Veber: Ulaskom u dijalog priznata nezavisnost

[комшија]

 

[комшија]

https://www.rtvbn.com/3952516/pitanje-kosova-je-teret-za-vucica-

Pitanje Kosova je teret za Vučića

Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspe da napravi sporazum sa kosovskim Albancima to će dovesti do pomirenja ne samo između Srba i Albanaca već i između Srba i Bošnjaka kao i između Srba i Hrvata.

Nedjelja, 19.05.2019

Potpuno je evidentno da EU više nema onu snagu i autoritet da može bilo šta da popravi ili promeni. Naivno je verovati da EU može povratiti uticaj na Balkanu otrcanom pričom o integraciji i ubrizgavanjem malo novca u region. Dakle, ukoliko SAD, pre svega, budu imale interes, situacija u BiH ali i u celom regionu će se vrlo brzo promeniti nabolje - kaže u Iitervjuu za "Insajder" Milovan Jovanović, novinar i politički analitičar.

Komentarišući stanje u BiH, Jovanović kaže krivci su najvažnije političke stranke u BiH, njihovi lideri kao i svi oni koji predstavljaju građane u institucijama.

"Gotovo sve stranke u BiH su postala privatna preduzeća koja isključivo služe nekolicini ljudi i njihovoj rodbini i prijateljima. Zato za njih više nista nije važno. Ni politički program, ni ideologija, ni obećanja data građanima tokom kampanje, apsolutno ništa. Važna im je jedino vlast, privilegije i ostvarivanje ličnih interesa po svaku cenu", rekao je on.

Prema njegovim riječima, treba imati u vidu da je EU već godinama bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike, da je postala slaba i nemoćna pred ruskom diverzijom na Zapadnom Balkanu, paralisana korupcijom i kineskim prodorom u zajedničko evropsko tržiste i narušavanjem fer trgovine.

"Međutim, bez obzira na sve, činjenica je da ogromna odgovornost za stanje u BiH počiva na međunarodnoj zajednici, tu nema nikakve dileme. Nesposobna, korumpirana, kompromitovana briselska administracija nije u stanju ništa da reši. Zbog njihove neodgovornosti, inertnosti ali ponovljam i korumpiranosti, BiH je postala potpuno varvarizovana, nefunkcionalna, potpuno uništena, opljačkana i osiromašena. To je zemlja u kojoj cvetaju kriminal, korupcija, nezaposlenost, beda, to je zemlja u kojoj su uništeni zdravstvo, školstvo, sudstvo i zemlja iz koje svaki dan odlaze i mladi i stari, glavom bez obzira. Treba naglasiti da svi zajedno i Bošnjaci, Srbi i Hrvati odlaze u zemlje EU, Kanadu, Ameriku ili Australiju. Niko ne odlazi u Rusiju, Kinu, Indiju, Pakistan ili Tanzaniju", rekao je Jovanović.

Smatra da će kriza u BiH još izvesno vreme, ali na kraju će naravno pasti dogovor kao i uvek do sada.

"Onda sledi podela plena. Dodik, Izetbegović i Čović savršeno funkcionišu i dokle god su oni na vlasti ili blizu vlasti građani BiH nemaju čemu dobrom da se nadaju. Takođe treba biti pošten i reći da svi oni na izborima pobeđuju i da za njih ljudi glasaju. Prema tome, građani BiH moraju biti svesni svojih odluka i posledica koje one nose", rekao je Jovanović.

Vjeruje da se to može prevazići.

"Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspe da napravi sporazum sa kosovskim Albancima to će dovesti do pomirenja ne samo između Srba i Albanaca već i između Srba i Bošnjaka kao i između Srba i Hrvata. Time će se stvari pomeriti sa mrtve tačke, celi region će se revitalizovati. Posle toga svi mi na prostoru ex YU, ali pre svega naša deca imaćemo čemu da se nadamo, imaćemo budućnost, a ona je najvažnija. Zato je, iskreno rečeno, najteži i najkomplikovaniji zadatak predsednika Vučića i njegove celokupne političke karijere raspetljavanje kosovskog čvora i postizanje istorijskog sporazuma sa kosovskim Albancima ali i Bošnjacima i Hrvatima. Nažalost mnogi to ne razumeju", rekao je Jovanović.

BN TV

 

[комшија]

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/vucic-u-skupstini-u-sta-verujemo-gde-su-granici-nase-stvarnosti-uzivo/

Vučić u Skupštini: Srbija nema vlast na Kosovu, prestati sa obmanjivanjem javnosti

Piše: Danas Online 27. maja 2019. 13.53 Izmenjeno: 20.44

„Ozbiljan plan za očuvanje Kosova ne postoji. I to nije pitanje samo Severa Kosova“, istakao je predsednik Srbije u odgovoru Čedomiru Jovanoviću i dodao: „Naš plan za razvoj Srbije mora da bude bez kuknjave, bez žalopoljki i cmizdrenja“.
Mislim da nam je današnja sednica bila važna ne zbog važnih odluka već zato što ćemo da kažemo narodu istinu, i što će ljudi moći makar neke stvari da čuju. Da saznaju koje su stvarne projekcije za budućnost pa da onda donesu odluke“, odgovorio je Vučić. Vučić je, između ostalog, izjavio je da Srbija nema vlast na Kosovu, sem u zdravstu i školstvu i da je potrebno prestati sa obmanjivanjem javnosti.

за цео текст кликнути на линк горе

 

[gost 422686]

ХВАЛА ТИ ДРУЖЕ ВЕБЕРУ НА ОТРЕЖЊУЈУЋИМ РЕЧИМА!













https://www.danas.rs/politika/veber-ulaskom-u-dijalog-priznata-nezavisnost/

Veber: Ulaskom u dijalog priznata nezavisnost

Ulaskom u dijalog sa Prištinom, Beograd je na neki način priznao nezavisnost Kosova, ocenio je analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber, prenosi večeras Radio-televizija Kosova na srpskom jeziku (RTK).

01. oktobra 2018. 23.17

„Nemojmo se lagati. Mada u Briselskom sporazumu nije stajao pojam ‘Republika Kosovo’, tu je potpisano da će se integrisati sudstvo, policija i opštinske institucije na severu u kosovski pravni institucionalni okvir. A koji je to okvir? to je okvir Republike Kosovo. Prema tome, tu se ne trebamo lagati“, rekao je Veber, gostujući u emisji „Slobodno srpski“.

On je podsetio kako „ima puno zanimljivih pregovaračkih okvira Evropske unije sa Srbijom za pretpristupne okvire koji nisu bili razlog da Vlada Srbije odustane od evropskih integracija“.

„Naravno. Ima jedan član koji de fakto kaže – mada diplomatskim jezikom malo uokvireno – da u pregovorima kroz prva 34 poglavlja, praktično, teritorija Kosova ispada iz institucija država Srbije. To tamo stoji. To Vlada Srbije nikad nije obznanila svojim građanima, to krije još od 2015. godine“, rekao je Veber.

Po njegovim rečima, to je, „možda, još više od Briselskog sporazuma pokazalo da za Vladu Srbije od 2013. godine, od kada je ušla u dijalog, Kosovo uopšte nije deo Srbije“.

Veber je, gostujući u emisji „Slobodno srpski“, naglasio da će, u vezi sa nastavkom Briselskog dijaloga, biti potrebno neko vreme da bi se razgovori vratili na nivo sa kog se krenulo 2013. godine.

„Ideja o podeli ili razmeni teritorija počela je da udara u zid, što je dobro za ljude na Kosovu i Srbiji. Verovatno će biti potrebno još malo vremena da sve tri strane, koje su uključene u pregovore, shvate da taj pravac ne vodi nikuda. Potrebno je jedno ozbiljno pripremno resetovanje za pregovore koje će vratiti razgovore u dijalog oko konačnog sporazuma, u onaj prvobitni okvir iz kojeg se krenulo 2013. godine“, sugeriše Veber.

On ukazuje na to da bi „ozbiljnim dogovorom, kojim bi se rešio statusni konflikt, došlo do uspostavljanja normalne saradne između Srbije i Kosova, na osnovu čega bi se stvorio institucionalni mehanizam i garancije za normalan i dobar život i kraj emigracije srpske zajednice na Kosovu“.

„Tako bi se spustile tenzije između albanske i srpske zajednice na Kosovu i otpočela faza za proces dugotrajne i održive demokratizacije“, kaže Veber.

Sa druge strane, podseća ovaj analiotičar, ne treba zaboraviti da „postoji i vremenski pritisak“.

„Dijalog je deo pregovoračkog okvira Srbije sa Evropskom unijom i ima to poglavlje 35 koje kaže da ako tu nema napretka, kao što je isti slučaj sa dva poglavlja o vladavini prava, onda se može ili mora čak zamrznuti čitav pregovarački proces“, objasnio je u emisiji „Slobodno srpski“ Radio-televizije Kosova analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber.

Veber je tačno rekao. Zato Aleksandar Vučić vodi izdajničku politiku.

 

[комшија]

https://www.slobodnaevropa.org/a/29965743.html

Tači poziva kosovski i albanski parlament na usvajanje deklaracije o ujedinjenju

„Budite sigurni da je veoma lakše ostvarivanje sna da imamo bezgranični prostor između Kosova i Albanije nego što je bio izazov uklanjanje Srbije sa Kosova, i to će se desiti“, kazao je Tači u subotu

27. maj/svibanj, 2019.

