Ваљевске речи и узречице

Требало би ову тему преименовати у '' Речи и узречице западне, југозападне и северозападне Србије ''... Ето, да нам је Wilk модератар, свашта би овде било ! Само што овде још увек влада анархија... Каква држава, такав и форум! :rolleyes:
 
Na molbu moje drugarice, odem u selo Robaje i obidjem babu koja ima 90 godina.Gledam u sitnu,smezuranu baku sa maramom cvrsto vezanom ispod brade i bi mi nesto zao. A onda baba progovori i ne verujem usima.Opasna baba nema sta.Prvo me ispita:
- A kazi ti meni dite cija si?
Odgovorih joj
-Ja,ja,znam ja za nji.Od te si familije.Znam ja za njinu kucu.Moj tajo je njima,dite mnogo pomago.
Ides li uskolu? Ucis li vako dobro,a? Kaki si djak?
Zatim se baba brecnu na snaju:
-Sta si tude stala ko bena? Turi de da se uzvari kava.Kaku pijes dite?Slatku?Pa ja, jasta tako itreba.Ono ima iksana pa piju bez secera.Ja to dite numem da uzvarim.
Baba nastavi isledjivanje
-Vako dite,imas li momka?Dobra devojka se poznade ako ima dobrog momka.Nemoj da zvijonis ko neke prostiturke, nego gledaj momka iz dobre kuce. Nemoj da mu dades da te poljubi. Ako te poljubi, ondak nisi vise devojka.Bolje nako izdaleka da komendijas sanjim. Nemoj da bides ko ovde neka Marica. Ona ti je dite isla i sozenjenim ljudima.Naopako i juzocas sta ta crnjka i jatka nije radila.
Odjednom baba skoci ( vrlo lagano za svojih 90 god.) i poce da doziva sina kroz perdu:
- Kuku, Milovane, obucide one dzoke i idi nali tabarku da potekne prvi lampek.
Odnekud se stvori i praunuce nepresatno me pitajuci:
-Sta ti vise volis lampek ili tabarku? :D
Pomislila sam da cu skrenuti od dosadnog deteta, al baba priskoci u pomoc
-Sta zijas tude.Uzmi onaj corbaluk i otidi u misanu.Iz merca izvadi kokacice da nankokamo kokalica.Jedete li vi to tamo kodvas?
Nisam ni stigla da joj odgovorim kad se na kapiji pojavi komsinica vidno uzbudjena.Ni manje ni vise pridje bas meni i rece:
-Kuku dite,isla ja u lipar u pecurke i zakaci mi se travnjak.Dede ceri,vidi ti,mladje su ti oci.Izcupaj ga leba ti.
Pomislim,kakvo cudo sada treba cupati,kad ono obican krpelj.Baba se smeska i zadirkuje komsinicu:
-Nisi ti dite bila liparu.Nema tamo travnjaka.Ti si isla kod Perside u dzemat da cujes abrove.Nisi tela dzadom nego preko Milojevog zvezdana.Tu je tebe travnjak uvatio.
Komsinica se malo uvredi:
-Ma nabijem ja tebe na kiak sto tako lazes.
Baba se narogusi:
-****** sud i sok ko laze?
Tiho sam se udaljila ostavljajuci babu, komsinicu i travnjaka da se rasprave. Na kapiji me sustize snajka gurajuci mi u tasnu 10 jaja.
- Ne valja miko izaci izkuce prazne ruke.Metider to tamo, pa nam opet dodji.
 
БРАВО ! ! БРАВО, ДИЈЕТЕ!
Аброви!!! Нисам чула ту реч још од детињства...Вероватно од турског '' абер''- поздрав. Е, разведри ми дан!
А кад спомену звездан... У другом разреду на писменој вежби сам написала врсте житарица овим редом: звездан,кравара и детолина ( вероватно под утицајем комшинице која никако није могла да научи да се не каже '' моморлада'', '' чикулада'' и '' полутанчице'' ) ... :lol:
 
Ево нове приче:
У овој причи хоћу да покажем не само обичан говор ликова већ и врсте надимака које овај народ користи. Aтмосфера у причи, догађаји и неки ликови су стварни док је све остало измишљено.Молим модераторе да опросте ако мало одлутам са теме.

