Vilinsko kolo
Takva sablasna mesta severozapadnog gorja i podgorja zemlje Srbije, koja je ovaj starosedelački narod od davnina okarakterisao za nečastiva „dobro je zaobilaziti i po danu, a kamoli po noći“, kazivao je nedavno upokojeni Živan Marković iz sela Konjuše, dodajući: „Dolena, u jaruzi Mrkodola, nabasao sam ’šeset i sedme godine prošlog veka na vilinsko kolo. Bila je noćna tmuša i ciča zima, sneg do pojasa, a ja se vraćao iz lova na lisice i svratio kod švalerke. U neko doba kada sam krenuo, u potoku Mrkodol, ispod kuća Mićića, baš kod izvorskog vrela iz kojeg izbija jaka voda iz rupe stene sigulje, razleže se pesma umilnih glasova devojačkih. Zatreštaše doboši i ciknuše gajde, a ja smotrim kolo golih devojana kako poskakuju, vrište i ovako pevaju: 'Dojdi meni, dojdi meni, da ne dojdeš svojoj ženi'. I kad su me te gole devojane dočepale i u svoje kolo uvukle, pa me počele svlačiti i razvlačiti, uvidim ja da ću se ofajditi mladom vilom Ruslankom. Šta ću i kuda ću, krv mi uzključa, te obalim Ruslanku podase, pa nadase, ljubavišući s njom nekoj vreme. E, onda i druge vilovske devojane navališe na mene kano pomamne avetine. Vidim ja - neće biti na dobro.
Otimao sam se ja, ripao i nogama i rukama dok nisam dočepao svoje odelo i pušku, pa beži uza stranjaču. Trčim tako uzbrdo kroz snežinu kano bez duše a one lete ponad mene i oće onim čapljastim prstićima da mi oči izbiju. Dignem ja pušku dvocevku i povučem oroz, ali đavola… ništa. Neće puška na vilovsko stvorenje, slušao sam od starijih. One se kikoću, lete oko mene u krug i lupaju me golemim krilima po glavi, dok đipam onako go po snegu, noseći odelo i pušketinu u rukama. Ne znam koliko je to trajalo, ali znam da su me prvi petlovi zatekli kod izvora Gvozdene vode, malo dolena ispod moje kuće. Dođem tu malo sebi, obučem se i sa nevericom vidim da sam u bežaniji od vilinskih devojana protrčao kroz svoju avliju i pored svoje kuće, Bože me prosti, i svalio se dolena Gvozdenoj vodi. Eh, bilo pa prošlo, moj imenjače, a sadena sam star čovek i pred smrt, ali ne mogu poreći da mi ne beše lepo sa mladom vilom Ruslankom“.
Ovo je iz arhiva srpskih ukletih mesta i legendi
?
... oduvek sam se zanimao za to prizivanje duhova.. naravno, ne pada mi na pamet da pokusam