E,jos samo jedno pitanje!!!!!!!!!Kada se radi punkcija testisa i ukoliko nadju nesto,koliko dugo mogu da budu zamrznuti spermici?I,da li bude jeftinija vto kasnije sa tim smrzlicima?
-
- Popularno:
- Ako ste alkoholičar..
- Koja hrana izaziva gasove
- Dal si kao kornjača?
- Амбасада Русије у БиХ о пресуди Додику:...
- Vreme je za 5 stepen uzbune, pitanje...
- Dodik raspisuje referendum
- Imovina političara: hacijende, imovina...
- У Хрватској се деца играју yсташа
- Severina objavila singl "Pumpaj"
- Ako nisi uz mene, protiv mene si
- stanje
milica83
Aktivan član
- Poruka
- 1.072
Sto se tice punkcije testisa tice, tu nemogu da ti pomognem, jer je problem kod nas bio smanjena pokretljivost i smanjen broj spermatozoida, odnosno oligoastenospermia, ali bilo je dovoljno spermatozoida za VTO bez punkcije. Sto se tice analiza hormona meni su trazili (pre nego sto sam usla u besplatan postupak VTO) da budu 9-10 dana ciklusa i 28 dana ciklusa. Kada krenes sa antibebi pilulama prvi hormoni su ti krajem ciklusa (tu se radi E2,LH,FSH,P) pa onda 6-7 dana stimulacije se radi samo E2-estradiol jer se njime pokazuje da li reagujes na stimulaciju. I onda sam svaki drugi dan vadila E2 do aspiracije. Meni su trazili da imam sterilne briseve i spermokulturu i da rezultat ne bude stariji od mesec dana. Svi ostali rezultati su bili kopirani kod njih jos pre jedno godinu dana, kada sam se prijavljivala za besplatnu VTO.
Hvala vam puno na cestitkama!!!!
cestitam od srca,bas sam srecna,kad cujem da je neko iz ove borbe izasao kao pobednik..........ja ne znam tvoju pricu ,jeli si radila VTO???????ili inseminaciju.......jeli moze malo pojasnjenje ,...i jesi li imala kakve siptome???????ajde ispricaj mi malo???????
I slazem se ,promeni ovo cekalica,ti si sada TRUUUUUUUUUUUDNICA
Radila sam VTO moj muz ima azospermiju pa smo radili iz biopsije testisa!!!!!! a sto se tice simptoma od 6 dana me je boluckao stomak nisko ali nista sto bi bilo nepodnosljivo, betu sam izvadila 11 dan od embrio- transfera i bila je preko 250! juce sam bila na ultrazvuki nemogu da verujem ali su mi se zakacile sve tri bebe!! ZATO NEODUSTAJ NIKAKO SAMO NAPRED
Cestitam Ivkii!Posto imamo istis problem,molim te reci mi dal su tvome muzu radili hormonski status?Jer kod mogu MM inhibin je jako visok (14)mislim,pa nam je jedna dr rekla da nema sanse da nadjemo nesto ni na bopsiji.Radili smo spermogram u Jevremovoj i rekli su da dubljom analizmo je pronadjeno dovoljno za vto.Cekamo sda nalaz brisa uretre jer smo imali neke bakterije pa ako bude sve cisto idemo da zakazemo punkciju,pa se ja jakoooooooooooooooooooo plasim rezultata!
Radila sam VTO moj muz ima azospermiju pa smo radili iz biopsije testisa!!!!!! a sto se tice simptoma od 6 dana me je boluckao stomak nisko ali nista sto bi bilo nepodnosljivo, betu sam izvadila 11 dan od embrio- transfera i bila je preko 250! juce sam bila na ultrazvuki nemogu da verujem ali su mi se zakacile sve tri bebe!! ZATO NEODUSTAJ NIKAKO SAMO NAPRED
ivki cestitam kako lepe vesti,svaka cast,posao si odradila pravo
,stvarno divna vest u ovom trenutku...........evo vesti i od mene:iako je danas praznik,saznala sam da je moj ginekolog dezurni u bolnici,na njegovu zalost radimo u istoj bolnici 
......vadila sam krv i rezultat bete cekam poslepodne.......dobila sam normabel da se malo smirim ,jer ovo postaje neizdrzivo
ivonna.1978
Početnik
- Poruka
- 46
Draga mimin moj muz ima ayospermiju i svi hormoni su mu u haousu FSH 29,6 LH 19,2 Prolaktin 407 Testosteron 1,80 jednom recju nijedan od ovih hormana nije u granicama referentnih vrednosti! brisevi su nam svi bili u redu!!! Ali i mi smo prva dva puta radili VTO iz punkcije testisa jer on u spermogramu nema ni jedan spermatozoid pa nismo uspeli zato smo se treci put odlucili za biopsiju jeste bolna ali se isplati!!!! I embrioni su mi vraceni peti dan!!!!
ivki cestitam kako lepe vesti,svaka cast,posao si odradila pravo
DRZIM TI FIGE I ZELIM NAJLEPSE VESTI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
samo da javim beta-0.........volim vas sve,hvala svima na podrsci
Nemoj da ocajavas!!! Budi uporna i neodustaj upornost sve pobedjuje!!!!
Pazarka, zaista mi je zao zbog rezultata. Znam da ipak necete odustati i da cete se boriti i dalje, pa da vam sledeca VTO bude uspesna. Saosecam s tobom i zato ti kazem cuvaj se i izdrzi, jer - mora jednom da uspe!!! Imas podrsku svih nas. Veliki pozdrav!
ikica75
Ističe se
- Poruka
- 2.214
Pazarka, baš mi je žao. Nije sve izgubljeno iako tebi sada tako izglleda. Dok god u vama postoji makar i jedan spermatozoid i jedna jajna ćelija ima nade! Verujem da bebice svih nas koje svoja osećanja dellimo na ovim stranama već žive negde u nama i čekaju pogodan trenutak da se zvezde poklope i da dodju na svet! Odmori se sada, skupi dovoljno snage, pa ćemo zajedno u novu borbu! Nisi sama! CMOK
milica83
Aktivan član
- Poruka
- 1.072
Bas mi je zao Pazarka, jos si mlada bice uspesno sledeci put, ne kloni duhom i ne ocajavaj, svi smo uz tebe!
