Vaša najstrašnija iskustva???

[Mateja92]

Devojka se vozila kasno nocu sa roditeljima koji su bili na prednjim sedistima. Dok su putovali primetili su devojku, plavusu, u dugom crnom kaputu. Isla je pored puta, ali kao da je tesko hodala. Stali su da je pitaju da li joj je potrebna pomoc. Majka devojke, koja je sedela na suvozacevom sedistu, otvorila je vrata i krenula da nesto upita devojku. Osetila je udarac kopita u grudi, a devojka se okrenula ka njoj. Zena je kasnije ispricala da je njeno lice bilo izmedju ljudskog i kozijeg. Zena se, uplasena, proderala na muza da vozi dalje i on je odmah dodao gas, tako da nikada nisu saznali sta je to bilo.
SAD ZNAMO DA SU SVI DEMONI SA KOZIJIM NOGAMA ISTO OBUCENI

 

[Mateja92]

Ovo nije zapisana legenda, nije mit...ovo je jedna priča koja je na mene ostavila snažan dojam u djetinjstvu. Kad sam bila mala baka mi je običavala po cijele dane pričati priče. Neke od njih izmišljala bi "u hodu", neke već ispričane bi mi prepričavala ali obavezno uz bitne izmjene tako da nikada nije ispričala istu priču dva puta, iako bih ju tvrdoglavo nagovarala da mi priča baš onu koju je pričala jučer.
Možda su baš te njene priče o seoskim legendama, selu i običajima u meni kasnije probudile ljubav prema istom, jer vjerujem da nije tako česta pojava da nekome zasuze oči pri pogledu na smotru folklora. A meni se to događa
Kao mala bila sam fascinirana dvorima na oblaku, patuljcima koji žive u panjevima, ženama s kozjim nogama, Malikom Tintilinićem koji iskače iz vatre i svim ostalim bićima koje bi uplitala u raznorazne radnje. Nešto kasnije, kad bake više nije bilo okrenula sam se čitanju. Čitanju grčke mitologije. Točnije legendarnih Schwabovih "Najljepših priča klasične starine". Moj interes za mitove i legende tako je počeo. U najranijem djetinjstvu. I nikada se nije ugasio. Ponekad bi zaspao, malo se odmorio, ali uvijek je zapravo bio tu.

Priča koju ću danas ispričati jedna je od onih koje sam čula od svoje bake Fanike u najranijem djetinjstvu. Ne sjećam se, naravno, točno svega kako je to ona pričala i ja ću sigurno to puno lošije prenijeti, ali nema veze. Zapisat ću kako se sjećam...

Mojoj baki pričala je njena baka o jednom događaju koji je, tvrdila je ona, živa istina.
Jedan dan ljudi su na njivi skupljali sijeno. Bilo je vruće i puno je ljudi radilo. Odjednom su među ljudima primijetili visoku ženu duge kose. Nije najčudnije bilo to što nikome nije bila poznata i što nitko nije znao otkuda se stvorila, nego je najčudnije i najstrašnije bilo to što je imala kozje noge! Ljudi su se, naravno, prestrašili i pobjegli kamo je tko stigao dok čudnovata žena nije netragom nestala...

Dugo dugo me je bilo strah ove priče. Jeza koju pričinja pomisao da bi se štogod takvo kao što su kozje noge na čovjeku moglo zapravo vidjeti šalje ledene žmarce niz kičmu. Tek prije nekoliko godina, kad sam se upoznala sa obilježjima slavenskih vila shvatila sam da ta žena nije bila ništa drugo nego vila. Slavenske vile, naime, vjeruje se, imaju kozje noge.
Kasnije me zainteresirao još jedan aspekt ove priče... Strah. Priča je ispričana u ozračju straha. Ljudi se iz nekog razloga te žene boje, iako nije rečeno je li zla ili nije. Ona ništa ne čini, ona se samo pojavi i nestane. Ali oni se boje. Ti ljudi su pobožni i nešto takvo mogu shvatiti samo kao zlo. U ovakvim i sličnim pričama uvijek se vraćam na ideju da dok god ljudi u nešto vjeruju, dok to hrane, to postoji. Kao u zadnjoj sceni u jednoj verziji filma o kralju Arthuru kad Morgan le Fey moli gomilu da joj ne okreću leđa. No nitko se ne osvrće, mislim da ulaze u crkvu, i ona nestaje...
Je li bila stvarna? Ja tvrdim da jeste. Bila je stvarna ali neshvaćena. Bila je demonizirana i otjerana strahom. Ona i sva bića "s one strane". Protjerana su i zaboravljena i upravo u tom zaboravu krije se njihovo uništenje.
No dok god postoje kazivači, ljudi koji su ih vidjeli i koji o tome mogu svjedočiti, pa čak i ljudi koji vjeruju u njihovo postojanje, doslovno ili neko malo apstraktnije, oni će ipak postojati negdje skriveni od očiju materijalnog čovjeka.
Ovo je copy-paste

