenila je pomoćnica generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju.


(Beta)

 

[комшија]

 

[bas kao]

Govoreći o spoljnim akterima i destabilizujućim aktivnostima, kao što su dezinformacije i neprijateljske informacije, Braže je navela da je tokom pandemije korona virusa posebno uočeno „povećanje dezinformacija i propagandnih aktivnosti koje u mnogim slučajevima dolaze iz Rusije i drugih spoljnih aktera“.

more mrs bre u p.m. i vi koji ste nas bombardovali i vi koji ste izdali kinezima oko korone - tek cete biti sudjeni za zlocine protiv covecnosti- naravno, rusija je za sve kriva pa i za vuhan koronu- more mrs bre, i ti baibo i tute bugarini!

mi ameri sada istrazujemo ko je placao kinezima da poseju korunu iz vuhana, sruse trampa i pobiju svet pandemijom, a ovoj glupaci rusi krivi? ja prosto ne verujem sta komsija postira, da neko moze da bude toliko glup

ko je lansirao ioz svoje laboratorije koronu u vuhanu? rusi? more mrs bre GLUPACO! RUSI SU LANSIRALI LEK ZA 8 DANA SI ZDRAV, PA VAKCINU DALI SRBIMA, LICENCU, a nato nas je bombardovao - MRS!

SIPTARI DA ORGANIZUJU REFERENDUM I KOSOVO JE NJIHOVO, DEMOKRATIJA, samo da ne citamo vise ove kenjare.

partnerstvo na natoom kada se izvini kao zeman sto se izvinio za bombardovanje. inace srbija postade ruska gubernija, a ovakve glupace samo tome doprinose.

 

[bas kao]

to vam se zove realj poljitik, siptari moji, komsijski.

 

[комшија]

PALMER OTKRIO KARTE: Sporazum bez priznanja moguć ako se Beograd i Priština tako dogovore​

Američki specijalni izaslanik Matthew Palmer izjavio je u intervjuu za N1 da krajnji cilj SAD ostaje da dođe do uzajamnog priznanja između Beograda i Prištine, ali da Washington podržava i drugačije modalitete sporazuma, ukoliko se o tome saglase dvije strane.

Prije 15 min

Nakon što je sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom razgovarao sa najvišim zvaničnicima u Beogradu, a prethodno i u Prištini, Palmer je u razgovoru sa novinarom N1 rekao da su danas sigurno bliže sporazumu, „u smislu da su obje strane spremne da se ponovo ozbiljno angažuju u dijalogu“.

„Boravio sam i u Prištini i u Beogradu zajedno sa mojim prijateljem Miroslavom Lajčakom da bih naglasio da Evropska unija i SAD stoje zajedno i čvrsto podržavaju tu normalizaciju odnosa“, istakao je Palmer.

Upitan da li se ta volja za dijalogom odnosi i na kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je ranije izjavljivao da mu razgovor sa Beogradom nije prioritet, a nedavno i da odbija da formira Zajednicu srpskih opština, Palmer je rekao da ima utisak da su Kurti i njegova vlada apsolutno spremni da učestvuju u dijalogu, sa ozbiljnošću i sa ciljem.

„Ima mnogo pitanja o kojima može da se razgovara, a o čemu će konkretno biti riječi odlučuju dvije strane pod pokroviteljstvom Evropske unije. Jasno nam je da je za predsjednika Vučića veoma važno pitanje Zajdnice srpskih opština, da se to sprovede. Mi smo jasno iznijeli kosovskoj strani naše očekivanje da učini dobre i hrabre korake u procesu dijaloga, i ne bih unaprijed govorio o ishodu, već hajde da vratimo pregovaračke strane za sto, da rade zajedno sa EU, da ustanove šta su prioriteti i tako pokrenemo stvari naprijed“, poručio je američki diplomata.

Naglasio je i da Washington svakako želi da vidi da oni sporazumi o kojima su Beograd i Priština prethodno postigli dogovor, budu i sprovedeni.

No, ono što ostaje krajnji cilj SAD u dijalogu Beograda i Prištine, a što potvrđuje Palmer u razgovoru za N1, jeste uzajamno priznanje Srbije i Kosova.

„Mi vjerujemo da samo uzajamno priznanje stavlja tačku na čitavo to pitanje. Mi imamo viziju za budućnost. Mi imamo viziju da Srbija i Kosovo budu potpuno integrisani u evropsku porodicu naroda, da budu članice Evropske unije. Kako dvije države mogu biti članice EU ako se međusobno ne priznaju? To potpuno otvara evropski put za obje strane. Zato mi kao Sjedinjene Američke Države vidimo puno međusobno priznanje kao najbolji put da se to postigne. U idealnim uslovima, smatramo da bi to međusobno priznanje trebalo da bude u centru budućeg sporazuma o normalizaciji“, naveo je Palmer.

 

[комшија]

Palmer sa Dačićem: SAD žele kompromisno rešenje u dijalogu Beograda i Prištine​

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Metju Palmer razgovarali su danas o odnosima dve države, pregovorima Beograda i Prištine i radu srpskog parlamenta.

05. juna 2021

Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, rekao je da SAD ne nameravaju da vrše pritisak na strane u dijalogu Beograda i Prištine i da žele kompromisno rešenje, saopštio je Dačićev kabinet.

Oni su razgovarali i o sastancima koje je Palmer imao tokom boravka u Prištini ove nedelje. Palmer je danas ponovio da SAD pružaju punu podršku specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i njegovim aktivnostima, navodi se u saopštenju.

Dačić je kazao da su odnosi SAD i Srbije znatno unapređeni prethodnih godina i da treba nastaviti aktivnosti na njihovom daljem razvoju.

Dodao je da će kao predsednik Skupštine nastojati da jača veze sa Kongresom SAD i, kako se navodi, ukazao na važnost intenziviranja političkog dijaloga i realizaciju poseta na viskom nivou.

Razgovarali su i o prioritetima rada Skupštine Srbije, a Dačić je „istakao snažnu rešenost“ da radi na osnaživanju uloge parlamenta i unapređenju njegovog rada, stoji u saopštenju.

Dačić je Palmera informisao o procesu ustavnih reformi u Srbiji koji je u toku i o aktivnostima u okviru druge faze međustranačkog dijaloga i sastancima koje je imao sa predstavnicima Evropskog parlamenta, dodaje se u saopštenju.