Pazarka,jako mi je zao!Drzi se!Upornost se svima isplatila.Ivkii hvala ti puno na informacijama,mnogo mi je lakse sad.Dosta njih je imalo azospermiju al su hormoni bili ok.Hvala ti jos jednom,.Ulepsala si mi dan
ivonna.1978
Početnik
- Poruka
- 46
zarkodijana
Početnik
- Poruka
- 44
mila moja,pazarka,zao mi je zaista,iako ne zelim vise da placem,suze idu same,jer znam kako se osecas...sada se spremaj i pravac godisnji odmor,da se malo od svega odmoris.moja vrata su ti sirom otvorena,pa kad god pozelis,subotica te ceka...a od segedina nas deli jako malo!dakle,ne ocajavaj,ima nade,to ste sve i meni govorile,pa evo na srecu ima sve vise nasih drugarica sa foruma koje se javljaju sa divnim vestima,hvala bogu.moramo i mi ostali da uspemo pa da otvorimo neki novi forum...recimo,vesele trudnice ili neispavane mame!?glavu gore idemo dalje,zajedno,nisi sama!!!!!!!!!!!!!!!!!!nado,kako si ti?ima li malo tremice pred odlazak u bolnicu?budi hrabra jer te ceka najlepsi trenutak u zivotu!!!!bicemo uz tebe!svi se radujemo tvom andjelcicu!!!pozdrav svim devojkama od srca!
drage moje ,hvala vam ,od srca.............dijana nemoj da places,jer ja placem za obe......
juce sam na sopstveno iznenadjenje,bila jaka,cak nisam zaplakala,tesila sam muza ,mamu,brata i celu porodicu,pricala viceve .......kao da se nista nije desilo
jutros sam se probudila ,i postala svesna svega......ali opet sam govorila sebi da ostanem jaka,kao i uvek........medjutim morala sam povesti trudnu frendicu,koja ne zna jezik,koja nema vozacku,ali zato ima stomak do zuba,u kupovinu OPREME ZA BEBU
........vec pri ulazu u prodavnicu ,steglo mi se nesto u grlu,ona naravno sva srecna ide od kreveca do kolica ,sve uz pitanje sta se meni svidja ,STA BIH JA KUPILA ZA MOJU BEBU.......a prethodnu vec u autu kad je videla moj naduveni stomak,jer jos uvek nisam procurela ,zahtevale je da joj priznam da sam trudna,i zbog cega to krijem od nje ....ona ne zna za moj problem ,niti uopste o cemu se radi.........i sad ja u prodavnici ,gledam je i gutam kledne,ona svu robicu prokomentarise,kaze ti nisi normalna,zasto neces bebu[ja svakog u svom okruzenju lazem da ne volim decu ,i da zato necu da rodim bebu,jer bi me pojeli zivu da znaju za moj problem ]i da nema lepseg osecaja nego osetiti bebu u stomaku
.......i onda izvadi neke predivne roze cipelice ,i kaze da ce da ih kupi za moju bebu ,i da je ljuta zato sto necu da joj kazem.......znate kakva je moja reakcija bila -PALA SAM U NESVEST,u sred prodavnice........nisam mogla vise izdrzati,ne znam dali je od hormona,ili sto sam 15 dana provela u horizontali .......i u povratku u autu,ne vezano za trudnocu,razgovaramo o sasvim necem drugom ,ali od njene sam izjave umalo opet pala u nesvest.......kaze:ja ne razumem ljudi koji se trude da ostvare nesto a ne ide im ,kako ne svate da mozda bog ne dozvolja im to ,jer misli da oni to ne zasluzuju 
.......i ta mi se njena recenica non stop vrti,i jos sto pitanja-sta ako je to tacno ,sta ako bog smatra da ja ne zasluzujem imati bebu?da necu biti dobra mama??..........dusu sam danas isplakala,idem da spavam,da prespavam ovaj dan ,nadam se da ce jutro biti pametnije.............ljubim vas sve,znam da cete me vi razumeti
juce sam na sopstveno iznenadjenje,bila jaka,cak nisam zaplakala,tesila sam muza ,mamu,brata i celu porodicu,pricala viceve .......kao da se nista nije desilo
jutros sam se probudila ,i postala svesna svega......ali opet sam govorila sebi da ostanem jaka,kao i uvek........medjutim morala sam povesti trudnu frendicu,koja ne zna jezik,koja nema vozacku,ali zato ima stomak do zuba,u kupovinu OPREME ZA BEBU
........vec pri ulazu u prodavnicu ,steglo mi se nesto u grlu,ona naravno sva srecna ide od kreveca do kolica ,sve uz pitanje sta se meni svidja ,STA BIH JA KUPILA ZA MOJU BEBU.......a prethodnu vec u autu kad je videla moj naduveni stomak,jer jos uvek nisam procurela ,zahtevale je da joj priznam da sam trudna,i zbog cega to krijem od nje ....ona ne zna za moj problem ,niti uopste o cemu se radi.........i sad ja u prodavnici ,gledam je i gutam kledne,ona svu robicu prokomentarise,kaze ti nisi normalna,zasto neces bebu[ja svakog u svom okruzenju lazem da ne volim decu ,i da zato necu da rodim bebu,jer bi me pojeli zivu da znaju za moj problem ]i da nema lepseg osecaja nego osetiti bebu u stomaku.......i onda izvadi neke predivne roze cipelice ,i kaze da ce da ih kupi za moju bebu ,i da je ljuta zato sto necu da joj kazem.......znate kakva je moja reakcija bila -PALA SAM U NESVEST,u sred prodavnice........nisam mogla vise izdrzati,ne znam dali je od hormona,ili sto sam 15 dana provela u horizontali .......i u povratku u autu,ne vezano za trudnocu,razgovaramo o sasvim necem drugom ,ali od njene sam izjave umalo opet pala u nesvest.......kaze:ja ne razumem ljudi koji se trude da ostvare nesto a ne ide im ,kako ne svate da mozda bog ne dozvolja im to ,jer misli da oni to ne zasluzuju .......i ta mi se njena recenica non stop vrti,i jos sto pitanja-sta ako je to tacno ,sta ako bog smatra da ja ne zasluzujem imati bebu?da necu biti dobra mama??..........dusu sam danas isplakala,idem da spavam,da prespavam ovaj dan ,nadam se da ce jutro biti pametnije.............ljubim vas sve,znam da cete me vi razumeti
ivonna.1978
Početnik
- Poruka
- 46
drage moje ,hvala vam ,od srca.............dijana nemoj da places,jer ja placem za obe......