 

[mon amour]

nenenne....smesno mi ono tvoje "ijao" :*

Hahaha, pa postidela sam se to je bio kompliment

@tema

Nije moje iskustvo, cula sam od drugara. Vracao se pred jutro iz grada sam a te veceri je inace popio malo, i isao
tako ulicom ka kuci, a vec je pocelo da svice i kaze stvori se pored njega neki lik
i pocne da prica sa njim, ovaj se kao prvo zacudio, otkud sad neko se tek tako pojavio u to doba. I nista, kaze on - idem ti ja tako i raspricao se fino kad odjednom blizu kuce vidim drugara izlazi iz dvorista i krece na posao i on kaze meni ej komsija pa otkad si poceo da pricas sam sa sobom? Kaze ovaj moj drugar, ma kako sam sa sobom, valjda vidis ovog ovde pored men... i okrene se i nema nikog
Hahaha posle toga sam mu preporucila da je bolje da ne mesa pica kad ide u grad

 

[Mateja92]

Muž i žena su bili presretni kada im se rodila prekrasna djevojčica. Djevojčica je narasla i slavila svoj 4. rođendan. Uz poticaje prisutnih nagnula se nad tortu da ugasi svjećice kada joj je plamen zahvatio plave kovrče kose. Djevojčica je počela vrištati od boli i plave oči su joj se ispunile suzama. Prije nego su prisutni odreagirali plamen joj je ostavio velike opekline po licu. Otac je pozvao hitnu dok je djevojčica ridala na majčinim rukama. Hitna je stigla i krupni doktor je unio djevjčicu u vozilo. Roditelji su željeli s kćeri otići u bolnicu ali je liječnik rekao da bi bilo bolje da ostanu kod kuće i da će im telefonom javiti kako je prošla operacija. Nakon gotovo 5 sati čekanja iz tišine se začuo telefon. Majka je pohitala i podigla slušalicu kada je čula najgoru stvar u svojem životu: "Vaša kćer je preminula". Na pogrebu djevojčice je vladala velika žalost. Kada su ožalošćeni roditelji stigli doma zazvonio je telefon. Majka je podigla slušalicu i sa druge strane je začula glas svoje kćeri: "Mama, moja svjećica se još nije ugasila". Majka je mislila da joj se pričinilo iako joj je iste noći u san došla njezina kćer i ponovila iste riječi: "Mama, moja svjećica se još nije ugasila". Majka je svaku noć sanjala isti san te je zatražila pomoć liječnika. Kada se vratila kući s naizgled uspješne terapije otišla je u sobu svoje kćeri, otvorila vrata i ostala je bez daha. Hladni žmarci su joj prolazili leđima dok joj je pogled bio usmjeren na lutkicu koja je stajala na krevetu njezine kćeri. Bio je to najdraži medvjedić njezine kćeri. Pitate se što je u tome neobično? E pa neobično je upravo to što je njezina kćer bila pokopana s tim medvjedićem koji je sada stajao na njezinom krevetu. Žena je zgrabila medvjedića ptrčala na groblje te zahtjevala da otvore lijes njezine kćeri. Kada su otvorili lijes imali su što vidjeti. Unakaženo lice djevojčice, potpuno izgreban lijes i utvrđeno je da su svi prsti djevojčice pojedeni

