- Poruka
- 3.050
Vril je reč iz naučno-fantastičnog romana autora Edvarda Bulvera Litona pod nazivom „Vril: Energija rase koja dolazi“, objavljenog 1870. godine. U knjizi je Vril opisan kao oblik energije kojim rasplaže izuzetno moćna rasa koja živi pod zemljom. Knjiga je bila veoma popularna pred kraj XIX veka zbog čega je izraz Vril ušao u uobičajenu upotrebu kao naziv za razne vrste „životnih eliksira“. Zapravo, još uvek popularno englesko piće Bovril dobilo je ime kombinovanjem izraza Bovajn i Vril.
Neki čitaoci veruju da knjiga opisuje stvarne događaje zbog čega se njen sadržaj često povezuje sa nacističkim letećim diskovima („Flugsheiben“), KSK letelicama na „Vril“ pogon (KSK-Kraftstrahlkanone – letelica naoružana energetskim topom), sa Jezuitskim „duhovnim vežbama“ i sa Atlantidom.
Priča je možda inspirisala i čuvenog srpskog naučnika Nikolu Teslu da izmisli sistem za daljinsko upravljanje. Iako je Tesla porekao ovu hipotezu, njegov biograf Mark Saifer tvrdi da je, s obzirom na tadašnju popularnost ove knjige, čuveni naučnik najverovatnije bio upoznat sa njenim sadržajem.
„Vril“ se spominje i u knjizi „Hakeri“ („Hackers“) autora Stivena Levija (Steven Levy). „Hakeri“ je knjiga koja opisuje razvoj kompjuterske kulture. U njoj je prepričana priča autora Lez Solomona, urednika časopisa „Popularna elektronika“, koja govori o njegovom susretu sa domorocima tokom arheološke ekspedicije u Kolumbiji: „Od ovih indijanaca Lez Solomon je naučio osnovne principe vrila, energije koja omogućuje pomeranje velikih tereta sa vrlo malo snage. Solomon je verovao da je energija Vril omogućila Egipćanima da izgrade piramide...“, Hakeri, str. 222, par. 2, Pingvin books 2001.
Tajno društvo Vril
Nekoliko autora iznelo je tvrdnje da je tajno društvo Vril (Vril Gesellschaft), ili Loža Iluminata (Luminous Lodge) bilo tajno okultističko društvo koje je postojalo još u pre-nacističkom Berlinu. Berlinsko društvo Vril je zapravo bilo unuštrašnji krug tajnog društva Thula. Takođe se pretpostavlja da je ovo društvo bilo u bliskom kontaktu sa engleskom grupom poznatom kao Hermetički red Zlatne zore. Do danas nije objavljen nijedan pouzdan dokaz da je tajno društvo Vril ikada postojalo.
Postoji samo jedan osnovni izvor informacija o društvu Vril, a to je Vili Lej, nemački raketni naučnik koji je 1933. godine pobegao u SAD. Godine 1947. Lej je objavio članak pod nazivom „Pseudonauka u Nacilendu“. Odmah nakon opisa ariosofije, Lej je napisao: „Jedno od društava je bukvalno osnovano prema romanu. Ovo društvo, za koje mislim da se zvalo „Društvo za istinu“ (Waahrheitsgesellschaft) i čija centrala se nalazila u Berlinu, posvetilo je svoje slobodno vreme potrazi za Vrilom.“
U knjizi pod nazivom „Aufbruch ins dritte Jahrtausend: von der Zukunft der phantastischen Vernunft“ od autora Luisa Pauelsa i Žaka Beržera, objavljenoj u Švajcarskoj, takoće se spominje društvo Vril. Iako informacije o ovom društvu zauzimaju oko 1/10 od ukupnog sadržaja knjige koja se bavi raznim ezoteričnim spekulacijama, autori nisu jasno naznačili da li je ovaj deo knjige fikcija ili je zasnovan na proverljivim činjenicama. Nova izdanja na istu temu, desničarskog autora Jana Uda Holija, poznatog pod pseudonimom Jan Van Helsing, objavljena su tokom devedesetih godina XX veka.
Društvo Vril, kako je opisano u delima ovih autora, ima mnoge osobine koje su karakteristične za teoriju zavere:
Tajne gospodare;
bekstvo Hitlera i drugih nacističkih zvaničnika iz Berlina na Južni pol;
leteće tanjire, tajne nacističke izume i nove oblike energije;
vanzemaljce sa Aldebarana.
Prema navedenim autorima, društvo Vril je osnovano 1921. god. kao „Svenemačko društvo za metafiziku“ sa zadatkom da istraži poreklo Arijevske rase. Nastalo je kao grupa ženskih psihičkih medijuma koje je predvodio medijum društva Tula, Marija Oršić (Maria Orsitsch) iz Zagreba, koja je tvrdila da je navodno stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Tauri u sistemu Aldebaran. Navodno, ovi vanzemaljci su posetili planetu Zemlju i naselili se u Sumeru. Otuda i naziv Vril, koji je nastao od drevne sumerske reči „Vri-Il“ što u prevodu znači „božanski“. Drugi medijum je bio poznat samo pod imenom Zigrun, preuzetim iz nordijske mitologije. Zigrun je zapravo bila Valkira i jedna od devet Votanovih ćerki.