Autori: Arton Konushevci i Amra Zejneli Loxha

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je u ponedeljak, 27. maja, na obeležavanju godišnjice borbe u Paštriku da je budućnost Kosova u EU i NATO sigurna, ali, kako je rekao:
„Stvaraju se i nove okolnosti da bi najbolje rešenje bilo da dva parlamenta, Kosova i Albanije, usvoje neophodne deklaracije, na osnovu volje naroda Kosova i Albanije, da živimo u jednoj zajedničkog državi, bez granica.“
Izjave predsednika Kosova Hašima Tačija o pripajanju Kosova i Albanije, te i Preševske doline, ukazuju da je "frustriran aktuelnim stanjem na Kosovu" i unutrašnjim razlikama o pojedinim pitanjima kao što su evropske integracije ili dijalog sa Srbijom, smatraju kosovski analitičari. Dodaju i da su takve izjave neosnovane kada je u pitanju politička realnost i da tome samo želi da postigne prisutnost u medijima.

U javnoj prepisci sa liderom opozicionog Demokratskog saveza Kosova Isom Mustafom, predsednik Hašim Tači izjavio je da se Preševska dolina treba pripojiti Kosovu, isto kao što Kosovo treba da se prirodno pripoji Albaniji, “pod zajedničkim kišobranom EU, ili samo albanskim kiršobranom, ukoliko EU nastavlja da zatvara vrata“.
Mustafa je prvobitno u svojoj objavi naveo da je Tačijev politički diskurs o korekciji granica veoma pogrešan i neprihvatljiv.
Tači je na to odgovorio da je “korekcija nepravde nad Preševskom dolinom i Albancima” njegova nezaustavljiva posvećenost.

On je i u subotu izjavio da će u bliskoj budućnosti Kosovo i Albanija živeti u jednoj zajedničkoj državi.
„Budite sigurni da je veoma lakše ostvarivanje sna da imamo bezgranični prostor između Kosova i Albanije nego što je bio izazov uklanjanje Srbije sa Kosova, i to će se desiti“, kazao je Tači u subotu tokom posete opštini Has na severu Albanije.
Kosovski analitičar Ramuš Tahiri navodi da predsednik Tači u poslednje vreme često govori o tome da je Kosovo deo nerešenog albanskog pitanja i tvrdi da će to pitanje da se reši kada svi Albanci, na osnovu svoje volje, budu živeli u jednoj nacionalnoj državi. Sve je to najpre počeo sa Preševskom dolinom.
„Tači dakle igra na nacionalnu kartu, koja se ranije smatrala nacionalističkom, a sada nacionalnom, i ne kaže da će se po svaku cenu to realizovati, ali navodi da je to jedna alternativa ukoliko se Kosovu i Kosovarima zatvore vrata EU, ukoliko je Evropa umorna sa proširenjem i Zapadni Balkan ostavi na milost ili nemilost različitih grupa i ostalih uticaja. Tači smatra da je jedno takvo prirodno pripajanje Kosova Albaniji rešenje za mir i stabilnost“, kaže Tahiri.
Jasno je kako se geopolitičke i geostrateške promene dešavaju na Balkanu, i one se nikada nisu desile na ovaj način, smatra sociolog Artan Muhadžeri.
„Potrebne su velike promene i veliki pritisak međunarodne zajednice kako bi se do postiglo, a to trenutno nije vidljivo uopšte. Nema ničeg konkretnog od toga, osim što je ovo samo ekstremni populizam predsednika Tačija ali ne shvatam za koga je ciljano kada svi građani Kosova znaju da se tako nešto ne može desiti na ovakav tendeciozni i pompezni način“, smatra Muhadžeri.



Hašim Tači je i početkom meseca u Tirani razgovarao sa premijerom Albanije, Edijem Ramom, o neophodnosti potpunog otvaranja granice Kosova i Albanije i formiranju “albanskog prostora bez granica, pod evroatlanskim pokroviteljstvom”.

 

[комшија]

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48443358

Kosovo, dan kasnije: Protesti u Beogradu i Mitrovici, povređeni Rus i „udar na kriminal“

Slobodan Maričić BBC novinar

Ekstremisti pokušavaju da probiju kordon i spreče otvaranje festivala „Mirdita, dobar dan".


Dan posle sirena, hapšenja i sukoba na severu Kosova situacija se normalizovala, ali nije sve gotovo - u Beogradu je grupa ekstremista uz povike „Ovo je Srbija" pokušala da spreči otvaranje festivala kosovske kulture „Mirdita, dobar dan".

„Ovaj festival je mera normalizacije, a ne kada dva političara sede za stolom. Normalizacije će biti kada budemo imali festival bez policije, baklji i problema", rekao je na otvaranju Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja organizuje festival.

Ranije u toku dana, Srbi sa severa Kosova su održali protest na centralnom trgu u Kosovskoj Mitrovici.

„Ako žele da čiste dvorište, neka krenu od svog. Svedoci smo najveće nepravde kojoj nema kraja. Znam da ćete reći da je teško ostati pribran i smiren, ali apelujem da ne nasedate na provokacije skuvane po receptima zapadne kuhinje", rekao je na protestu lider Srpske liste Goran Rakić, prenosi N1.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je u međuvremenu ponovio da je akcija specijalnih kosovskih snaga bila „zakonska obaveza".

„Kada Srbija udara na kriminal negde u Srbiji, mi se ne žalimo", rekao je Haradinaj, piše B92.

Predsednik Vučić za to vreme kaže da je „konačni cilj" jučerašnje akcije bilo hapšenje Željka Bojića, šefa operative kosovske policije za region Sever.

Oglasili su se i predstavnici Evropske unije - visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je u Briselu da ti događaji pokazuju da status kvo između Srbije i Kosova nije održiv, da Beograd i Priština moraju da se vrate dijalogu i pokušaju da postignu sporazum o normalizaciji odnosa, javlja Beta.

U akciji specijalne jedinice kosovske policije u utorak uhapšeno je 28 ljudi, među kojima je 20 Srba, sedam Albanaca i jedan Bošnjak, saopšteno je iz kosovske policije, na šta je Srbija odgovorila podizanjem borbene gotovosti vojske.

Rus i UNMIK

Među povređenima i uhapšenima bio je i Mihail Krasnoščekov, ruski državljanin, radnik UNMIK-a u Zubinom Potoku, kao i srpski član osoblja UN-a Dejan Dimić.

Glavni tužilac u Kosovskoj Mitrovici Šćikiri Sila rekao je da je Krasnoščekov pušten na slobodu zahvaljujući imunitetu koji ima kao pripadnik UNMIK-a, dok je Dimić još u zatvoru.

Zvaničnici Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu za BBC na srpskom kažu da pripadnici UNMIK-a imaju imunitet od bilo kog oblika hapšenja ili pritvaranja.

„U skladu sa međunarodnim i kosovskim zakonom, osoblje UNMIK-a, bilo lokalno ili međunarodno, ima imunitet od pravnog postupka u pogledu izgovorenih reči i svih dela koja su izvršili u službenom svojstvu", kažu u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Zlatan Elek, zamenik direktora bolnice u Zubinom Potoku, za BBC na srpskom objašnjava da je Rus povrede zadobio udarcem kundaka u lice, kao i da im je rekao da su mu pripadnici specijalnih snaga Kosova udarali glavu o automobil.

„Krasnoščekov je zbog preloma više kostiju lica i lobanje primljen na intenzivnu negu bolnice u severnom delu Kosovske Mitrovice. Biće uskoro prebačen u Beograd na VMA, sve je dogovoreno", kaže Elek.

Evropska unija
Stigle su i prve reakcije iz Evropske unije.

Federika Mogerini, uz upozorenje da status kvo na Kosovu nije održiv, izjavila je u Briselu da se nada da će dijalog Beograda i Prištine uskoro biti obnovljen.

„Uverena sam da je sporazum moguć ako se steknu uslovi za nastavak pregovora na najvišem nivou, ali potrebno je ispuniti preduslove za to, pre svega ukinuti kosovske takse na robu iz Srbije iz Bosne i Hercegovine", rekla je šefica evropske diplomatije.

Dijalog Beograda i Prištine u Briselu prekinut je nakon što je Priština uveo takse na robu koja iz Srbije dolazi na Kosovo.

Posle šest meseci pauze zvaničnici Beograda i Prištine krajem aprila ponovo su se našli u istoj prostoriji, ali u Berlinu, ne u Briselu. Novi sastanak zakazan je za početak jula.

Mirdita
Uprkos tenzijama, Ivan Đurićkaže da su poslednje pripreme za festival bile „čak mnogo opuštenije nego prošle godine".


„Jedino što su jutros oko osam sati nešto detaljnije pretresali autobus koji je sa Kosova išao za Beograd, u kojem je bilo četrdesetak umetnika i gostiju festivala.

„Otvorili su svaki kofer i malo drugačije sve radili nego sa drugim autobusima, ali to je izuzetak, inače je saradnja sa policijom sasvim u redu", rekao je Đurić za BBC na srpskom.

Kosovski novinari koji su bili u autobusu su to objavili, pa se tim povodom oglasio i kosovski ministar inostranih poslova Bedžet Pacoli, dodaje on.

„On je to iskoristio u svoje svrhe, ali napravili su od komarca slona, zaista".

Đurić dodaje i da je na Terazijama, kod izlaza iz tunela, osvanula poruka protiv festivala.

Natpis na slici Plakat protiv festivala na izlazu iz Terazijskog tunela u centru Beograda
Festival Mirdita, dobar dan trajaće do 1. juna, a otvoren je izložbom Hajde da vodimo ljubav Škumbina Tafilaja i projekcijom filma Hladni novembar.

Ove godine je omladina DSS-a dan pre festivala već održala protest.

Proteklih godina je festival pratilo dosta tenzija, zbog pretnji i protesta desničarskih grupa i partija.

Kosovo, dan kasnije
Deluje sve normalno, menjaju se zastave, stavili su nove, a vlasnici kafića na centralnom trgu u Mitrovici su morali da zatvore lokale, kaže za BBC na srpskom Tatjana Lazarević iz Kosseva.

„To je na severu Kosova uvek tako još od 1999. godine - pola sata posle tenzije deluje da se ništa ne dešava. U Mitrovici naročito, jer je isturenija, ali i u Zubinom Potoku.