juce sam na sopstveno iznenadjenje,bila jaka,cak nisam zaplakala,tesila sam muza ,mamu,brata i celu porodicu,pricala viceve .......kao da se nista nije desilo
jutros sam se probudila ,i postala svesna svega......ali opet sam govorila sebi da ostanem jaka,kao i uvek........medjutim morala sam povesti trudnu frendicu,koja ne zna jezik,koja nema vozacku,ali zato ima stomak do zuba,u kupovinu OPREME ZA BEBU
PAZARKA, sve je to normalna reakcija mislim da sve mi imamo faze kada razmisljamo da mozda ne zasluzujemo bebu....sto naravno nije tacno. Gledaj na to kao da je to neki put kojim ti moras proci da bi stigla do svog bebana ( bar sam ja to tako postavila u svojoj glavi). A na reakcije ljudi oko tebe, pokusaj da se ne obazires, jer niko ko nije prosao kroz isto te ne razume, bar ne u potpunosti....milion puta sam zurila po bebi radnjama, razmisljala o svom zivotu kao i ti, budila se nocu sanjajuci deciji plac....pa se opet isplatilo. Pogadjaju sve te stvari, komentari, kao da imas knedlu u grlu i osecas se prazno, ali glavu gore...cuvaj zivce trebace ti za jedno (makar) detence koje ce da ti se penje na glavu....izdrzi, jer strpljenje treba da ti je najveci prijatelj, ne daj da te ono izda.... Ljubim te, glavu gore....
Draga Pazarka,
ako ti ne zelis da kazes o cemu se radi - ni nemoj, ali mislim da je i tebi samoj mnogo teze da kazes kako ne volis decu, a srce ti se cepa zbog sopstvene uzasne situacije. Mogu jako dobro da te razumem kad kazes da pomisljas da vam Bog ne dozvoljava roditeljstvo i kako to ne zasluzujete. To je svako od nas pomislio bar 100 puta od kad smo krenuli u borbu za taj Bozji dar, budi sigurna. Pa onda analize - gde sam u zivotu pogresila - da li je mozda neki moj mladalacki greh toliko razljutio onoga gore koji odlucuje o tome kome ce kakvu sudbinu da sastavi, pa je mene kaznio zbog neke gluposti koja se dogodila.........Ne!!! Nikako nemoj o tome tako da razmisljas! Na osnovu cega onda Bog ili bilo ko drugi svemocan, daruje decu raznim ubicama, silovateljima, prevarantima, lazovima i drugim losim ljudima?!?!?
...zar su oni zasluzili decu vise nego mi koji ih toliko zelimo, koji mozemo da im pruzimo svu mogucu ljubav, srecu, lepo vaspitanje i dobre uslove za zivot itd?? NE, NISU, ali ih ipak imaju. Ne radi se tu ni o kakvoj zasluzi, draga moja. Jednostavno, kad dodju samo ce biti mnogo voljenija i znacajnija. Mozes li da zamislis da ja radim sa decom, vaspitacica sam, pa mi dodje mama alkoholicarka da upise svoje peto dete u zabaviste - a ono je, ni krivo ni duzno, stiglo na ovaj svet samo zato sto roditelji nisu koristili zastitu!! Mama alkos, tata alkos; zive u groznim uslovima - prakticno deca odrastaju `na ulici`, samo tata radi za neku bednu platu a mama radi sezonske poslove, pa mozes li da zamislis na cega ode novac? Pa naravno - ne na decu, na zalost. Sta da ti kazem kako sam se osecala dok sam se borila sa majkom da provodi mnogo vise vremena sa njim, da mu posveti vise paznje i svoje ljubavi, a uz to ja svoje toliko zeljeno dete ne mogu da dobijem?! Nikako ne mogu da prihvatim da su oni, ili bilo ko drugi u slicnoj situaciji vise zasluzili dete od mene. Tada sam nekako i dovodila u sumnju postojanje bozje pravde. Ali, ko zna zasto je to, ovaj put, dobro? Svi smo mi zasluzili da imamo decu, samo nam je put malo (mnogo) tezi, ali kad se trudnoca ostvari - videces - mnogo je sladje i uzivaces vise nego bilo ko na svetu. E, mislim da ce tu da zapocne najlepsi period zivota, a taj period ce duuugo, duuugo da potraje - cak mnogo duze nego sto on traje kod onih koji nisu u nasoj kozi.
Zato, draga moja, glavu gore i znaj da si zasluzila dete i da ces ga dobiti. Trud se uvek jako dobro isplati. Slobodno odtuguj i isplaci se koliko god ti srce trazi, a snaga ce vam se ponovo vratiti. Ljubim te i cuvaj se negativnih misli.
Draga Dijana, stvari za bebu su spremne, torbe za bolnicu spakovane, iako idem tek sutra da otvorim porodjajno. Nista me ne sme iznenaditi. Ne mogu reci da imam tremu, bar ne jos uvek. Sve sam veca i veca, dobila sam 14 kg i teze se krecem. Mada, ipak imam plan da se sama (kao i obicno) izdepiliram pre odlaska u bolnicu
, sto ne znam da li cu uspeti. Moj dr ide na godisnji u vreme mog termina, tako da ne znam ni kako ce sve to da ispadne. A sta sve izdrzavamo, izdrzacu i to. Pravo da ti kazem, jedva cekam, iako mi je i ovako trudnoj, lepo. Pitam se u poslednje vreme kako ce beba da mi izgleda, kolika ce biti, kako cu se snaci u novoj ulozi mame i mnoga druga uobicajena pitanja za trudnice kojima se uskoro blizi taj najsrecniji trenutak u zivotu.
Zao mi je sto ovim svojim utiscima nekima od vas stvaram tegobu, ali znajte da sam i ja prosla kroz grozan period iscekivanja, razocarenja i svega onog kroz sta nas nash put vodi, medjutim nadam se da cu bas na taj nacin mnogima od vas dati dobru volju i snagu da se nastavite boriti do kraja!!
