Hm, evo i ja nesto da dodam. Ovo bas i nema neke veze sa duhovima, ali je pomalo neobjasnjivo. Naime, zivim u Beogradu, ali imam kucu u Va i tamo dosta drustva,pa cesto odem. I bas zimus nam dodje da posle nocnog provoda, oko 4-5 ujutru,idemo na Divcibare, stignemo taman pred zoru, doruckujemo tamo, zezamo se posle ceo dan...tra la la. Tako smo jednom krenuli nas petoro, tri druga, drugarica i ja, medjutim, na nekih pola puta, drugarica, nicim izazvana, pocne da moli da se vratimo, ma da histerise. I krenemo mi nazad, moj drug je prilicno divljacki vozio (nizbrdo, los put, klizavo, krivine, a on divlja), ja mu stavila nogu na rame, ma ludacko jedno ponasanje. I u jednom trenutku ulazimo u "lakat" krivinu, on mota, cini mi se beskonacno, nista ne osecam u tom trenutku, mislim na neke druge stvari, na roditelje, brata, totalno cudan osecaj, kao neki flash-evi. Uspeo je da se zaustavi na samom izlasku iz krivine, mada smo malo sleteli s puta. izlazimo iz kola, metar dalje je suma i provalija, tek tu me hvata strah, i uopste bilo kakav osecaj. Nista, vratimo se zdravo u Va.
Nakon nekog vremena, pada nam ista ideja na pamet, i oko 6 ujutru krecemo na Divcibare, ovaj put nas troje, ista postava od ranije, (drug koji je vozio, drugarica i ja). Padala je neka susnezica, led na putu, on opet divlja, i u jednom trenutku auto dobije skije, ja imam iste one flash-eve, ali ne osecam nikakav strah. Samo pogledam u desno, i vidim da je ispod nas provalija. Auto je nekontrolisano "leteo" nekih dvadesetak metara, sve do pocetka bankine, u koju smo se i zakucali. Inace, ta bankina je dugacka nekih desetak metara, pre i posle nje je bukvalno ambis. "Neko" je ovaj put resio da se zaustavimo bas tu.
E sad ide neobjasnjiv deo price.
Pad nedelja kasnije, oko 4 ujutru, sedim u kaficu sa nekim drustvom, fajront je, napolju pada kisa, duva neki vetar, ali se meni ne ide kuci. Tu je i drug ( cuveni vozac za Divcibare ). I zamislite, opet dolazimo na ideju da krenemo nas dvoje. Ja pogledam u telefon i vidim da me je majka zvala pre nekih pola sata, sa fiksnog i sa mobilnog ( sto inace nikad ne radi ). Nista, iskuliram to, i nas dvoje krecemo. Stignemo do izlaska iz Va, on me pita koliko je sati, ja pogledam u telefon, kad na displeju stoji poruka od moje majke. Otvorim je - prazna. Zovem je, ona se ne javlja. Istripujem se da se nije nesto dogodilo, i vratim se kuci. Nista, sve normalno, majka i brat spavaju. Ja se tu iznerviram, mislim sta cu joj sve reci ujutru, sta me smara i salje prazne poruke... Ujutru me ona budi, skuvala nam kafu, postavila mi dorucak, sve najnormalnije, osim sto se ja spremam na svadju. Ona, naravno primeti da nesto ne stima, pa me pita sta mi je, kako je bilo u gradu, sto sam ljuta, jel se nesto desilo. I ja tu kao,"desilo se da si ti kreten od zene, sto me smaras, sta ti znaci da cimas i saljes prazne poruke..." Ona me gleda belo, o cemu pricam, kakve poruke, spavala je celu noc, nije me zvala (???) Ja uzmem njen telefon, nema poslatih poruka, nema poziva upucenih meni, uzmem fiksni, pritisnem redial, izadje tatin broj koji sam ja zvala vece pre... (??) Neobjasnjivo. Kao da me je "nesto" zvalo da se vratim, da ne idem gde sam posla.
sta znam,ja ne verujem u te stvari,jednostavno mislim da je to ostatak onog sestog cula koji je kod ljudi zakrzljao...mozda ova prica i nije za ovu temu ali nema veze,eto cisto da cujete...
)