„Nasilje, povređeni, poginuli i posle pola sata kao da se ništa nije dogodilo. To su uvek te dve slike.

„Sada deluje sve normalno i mirno - ljudi sede u kafićima i idu na posao, ali to ne znači da se za nekoliko minuta neće sve promeniti... Vanredna situacija je ovde redovna".

Portparol KFOR-a Vićenco Graso ističe da je situacija trenutno „pod kontrolom".

„Juče je bilo malo tenzija, ali na svu sreću one su ostale na izolovanim lokacijama i završene su tokom dana, tako da moram da kažem da je mirno", rekao je on za televiziju Prva.

Kako kaže, pripadnici KFOR-a su tokom jučerašnjeg dana pratili situaciju i nisu se mešali jer akcija kosovske policije nema veze sa njihovim mandatom.

Toko hapšenja u utorak povrđeno je pet policajaca
„Kosovska policija snosi potpunu odgovornost za sprovođenje vladavine prava i kada sprovode te dužnosti oni to rade bez dodatne dozvole", rekao je on.

„Akcija je završena bez velikih problema, osim onoga u Zubinom Potoku, tako da ako kosovska policija ne traži našu intervenciju, mi nećemo intervenisati, osim ako situacija nije izuzetno loša, da preti miru i stabilnosti".

Graso je istakao i da je najveća pretnja po mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji retorika političara i mediji koji u tome učestvuju.

Reakcije
U međuvremenu su se oglasili brojni zvaničnici sa obe strane.

Bedžet Pacoli, ministar inostranih poslova Kosova, naveo je na Fejsbuku da je akcija policije sprovedena u cilju „hapšenja građana Kosova, među kojima ima i policajaca, uključenih u aktivnosti organizovanog kriminala".

Kako navodi, akcija je pripremana nekoliko meseci u cilju jačanja vladavine prava na Kosovu.

Na Fejsbuku se oglasio i predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji, koji smatra „da ne postoji objektivniji cilj za državu od garantovanja vladavine prava", piše Kossev.

Smatra i da niko neće biti pošteđen, a tu uključuje i "one koji su zloupotrebili zvanične pozicije nošenjem uniforme Republike Kosova".

 

[комшија]

https://www.klix.ba/sport/nogomet/c...rati-ugostiti-reprezentaciju-kosova/190529163

Novo pravilo

Čeferin zaprijetio: Svi će morati ugostiti reprezentaciju Kosova

Klix.ba
prije 19m

Predsjednik Evropske nogometne asocijacije (UEFA) Aleksandar Čeferin u Bakuu je izjavio kako će sve države članice UEFA-e morati ugostiti reprezentaciju Kosova.
Čeferin je naveo kako će Nogometni savez Kosova morati biti primljen sa svim svojim obilježjima, a u suprotnom su moguće posljedice.

"Pravila nalažu svim timovima da moraju prihvatiti igranje protiv reprezentacije ili klubova s Kosova, ukoliko žrijebom tako bude određeno, kako na njihovoj teritoriji, tako i na teritoriji Kosova", rekao je Čeferin.

Odluka bi trebala da se odnosi na pojedine države koje nisu priznale državnost Kosova, ali novo pravilo nije posebno odredilo šta će se dogoditi ukoliko plasiraju na Evropsko prvenstvo 2020. godine.

Naime, Euro će se, između ostalih, igrati i u Španiji, koja ne priznaje Kosovo, a države domaćini tog takmičenja bit će Azerbejdžan, Rumunija i Rusija, koje imaju stav istovjetan španskom.

Španija je posebno izdvojena iz te grupe pošto je apostrofirana kao uzrok za takvu odluku jer je odbila ugostiti kosovsku reprezentaciju za igrače mlađe od 17 godina u februaru ove godine.

 

[Petar_Petrovic]

Milovan Jovanović, novinar i politički analitičar.

Ovaj je teska budala,otprilke kao Andjus samo mnogo gore...

 

[комшија]

Ovaj je teska budala, (...)

Зашто је будала? До сада су се све његове прогнозе обистиниле. На пример, био је један од ретких домаћих аналитичара који су тачно предвидели и исход референдума за излазак Велике Британији из Европске уније и победу Трампа на изборима.

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/kosov...a-testera-kojom-je-seceno-drvece-za-barikadu/

Kosovapres: U vozilu zvaničnika UNMIK-a testera kojom je sečeno drveće za barikadu

Zamenik ministra odbrane Kosova Burim Ramadani izjavio je danas da je službenik Unmika Mihail Krasnosčenko, koji je bio uhapšen u akciji kosovske policije, bio ruski obaveštajni oficir dok prištinski mediji tvrde da je u njegovom vozilu pronađena testera kojom je sečeno drveće za barikade u selu Varage, u opštini Zubin Potok.

Piše: Beta 30. maja 2019. 20.23 Izmenjeno: 20.26

Kako navodi agencija Kosovopres, potvrda za tu tvrdnju stigla je iz kosovskih institucija.
Krasnosčenko je uhapšen u utorak kada su kosovske institucije na severu sprovele operaciju hapšenja osumnjičenih za nezakonite aktivnosti. U međuvremenu je pušten i prebačen u Beograd gde se nalazi u bolnici zbog povreda zadobijenih prilikom hapšenja.

Kosovska policija tvrdi da je on postavljao barikade na put da bi „zaustavio hapšenje srpskih kriminalaca“.
„Tekstovi srpskih i ruskih medija po kojima je Krasnosčenko bio samo prolaznik, kog je Policija Kosova privela u naporima da prekine blokadu na putu, veoma su sumnjivi“, navodi RTK.live.

Taj portal, pozivajući se na pouzdane izvore, navodi da je on do 1990. godine bio pukovnik ruske vojske, a da je radio u Kancelariji atašea za odbranu u jugoističnoj Aziji. Dodaje da je bilo uobičajeno da svo osoblje ruskih vojnih atašea bude deo ruske obaveštajne uprave.
„Sada je jasno da ruska vlada pokušava da održi etničke tenzije kako bi potkopala suverenitet Kosova i ugrozila svaka mogućnost da Kosovo i Srbija normalizuju odnose, zadržavanjem međunarodne zajednice i njihove misije na Kosovu“, zaključuje RTK.live.

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/na-li...sovu-seselj-dikovic-stefanovic-vulin-brnabic/

Na listi nepoželjnih na Kosovu – Šešelj, Diković, Stefanović, Vulin, Brnabić

Premijerka Srbije Ana Brnabić i ruski diplomata zaposlen u UNMIK-u Mihail Krasnoščekov su poslednje dve osobe koje su se našle na spisku desetina osoba koje je Vlada Kosova proglasila nepoželjnim osobama na Kosovu.

Priština

Piše: Beta 31. maja 2019. 19.37 Izmenjeno: 19.39

U Ministarstvu spoljnih poslova Kosova za prištinske medije potvrđuju da je izrađena lista nepoželjnih osoba koja je „dosta duga“ i u njoj su uglavnom imena zvaničnika, sadašnjih i bivših zvaničnika Srbije, ali i bivši rukovodioci Vojske Srbije.
Savetnik ministra spoljnih poslova Ljiridon Lapaštica rekao je da se lista „povremeno osvežava“, i da je u poslednje vreme povećan broj osoba na toj listi.
Prema medijima, prvi na listi nepoželjnih osoba je predsednik Srpske radikalne stranke i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, slede bivši general Vojske Srbije Ljubiša Diković, ministri unutrašnjih poslova i odbrane Srbije, kao i premijerka Ana Brnabić.

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/vucic-i-taci-tvrde-pazar-pred-sastanak-u-parizu/

Vučić i Tači „tvrde pazar“ pred sastanak u Parizu

Marija Stojanović02. juna 2019. 08.21 Izmenjeno: 08.22
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić nije juče želela da odgovori na naše pitanje kako EU komentariše poruku kosovskog predsednika Hašima Tačija da neće dozvoliti formiranje zajednice srpskih opština.

Istovremeno, zvanični Brisel uzdržao se od komentara na tvrdnje srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je izostanak reakcije Unije na takve izjave Tačija „smrt međunarodnog prava“ i da „Evropska komisija treba da sprovodi slovo zakona, umesto da pridikuje“ srpskoj premijerki Ani Brnabić zbog njene konstatacije na račun kosovskih Albanaca da „imamo posla s ljudima koji su izašli iz šume“.

Pojedine diplomate nezvanično konstatuju da i Vučić i Tači „tvrde pazar“ pred naredni sastanak o Zapadnom Balkanu, koji se održava 2. jula u Parizu, na kojem će Kosovo biti jedna od glavnih tema. Naši sagovornici, takođe, tvrde da su srpske vlasti zaoštrile retoriku prema EU zbog kritika koje je EK izrekla na račun Srbije u Izveštaju o napretku ka članstvu u EU, i da „Vučić i Brnabić ni ne kriju da su nezadovoljni ocenama“ navedenim u tom dokumentu, dok Priština „gubi strpljenje“ zbog odugovlačenja EU da uvide viznu liberalizaciju za Kosovo.

„I Vučić i Tači su trenutno ljuti na briselske zvaničnike, ali ne treba očekivati da se neće odazvati pozivu za sastanak u Parizu, koji organizuje francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, uz prisustvo zvaničnika EU. Srpskom i kosovskom predsedniku je jasno da im dalje krajnje zaoštravanje odnosa sa Zapadom ne bi išlo u prilog“, ističu predstavnici diplomatskih krugova.

Aleksandar Vučić je juče novinarima u Loznici kazao da „od EU više nema nikakva očekivanja“ i „ko zna da hoće li biti sastanka u Parizu“.
– Ko zna hoće li biti Pariza, u kakvoj formi, šta će do tada da se dogodi… Ne očekujem više ništa od EU. Ako oni nisu reagovali na to što je Tači rekao da se predomislio i da neće da ispunjava Briselski sporazum, koji je sam potpisao, jer su se promenile okolnosti, to je kraj međunarodnog prava… više međunarodno-pravni ugovori ne znače ništa“, rekao je on, preneo je RTS na svom portalu.