Svima veliki pozdrav i mnogo uspeha!!
ako ti ne zelis da kazes o cemu se radi - ni nemoj, ali mislim da je i tebi samoj mnogo teze da kazes kako ne volis decu, a srce ti se cepa zbog sopstvene uzasne situacije. Mogu jako dobro da te razumem kad kazes da pomisljas da vam Bog ne dozvoljava roditeljstvo i kako to ne zasluzujete. To je svako od nas pomislio bar 100 puta od kad smo krenuli u borbu za taj Bozji dar, budi sigurna. Pa onda analize - gde sam u zivotu pogresila - da li je mozda neki moj mladalacki greh toliko razljutio onoga gore koji odlucuje o tome kome ce kakvu sudbinu da sastavi, pa je mene kaznio zbog neke gluposti koja se dogodila.........Ne!!! Nikako nemoj o tome tako da razmisljas! Na osnovu cega onda Bog ili bilo ko drugi svemocan, daruje decu raznim ubicama, silovateljima, prevarantima, lazovima i drugim losim ljudima?!?!?
...zar su oni zasluzili decu vise nego mi koji ih toliko zelimo, koji mozemo da im pruzimo svu mogucu ljubav, srecu, lepo vaspitanje i dobre uslove za zivot itd?? NE, NISU, ali ih ipak imaju. Ne radi se tu ni o kakvoj zasluzi, draga moja. Jednostavno, kad dodju samo ce biti mnogo voljenija i znacajnija. Mozes li da zamislis da ja radim sa decom, vaspitacica sam, pa mi dodje mama alkoholicarka da upise svoje peto dete u zabaviste - a ono je, ni krivo ni duzno, stiglo na ovaj svet samo zato sto roditelji nisu koristili zastitu!! Mama alkos, tata alkos; zive u groznim uslovima - prakticno deca odrastaju `na ulici`, samo tata radi za neku bednu platu a mama radi sezonske poslove, pa mozes li da zamislis na cega ode novac? Pa naravno - ne na decu, na zalost. Sta da ti kazem kako sam se osecala dok sam se borila sa majkom da provodi mnogo vise vremena sa njim, da mu posveti vise paznje i svoje ljubavi, a uz to ja svoje toliko zeljeno dete ne mogu da dobijem?! Nikako ne mogu da prihvatim da su oni, ili bilo ko drugi u slicnoj situaciji vise zasluzili dete od mene. Tada sam nekako i dovodila u sumnju postojanje bozje pravde. Ali, ko zna zasto je to, ovaj put, dobro? Svi smo mi zasluzili da imamo decu, samo nam je put malo (mnogo) tezi, ali kad se trudnoca ostvari - videces - mnogo je sladje i uzivaces vise nego bilo ko na svetu. E, mislim da ce tu da zapocne najlepsi period zivota, a taj period ce duuugo, duuugo da potraje - cak mnogo duze nego sto on traje kod onih koji nisu u nasoj kozi. Zato, draga moja, glavu gore i znaj da si zasluzila dete i da ces ga dobiti. Trud se uvek jako dobro isplati. Slobodno odtuguj i isplaci se koliko god ti srce trazi, a snaga ce vam se ponovo vratiti. Ljubim te i cuvaj se negativnih misli.
Draga Dijana, stvari za bebu su spremne, torbe za bolnicu spakovane, iako idem tek sutra da otvorim porodjajno. Nista me ne sme iznenaditi. Ne mogu reci da imam tremu, bar ne jos uvek. Sve sam veca i veca, dobila sam 14 kg i teze se krecem. Mada, ipak imam plan da se sama (kao i obicno) izdepiliram pre odlaska u bolnicu
, sto ne znam da li cu uspeti. Moj dr ide na godisnji u vreme mog termina, tako da ne znam ni kako ce sve to da ispadne. A sta sve izdrzavamo, izdrzacu i to. Pravo da ti kazem, jedva cekam, iako mi je i ovako trudnoj, lepo. Pitam se u poslednje vreme kako ce beba da mi izgleda, kolika ce biti, kako cu se snaci u novoj ulozi mame i mnoga druga uobicajena pitanja za trudnice kojima se uskoro blizi taj najsrecniji trenutak u zivotu. Zao mi je sto ovim svojim utiscima nekima od vas stvaram tegobu, ali znajte da sam i ja prosla kroz grozan period iscekivanja, razocarenja i svega onog kroz sta nas nash put vodi, medjutim nadam se da cu bas na taj nacin mnogima od vas dati dobru volju i snagu da se nastavite boriti do kraja!!
Svima veliki pozdrav i mnogo uspeha!!
nadoooooooo
hvala ti na ovoj podrsci,zaista to mi sada treba da bi se opet skupila iz iz krhotina ,i podigla samu sebe ....veruj nije to lako ni izgovoriti,da ne volim decu
,mislim da umrem svaki put kada to izgovorim........ali nasi su ljudi strasno primitivni za njih je VTO kao ekspidicija na mars.........i sta mislis kroz sta bih prolazila,i kakav bi pritisak bio to za mene da na svakom koraku te pitaju,kako sta gde........mislim da bi me na kraju pitali jeli to nase dete,da ne pomesaju u labaratoriji,i da ne rodim kineza recimo[na ovo sam morala da se nasmejem.....da nije smesno ,bilo bi tuzno].........iskreno se nadam da moja beba negde ceka mene ,a da ce biti najvoljenija beba na svetu ,to mogu da se zakunem ..........isto kao sto ce tvoja beba biti ,najvoljenija na svetu,mogu misliti kako ces se osecati kad ga prvi put primis u narucje ........