 

[Juri_Kawaii]

Pocetkom 19veka,postojala je jedna skola koju su seljani zvali UKLETA,zbog jednog incidenta koji se desio u petak 13-og bas u toj skoli tacno u pononoc.
Bila je zurka povodom zavrsetka skolske godine,a kada se zurka zavrsila i kada su svi trebali da se vrate svojim kucama,skolska vrata su se odjednom zakljucala i svetla su se pogasila.Posle par minuta najpametniji ucenik smislio je nacin kako da ponovo upale svetla.Kada su se svetla vratila primetili su da vecina ucenika nedostaje.Kda su otkljucali vrata culi su vrisak dece.Najpametniji decak je sa par ucitelja otisao je u podrum da izvidi situaciju.Nakon nekog vremena videli su baterisku lampu koja je sijala na podu.Ucitelj je uzeo lampu u ruke i usmerio ju je ka najtamnijem uglu i videli su poubijanu decu.Kada su se vratili videli su da nema ostale dece a onda su i sami ubijeni od strane krvolocnih duhova ciji je mir bio poremecen.Zbog toga je petak 13-i baksuzni dan.

Kada god prodjete pored te skole na kraju skolske godie i pitate ima li koga cuce te glasnu muziku i smeh dece koja su tu ubijena.

BUUUUUUAAAAAAAA! HAHAHAHAHA

 

[Mateja92]

Isla 4 decaka kroz sumu pao je mrak culi su se samo zvukovi vukova.Jedan od njih se zvao Toma i hteo je da ih uplasi.Rekao je da mora nesto da vidi da ga drugovi sacekaju tu.Otisao je u jednu pecinu i krenuo da zavija kao vuk Auuuuuuuuuuuuuuu.Njegovi drugovi su premrli od straha i krenuli su tomu da traze pa da sto pre odu.Kad su dosli do pecine toza je naglo iskocio i uplasio ih.Svi su se smejali i odjdnom su culi kako u pecinio neko govori hej malii dadji ovamo pomozi mi umirem.Udario je jak grom i krenula je da pada kisa.Oni su usli u pecinu dok su isli i pratili taj zvuk videli su odjednom da nema tome.Rekli su ajde bre sta opet se on sali.I culi su kako se Toma dere.Oni su se uplasili i rekli su mu da ih vise ne plasi idu oni sada.Odjednom je neko zatvorio vrata od pecine i bacio im baklju i upaljac.Oni svi su se drali i niko nije smeo da upali baklju jel su se plasili sta ce da vide.Jedan od njih se zvao Igor i on je upalio baklju.Videli su sve krv po pecini ljudske noge ruke glave glave od medveda krv je bila sve oko njih.krenuli su da vriste i jednog je uhvatio neki covek koji je bio sav u ranama svuda je bio isecen.Igor je uzeo baklju i nabio mu je u lice.Kad je izasao pun mesec pretvorio se u vampira.Krenuli su da mu rastu zubi i ohvatio je igora i ugrizao ga.krenuli su da beze kroz pecinu.Vampir se iznenada pojavio ispred njih igor je polako kreniuo da se pretvara u vampira brzo je uzeo veliki kamen i smrvio sebi glavu jer je znao da ce i on da postane vampir.Ostali su jos samo Potko i Leo krenuli su da beze kroz pecinu ulazili su sve dublje i dublje u pecinu ali nisu bili ni svesni toga jer su samo hteli da se izvuku odatlke.

 

[Brat Za Brata]

ene mene

ovaj volim

 

[Brat Za Brata]

meni je ispricao deda da ako gledas pet min. u nebo pojavi ti se u glavi sveto pismo i pocinjes nesvesno da govoris necu necu necu ?