Komentarišući Tačijevu poruku da je moguć referendum o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, predsednik Srbije je rekao da će Srbija „reagovati na ozbiljan, odgovoran i odlučan način ako dođe do takvog referenduma“.
Tači je za TV Dukađini rekao: „Ukoliko EU nastavi sa izolacijom Kosova, biće razmotrena mogućnost institucionalnih radnji ili referenduma o ujedinjenju sa Albanijom… To možemo da uradimo kroz skupštinske rezolucije ili kroz referendume na Kosovu i u Albaniji, ali uključujući Preševo, Medveđu i Bujanovac“.
Prema Vučićevom mišljenju, u toku je „jeziva kampanja kriminalizacije našeg naroda, koju su podstakli stranci i pojedine agenture koje su prihvatili određeni politički centri moći u samom Beogradu je tako zastrašujuća i direktno uperena protiv vitalnih interesa i opstanka našeg naroda“.

Komentarišući izjavu Maje Kocijančić da je „uvredljiva retorika“ Ane Brnabić o kosovskim Albancima, Vučić je kazao da se to što je izrekla premijerka „nije odnosilo na sve Albance“, već da je ona govorila samo o Tačiju, Ramušu Haradinaju i Kadriju Veseljiju. U tom kontekstu, srpski predsednik je poručio: „Suština nije da EU razmišlja o nečijem rečniku, nego o sprovođenju slova zakona, a Briselski sporazum je slovo zakona“.
Predsednik Srbije tvrdi i da ga „nije pogodio Izveštaj EK“ i da se „nasekirao samo zato što se Ana Brnabić nasekirala“. „Ana ne treba da se nervira. To je politika i treba da naviknete na to da ste krivi i kada niste“, rekao je Vučić novinarima u Loznici, ocenivši da je „građanima Srbije sve jasno“.

Zbog izjave premijerke Brnabić o „šumskim ljudima“ kosovske javne ličnosti postavljaju na društvene mreže svoje fotografije sa šumom u pozadini, među njima predstavnica Prištine u UN Vljora Čitaku, bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga, političarka Mimoza Kursari…

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/pajti...dala-legitimitet-hapsenjima-na-severu-kosova/

Pajtić: Vlast Briselskim sporazumom dala legitimitet hapšenjima na severu Kosova

Bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da ne sme da dođe do „aboliranja brutalnosti i prekomerne sile“ koja je primenjena u akciji kosovske policije na severu Kosova 28. maja, ali da je aktuelna vlast potpisivanjem Briselskog sporazuma dala legitimitet toj akciji.

f

Piše: Beta 02. juna 2019. 22.53

„Vučić nas mesecima plaši fizičkim nasiljem na Kosovu ukoliko ne dođe do dogovora sa Albancima, a onda za vreme sednice Skupštine o Kosovu dolazi do hapšenja“, kazao je Pajtić u gostovanju u Utisku nedelje na televiziji Nova S.
Pajtić je ocenio da dešavanja na Kosovu od 28. maja odgovaraju i Beogradu i Prištini.

„Prištini odgovara da demonstrira silu hapšenjem policajaca, a Vučiću da Srbe plaši da će biti rata“, rekao je on.
Na pitanje o istrazi povodom ubistva Olivera Ivanovića, Pajtić je kazao da „Vučić obesmišljava istragu čitanjem izjave Rade Trajković koju je dala pred Specijalnim tužilaštvom u Prištini.“

„Ako pretpostavimo da ubistvo Olivera Ivanovića niko iz Beograda i nije naručio, ipak ostaje kampanja televizije Pink protiv Ivanovića koja nam govori suprotno“, rekao je on i dodao da je to direktno ugrozilo bezbednost Olivera Ivanovića.

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/trajk...eistomisljenika-dolaze-iz-kancelarije-za-kim/

Trajković: Kampanje protiv neistomišljenika dolaze iz Kancelarije za KiM

Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Rada Trajković izjavila je da veruje da je agresivni spot na tv Pinku o Oliveru Ivanoviću napravljen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, kao i da „iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju dolaze sve kampanje usmerene protiv neistomišljenika".

Piše: Beta0 2. juna 2019. 23.30 Izmenjeno: 03. juna 2019. 04.00

Govoreći o jednom od osumnjičenih za ubistvo Ivanovića od strane Prištine, Milanu Radoičiću, koji je funkcioner Srpske liste, Trajković se zapitala zašto mu Vučić, koji tvrdi da Radoičić nije kriv „ne pruži pravnu, logističku pomoć i advokate da dokaže svoju nevinost u mestu u kome ga i optužuju“.

„Oliver Ivanović je, dok je bio živ dolazio u Beograd i prijavljivao predsedniku i BIA ko sve preti njegovoj bezbednosti,“ kazala je Trajković za vreme gostovanja u Utisku nedelje.
Trajković je dodala da je Oliver Ivanović „verovao Saši Jankoviću, da je on prenosio njihove razgovore“ i da „treba pročitati izjavu Saše Jankovića u istrazi o ubistvu Ivanovića, a ne moj“.

Srpska lista optužila je ranije predsednicu Evropskog pokreta Srba na Kosovu i Metohiji Radu Trajković da „direktno opstruirа istrаgu ubistvа Oliverа Ivаnovićа i svesno je usmerаvа u prаvcu koji žele pojedini centri moći“, zа štа je kako se navodi, „mаsno plаćenа“.

 

[комшија]

https://www.slobodnaevropa.org/a/festival-mirdita-porukom-mira-protiv-desničara/29975889.html

Festival ’Mirdita’: Porukom mira protiv desničara

Poruka 'Mirdite' snažnija od desničara

Razgovarala: Nevena Bogdanović

Da li je poruka mira sa festivala ’Mirëdita, dobar dan!’ koji se u Beogradu održava šesti put i na kom se predstavlja savremena kulturna scena Kosova, nadjačala desničare koji su u dva navrata pokušali da spreče festivali tom prilikom se sukobili sa policijom? Šta su umetnici sa Kosova ove godine predstavili u Srbiji?

U Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa govore jedan od organizatora festivala, Ivan Đurić iz Incijative mladih za ljudska prava i Škumbin Tafilaj, umetnik sa Kosova koji je u Beogradu imao premijeru izložbe ’Hajde da vodimo ljubav’.

Huligani pokušali da upadnu na festival 'Mirëdita, dobar dan!'

Đurić: Ako stranke traže zabranu festivala, šta očekivati od navijača?

RSE: Nakon incidenta u četvrtak kada je grupa desničara pokušala da upadne na festival ’Mirdita, dobar dan!’, izjavili ste da je najvažnije da poruka festivala nadjača navijačko urlikanje. Kako to postići?

Đurić: To da je glavna vest da se neko protivi festivalu bez veze je iz više razloga. Prvo, to nije nikakva vest, to je naša svakodnevnica. Svi znamo da postoje navijači koji se protive festivalu, protive bilo kojoj saradnji, slobodi umetnosti. Sa druge strane, mi smo u četvrtak imali fenomenalnu debatu i razgovor o deljenju iskustava o sudbinama nestalih lica nakon rata na Kosovu, i to bez ikakvog osvrta na nacionalnost, pričali smo o nestalima svih nacionalnosti. Za tim ovo društvo vapi - da razgovara, da čuje nešto i sazna, a to se dešavalo pre neki dan na festivalu.

RSE: Primetila sam da je dobar deo medija u sredu pratio ceremoniju otvaranja, ali da ih je mnogo više ostalo sa druge strane ograde. Izveštaja sa festivala nije bilo. Šta nam to govori?

Đurić: Nažalost, kao neko ko učestvuje u organizaciji festivala, doživljavam to kao minus za nas - da smo dozvolili da budemo poligon za sukob navijača i policije, da nas kroz tu prizmu svi gledaju i razumeju. Sada pokušavamo da to promenimo, da pustimo našu poruku. Neka se navijači i policija tuku svakog vikenda, svaka fudbalska ili košarkaška utakmica je prilika za to. Neka idu tamo. ’Mirdita’ treba da bude mesto gde ćemo da razgovaramo o ozbiljnim temama.

Ove nedelje je u Skupštini pokušan razgovor o Kosovu. U medijima su se svi o tome izjašnjavali, sve je to bilo na nekom osnovnom nivou. Naš dijalog u okviru ovog festivala je na naprednom nivou u odnosu na to. Na to želimo da skrenemo pažnju, da ljudi u tome učestvuju.

RSE: Nakon incidenta u Borči (kada se grupa desničara okupila ispred pekare ’Roma’ Mona Đuraja i tražila zabranu rada), Vi ste izjavili da je verovatno u pitanju isfabrikovan događaj i da ne može biti reči o spontanom okupljanju za koje vlast nije mogla da ne zna. Da je postojao možda neki prećutni dogovor i saglasnost vlasti. Kako gledate na incidente tokom festivala Mirdita?

Đurić: To u Borči je bilo previše profesionalno. Kao neko ko organizuje događaje mogu to da primetim. Način na koji je bila intonirana poruka u Borči, kako su posle to komentarisali predsednik i premijerka, to jeste bio povod da pomislimo da to sigurno ima neke veze sa vlašću.

Inače ne volim da razmišljam o tome. Sve ima veze sa vlašću. Postoje oni koji sve hoće da pripišu vlasti, da vlast to organizuje, da na dugme pali i gasi desničare i ekstremiste.