ajde slikaj njegovu robicu ,sobu i ostalu bebi opremu koju si pripremila i stavi link:
nije nama tesko slusati o tome,nisam ja zla teta
hvala ti na ovoj podrsci,zaista to mi sada treba da bi se opet skupila iz iz krhotina ,i podigla samu sebe ....veruj nije to lako ni izgovoriti,da ne volim decu
,mislim da umrem svaki put kada to izgovorim........ali nasi su ljudi strasno primitivni za njih je VTO kao ekspidicija na mars.........i sta mislis kroz sta bih prolazila,i kakav bi pritisak bio to za mene da na svakom koraku te pitaju,kako sta gde........mislim da bi me na kraju pitali jeli to nase dete,da ne pomesaju u labaratoriji,i da ne rodim kineza recimo[na ovo sam morala da se nasmejem.....da nije smesno ,bilo bi tuzno].........iskreno se nadam da moja beba negde ceka mene ,a da ce biti najvoljenija beba na svetu ,to mogu da se zakunem ..........isto kao sto ce tvoja beba biti ,najvoljenija na svetu,mogu misliti kako ces se osecati kad ga prvi put primis u narucje ........ajde slikaj njegovu robicu ,sobu i ostalu bebi opremu koju si pripremila i stavi link:
nije nama tesko slusati o tome,nisam ja zla teta
ikica75
Ističe se
- Poruka
- 2.214
Draga Pazarka,čitajući ove redove koje pišeš osećala sam se kao da te reči zapravo izviru iz moje duše. Neverovatno kako se ponekad stvari koje su drugim ljudima tako normalne i lako ostvarive nama čine daleke i nedostižne.Neverovatno je i to kako svi mi koji ovde otkrivamo svoje osećanja osećamo i mislimo isto. Negde na nekom forumu ili ko zna gde našla sam ovu priču i sačuvala je. To je priča o svima nama, pa ako želite pročitajte. Ja sam se prepoznala u svakoj rečenici!
Kao sto najobicnija prostorija moze predtavljati problem za slijepu osobu , tako je i svakodnevni zivot pun iskusenja za zenu koja ima problema sa plodnoscu . Iskusenja koja ne postoje za osobu koja imaju djecu .Ove situacije je konstantno podsjecaju na nesto za sta se ona boji da mozda nikada nece dozivjeti . ONA ide za praznike kod roditelja svoga supruga . Zena njegovog brata doji . Djeca trce na sve strane . Njena rodjaka ceka djete #3 . Muskarci gledaju nogomet dok zene sjede i pricaju o problemima koje im zadaju njihova djeca . Ona se osjeca izostavljeno , najblaze receno .
Ovo je samo primjer svih praznika koji su narocito teski za nju. Oni predstavljaju vrijeme koje prolazi . ONA se sjeca sta je sebi obecala proslog puta . Sljedece godine , u ovo vrijeme biće majka . Hoce li biti sin ili cerka , nije vazno , ali kako ce ih voleti . I bice najbolja majka na svijetu . I naravno da je zahvalna bogu za sve dobro u njenom zivotu , ali kako da mu bude zahvalna za svu ovu bol kroz koju prolazi .
Najednostavnije aktivnosti , kao sto je na primjer setnja gradom , za NJU su polja puna izazova .Gledanje zene koja gura kolica sa bebom udara pravo u nerve .ONA je ispunjena zaviscu i tugom .
Kada vidi zenu koja je trudna , osjeti se mentalno isprebijana mislju : Zasto to nisam ja ?
Zasto ja to ne zasluzujem ? Sta sa mnom ne valja ?
ONA ne moze cak ni novine da procita ,a da ne vidi savrseno zdravu trudnicu kako reklamira neki djeciji proizvod ili male slatke bebice .
Na nekoj zabavi ili porodicnom okupljanju , neko uvijek upita " A sta vi cekate ? " ONA zeli da pobjegne vristeci odatle , ali ne moze .
Ako pocne otvoreno da govori o svojoj borbi , pocinje da dobija "dobronamjerne " savjete -bas ono sto joj ne treba . " MA opusti seee , ne brini , desice se
prije ili kasnije " Ili ... " Blago tebi , imas srece , sve bih dala da imam tvoju slobodu "
Ili ... ne znas ti kako boli porodjaj .
Ili.. "Bog odlucuje " ..."Nije mozda sudjeno " ... "A da usvojite " Ovo su komentari od kojih ONA pozeli da vristi na sav glas , pocupa svu kosu sa glave , sakrije se u neki cosak i isplace ..sama ..Zar stvarno mislite da se ona ne trudi opustiti ?
Zar stvarno mislite da ona ne misli , ne zeli , ne moli se da se to desi "prije ili kasnije "
Zar stvarno mislite da se ne bi odrekla svoje slobode i svega sto ima -za bebu ?
Zar stvarno mislite da ju je briga za bol pri porodjaju ?
Mislite da nije razmiljala o usvajanju , ali ipak mozda vjeruje da je "mozda sudjeno i da je bog odlucio da bude majka " ............
Na kraju zbog svega sto prolazi ovog trenutka , molimo vas IMAJTE RAZUMJEVANJA . Molimo vas budite pazljivi sa rijecima . Ponekad ce biti depresivna . Ponekad ce biti ljuta . Ponekad ce biti placljiva .Ponekad zavidna . Ponekad ce biti psihicki iscrpljena . Ponekad ce biti fizicki iscrpljena .Ponekad ce sve emocije presusiti. Ponekad ce biti uplasena. Ali vise nikad nece biti "ona stara "
ONA ne zna kada ce njen problem biti rjesen , ni da li ce .Jednog dana , mozda , uspjece. Mozda prije , mozda kasnije .Jedino sto zna to je da mora da pokusa.To je jedino sto je odrzava .ONA ne zna zbog cega je bas ona izabrana da bude vojnik te bitke. Ali zna da mora da se bori. Zato , pruzite joj ruku .I podrsku . I razumjevanje . Saslusajte je . Bar dok ne postane MAMA . Poslije vise ne morate .
Kao sto najobicnija prostorija moze predtavljati problem za slijepu osobu , tako je i svakodnevni zivot pun iskusenja za zenu koja ima problema sa plodnoscu . Iskusenja koja ne postoje za osobu koja imaju djecu .Ove situacije je konstantno podsjecaju na nesto za sta se ona boji da mozda nikada nece dozivjeti . ONA ide za praznike kod roditelja svoga supruga . Zena njegovog brata doji . Djeca trce na sve strane . Njena rodjaka ceka djete #3 . Muskarci gledaju nogomet dok zene sjede i pricaju o problemima koje im zadaju njihova djeca . Ona se osjeca izostavljeno , najblaze receno .
