VAŠ ŽIVOTNI PROBLEM BROJ 1

[gost 36952]

Ne mogu manje. Ako ne odspavam 6-8 sati, bolje da ne ustajem.
Jedino mi preostaje redukcija obaveza i što bolja organizacija dana. UH.........

U mom omiljenom prirucniku za kvalitetan svakodnevni zivot ("Pojedi tu zabu") pise:

"Najgori nacin da provedete vreme je da odlicno radite nesto sto uopste ne morate da uradite"

Samo odredis prioritete, shvatis da uprkos najsavrsenijoj mogucoj organizaciji i efikasnosti nikada necemo uspeti da uradimo sve sto bismo zeleli ili mislimo da treba da uradimo, eliminises najmanje vazne obaveze i to je to. Drugog nacina nema

(ovaj prirucnik toplo preporucujem )

 

[Ines1864]

Moj najveći problem- crvenenje. Opet me je danas iznerviralo. :x Kao u pubertetu.

 

[chika_doktor]

pocni sa drogom imaces zeljenu boju

 

[super sayonac stefo]

pajper me ne voli

 

[Charlotte]

Moj trenutno najveci problem je posao, koji je smaracki, ne ucim nista novo radeci ga, dugorocno ne vidim poboljsanje i porast plate i skroz me zamara.

Dugorocni problem mi je mozda moja osetljivost, ljudi me lako povrede, i svakome pridajem veci znacaj nego sto treba. Ponekad zbog nebitnih ljudi zanemarim ljude kojima treba da pruzim vise paznje.:-( To POD HITNO moram da menjam!!

 

[chika_doktor]

Moj trenutno najveci problem je posao, koji je smaracki, ne ucim nista novo radeci ga, dugorocno ne vidim poboljsanje i porast plate i skroz me zamara.

Dugorocni problem mi je mozda moja osetljivost, ljudi me lako povrede, i svakome pridajem veci znacaj nego sto treba. Ponekad zbog nebitnih ljudi zanemarim ljude kojima treba da pruzim vise paznje.:-( To POD HITNO moram da menjam!!

jao i ti si mi nesto hipersenzibilna..pod hitno malo drogice!!prvo laksa a onda teza!

 

[shaddow]

U mom omiljenom prirucniku za kvalitetan svakodnevni zivot ("Pojedi tu zabu") pise:

"Najgori nacin da provedete vreme je da odlicno radite nesto sto uopste ne morate da uradite"

Samo odredis prioritete, shvatis da uprkos najsavrsenijoj mogucoj organizaciji i efikasnosti nikada necemo uspeti da uradimo sve sto bismo zeleli ili mislimo da treba da uradimo, eliminises najmanje vazne obaveze i to je to. Drugog nacina nema

(ovaj prirucnik toplo preporucujem )

Lepo rečeno.

 

[shaddow]

Moj najveći problem- crvenenje. Opet me je danas iznerviralo. :x Kao u pubertetu.

Jel ti misliš da to drugi toliko primećuju? Meni se čini da ti pridaješ dosta pažnje tom problemu. Kada čovek malo pocrveni to može da bude i simpatično. Kakve veze ima. Možda da probaš da kažeš: "Baš me briga za to"?

 

[shaddow]

Ili kada bismo tacno znali kada cemo umreti!!!...

Bolje da ne znamo.

 

[shaddow]

Znam, moze se sve re;ativizovati, i kad uporedis sa smrcu i prolaznoscu zivota nista nije tako strasno. Ali ne moze se sve porediti sa tako ekstremnim situacijama a onda nas nika di nista ne bi tangiralo. Eto ja umem tako da padnem u vatru zbog neke gluposti i da se iznerviram a posle me prodje i vidim da nije vredelo. Ali valjda mi je takav temperament?

Ma i ja se često iznerviram zbog gluposti. Živi smo ljudi. Šta da se radi.

 

[Ines1864]

Jel ti misliš da to drugi toliko primećuju? Meni se čini da ti pridaješ dosta pažnje tom problemu. Kada čovek malo pocrveni to može da bude i simpatično. Kakve veze ima. Možda da probaš da kažeš: "Baš me briga za to"?