Mislim da oni previđaju činjenicu da je ekstremni nacionalizam u našem društvu mnogo stariji od ove vlasti i mnogo je dublje ukorenjen, nego što je ova trenutna vlast ili prethodna vlast do Miloševića i pre Miloševića. Ne možemo sve nacionalističke ispade u zemlji da pripišemo vlasti. Mislim da je to pojednostavljivanje, da je to mnogo ozbiljnije i da je mnogo više za alarm, ako to nema veze sa vlašću. Mislim da je sada to slučaj.

RSE: Zašto su navijači i policija ispred prostorija gde se održava festival?

Đurić: Dve stranke su tražile zabranu festivala, zabranu naše organizacije. To su velike stranke, borci za demokratiju. Ako političke stranke traže da se zabrani organizacija ili da se zabrani festival, kako onda da navijači budu najprogresivniji deo našeg društva, da oni budu jedini koji će odustati od svog tradicionalnog ponašanja, koje je isto u poslednjih 30 godina? Neće navijači biti prvi koji će promeniti svoj način ponašanja. To moraju da budu političke elite.

RSE: Niko iz vlasti nije osudio incident.

Đurić: Niko iz vlasti nije osudio ni festival. Opozicija traži da nas zabrane. Mislim tu na DSS (Demokratsku stranku Srbije) i Dveri, ne na celu opoziciju. Nisu osudili ni incident, ali očekujem da će se to desiti do kraja festivala.

Nisu srpsko i kosovsko društvo uopšte toliko različiti: Ivan Đurić

Ima i u vlasti i u opoziciju onih koji u demokratiju ne veruju. Koji misle da te ako pričaš nešto o Kosovu, a ne govoriš Kosovo i Metohija, treba zabraniti. Tu je svaki demokratski princip porušen.

RSE: Poruka sa otvaranja bila je - Hajde da vodimo ljubav. Koliko smo daleko od te parole u svetlu svih dešavanja u vezi sa pregovorima Srbije i Kosova, kojima smo bili svedoci prethodnih nekoliko nedelja?

Đurić: Naše iskustvo je da je najteže za ljude da naprave prvi korak. Upoznavanje ljudi i povezivanje je prirodno, čim se prve prepreke prevaziđu.

U četvrtak nas je policija zamolila da ne izađemo iz Dorćol platza, gde se održavao festival. Neplanirano smo imali malu žurku. Super je bilo. A pozitivna stvar je što se kod gostiju sa Kosova promenila percepcija o policiji. Za njih je ta srpska policija - kojom se hrani kosovski nacionalizam, nešto najgore. Oni nikada nisu videli uniformu srpskog policajca ali znaju da je srpski policajac ’zlo i katastrofa’. Kada su videli da srpska policija njih čuva, da su oni mirni, opušteni i da imaju žurku jer je tu policija, to je opet jedna velika promena. Normalizacija, kako joj mi doprinosimo, ogleda se upravo u tome šta će o Beogradu misliti gosti iz Prištine koji se tokom vikenda vraćaju kući.

RSE: Na koje sve prepreke nailazite u organizaciji Festivala?

Đurić: Srbija i Kosovo nemaju potpisane brojne sporazume koje imamo sa drugim zemljama. Teško je da ljudi pređu, da se prenese oprema, razni su logistički problemi.

Najgora je neizvesnost zbog političke volje. Da li će nas policija pustiti da uradimo ono šta želimo, ili neće, da li će se pojaviti neke desničarske grupe, ili neće. Prošle godine su nam zaplenili neke fotografije na granici, a ove godine, već na samoj granici, nije bilo nekih problema.

RSE: Predstavnici vlasti nisu na festivalu ni ove godine, nisu bili na otvaranju, ne posećuju izložbe. Sa druge strane, državne institucije finansiraju knjigu osuđenika za ratne zločine Nebojše Pavkovića. Možemo li onda reći da postoji stvarna spremnost na dijalog sa Kosovom?

Đurić: Voleo bih da je sve normalno i da je ’Mirdita’ jedan mali festival od desetak događaja u četiri dana i da nije relevantan za politiku, da je relevantan samo za ljude koje zanima umetnost. To što političari ne dolaze na ’Mirditu’ nije ništa novo. Ali, ako se kao društvo spremamo za taj sporazum, za to pomirenje sa Kosovom, tako što slavimo one koji su odgovorni za zločine koji su na Kosovu počinjeni – to je problem.

Vladimir Lazarević, koji je osuđen po komandnoj odgovornosti za progon i etničko čišćenje, danas mladim vojnicima na Vojnoj akademiji drži predavanja. To nam ne smeta? Ponosni smo kako je vojska i policija tretirala kosovske Albance 90-ih godina. To je najveći problem.
https://www.slobodnaevropa.org/a/29974053.html

RSE: Kakva je trenutna retorika naših političara? Odjeknule su premijerkine izjave o ’ljudima iz šume’, baš u momentu kada se održava 'Mirdita'. Da li je među učesnicima bilo govora o tome kako naši političari komuniciraju?

Đurić: Možda bih mogao da shvatim da je lapsus ono što je premijerka izjavila, da je ona pogrešno shvaćena, da je nešto pogrešila. Ali ona je u sledećoj izjavi potvrdila da je baš to mislila, da baš tako treba da se kaže - da su lideri kosovskih Albanaca došli direktno iz šume i da sa njima ne može da se razgovara. Mislim da je to strašnije nego kada Vulin kaže ’Šiptari’, kada dežurni sejači mržnje govore takve stvari.

Ana Brnabić je rekla da ona ne može sa tim ljudima iz šume ništa da razgovara i pregovara i da nema u njih poverenja. To se dešava u trenutku kada smo mi već neko vreme na ivici da li se nastavljaju pregovori ili ne. Svima nam je jasno, čak nam i ona to objašnjava, da smo ako nema pregovora svi propali. Kako da se nastave pregovori posle ovoga kako je ona njih opisala?

Ne brinem se ja za to da li su se uvredili Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, nego kako mi kao društvo da prihvatimo dogovor i da prihvatimo činjenicu da treba da se razgovara sa nekim koga naša premijerka opisuje kao ljude iz šume. Kako ćemo da napravimo sveobuhvatni sporazum sa nekim koga ocrnjuješ sve više i više iz dana u dan. To je pogrešan put.

Nije dovoljno da se potpiše sporazum. Nije dovoljno da sednu srpska i kosovska Vlada, Nemci, Amerikanci, Rusi, Kinezi i nešto da potpišu. Za njih je ta priča onda gotova. Za nas, kao društvo, koji treba da živimo, to tek počinje. Odgovornost prema tome šta se dešava nakon tog potpisa naši političari ne razumeju uopšte.

RSE: Da li je jezička barijera prepreka na tom putu dijaloga?

Đurić: Jeste prepreka, ali ovde, a posebno na Kosovu, zaista smo u vrhu Evrope u poznavanju engleskog jezika. To je olakšavajuća okolnost.

RSE: Na koji način privoleti mlade ljude da možda dođu na Festival, umesto što sa druge strane ograde protestuju?

Đurić: Nije to naša specifičnost, i na nekom širem evropskom nivou mladi su konzervativniji od generacije svojih roditelja, a posebno kod nas.

RSE: Koliko smo daleko od te parole kada posmatramo dijalog koji vode političari u Srbiji i na Kosovu?

Mislim da jezička barijera nije problem, danas svi govore engleski: Škumbin Tafilaj

Tafilaj: Mi se krećemo različitim pravcima. Politički pravci dve zemlje se razlikuju, ali mislim da će ljudi komunicirati mnogo bolje ako govore jezikom ljubavi i poštovanja. Mi smo susedi i važno je da sagradimo novi most za budućnost, za ono što ostaje našoj deci.

 

[комшија]

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/sad-zele-dogovor-beograda-i-pristine-po-svaku-cenu/

Diplomate o najnovijim porukama zvaničnika Stejt departmenta Metjua Palmera o kosovskom problemu

SAD žele dogovor Beograda i Prištine po svaku cenu

Sjedinjene Američke Države po svaku cenu žele da se „kosovska drama“ što pre okonča, i učiniće sve da u narednih nekoliko meseci privole Beograd i Prištinu na dogovor.

Metju Palmer

Piše: Marija Stojanović 06. juna 2019. 17.58

To kažu za Danas nezvanično zapadne diplomate, komentarišući najnoviju poruku zvaničnika Stejt departmenta Metjua Palmera da bi SAD volele da se dijalog o Kosovu „hitno nastavi“. Palmer je u intervjuu za Glas Amerike kazao i da bi budući dogovor trebalo da bude takav da može da se „primeni i proda javnosti obe zemlje (Srbiji i Kosovu).
Naši izvori ističu da se Palmer i ranije trudio da svojim izjavama „motiviše“ pregovaračke strane, ali da je ovoga puta otišao korak dalje, odnosno da je bio direktniji, jer je kazao: „Mi se nadamo da dve strane mogu da se nađu na pola puta, da pregovaraju, da postignu sporazum, primene ga i otvore evropski put koji je čist i jasan“.
Kako objašnjavaju diplomate, takva poruka znači da je američka administracija pragmatična i svesna da eventualnim sporazumom „nijedna strana neće biti u potpunosti zadovoljna“.

„Administracija američkog predsednika Donalda Trampa umnogome je fleksibilnija od prethodne administracije SAD i želi da prepusti Beogradu i Prištini da se dogovore o rešenju za Kosovo, pa će izvršiti jači pritisak na kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da ukine takse na robu iz Srbije do sastanka o Zapadnom Balkanu, koji se održava 1. jula u Parizu. Pojedini delovi američke administracije su prethodnih meseci prećutno podržavali Haradinaja kada je reč o rigoroznom režimu taksi, ali sada su svesni da se Srbija neće vratiti za pregovarački sto u Briselu ukoliko te takse ne budu ukinute, što bi značilo propast dijaloga o Kosovu“, tvrde sagovornici Danasa.