Ovo je samo primjer svih praznika koji su narocito teski za nju. Oni predstavljaju vrijeme koje prolazi . ONA se sjeca sta je sebi obecala proslog puta . Sljedece godine , u ovo vrijeme biće majka . Hoce li biti sin ili cerka , nije vazno , ali kako ce ih voleti . I bice najbolja majka na svijetu . I naravno da je zahvalna bogu za sve dobro u njenom zivotu , ali kako da mu bude zahvalna za svu ovu bol kroz koju prolazi .
Najednostavnije aktivnosti , kao sto je na primjer setnja gradom , za NJU su polja puna izazova .Gledanje zene koja gura kolica sa bebom udara pravo u nerve .ONA je ispunjena zaviscu i tugom .
Kada vidi zenu koja je trudna , osjeti se mentalno isprebijana mislju : Zasto to nisam ja ?
Zasto ja to ne zasluzujem ? Sta sa mnom ne valja ?
ONA ne moze cak ni novine da procita ,a da ne vidi savrseno zdravu trudnicu kako reklamira neki djeciji proizvod ili male slatke bebice .
Na nekoj zabavi ili porodicnom okupljanju , neko uvijek upita " A sta vi cekate ? " ONA zeli da pobjegne vristeci odatle , ali ne moze .
Ako pocne otvoreno da govori o svojoj borbi , pocinje da dobija "dobronamjerne " savjete -bas ono sto joj ne treba . " MA opusti seee , ne brini , desice se
prije ili kasnije " Ili ... " Blago tebi , imas srece , sve bih dala da imam tvoju slobodu "
Ili ... ne znas ti kako boli porodjaj .
Ili.. "Bog odlucuje " ..."Nije mozda sudjeno " ... "A da usvojite " Ovo su komentari od kojih ONA pozeli da vristi na sav glas , pocupa svu kosu sa glave , sakrije se u neki cosak i isplace ..sama ..Zar stvarno mislite da se ona ne trudi opustiti ?
Zar stvarno mislite da ona ne misli , ne zeli , ne moli se da se to desi "prije ili kasnije "
Zar stvarno mislite da se ne bi odrekla svoje slobode i svega sto ima -za bebu ?
Zar stvarno mislite da ju je briga za bol pri porodjaju ?
Mislite da nije razmiljala o usvajanju , ali ipak mozda vjeruje da je "mozda sudjeno i da je bog odlucio da bude majka " ............
Na kraju zbog svega sto prolazi ovog trenutka , molimo vas IMAJTE RAZUMJEVANJA . Molimo vas budite pazljivi sa rijecima . Ponekad ce biti depresivna . Ponekad ce biti ljuta . Ponekad ce biti placljiva .Ponekad zavidna . Ponekad ce biti psihicki iscrpljena . Ponekad ce biti fizicki iscrpljena .Ponekad ce sve emocije presusiti. Ponekad ce biti uplasena. Ali vise nikad nece biti "ona stara "
ONA ne zna kada ce njen problem biti rjesen , ni da li ce .Jednog dana , mozda , uspjece. Mozda prije , mozda kasnije .Jedino sto zna to je da mora da pokusa.To je jedino sto je odrzava .ONA ne zna zbog cega je bas ona izabrana da bude vojnik te bitke. Ali zna da mora da se bori. Zato , pruzite joj ruku .I podrsku . I razumjevanje . Saslusajte je . Bar dok ne postane MAMA . Poslije vise ne morate .
ikica75
Ističe se
- Poruka
- 2.214
I da, zamalo da zaboravim- NADO, TI SI PRAVO VELIKO SUNCE OVOG FORUMA!
Hehe, hvala Ikice, ali ja samo zelim da podelim sa vama svoje iskustvo. Evo jos jednog koje moram da vam prenesem a tice se govoriti ili ne govoriti o svom problemu:
Naime, nisam od onih zena koje cute o bilo cemu, pa tako nisam cutala ni o ovom svom. Odabrala sam tako ili sam mozda bas takva osoba da sam pricala i znancima i neznancima o tome. Smatram da ako pricas o necemu, dobices mnogo vise informacija i shvatices da ne da nisi sama i jedina, vec da skoro svaka druga osoba s kojom o tome razgovaras ili ima (je imala) takav ili slican problem ili je bas njena prijateljica, sestra,.... bas u slicnoj situaciji, pa shvatis da u stvari razgovor olaksava.
Evo u kakvoj sam se ja situaciji nasla: vec sam napisala da radim sa decom (predskolskog i mladjeg uzrasta) i u grupi sam im jedina vaspitacica. Nikada nisam izostajala s posla, a kad imamo neke zamene posteno je da deci objasnim zasto ja sutra necu biti tu. E, stiglo vreme da boravim u N. Sadu vise dana zbog pripreme za VTO, tako da se necemo vidjati neko vreme, a ako Bog da, da se necemo vidjati dugo vremena, racunajuci na uspesnu VTO. Naravno da sam se osetila obaveznom da im objasnim i razloge svog odsustva. Deca su jako svesna svega i razumeju sve ako im na pravi nacin objasnis. Tako smo mi lepo seli na pod i pocela sam da im objasnjavam da se neko vreme necemo videti. Usledila su moja objasnjenja o tome kako neko moze da dobije dete onda kad to pozeli, a da je nekome potrebna pomoc lekara da dobije dete. Rekla sam im da meni lekari treba da pomognu u tome i oni su me shvatili koliko god su mogli. Naravno da su onda usledila razna pitanja vezana za to kako se dolazi do bebe, pa sve uz slike sam im objasnjavala reproduktivni sistem i sve ono sto ih je zanimalo. Oni su se smeskali, sramota ih je, ali im je jasno (njima je sramota da kazu da su se neki vencali, pa se smeju tome tako stidljivo i slatko
). E, dobro, sto se tice dece sve sam odradila kako treba - objasnila sam im i njima je to dovoljno, samo treba biti iskren i to je to. Poverenje je vazno. Medjutim, ta deca odlaze kuci i naravno da pricaju svojim roditeljima sve ono o cemu mi pricamo u zabavistu. Nisam se plasila osude ili neceg slicnog ni s njihove strane, ali - ko zna - ima raznih ljudi. Ubrzo su i neki roditelji poceli sa mnom da pricaju o tome, pa da me podrzavaju, te sam se bas osecala da imam veliku podrsku s njihove strane. Najcesci komentari bili su:joooooj, bas nam je zao sto neces biti tu, ali samo neka vam uspe!. Cak je bilo komentara: Evo, bas nam je drago da to delis sa nama, pa smo uz tebe!. onda su se kod koleginice stalno raspitivali za mene, sto uopste nije tako lose jer znas da je neko uz tebe i da na tebe misli u pozitivnom smeru.