 

[Brat Za Brata]

svi kazu kako kada ti andjeov kip trepne ocima da te vodi na neka cudna mesta jednu devojcicu je vodio u nekoj sumi i ona se probudila u bolnici i videla kako joj doktor daje inekciju a glas koji je cula u sumi je rekao sad si se izvukla ali vise neces

 

[Brat Za Brata]

jedan decak isao sa dedom na posao padala je kisa tu je prolazila zena sa bebom u letnjoj odeci koja je drhtala od hladnoce deda joj je dao kaput a onamu je dala adresu njene majke gde ce on sutra doci tu da uzme kaput on je dosao do njene majke i rekao joj za kaput a ona je rekla da je tu zivela njena cerka koja je pre 5 godina poginula zena ga je odvela do njenog groba i na spomeniku ga je cekao kaput

 

[Brat Za Brata]

isle 2 devojcice u soping i jedna vidi starke sa crvenim sarama kao krv usla je u radnju da ih proba i videla je coveka koji se neprestano smeje i prodavacicu spicastih zuba brzo je dala novac prodavacici i izasla iz radnje kuci kada ih je probala na njenim rukama je ostao trag krvi i ubacila ih je u ormar gde i dan danas stoje

 

[Brat Za Brata]

bile dve devojjcice i setale se po sumi tu su videle neku staru kucu iy koje je virila yelena svetlost njih 2 je to yanimalo pa su usle u tu kucu na podu su videle neku lampu uyele i upalile je ispod njihovih stopala su bile kosti i lobanje a iza njih covek u crnom odelu koi je poceo da i juri one su videle neki proyor i bryo izasle i jedna od te 2 devojcice se probudila i rekla sve je ovo bio los san ali sta traze ove kosti lobanje i ova lampa u mom krevetu

 

[goxy]

Ja sam prizivao duhove i demone kao klinjaPrvo duhove isto negde na planini za vreme neke ''žurke'' dok su svi ostali ''ludovali'' a posle ''demone'' u nekom starom šahtu s kartama za tarot i svećama...Bio sam baš klinac,osnovna al sam imao dobar smisao za organizaciju...Jedan gušter je platio glavom za obred...I posle smo ostavili karte u šahtu i kao ako se vratimo sledeći put i karti ne bude znači da smo IH prizvali...I stvarno ih nije bilo posle nekoliko dana...Bila je neka teška atmosfera u vazduhu drugi put kao kad vazduh postaje ''gušći'',to je jedno od znamenja...Al verovatno smo u3povali

 

[Mateja92]

Evo ajde ova .
Moj ortak jedan sto je ziveo pre u selu,pricao mi kad je bio manji sta je sve radio .
I bas jedne noci prizivao duhove sa drugarima(bilo njih 4),ali je izvan neke napustene kuce bilo jos njih 5.
I tako oni sve spremili onu tablu sa slovima,svece,case...I pocnu sa obrednom,prvo se moj drug salio da pomera onaj "disk"
Ali posle minut on ostavi disk,ali se disk pomera.Sve pise "Pomoziteeee",ovi se bas uplasili i svi se razbezali .
Kad su svi stigli svojim kucama...ehhh ovo im se desilo.
Mom drugu je pala casa puna vode na nogu,pa nestalo struje na minut,pa nestalo vode.
Onom drugom decaku stalno padao jastuk i cebe.
Trecem se nisu mogla zatvoriti vrata i nije mogao da ugasi TV.
I nakraju cetvrti je zamalo nastradao,odjednom ga je nesta gurnulo sa stepenica.
Sutradan su svi otisli u tu kucu i stavili neko cvece.Posle je sve bilo normalno

 

[Mateja92]

Ili kad mi je komsa pricao sta mu se desilo pre recimo 15 godina .
Bio mrak on isao ulicom i kretao se ka svojim dvoristem.
Nije bio pijan ili tako nesta naravno .
I on primeti da ga neki covek u crnom "plastu" prati.
Prati ga taj covek vec neko vreme,i kada je dosao na osvetljen deo neke ulicice vidi on da taj covek ima bledo lice puno dlaka i usi od koze.
Kasnije on usao u dvoriste,kad odjednom izleti kuce i krene da juri tog coveka.
Kuce ugrize tog "coveka",a tad moj komsija vidi da taj covek ima kozije noge

 

[goxy]

Što se tiče plašenja ljudi nema ništa strašnije od mene od onog kad u hororu neko(muško ili žensko)govori onim raspuklim veštičjim glasom...Ili vuče nož po nekom metalu...A pritom je žrtva zatvorena u nekom malom prostoru...