Pojedini predstavnici diplomatskih krugova tvrde da bi kosovski zvaničnici mogli da na samitu u Parizu objave da će takse biti ukinute, što bi predstavljalo preduslov da se na tom skupu usvoji platforma za nastavak pregovora Beograda i Prištine, koja bi predstavljala „mapu puta“ za rešenje kosovskog pitanja. Kako se precizira, u takvom dokumentu bi, između ostalog, bilo navedeno kojom dinamikom će teći naredna faza pregovora, i ko će sve biti angažovan u dijalogu, pored EU, koja ostaje glavni posrednik u razgovorima.

„SAD će se, svakako, još snažnije angažovati u nastavku pregovora o Kosovu jer strahuju da bi se kosovska drama mogla završiti haotično ako se ne pronađe neko rešenje koje bi bilo prihvatljivo javnosti i Beogradu i Prištini. Smatra se da bi srpski predsednik Aleksandar Vučić lakše obezbedio podršku javnosti na svom domaćem terenu u slučaju postizanja sporazuma, od kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji bi imao velike probleme da ubedi prištinsku javnost da prihvati dogovor“, tvrde diplomate.

„Nema crvenih linija“
Palmer je za Glas Amerike naglasio da SAD „ne podvlače crvene linije“ u procesu pregovora, ali je napomenuo da to ne znači da su „sve opcije otvorene“. „Ne gledamo na ovo kroz neke vremenske okvire. Podržavamo normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, voleli bismo da vidimo da se dijalog nastavi što je pre moguće, i da se dve strane dogovore o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa u pravo vreme. Da li će to biti ove godine, ne mogu da predvidim“, rekao je Palmer.

 

[комшија]

https://www.slobodnaevropa.org/a/29984830.html

Haradinaj za uzajamno priznanje, Vučić za razgraničenje

6/6/2019

Predsednik i premijer Kosova, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, u odvojenim obraćanjima izneli su danas stav da su za nastavak dijaloga sa Srbijom, ali bez uslovljavanja, odnosno ukidanja takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH. Njihova mišljenja, međutim, po pitanju Preševske doline nisu toliko usklađena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, s druge strane, poručuje da se zalaže za razgraničenje na Kosovu.

Tači je o dijalogu govorio na prištinskom aerodromu uoči odlaska za Bratislavu, gde će sutra, 7. juna, učestvovati na panelu sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a Haradinaj nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Prema Haradinajevim rečima, Kosovo podržava nastavak dijaloga, ali se taksa od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH neće ukinuti, što je inače uslov Srbije da se vrati za pregovarački sto. Kako je dodao, ukidanje takse nije ni zatraženo u Berlinu. Haradinaj je takođe rekao da se Kosovo nakon sastanka sa Mereklovom nalazi u jačoj poziciji, te je govorio i o dva moguća scenarija u procesu dijaloga - velika odluka ili sporazum, ili duži proces pregovora.

"Nakon što je u proces uključen američki predsednik (Donald) Tramp, dakle nakon njegovog pisma, ali sada i nakon direktne uključenosti Angele Merkel i Emanuela Makrona, treba da se nadamo mogućnosti postizanja jednog velikog sporazuma. Ukoliko se ne postigne ovaj veliki sporazum, onda će to biti višemesečni ili višegodišnji proces", kazao je Haradinaj, dodajući da je teško moguće postizanje 'velikog sporazuma'.


PROČITAJTE I OVO:Haradinaj nakon susreta sa Merkelovom: Jača pozicija Kosova

"Možda ćemo ovu energiju da iskoristimo za postizanje jednog okvira za sporazum, a koji će se potom pregovarati putem visokog predstavnika EU, kao što je do sada bila gđa Mogerini. Međutim, mislim da će Berlin do tada imati direktnog predstavnika u procesu", kazao je Haradinaj.

Haradinaj je dodao da je nemačka kancelarka bila zainteresovana za mogućnosti nastavka dijaloga, a govoreći o predstojećem samitu u Parizu 1. jula premijer Kosova je dodao da je posvećenost Merkelove i francuskog predsednika Makrona dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom veoma važna.

"U našem interesu je da se održi i sastanak u Parizu, ali i da se nastavi sa sastancima. Također je važno da se i dijalog nastavi", naveo je on.

Haradinaj je ponovio da bi konačan ishod dijaloga trebao da bude recipročno priznanje u okviru postojećih granica.

"Podrazumeva se da bi u sklopu konačnog sporazuma bilo tretirano i pitanje prava kosovskih Srba, ekonomski odnosi, slobodna trgovina bez ikakvih barijera, ali ključ je priznanje Kosova od strane Srbije", dodao je Haradinaj.

S druge strane, predsednik Kosova Hašim Tači je uoči polaska za Bratislavu, gde će sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem učestvovati na 'Bratislava Forumu' GlobSec-a, saopštio da će u Bratislavi jasno poručiti da se dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije treba nastaviti bez uslovljavanja.

"Debata, kako je planirano, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, neće biti laka", ocenio je Tači, podsećajući na njihove "velike razlike kada se radi o aktuelnim dešavanjima u regionu, o međususedskim odnosima Kosova i Srbije".

"Jasno ćemo naglasiti da se dijalog Kosova i Srbije treba nastaviti bez uslovljavanja, a kako bi se okončao ovaj istorijski i veoma težak proces, kako bi se postigao konačni, sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum i okončala sva otvorena pitanja Kosova i Srbije, postiglo recipročno priznanje, istovremeno i priznanje Kosova od pet država članica EU. Takođe, to će omogućiti sigurno perspektivu u NATO i EU, ali i članstvo Kosova u UN. Sporazum Kosova i Srbije će podrazumevati mir i stabilnost na celom Zapadnom Balkanu", izjavio je Tači.

Dodao je i da će, bilo gde da se nalazi, isticati da bi bilo "od suštinskog značaja da se isprave istorijske nepravde, a kako bi se Preševo, Medveđa i Bujanovac priključili Kosovu, bez ugrožavanja teritorija Republike Kosova, ni za centimetar".

A na pitanje da prokomentariše izjavu predsednika Kosova o pripajanju Preševske doline Kosovu, premijer Haradinaj je rekao da "diskusija o tome povremeno vraća, ali fokus Kosova treba da bude na agendi, a to je priznanje od pet država članica EU i od Srbije, što će otvoriti dalje perspektive Kosovu."

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se zalaže za razgraničenje na Kosovu ocenivši da je to "apsolutno najzdravije za Srbiju i Srbe". On je za televiziju Prva rekao i da će referendum na tu temu biti raspisan ako bude imao nešto da predloži narodu, a, kako je rekao, predlog trenutno nema.

"Ja sam za razgraničenje i toga se ne stidim, ali Srbi su protiv toga i ja sam razumeo poruku naroda. Mi nismo spremni da čujemo istinu oko Kosova, čak i kad je svi znaju. Neće to ljudi da prihvate jer to dira u njihove emocije", kazao je predsednik Srbije.

 

[комшија]

https://www.slobodnaevropa.org/a/29989443.html

Vučić i Palmer u ponedeljak u Beogradu

Metju Palmer

9/622019

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer dolazi u ponedeljak u Beograd gde će se, kako je najavljeno iz Predsedništva Srbije, sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Plamer je nedavno u intervjuu za Glas Amerike rekao da bi SAD želele da se dijalog Beograda i Prištine hitno nastavi, a da postignuti dogovor može u potpunosti da se primeni i da se "proda" javnosti obe zemlje.
"Mi bismo podržali ukidanje tarifa ako je to potrebno za povratak dijalogu, ali verujemo da je važno da obe strane samostalno upravljaju izazovima i nađu način da se vrate pregovorima", rekao je on.

Plamer je bio u Beoradu u oktobru prošle godine kada je pozvao Srbiju i Kosovo da uvide i iskoriste „istorijsku priliku“ za dogovor.
On je tada naveo da se Vašington ne zalaže ni za jedno konkretno rešenje za Kosovo, već da ohrabruje dve strane da ga same pronađu.
Posle razgovora sa predsednikom Srbije, ukazao je na dugogodišnju podršku SAD transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova, dok mu je Aleksandar Vučić preneo neslaganje sa takvom politikom.

 

[комшија]

 

[комшија]

https://www.slobodnaevropa.org/a/palmer-sad-nisu-spreme-da-zapečate-ikakav-sporazum-kosova-i-srbije/29997284.html

Palmer: SAD nisu spremne da odobre bilo kakav sporazum Kosova i Srbije

Metju Palmer


13. juni/lipanj, 2019.

Pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Metju Palmer u intervjuu za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) tokom posete Prištini pozvao je Kosovo i Srbiju da se vrate za pregovarački sto, navodeći da je najbolje rešenje obostrano priznanje. On je ponovo poručio kosovskim vlastima da moraju da ukinu uvozne takse od 100 odsto na robu iz Srbije koju je Vlada Kosova uvela decembra prošle godine, kako bi se dijalog sa Beogradom nastavio. On je naveo da je određivanje granica suvereno pravo Kosova, te ocenio da inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona nema za cilj da zameni Briselski dijalog.

RSE: Gospodine Palmer, posetili ste Beograd ove nedelje gde ste se sastali sa rukovodiocima Srbije, sada ste u Prištini. Da li ste uspeli da ubedite dve strane da se vrate za pregovarački sto?

Palmer: Mi nastavljamo da podržavamo dijalog koji vodi EU. Mislimo da je za budućnost Kosova i Srbije fundamentalno da pronađu način da normalizuju odnose. U najboljem slučaju to bi značilo obostrano priznanje i otvaranje puta za evropske integracija i Kosova i Srbije. Povratak za sto je od suštinskog značaja za ovo. To će zahtevati suspenziju takse ili uklanjanje prepreka u cilju napretka. Verujem da su obe strane spremne da se ponovo angažuju, ali važno je da se uslovi uspostave kako bi se to desilo. Tako da podržavamo ovaj proces. Za Kosovo nema drugog puta napred osim dijaloga sa Srbijom i normalizacije tih odnosa i nadamo da će se sa time krenuti što pre moguće.