Nisam naisla na nerazumevanje. Kad sam se vratila sa neuspehom, deci je bilo drago da sam tu, ali su me odmah pitali da li mi je beba u stomaku, i slicno. Objasnila sam im i to. Nastavili smo zivot normalno. Zatim susret s roditeljima, pa komentari: Jako nam je zao, ali bice drugi put!.
Sta da vam kazem, nisam osecala sazaljenje ni sa jedne strane, vec samo podrsku. A podrska jako mnogo znaci. Imala sam zaista veliku i `mnogobrojnu` podrsku, i to samo zato sto to nisam tajila ni od koga. A da mi je neko i nesto ruzno rekao, verujte, ne bi mi mnogo znacilo pored armije prijatelja.
Kad sam ponovo pokusavala, opet sam trebala deci da objasnjavam (stigla su mi nova deca) i opet sam jako dobro prosla. Na srecu, drugi put je uspelo i s kojim god roditeljem moje dece ili sa decom da sam se videla, svi su se radovali zbog mene. Takodje, toliko pozdrava dobijam i od onih od kojih nikad nisam ni pomislila da cu dobiti, da je to zacudjujuce. A inace, nisam napomenula da radim u seoskoj sredini, gde bi covek rekao da su ljudi konzervativni, itd. Ali ne!!! Nismo ni svesni koliko ljudi oko nas imaju razumevanja za nase probleme. Zato mislim da je greska cutati o tome. Pa sta i ako nas neko ne podrzi - to nam samo govori o tome kakva je ta osoba, a ne mi. Neko je dijabeticar pa cuti o tome, a tome nije ni kriv niti je to neka sramota. Smatram da je i sterilitet u tom rangu.
Draga pazarka, izvini, ali necu da slikam nista jer, pa ti si se onesvestila u prodavnici, a ja nikome ne zelim da otezavam situaciju, posebno kad su ovako osetljive stvari u pitanju.
Naime, nisam od onih zena koje cute o bilo cemu, pa tako nisam cutala ni o ovom svom. Odabrala sam tako ili sam mozda bas takva osoba da sam pricala i znancima i neznancima o tome. Smatram da ako pricas o necemu, dobices mnogo vise informacija i shvatices da ne da nisi sama i jedina, vec da skoro svaka druga osoba s kojom o tome razgovaras ili ima (je imala) takav ili slican problem ili je bas njena prijateljica, sestra,.... bas u slicnoj situaciji, pa shvatis da u stvari razgovor olaksava.
Evo u kakvoj sam se ja situaciji nasla: vec sam napisala da radim sa decom (predskolskog i mladjeg uzrasta) i u grupi sam im jedina vaspitacica. Nikada nisam izostajala s posla, a kad imamo neke zamene posteno je da deci objasnim zasto ja sutra necu biti tu. E, stiglo vreme da boravim u N. Sadu vise dana zbog pripreme za VTO, tako da se necemo vidjati neko vreme, a ako Bog da, da se necemo vidjati dugo vremena, racunajuci na uspesnu VTO. Naravno da sam se osetila obaveznom da im objasnim i razloge svog odsustva. Deca su jako svesna svega i razumeju sve ako im na pravi nacin objasnis. Tako smo mi lepo seli na pod i pocela sam da im objasnjavam da se neko vreme necemo videti. Usledila su moja objasnjenja o tome kako neko moze da dobije dete onda kad to pozeli, a da je nekome potrebna pomoc lekara da dobije dete. Rekla sam im da meni lekari treba da pomognu u tome i oni su me shvatili koliko god su mogli. Naravno da su onda usledila razna pitanja vezana za to kako se dolazi do bebe, pa sve uz slike sam im objasnjavala reproduktivni sistem i sve ono sto ih je zanimalo. Oni su se smeskali, sramota ih je, ali im je jasno (njima je sramota da kazu da su se neki vencali, pa se smeju tome tako stidljivo i slatko
). E, dobro, sto se tice dece sve sam odradila kako treba - objasnila sam im i njima je to dovoljno, samo treba biti iskren i to je to. Poverenje je vazno. Medjutim, ta deca odlaze kuci i naravno da pricaju svojim roditeljima sve ono o cemu mi pricamo u zabavistu. Nisam se plasila osude ili neceg slicnog ni s njihove strane, ali - ko zna - ima raznih ljudi. Ubrzo su i neki roditelji poceli sa mnom da pricaju o tome, pa da me podrzavaju, te sam se bas osecala da imam veliku podrsku s njihove strane. Najcesci komentari bili su:joooooj, bas nam je zao sto neces biti tu, ali samo neka vam uspe!. Cak je bilo komentara: Evo, bas nam je drago da to delis sa nama, pa smo uz tebe!. onda su se kod koleginice stalno raspitivali za mene, sto uopste nije tako lose jer znas da je neko uz tebe i da na tebe misli u pozitivnom smeru.Nisam naisla na nerazumevanje. Kad sam se vratila sa neuspehom, deci je bilo drago da sam tu, ali su me odmah pitali da li mi je beba u stomaku, i slicno. Objasnila sam im i to. Nastavili smo zivot normalno. Zatim susret s roditeljima, pa komentari: Jako nam je zao, ali bice drugi put!.
Sta da vam kazem, nisam osecala sazaljenje ni sa jedne strane, vec samo podrsku. A podrska jako mnogo znaci. Imala sam zaista veliku i `mnogobrojnu` podrsku, i to samo zato sto to nisam tajila ni od koga. A da mi je neko i nesto ruzno rekao, verujte, ne bi mi mnogo znacilo pored armije prijatelja.