 

[Mateja92]

Ajde i ova xD !
Ovo se meni desilo .
Bilo vece oko ponoci i ja nisam mogao da spavam.
Ustanem iz kreveta obucem se i odem u dvoriste do kuceta.
Pomazim kuce i odjednom cujem neke grozne zvuke koji vode do hangara sa slamom .
Ja odem do hangara i vidim nema nikoga,a kuce pocelo da laje i nemoze da se smiri.
Okrenem se i vidim na krovu crnu macku koja bukvalno vristi,pocnem da je teram a ona nista.
Odjednom nesta,i pojavi se iza mene i kuceta,pocne ona da se grebe sa kucetom.
Ja pokusavam da je odaljim a ona nista,posle par minuta tuce dodje moj macak Micha i pocne da se grebe sa drugom mackom.
I zavrsi se tuca xD,vratim se ja kevet,ali ja ponovo sa prozora vidim tu crnu macku sa druge strane ulice tacno ko da gleda u mene

 

[Mateja92]

Što se tiče plašenja ljudi nema ništa strašnije od mene od onog kad u hororu neko(muško ili žensko)govori onim raspuklim veštičjim glasom...Ili vuče nož po nekom metalu...A pritom je žrtva zatvorena u nekom malom prostoru...

Da ,ja sam sa 6 godina sasvim slucajno gledao horor Hallowen ,i sve do 10 godine sam imao strah od Majkla Majersa ,ali skoro sam odgledao svih 10 delova i bukvalno se smejem

 

[mon amour]

Ja sam imala traume u detinjstvu od kad sam kao mala pogledala Kingov ''It" , cesto sam pre spavanja gledala pod krevet
da Pennywise slucajno nije vrebao odnekud

 

[Brat Za Brata]

Desilo se to početkom JANUARA,bilo je jako hladno.U svojoj bašči sam imala jednu macu po imenu Miki.Pala je noć,puhao je vjetar al ne tako jak ali je bio hladan.Odlučila sam otići da vidim jel mi Miki dobro i dal mu je toplo.Silazeći do bašče neki strah me obuzimao a bio je veliki mrak,a do svjetla ne mogu doć prije moje drvene prostorije u kojoj se nalazi Miki.Kada sam dosla Mikija nisam ni čula a ni vidjela,zvala sam ga al ni traga od njega.Jako sam se prepala jer je bio užasan mrak,rukom nisam mogla napipati prekidač a bilo mi je grozno da stojim na betonu,mrkli mrak, sa onim osječajem da će me zemlja proguatati.Moja ljubav prema Mikiju je bila zaista odgromna nisam se mogla vratiti u kuću jer sam htjela da vidim mikija i da ga pričekam,mozda ce se i pojaviti.Čekala sam jako dugo 5 minuta mi se cinilo kao godina.Odjednom počeo je da puše nenormalan vjetar,čula sam i Mikija kako žalosno mjauče.Moj Miki je bio tako lijep i uvjek srećan.Imao je smeđu-crnu boju dlake a oči su mu bile smeđe.Njegovoj sreći nikad nije bilo kraja a sta se tada dogodilo i dan danas ne znam.Dugo je mjaukao sa bolom nekim,sagnula sam se da vidim je li ispod jednog ogromnog stola,kada sam se sagnula vidila sam krupno PLAVO OKO I to oko je bilo jako čudno na trenutak i zastrašujuće.A onda sam počela plakati i vrištati na sav glas.Izletila sam van iz bašče tako brzo da sam pala dok sam trčala.Ujutro kada sam se ustala skupila sam dovoljno hrabrosti i stisnula zube da bi otisla do bašče da vidim kako mi je Miki.Kada sam došla Miki je spavao a pored njega je bio privjesak u obliku PLAVOG OKA koji je navodno ukazivao sreću.Odmah sam ga bacila u rijeku blizu moje bašče.I od te noći pa sve do ovog današnjeg dana se pitaml dal je to bila ukazana samo sreća ili strava koj sam ja doživila te hladne zimske noći u toj prokletoj bašči.