RSE: Da li je i za SAD ukidanje takse apsolutni uslov za nastavak dijaloga?

Palmer: U ovom trenutku ne vidimo drugi izlaz. Da li je to fer ili ne, to je drugo pitanje. Ali taksa je prepreka napretku, ona ne ide u korist Kosova ni na koji način. Način na koji mi to vidimo jeste da takse suštinski štete strateškim interesima Kosova na putu normalizacije i evropske budućnosti. Tako da ohrabrujemo vlasti u Prištini da suspenduju takse, omoguće ovom procesu da ponovo počne. Da vidimo da li je moguće postići napredak, da li je moguće krenuti napred. A potom, da uradimo sve što možemo da proces krene napred ka postizanju sporazuma što pre moguće.

Metju Palmer u razgovoru sa Amrom Zejneli

RSE: Da li vidite spremnost kod kosovskih vlasti za suspenziju takse?

Palmer: To je odluka koju Kosovo treba da donese na osnovu kolektivnog razumevanja najboljih interesa Kosova. Razumemo da su takse veoma popularne i razumemo zašto. Ali ohrabrujemo ljude, i političke lidere i birače na Kosovu, da dobro sagledaju ove takse. Šta se zapravo dobija od toga, a šta se zapravo gubi? Ako se to sagleda na jasan način, mislim da će podeliti zaključak sa nama, a on je - da takse ne pomažu Kosovu da krene napred, onako kako bi trebalo.

RSE: Deluje da postoji zastoj u procesu dijaloga zbog takse. Kako vidite budućnost procesa? Da li šatl diplomatija može da bude način da se dve strane nateraju da sednu za sto?

Palmer: Pa, upravo sam bio u Beogradu, sada sam u Prištini.

RSE: Da li je to deo šatl diplomatije?

Palmer: Mi održavamo razgovore sa obe strane o ovom procesu i o tome kako ići napred. Na kraju krajeva, nije na nama da pregovaramo o sporazumu. Priština neće da pregovara o sporazumu sa SAD-om, Briselom, već mora da pregovara sa Beogradom. Tako da mora da pronađe način da se vrati za pregovarački sto i postigne sporazum koji će unaprediti nacionalne interese Kosova.


RSE: Da li Priština traži od SAD-a da se više uključe u ovaj proces ili u šatl diplomatiju?

Palmer: U ovom trenutku ne postoji proces za SAD da se uključe ili podrže ga na materijalni način. Moramo da pronađemo način kako da ponovo uspostavimo dijalog. Sjedinjene Države su posvećene tome da podrže taj proces. Bili smo uključeni od samog početka i spremni smo da učinimo više da ga podržimo. Ali, moramo da pronađemo način da dve strane vratimo za sto i da razgovaraju o suštinskim pitanjima.

RSE: SAD nisu oštre po pitanju ukidanja takse kako su bile na samom početku, po njihovom uvođenju, kada ste anulirali nekoliko poseta američkih zvaničnika, kada je Ramuš Haradinaj (premijer Kosova) propustio Molitveni doručak zbog problema sa vizom. Da li se nešto promenilo u međuvremenu?

Palmer: Ljudi previše tumače manja dešavanja. U osnovi, Sjedinjene Države podržava Kosovo, Kosovo je naš partner i mi smo strateški partner Kosovu. U skladu s tim, postoje granice u tome šta Sjedinjene Države mogu da urade da pomognu Kosovu, ukoliko Kosovo neće da pomogne sebi. Kada je u pitanju dijalog sa Srbijom, prirodne posledice prekida dijaloga će se manifestovati bez potrebe da SAD budu oštre ili promišljene. Kosovo neće moći da krene napred. I kao što sam rekao juče, ako Kosovo ne krene napred, skliznuće unazad. Tako da Kosovo treba da pomogne samom sebi i to na način što će uraditi ono što je potrebno da ovaj proces nastavi dalje.

RSE: Da li mislite da Beograd koristi takse kao izgovor za blokadu dijaloga?

Palmer: Ne znam da li razgovor o izgovoru pomaže ili ne. Ono što mi radimo jeste da razumemo političku realnost na obe strane. Bile one fer ili ne, ispravne ili ne, takse su prepreka napretku. A napredak je od suštinskog značaja za interese Kosova, takse sprečavaju da se to desi. Kada se takse suspenduju ili uklone, još uvek postoji otvoreno polje problema oko kojih Beograd i Priština treba da pregovaraju. Tako da to ne rešava sve probleme, ali će omogućiti stranama da se vrate za sto, da ponovo rade na problemima zajedno, uz posredstvo i podršku EU, i uz snažnu podršku i angažman SAD.



RSE: Bela kuća je na 20. godišnjici Kumanovskog sporazuma pozvala Kosovo i Srbiju da postignu sporazum koji će se fokusirati na obostrano priznanje. Uzimajući u obzir trenutne okolnosti, mislite li da je to moguće, da li je Srbija spremna da prizna nezavisnost Kosova?

Palmer: Mislim da treba da dođe do dogovora između Prištine i Beograda. Mislim da je potpuno moguće ukoliko dve strane sednu za sto i uz dobru volju pregovaraju o načinu za postizanje sporazuma koji će biti u korist obe strane. Ne mogu vam reći kakav je to dogovor. Ne mogu vam reći koji su njegovi elementi. Za SAD idealno bi bilo da vidimo da je obostrano priznanje osnova za sporazum, što će obema država čvrsto omogućiti evropski put. Kako bi se to postiglo, potrebni su pregovori.

RSE: Predsednik Tramp je u pismima predsednicima Kosova i Srbije rekao da su Sjedinjene Države spremne da pomognu u postizanju sporazuma koji će balansirati interese i Kosova i Srbije. Postoje li crvene linije za SAD kada se radi o konačnom sporazumu Kosova i Srbije?

Palmer: SAD nisu spreme da odobre bilo kakav sporazum Kosova i Srbije. Ono o čemu smo govorili jeste da želimo da vidimo sporazum koji je trajan, u lokalnom vlasništvu, fer, pravedan i sprovodljiv. Sporazum kojeg će javnost na obe strane da shvate i prihvate. Ukoliko budemo imali zabrinutosti u vezi pojedinosti bilo kog sporazuma, identifkovaćemo ih i radićemo sa strankama na njihovom rešavanju. Ali, kao što sam rekao, voleli bi da imamo taj problem jer bi to značilo da su strane ponovo uspostavile pregovarački proces i pronašli nešto zajedničko.

PROČITAJTE I OVO:Palmer: Rusiji odgovara nesređeno stanje na Zapadnom Balkanu

RSE: Ukoliko se konačni sporazum bude odnosio na promenu granica, podelu, korekciju ili razgraničenje, kako god se to naziva, da li će SAD podržati jedan takav sporazum?

Palmer: Određivanje granica je suvereno pravo i to je nešto što Kosovo kontroliše i određuje. Ukoliko Kosovo izabere, u sklopu suverenog prava, da sa Srbijom diskutuje o granicama, to je izbor Kosova. Mi podržavamo pregovarački proces Beograda i Prištine koji će doprineti potpunoj normalizaciji odnosa. To znači da će bilo kakav sporazum biti multidimenzionalni – imaće političku i bezbednosnu komponentu, ali i kulturološku, ekonomsku, trgovinsku... Dakle ne radi se o nekom prostom pitanju. Da li će takođe uključiti pitanje demarkacije granice Kosova i Srbije, to je na stranama da odluče i slože se. Sjedinjene Države žele proces koji će imati podršku na obe strane.

RSE: Paralelno sa Briselskim dijalogom, koji je trenutno u prekidu, postoji i Merkel-Makron inicijativa u sklopu koje se vrše napori da se dođe do određenih rešenja. Kosovski predsednik je rekao da je bio iznenađen što Berlinski samit nije bio koordinisan sa SAD-om. Kako SAD gleda na tu inicijativu?

Palmer: Mi podržavamo svaki napor koji naši evropski partneri poduzimaju kako bi se krenulo napred sa procesom. Naša razumevanja su da su sastanci u Berlinu i Parizu organizovani da podrže dijalog kojim posreduje EU i normalizaciju odnosa, da pokušavaju da stvore uslove kako bi se proces nastavio. Ukoliko je to mehanizam koji može pomoći stranama da dođu do dogovora, onda je to nešto što SAD podržava. Mi dobro i usko sarađujemo sa našim partnerima, ne samo sa EU kao institucijom, već i sa zemljama pojedinačno, uključujući Nemačku i Francusku. Nadamo se da ovaj proces može zaista doprineti i kao takvog ćemo ga podržati.

RSE: Da li ova inicijativa može da zameni briselski dijalog?

Palmer: Zaista ne mislim da je to namera ovog procesa. Ne verujem da Berlin i Pariz to rade osim što podržavaju briselski proces.

 

[комшија]

https://www.slobodnaevropa.org/a/kapitulacija-koju-srbija-nije-priznala-/29994801.html

Kapitulacija koju Srbija nije priznala

Transparent ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu

12. juni/lipanj, 2019. Branka Trivić

“Kumanovski sporazum predstavljao je kapitulaciju Miloševićevog ratnog režima. Milošević je prihvatio da sve vojne, paravojne, policijske, parapolicijske i sve druge oružane formacije i grupe iz Srbije napuste trajno Kosovo.“


Ove reči Vuka Draškovića, predsednika Srpskog pokrata obnove (SPO), opozicionog prvaka devedesetih, potom šefa diplomatije državne zajednice Srbije i Crne Gore i Srbije (2006. i 2007.), a sada koalicionog partnera aktuelne vlasti predsednika države Aleksandra Vučića, odjekuju kao prilično usamljen glas u današnjoj Srbiji, koja ni dvadeset godina posle rata na Kosovu i NATO bombardovanja ne priznaje poraz na Kosovu.