Kad sam ponovo pokusavala, opet sam trebala deci da objasnjavam (stigla su mi nova deca) i opet sam jako dobro prosla. Na srecu, drugi put je uspelo i s kojim god roditeljem moje dece ili sa decom da sam se videla, svi su se radovali zbog mene. Takodje, toliko pozdrava dobijam i od onih od kojih nikad nisam ni pomislila da cu dobiti, da je to zacudjujuce. A inace, nisam napomenula da radim u seoskoj sredini, gde bi covek rekao da su ljudi konzervativni, itd. Ali ne!!! Nismo ni svesni koliko ljudi oko nas imaju razumevanja za nase probleme. Zato mislim da je greska cutati o tome. Pa sta i ako nas neko ne podrzi - to nam samo govori o tome kakva je ta osoba, a ne mi. Neko je dijabeticar pa cuti o tome, a tome nije ni kriv niti je to neka sramota. Smatram da je i sterilitet u tom rangu.
Draga pazarka, izvini, ali necu da slikam nista jer, pa ti si se onesvestila u prodavnici, a ja nikome ne zelim da otezavam situaciju, posebno kad su ovako osetljive stvari u pitanju.
prvo veliki pozdrav za sve ............
drugo moram da vam se pozalim,ovo je bio najtezi PMS do sada,bole me ledja ,donji deo stomaka,glava...........ma sve
draga nado, stvarno je divno imati toliku podrsku,
za ovaj moj problem zna samo moja uza porodica,koleginice na poslu[jer su strankinje i morala sam nekako objasniti svoje odsustvo],i mog muza uza porodica........ja sam udata za crnogorca,a svi znamo kako su oni osetljivi na svoju "muskost",to je prvi razlog zasto nisam nikom drugom rekla,jer on sebe smatra manjim muskarcem od ostalih,i ako niko ne zna.....a mislim da bi ga bilo sram izaci na ulicu,da to svi saznaju
a kao drugi razlog,moj suprug ima rodjaka koji ima slican problem......i to je nekako procurelo,ajme majko kakvih sam se komentara naslusala,da poludis kakvog neobrazovanog da ne kazem nesto drugo,naroda ima...........islo je dotle,da kad vide sada njihovo dete,detaljno ga posmatraju da li se lici na njih ili ne ,mozda mu je boja kose za nijasnu svetlija od njihove,mislim svakakve gluposti ,iako je decak preslikani tata........i sad na meni je bilo da odlucim dali cu biti zlobna ku.ka,koja mrzi decu i koja zbog toga nece da pokvari struk,ili da svima to kazem,i da pored bola kroz koji prolazim zbog celog postupka,a onda jos takve gluposti da slusam......i da kada rodim dete ,to isto dete koje sam zelela vise od svega od na svetu ,neko sutra posmatra kao da boluje od teske bolesti,ili da mu kaze da manje vredi jer je nastao u labaratoriji..........i ja sam odabrala ovo prvo,moram priznati da mi je tesko,ali sigurna sam da bi mi bilo mnogo teze da sam odabrala drugu opciju.....uostalom sada me niko ne pita IMALI STA NOVO ,nema komentara tipa OPUSTISE,BICE......tada bi mi bilo mnogo mnogo teze.......i kao sto sam rekla za problem znaju ljudi koji su mi u svakom trenutku bezuslovna podrska,i najveca uteha........i to mi je zasada dovoljno
a sto se tice robice,nije meni bilo tesko zbog toga sto je ona kupovala svojoj bebi,vec sto je konstanto insistirala da priznam da sam trudna,a onda pitanja ,:sta bih kupila MOJOJ BEBI........a ja svakog trenutka svesna da mi je utroba prazna,...................... taj dan je bio jako bolan za mene,ne vezano za moju frendicu
ikice,ova prica detaljno opisuje mene i moje stanje .......bas sam se rasplaka pravo
drugo moram da vam se pozalim,ovo je bio najtezi PMS do sada,bole me ledja ,donji deo stomaka,glava...........ma sve
draga nado, stvarno je divno imati toliku podrsku,
za ovaj moj problem zna samo moja uza porodica,koleginice na poslu[jer su strankinje i morala sam nekako objasniti svoje odsustvo],i mog muza uza porodica........ja sam udata za crnogorca,a svi znamo kako su oni osetljivi na svoju "muskost",to je prvi razlog zasto nisam nikom drugom rekla,jer on sebe smatra manjim muskarcem od ostalih,i ako niko ne zna.....a mislim da bi ga bilo sram izaci na ulicu,da to svi saznaju
a kao drugi razlog,moj suprug ima rodjaka koji ima slican problem......i to je nekako procurelo,ajme majko kakvih sam se komentara naslusala
,da poludis kakvog neobrazovanog da ne kazem nesto drugo,naroda ima...........islo je dotle,da kad vide sada njihovo dete,detaljno ga posmatraju da li se lici na njih ili ne ,mozda mu je boja kose za nijasnu svetlija od njihove,mislim svakakve gluposti ,iako je decak preslikani tata........i sad na meni je bilo da odlucim dali cu biti zlobna ku.ka,koja mrzi decu i koja zbog toga nece da pokvari struk,ili da svima to kazem,i da pored bola kroz koji prolazim zbog celog postupka,a onda jos takve gluposti da slusam......i da kada rodim dete ,to isto dete koje sam zelela vise od svega od na svetu ,neko sutra posmatra kao da boluje od teske bolesti,ili da mu kaze da manje vredi jer je nastao u labaratoriji..........i ja sam odabrala ovo prvo,moram priznati da mi je tesko,ali sigurna sam da bi mi bilo mnogo teze da sam odabrala drugu opciju.....uostalom sada me niko ne pita IMALI STA NOVO ,nema komentara tipa OPUSTISE,BICE......tada bi mi bilo mnogo mnogo teze.......i kao sto sam rekla za problem znaju ljudi koji su mi u svakom trenutku bezuslovna podrska,i najveca uteha........i to mi je zasada dovoljnoa sto se tice robice,nije meni bilo tesko zbog toga sto je ona kupovala svojoj bebi,vec sto je konstanto insistirala da priznam da sam trudna,a onda pitanja ,:sta bih kupila MOJOJ BEBI........a ja svakog trenutka svesna da mi je utroba prazna,...................... taj dan je bio jako bolan za mene,ne vezano za moju frendicu
ikice,ova prica detaljno opisuje mene i moje stanje .......bas sam se rasplaka pravo
Poslednja izmena:
- stanje