 

[Juri_Kawaii]

Ja sam prizivao duhove i demone kao klinjaPrvo duhove isto negde na planini za vreme neke ''žurke'' dok su svi ostali ''ludovali'' a posle ''demone'' u nekom starom šahtu s kartama za tarot i svećama...Bio sam baš klinac,osnovna al sam imao dobar smisao za organizaciju...Jedan gušter je platio glavom za obred...I posle smo ostavili karte u šahtu i kao ako se vratimo sledeći put i karti ne bude znači da smo IH prizvali...I stvarno ih nije bilo posle nekoliko dana...Bila je neka teška atmosfera u vazduhu drugi put kao kad vazduh postaje ''gušći'',to je jedno od znamenja...Al verovatno smo u3povali

da nije vazduh bio gusci jer ste se nalazili u sahti? xD

 

[Juri_Kawaii]

Desilo se to početkom JANUARA,bilo je jako hladno.U svojoj bašči sam imala jednu macu po imenu Miki.Pala je noć,puhao je vjetar al ne tako jak ali je bio hladan.Odlučila sam otići da vidim jel mi Miki dobro i dal mu je toplo.Silazeći do bašče neki strah me obuzimao a bio je veliki mrak,a do svjetla ne mogu doć prije moje drvene prostorije u kojoj se nalazi Miki.Kada sam dosla Mikija nisam ni čula a ni vidjela,zvala sam ga al ni traga od njega.Jako sam se prepala jer je bio užasan mrak,rukom nisam mogla napipati prekidač a bilo mi je grozno da stojim na betonu,mrkli mrak, sa onim osječajem da će me zemlja proguatati.Moja ljubav prema Mikiju je bila zaista odgromna nisam se mogla vratiti u kuću jer sam htjela da vidim mikija i da ga pričekam,mozda ce se i pojaviti.Čekala sam jako dugo 5 minuta mi se cinilo kao godina.Odjednom počeo je da puše nenormalan vjetar,čula sam i Mikija kako žalosno mjauče.Moj Miki je bio tako lijep i uvjek srećan.Imao je smeđu-crnu boju dlake a oči su mu bile smeđe.Njegovoj sreći nikad nije bilo kraja a sta se tada dogodilo i dan danas ne znam.Dugo je mjaukao sa bolom nekim,sagnula sam se da vidim je li ispod jednog ogromnog stola,kada sam se sagnula vidila sam krupno PLAVO OKO I to oko je bilo jako čudno na trenutak i zastrašujuće.A onda sam počela plakati i vrištati na sav glas.Izletila sam van iz bašče tako brzo da sam pala dok sam trčala.Ujutro kada sam se ustala skupila sam dovoljno hrabrosti i stisnula zube da bi otisla do bašče da vidim kako mi je Miki.Kada sam došla Miki je spavao a pored njega je bio privjesak u obliku PLAVOG OKA koji je navodno ukazivao sreću.Odmah sam ga bacila u rijeku blizu moje bašče.I od te noći pa sve do ovog današnjeg dana se pitaml dal je to bila ukazana samo sreća ili strava koj sam ja doživila te hladne zimske noći u toj prokletoj bašči.

Da, takvo oko je za srecu...Imam ja takvu amajliju u vidu narukvice

 

[goxy]

Доживео сам страшно искуство кад сам синоћ гледао слике жртава Џек Д Рипера...Оно стварно отвара врата пакла...Горе од свих хорора заједно...Посебно случај ''Мери Кели''...И ту се нико не би могао ''смејати''.

 

[H1N1]

Моје најстрашније искуство је било када сам се оклизнуо у купатилу

 

[Brat Za Brata]

Моје најстрашније искуство је било када сам се оклизнуо у купатилу

hahahahhaah smesno skroz....ja sam se na silu nasmejao..hahaha
nego rekao mi je kum da dok je on bio u sevojnu ...to je jedno naselje blizu mog grada uzica .......cuo je jedno pet puta da neko kuca na vrata i da drma bravu...a kad je otvorio sve je prestalo???...napominjem da je bio jul i da je vreme bilo suuuuper