ВЕЧЕ ПРЕД ВРШИДБУ
У позно вече бабина породица се окупила на вечери.Сви ћутке довршавају свој оброк не би ли га завршили што пре и отишли на спавање. једино Баба са полупуним устима стално нешто запиткује:
-A je ли Миловане, Уговори ли вршаљу?
-Уговори мајо.
-A саким?
-С Ратомиром Ћуловим.
-А јеси пито ко ће на гумно?
-Ма иду људи с машином.
-Који море људи?
-Паа вако...иде Ратомир Петоња,Негован ногоња, Милован Лелов,Труман, Лака, Обрад Мирјанин и Радисав профсор.
-Инапако, зар само они? Ко ће ондак у_плеву?
-Што ти је мајо? Доће жеена. Ете ти Миленије, Савке, Буле, Машинке, Сиде,Крстине...Куш више?
-Оће ли доћ Драгица?
-Неће море.Не може она.
-Што дите?
-Умро јуче Миге, па је редара на сарани.
-Богтенеј*бо, каде умро? Напако и страшни суд, како нисмо чули?
-Умро у болници, сутра ће да га и дотерају.
-Ко ти рече?
-Ко други до Лака. Није ни он знао дојутрос, бијо јуче цео дан на вршају код Јазе.
-Ја каки је онај Лака, све зна, јади га спопали.
-Овде сутра има посла ко ће ићи на сарану?
Снајка се јави пуна наде:
-Еве ја ћу ићи.
Али јој Баба не дозволи ни да мисао заврши па скочи:
-Јес ти сишла сума? Онолки народ долази а ти завеваш по саранама. Само би неде ишла.
-Доћи ће комшика Рајка да помогне, и ја ћу отуд брзо, само ћу да кажем да сажаљевам случај и ето мене.
Понада се снајка.
-Немој там џабе да зеваш.Рајка немош доћи.Тамо она, немож наногу, далеко било.Она девојчица што јој ономад ишчупала травњака, остала глава па се сад дало назло. Пила дите сама неке прашкове, ал нису помогли. Моро Милоје с`коњима да је тера лекару дудари њекцију.
-На сарану мора неко ићи.
Рече Милован.
-Еве ја ћу!
Рече Баба па настави.
-Ја сам снјиме нако друговала. Ја и његова Сава смо девовале заједно ондак је и ред да ја идем.
То као да целој породици би драго, па сви стадоше да подржавају Бабу да иде. Баба се нешто замисли па настави.
-Ударили ти Миловане розге?
-Јашта море.
-А амбар? Јеси побрисо окна за шеницу?
-Јакако.
-Куку дите,оће ли они сутра дотерати леватор? Сучим ће забацивати снопиће? Оне рогуље су прсле кад је номад снајка тукла овна сањима.
-Шта ћу дите, кад ован оће дудари.
побуни се снајка.
-Ћуде море тамо.
Брецну се Баба
-Јабоме димају леватор, каки море, иде то брзо не требају ти рогуље. Туре доле сноп а леватор га дигне на вр вршалице.
Доврши Милован а Баба се мало замисли, вероватно замишљајићи ту слику у глави.А онда нагло проговори да тргну све укућане усред залогаја.
-Море дал ће они моћ` сутра коднас кад још врји код Негована?
-Где си ти то чула да врји, то камијон прође џадом. Готови су они са машином ене их пакују каишеве.
Утом се и вечера заврши па сви укућани брже боље побегоше у своје кревете, нешто од умора а нешто више од Бабе.
 
:lol: :lol: :lol: Не зна се која прича је боља... Да л' ова или претходна?? Браво за тебе !
Него, ја сам тад била клинка, мени су то биле житарице, нисам знала да су све то врсте детелине...