Drašković podseća šta se dogodilo dan nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.


„Sutradan je rezolucija 1244 trajno uklonila sa Kosova i državu Srbiju i sve njene državne institucije. Tom rezolucijom se ukidaju teritorijalni integritet i suverenitet Savezne Republike Jugoslavije nad Kosovom i ustanovljava procedura za određivanje konačnog statusa Kosova, u skladu sa tom rezolucijom i Sporazumom iz Rambujea 1999, koji je Srbija odbila, a sada ga morala prihvatiti. Kumanovskim sporazumom Srbija je, dakle, potpisala vojnu kapitulaciju, a Rezolucijom 1244 je i kao država prognana sa Kosova“, kaže Drašković za Radio Slobodna Evropa (RSE) i ukazuje da je nesučeljavanje sa ovom istinom preskupo koštalo i košta Srbiju za poslednjih dvadeset godina.


„Ako se vi ne suočite s tim da ste kapitulirali na Kosovu, da ste izgubili Kosovo na najklasičniji mogući način – u izgubljenom ratu – onda živite u toj magli dvadeset godina iz koje ne možemo da izađemo. Srbija ne može da krene napred dok se ne suoči s tim da je Kosovo izgubljeno u ratu“, kaže za RSE i istoričarka Dubravka Stojanović.

Srbija ne može da krene napred dok se ne suoči s tim da je Kosovo izgubljeno u ratu: Dubravka Stojanović

Ali, takvog suočavanja ne samo da nema, nego potpisnici, upravo suprotno, ponavljaju da sporazum iz Kumanova nije bio akt kapitulacije Srbije:


„U formalno-pravnom smislu taj sporazum ne može da se kvalifikuje kao sporazum o kapitulaciji. Njime ni oružane snage, ni teritorija Srbije, nisu predate neprijateljskoj državi, neprijateljskoj vojsci ili paravojnoj organizaciji“, rekao je za Radio-Televiziju Srbije (RTS) nekadašnji policijski general Obrad Stevanović, jedan od onih koji su potpisali Kumanovski sporazum 1999. godine sa predstavnicima NATO, koje je predvodio general Majkl Džekson.

I dok u Prištini svečano obeležavaju dvadesetogodišnjicu ulaska NATO snaga na Kosovo, Srbija svim pripadnicima nekadašnje Vojske Jugoslavije koji su, kako se navodi u zvaničnom objašnjenju, „učestvovali u odbrani zemlje u vreme NATO agresije“, dodeljuje spomen-medalje.


Umesto otklona od politike na Kosovu koja je prethodila bombardovanju, Srbija je u godinama posle rata išla putem većinom izbegavanja razgovara o stradanjima Albanaca na Kosovu, ali i vojnom neutralnošću, time i nepriključivanju NATO savezu, što je u Skupštini usvojeno 2007. godine.


Stav aktuelne vlasti, koja dvadesetogodišnjicu NATO intervencije dočekuje i u atmosferi blokiranih razgovora sa Kosovom, možda i najbolje ilustruje Vučićeva izjava od pre dva dana, data u Beogradu nakon što se susreo sa američkim zvaničnikom Metjuom Palmerom.


“Bombardovanje je uništilo mnogo života, našu putnu, železničku i političku infrastrukturu. Za to nije bilo opravdanja. Bez obzira što ni srpski narod nije uvek bio cvećka, to nismo zaslužili”, rekao je Vučić.

„Razlog što se Srbija ni dve decenije kasnije ne suočava sa porazom od NATO pakta ’99. godine jeste činjenica da se zemlja, njeno društvo i njene elite, ne suočavaju sa onim što je bio srpski nacionalni program s kraja osamdesetih godina. Taj program je podrazumevao srpsku državu u kojoj će živeti ceo srpski narod, a što je značilo i izlazak na Jadransko more i etničko čišćenje ili homogenizaciju na teritorijama koje su bile označene kao ta buduća država“, kaže Dubravka Stojanović.


Tadašnja politička elita, čiji su neki najviši funkcioneri i sada na vlasti, snosi svoj deo odgovornosti što je zemlju doveo u položaj da bude bombardovana, ocenjuje naša sagovornica:


„Čim dođete u položaj da vas bombarduje najjača svetska sila, poraz je neminovan, ali da biste ga priznali, morate da priznate i sve ono pre toga što vas je do toga dovelo. Ili, kako su Japanci napisali na spomeniku u Hirošimi: ’Više nećemo ponoviti grešku’. Dakle, prihvatili su svoju stranu te priče, svoju stranu odgovornosti“, podseća Stojanović.

• Pančić: Teške suze i trajni rast bombardovanosti

Vuk Drašković kaže da je u istoriji bilo država i nacija koje su doživele mnogo strašnije poraze, ali koje su se drugačije sa time suočile i prihvatile i sopstvenu odgovornost za poraze:


„Na Japan su bačene dve atomske bombe. Pogledajmo gde je Japan danas i u kakvim je odnosima sa državom koja je bacila te bombe na njega. Pogledajmo današnju Nemačku, koja je ekonomski pilot ujedinjene Evrope. Kakav je ona poraz pretrpela ’45-e godine, ali je prihvatila tu politiku poraza, ničim je nije negirala, jednostavno je osudila tu politiku poraza, očistila se od nosilaca te politike i neprijateljstva koja je proizvela ta politika preobratila je u prijateljstva. Kada smo u dvorcu u Trijanonu, posle Prvog svetskog rata dobijali Vojvodinu, i Slavoniju i Baranju od Mađarske, mađarska delegacija došla je obučena u crno, potpisala bezuslovnu kapitulaciju, zaplakali i otpevali mađarsku nacionalnu himnu. A nisu pričali da nisu kapitulirali, da nisu izgubili rat, da su zadržali suverenitet i teritorijalni integritet ne samo nad Vojvodinom – izgubili su dve trećine teritorija. I, gde je Mađarska danas?“, kaže Drašković.


„Neko mora da započne mir, kao što neko započne rat“. Važe, sasvim sigurno, ove reči čuvenog austrijskog pica Štefana Cvajga i danas. I u Srbiji i šire – na Zapadnom Balkanu.



Branka Trivić
Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Na Radiju Slobodna Evropa radi od 1993. godine.

 

[комшија]

https://www.danas.rs/politika/vilson-vucic-ce-biti-zapamcen-po-zatvaranju-kosovskog-poglavlja/

Vilson: Vučić će biti zapamćen po zatvaranju kosovskog poglavlja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posvećen je postizanju dogovora sa Kosovom i trenutno je u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji, ocenio je za Glas Amerike izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson, koji navodi da će biti pokušaja „pravljenja drame i ometanja, dok se bližimo dogovoru“.

Piše: Fonet 14. juna 2019. 14.05

Iskreno, Vučić je u povoljnijoj diplomatskoj poziciji, Beograd kao da je zauzeo bolji i odgovorniji stav, ocenio je Vilson.
Srbija može svašta da dobije, ali ne može da bude normalna zemlja sa evropskom perspektivom i da ima poverenje stranih investitora i međunarodne zajednice ukoliko ovo ne reši, dodao je on.

Vilson, ipak, dodaje da Zapad primećuje probleme u oblasti demokratije i ističe da Srbija neće biti članica EU ako postane autoritarna država. Nema šanse. Srbija dogovorom sa Kosovom prvo dobija normalizaciju, šansu da se fokusira na sebe. Sada, bez dogovora, svi troše vreme na Kosovo i ne možete da se fokusirate na loše stvari u kući kad morate da vodite računa na loše stvari sa Kosovom, ukazao je on.

Kad to rešite, smatra Vilson, narod će moći da traži odgovornost lidera za ono što misle da je trebalo da dobiju, a ne samo zato što su poražena nacionalistička retorika oko Kosova. Mislim da je srpska demokratija povezana sa Prištinom kao nokat i meso. Dogovor sa Prištinom otvara put jačanju demokratije, predočio je Vilson.

Mislim da Vučić ima razumevanje i odlučnost i da zna da mu je za ostvarenje vizije koju ima za srpski narod bitno da zatvori ovo poglavlje, da reši problem i da će po tome biti upamćen. Isto tako će otvoriti mnoge mogućnosti za Srbiju, ocenio je Vilson, a mislim da će se, istorijski gledano, ljudi sećati mogućnosti koje je otvorio sporazum, a ne samog sporazuma. Da li ima problema, da li ima izazova, da li ima ljudi koji se ne slažu, naravno da ima.

Da li su stvari savršene u Srbiji, nisu. Ali Vučić je posvećen dogovoru i mislim da treba da ga podržimo u tome, naglasio je on. Vilson je rekao da se zalaže da se vrati pređašnje stanje, da se napravi moratorijum ili pauza sa taksama, pauza u lobiranja protiv ulaska Kosova u međunarodne organizacije i ostavi prostor za disanje, da bi se nastavio dijalog. Možda je to tri meseca, možda šest, ali da se ostavi neki prostor da se obavi važan posao, jer mislim da su ove takse samo potez koji to ometa, istakao je Vilson. Vilson je rekao i da mu zvuče smešno izjave šefa dilomatije Srbije da prištinske vlasti spremaju upad na sever.

Ne znam koji su to obaveštajni podaci, ne znam o čemu ministar govori, ali kad već pričamo o planiranju napada na sever Kosova, to nije tako. Imamo KFOR tamo i jako američko prisustvo, a to nije ni u interesu Kosova. Mislim da ćemo videti još pokušaja ometanja i pravljenja drame dok se bližimo dogovoru, naveo je on.
Dok nema dogovora, bićemo podložni tim momentima eskalacije i to neće prestati. Prestaće kada bude postojao okvir za dogovor, zaključio je Vilson.

 

[gost 422686]

Ostaje još samo da razmene ambasade i da stave konačan potpis sve je već odrađeno.