Добро, сад ја морам амло у другу крајност, чисто да дискусија тече.
Па није дечко тек тако измислио да би то могло да буде проблем.
Сваки социјални слој (чак и у социјализму, док смо били ''сви једнаки'') ипак тежи да успотавља пријатељске, родбинске и брачне везе са себи сличнима. Колико пута сте и сами коментарисали:''Замисли, она доктор наука, а муж јој шоферчина?!'' или:''Јао, јеси чула трач - ћерка адвоката Петровића, оног што има вилу у најелитнијем насељу, удала се за неког мајстора, нема куче за шта да га уједе! Какав блам!'', или:''Син нашег техничког директора оженио неку полуциганчицу из картон-насеља!''
Делом је то пука предрасуда, а делом има и логичног оправдања (које није универзално, али је ипак често): у питању су сличности-разлике у ставовима, у начину размишљања, вредностима, начину васпитања, одрастања...
Девојка која је расла посећујући позоришта, библиотеке, концерте, која је одлазила на скупа летовања, која је одмалена навикла на породичне пријатеље који су сви ловарни, успешни и доказани у свом послу, која је свирала клавир и јела јастога можда (вероватно) неће бити одушевљена када почне да живи са свекром и свекрвом (или да им даје децу на чување) у кући у којој трешти Шабан Шаулић, мирише пребранац, у којој свекрва са комшиницом Мицом окреће шоље на новинској артији док свекар риба купус и псује, а после пије са комшијама пред локалном самопослугом.
(Намерно сам извукла екстреме да бих нагласила ситуацију, при томе не желим да вреднујем ниједан начин живота.)
Не ради се ту о њеном снобизму, једноставно - девојци је тај начин живота стран, као што је и њеном момку можда стран и одбојан њен начин живота, њене вредности, њено гледање на живот и очекивања од живота, ма какава љубав их везивала.
Е, зато народ и каже:''Према свецу и тропар!''
Велика одступања и разлике у образовању и социјалном статусу не морају да буду лоше, али често јесу. Док су двоје сами, то је све и ОК, али чим дође до родбинског мешања и повезивања - разлике ступају на видело.