Ma nije to malo. Što kaže moja sestra: ''Ja tako ne pocrvenim ni posle krosa''. Micim...
I to u jako glupim i nepotrebnim situacijama...A u onim kojim treba ne. No komplikovano za rešavati preko neta. Nema veze, biće bolje :wink:

Sinoć sam držala samoj sebi predavanje i danas sam imala dve takve situacije u kojima bih inače planula kao bulka, ali nisam! Zato što sam besna na sebe i neću više da tolerišem to.

(Evo zamisli, da li bi ti bilo bezveze....ideš ulicom i sretneš staru drugaricu sa novim momkom, i zastajete, ona te upoznaje s njim, a ti crveniš onako kao rak, na njegove oči. Onda se pitaš šta li on misli zašto ti crveniš, možda će pomisliti da ti se sviđa njegova devojka tj. tvoja drugarica jer ne postoji drugi razlog zbog kog si trebao da pocrveniš...i onda crveniš još jače....a ti si samo zato pocrveneo zato što srećeš nekog koga nisi video duže vreme, i pomislio si :Šta ako me sad uhvati ono moje ludilo i pocrvenim ni zbog čega?...i tako začarani krug...)

Moguće da ništa nisi shvatio, ali ni meni nije baš sasvim jasno, da jeste, davno bih rešila problem. Možda je moj najveći problem što previše razmišljam i tripujem da znam ko šta misli.

A da ne pričamo o crvenenju kada me neko hvali ili kad treba samu sebe da pohvalim (situacija:
osoba x:Jesi li položila finansijsko?
ja: Jesam (tu me već sramota, jer imam osećaj da se hvalim)
osoba x: Bravo, svaka čast...Desetka? Wau...
ja: (Gotova. Izgorela. Sva krv mi u glavi. Da umrem od neprijatnosti).

 

[masky]

Ja sam stalno tuzna.
Valjda zato sto sam se rodila placuci.

 

[phenomenon]

Ma i ja se često iznerviram zbog gluposti. Živi smo ljudi. Šta da se radi.

Mozda za pocetak da ucimo oko cega se s t v a r n o ne treba nervirati... Samo ne znam ko da me nauci...

 

[shaddow]

@Ines

Verujem da te taj problem zaista ozbiljno muči. Čini mi se ipak da ti sama tim strahom da ne pocrveniš doprinosiš upravo tome da ti se to desi. Možda..... možda kada bi rekla "baš me briga za to" i kad više ne bi obraćala pažnju..... možda bi tada manje i crvenela. Šta misliš?

 

[shaddow]

Mozda za pocetak da ucimo oko cega se s t v a r n o ne treba nervirati... Samo ne znam ko da me nauci...

E, do toga mora čovek sam da dođe.

 

[Ines1864]

@Ines

Verujem da te taj problem zaista ozbiljno muči. Čini mi se ipak da ti sama tim strahom da ne pocrveniš doprinosiš upravo tome da ti se to desi. Možda..... možda kada bi rekla "baš me briga za to" i kad više ne bi obraćala pažnju..... možda bi tada manje i crvenela. Šta misliš?

Naravno. Inače, situacija se popravlja drastično u zadnjih par dana (nisam ni jednom pocrvenela od onda kad sam ovde to napisala) i to mi stvarno daje veru da mogu da rešim problem. Kao što rekoh, došlo doba da stvarno više neću to da tolerišem i da pravim od svog komarac problema- slona.
U svakom slučaju hvala na pomoći. Valjda mi je bilo potrebno samo da se istresem.

 

[phenomenon]

E, do toga mora čovek sam da dođe.

Jel, a kako? Ovo mi zvuci kao kad deci kazes kad porastes kasce ti se samo :?

 

[trejsi]

Ma mozes da naucis oko cega se ne treba nervirati, ali kako to sprovesti u delo?
Sa distance gledano jasno nam je da je oko nekih stvari bespotrebno nervirati se ali u konkretnoj situaciji se ipak iznerviramo.

 

[phenomenon]

Pa dobro mislimo na isto i sta sad?