Wilk, мислим да је тандрчак део разбоја, али нисам сигурна... Знаш ону песму: '' тандрчак, тандрчак, вретено... Пошла цура на прело, изгубила вретено ;) '' ?
А коленика је (ако не грешим), шара не ћилиму.
 
Dobro verujem da citate; Evo trece price.
Ovom prilikom jos jednom molim moderatore da oproste zbog skretanja sa teme, jer kroz ovu pricu hocu da pokazem reakcije ljudi tog kraja na neugodne situacije.

ЖИДО И ЛИПСО

Окупана јутарњим сунцем у својој невиности лежи ливада, окружена шумом и вотњацима ко каквом војском што не дају да беле грудвице овчијег руна побегну са њеног стомака. Овце брзо грабе свеже влати росне траве не би ли се дале у потрагу за свежиом и зелениом док сунце не запече и потера их у `ладовину. Међу њима се издваја јача и крупнија фигура алфа мужјака, који више води бригу да му је стадо на окупу, него да дограби који влат свежије траве.
Пре само коју годину, тај ован је био слабушно јагње кога мајка није дојила, па су га отхранили на флашицу. Био је мали и жгољав али га је то спасло божићне трпезе и сточне пијаце.Сви су за њега говорили:" Што не липше више, јади га не знали!" па се овну име само наметну и оста до задњих дана Липса.
За Липсу су везане многе приче.Скоро да нема иксана у селу кога Липса није поткачио.Заправо је имао "лепу" особину да се људима прикрада с`леђа и јуначки их удара у иста, само мало ниже.Свој јуначки напад би завршавао онда када би непријатеље откотрљао у канал покрај пута. Жртва би се копрцала у каналу са високо подигнутим ногама у вис, тек тада би се Липсо вратио свом стаду.
И тако једне ране зоре, потера Бабино праунуче овце увотњак. Неде на пола пута сустиже га чика Жида:
-Је с'л' вредан синовче? Ако, ако!
-Јесам чика Жидо, него да те питам нешто.
-Питај шта 'оћеш, само немој оно твоје.
-Па морам моје.Шта ти више волиш лампек или табарку? Чика Жида ћути
-Је ли чика Жидо, шта више волиш лампек или табарку?.... А шта стварно више волиш, лампек или табарку? Жида се нарогуши па рече:
-А вадиш ли ти кадгод лампек и табарку из уста? Бабино праунуче мало поћута па упита:
-А, је с'л'некад проб'о џибру из каце?
-Бежи тамо, је б'о те отац детињи. Онако љут Жида зажди поред оваца напред.
Такве је ован Липса највише волео.Одвоји се од стада и поче да хвата залет. Бабино праунуче покуша да упозори Жиду на овна:
-Чика Жидо! Чика Жидо, пази, окрени се!!!! Жида бесан ни уветом да мрдне.
-ЧИИКА ЖИДО, ПАЗИ, ОВАН ОЋЕ ...........дудари.
Даљи опис ће бити дат из очију Бабиног праунучета.
Гомила густе вуне, која никад није шишана, (Никад, никоме није пало на памет да том чуду приђе с'маказама) у муњевитом трку се судара са човеком, који је од беса дубоко завукао руке у џепове, носи га на роговима једно 5-6 корака до ивице пута и ту се нагло зауставља. Човек лети са рукама још у џеповима,прави колут напред, упада главом у канал пун оструге и коприве. Липса победнички шмркну и врати се свом стаду.
Дечак притрча Жиди, који је некако ослободио руке из џепова, и сад маше ножицама ко млатачима кад млате шљиве. Устаде Жида вадећи трње из образа, зајапурен од коприве и уста пуних најстрашнијих псовки од којих и чак и Бабино праунуче поцрвени.
-Је бем ти оца на мртвој мајци! МАЈКО дабогда! Да ти је бем свеосим Бога! КУКУ, шта ме снађе? Је бо ти пас матер и ко те направи! Дабогда липсо. ........
Од толике дреке побегоше и овце и Бабино праунуче.

Po istinitom dogadjaju.
 

Back
Top