 

[trejsi]

Sta cemo sad? Ne znam, valjda da pokusamo sa samokontrolom. Neki samotrening. Da govorimo sebi da nesto nije vredno gubljenja zivaca. Da brojimo do 10, pa da reagujemo. Al opet ako smirimo reakciju na znaci da se nismo iznervirali.
Na duze staze meni pomaze kad se osvrnem oko sebe i vidim kakve sve velike probleme ljudi imaju. Onda moji problemi postanu problemcici.

 

[Ines1864]

Imam ja jedan dobar način, pa ko hoće nek isproba. Meni uglavnom deluje.
Uzmeš jedan papir i na njemu iscrtaš tri kolone. U prvoj napišeš konkretan problem, u drugoj ocenu od 1 do 10 koliko taj problem zavisi od tebe, a u trećoj šta ti možeš da uradiš povodom toga (više različitih mogućih rešenja problema), da izabereš rešenje koje po tebi izgleda najbolje i da ga se držiš.

Dakle svrha je u tome da tačno izdvojiš svoj problem, da skontaš koliko on zavisi od tebe lično (npr. Brat mi je užasno popustio u školi. Koliko to zavisi od tebe? Pa možda 2 eventualno. Ili, pala sam ispit. Koliko to zavisi od tebe? Može biti da je 10, a ako je profesor ustao na levu nogu, može i 3)...I na kraju, da dobro razmisliš o svom problemu i da nađeš za njega neka prihvatljiva rešenja koja ćeš potom krenuti da primenjuješ. Nakon ovoga, zbog problema se više ne nerviraš, nego radiš na realizaciji njegovog rešenja. I svaki put kad ti padne na pamet da se zbog njega nerviraš, uzmeš lepo taj papir i podsetiš se šta zapravo treba da radiš.

Mislim, možda deluje glupo, ali probajte (mene kičma više ne boli ). Ja kad sam stavila prvi put probleme na papir, u onoj drugoj koloni mi je bilo više problema ocenjenih sa 1. Onda skontah da se zbog toga uzalud nerviram.
S druge strane, bilo je i onih problema koje sam ocenila sa 10, ali do tada sam se samo nervirala, a nisam ništa radila na tome da ih rešim.

Uostalom, probajte, pa ako zaista shvatite suštinu problema, ja sam sigurna da ćete se manje nervirati i da vam ovaj način može mnogo pomoći.

 

[medved_bg]

Niš...
Koliko se ja tu nešto razumem, gotovo da 90% razloga za nerviranje možeš da svrstaš u tu kategoriju - ne treba da se nerviraš. Prvenstveno problemi na poslu-sve je to prolazno. Ili bilo šta drugo u životu - uz parolu: Je li smak sveta? Nije. Što da se nerviram onda?

Ali onda upadaš u drugu priču koja se meni baš i ne dopada.
Mislim da kvalitetan čovek mora da bude sekirantan, jer je to normalna pojava kada ulažeš sebe u nešto u značajnoj meri. Kada to "nešto" ne štima, nerviraš se, jer ti je bitno. I pokušavaš da promeniš situaciju.

 

[shaddow]

Jel, a kako? Ovo mi zvuci kao kad deci kazes kad porastes kasce ti se samo :?

Može njih 10 da ti priča zbog čega ne treba da se nerviraš, ali dok ti sama ne dođeš do toga, dok sama ne shvatiš šta nije vredno tvojih živaca, i dalje ćeš se nervirati.
Čovek vremenom sazreva i sagledava stvari iz različitih uglova. Za neke stvari je ipak potrebno vreme. Pozdrav!

 

[shaddow]

...Inače, situacija se popravlja drastično u zadnjih par dana (nisam ni jednom pocrvenela od onda kad sam ovde to napisala) i to mi stvarno daje veru da mogu da rešim problem.....

E, drago mi je da to čujem. Siguran sam da ćeš uspeti.

PS: Sorry za prepravke.

 

[trejsi]

E ja sam bas iz ove druge price. Suvise ulazem sebe u mnoge stvari. Uzgred simpatican izraz sekirantan.
Izgleda da je najbitnije napraviti granice, ovo je bitno ovo nije.
Ima logike ono sto Ines kaze. Izdvojiti probleme i vise energije utrositi na resavanje nego na nerviranje.