Društvo je navodno organizovalo vežbe koncentracije u cilju pobućivanja Vril energije i organizovanja svemirskog leta (Raumflug) do Aldebarana. Da bi to postiglo, društvo Vril se udružilo sa tajnim društvom Thula i sa Sledbenicima crnog kamena (DHvSS) kako bi se finansirao ambiciozni program kojim je bila predviđena izgradnja inter-dimenzionalne leteće mašine bazirane na dostignućima iz oblasti fizike koje su članovima društva preneli vanzemaljci sa Aldebarana.
Neki čitaoci veruju da knjiga opisuje stvarne događaje zbog čega se njen sadržaj često povezuje sa nacističkim letećim diskovima („Flugsheiben“), KSK letelicama na „Vril“ pogon (KSK-Kraftstrahlkanone – letelica naoružana energetskim topom), sa Jezuitskim „duhovnim vežbama“ i sa Atlantidom.
Priča je možda inspirisala i čuvenog srpskog naučnika Nikolu Teslu da izmisli sistem za daljinsko upravljanje. Iako je Tesla porekao ovu hipotezu, njegov biograf Mark Saifer tvrdi da je, s obzirom na tadašnju popularnost ove knjige, čuveni naučnik najverovatnije bio upoznat sa njenim sadržajem.
„Vril“ se spominje i u knjizi „Hakeri“ („Hackers“) autora Stivena Levija (Steven Levy). „Hakeri“ je knjiga koja opisuje razvoj kompjuterske kulture. U njoj je prepričana priča autora Lez Solomona, urednika časopisa „Popularna elektronika“, koja govori o njegovom susretu sa domorocima tokom arheološke ekspedicije u Kolumbiji: „Od ovih indijanaca Lez Solomon je naučio osnovne principe vrila, energije koja omogućuje pomeranje velikih tereta sa vrlo malo snage. Solomon je verovao da je energija Vril omogućila Egipćanima da izgrade piramide...“, Hakeri, str. 222, par. 2, Pingvin books 2001.
Tajno društvo Vril
Nekoliko autora iznelo je tvrdnje da je tajno društvo Vril (Vril Gesellschaft), ili Loža Iluminata (Luminous Lodge) bilo tajno okultističko društvo koje je postojalo još u pre-nacističkom Berlinu. Berlinsko društvo Vril je zapravo bilo unuštrašnji krug tajnog društva Thula. Takođe se pretpostavlja da je ovo društvo bilo u bliskom kontaktu sa engleskom grupom poznatom kao Hermetički red Zlatne zore. Do danas nije objavljen nijedan pouzdan dokaz da je tajno društvo Vril ikada postojalo.
Postoji samo jedan osnovni izvor informacija o društvu Vril, a to je Vili Lej, nemački raketni naučnik koji je 1933. godine pobegao u SAD. Godine 1947. Lej je objavio članak pod nazivom „Pseudonauka u Nacilendu“. Odmah nakon opisa ariosofije, Lej je napisao: „Jedno od društava je bukvalno osnovano prema romanu. Ovo društvo, za koje mislim da se zvalo „Društvo za istinu“ (Waahrheitsgesellschaft) i čija centrala se nalazila u Berlinu, posvetilo je svoje slobodno vreme potrazi za Vrilom.“
U knjizi pod nazivom „Aufbruch ins dritte Jahrtausend: von der Zukunft der phantastischen Vernunft“ od autora Luisa Pauelsa i Žaka Beržera, objavljenoj u Švajcarskoj, takoće se spominje društvo Vril. Iako informacije o ovom društvu zauzimaju oko 1/10 od ukupnog sadržaja knjige koja se bavi raznim ezoteričnim spekulacijama, autori nisu jasno naznačili da li je ovaj deo knjige fikcija ili je zasnovan na proverljivim činjenicama. Nova izdanja na istu temu, desničarskog autora Jana Uda Holija, poznatog pod pseudonimom Jan Van Helsing, objavljena su tokom devedesetih godina XX veka.
Društvo Vril, kako je opisano u delima ovih autora, ima mnoge osobine koje su karakteristične za teoriju zavere:
Tajne gospodare;
bekstvo Hitlera i drugih nacističkih zvaničnika iz Berlina na Južni pol;
leteće tanjire, tajne nacističke izume i nove oblike energije;
vanzemaljce sa Aldebarana.
Prema navedenim autorima, društvo Vril je osnovano 1921. god. kao „Svenemačko društvo za metafiziku“ sa zadatkom da istraži poreklo Arijevske rase. Nastalo je kao grupa ženskih psihičkih medijuma koje je predvodio medijum društva Tula, Marija Oršić (Maria Orsitsch) iz Zagreba, koja je tvrdila da je navodno stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Tauri u sistemu Aldebaran. Navodno, ovi vanzemaljci su posetili planetu Zemlju i naselili se u Sumeru. Otuda i naziv Vril, koji je nastao od drevne sumerske reči „Vri-Il“ što u prevodu znači „božanski“. Drugi medijum je bio poznat samo pod imenom Zigrun, preuzetim iz nordijske mitologije. Zigrun je zapravo bila Valkira i jedna od devet Votanovih ćerki.
Društvo je navodno organizovalo vežbe koncentracije u cilju pobućivanja Vril energije i organizovanja svemirskog leta (Raumflug) do Aldebarana. Da bi to postiglo, društvo Vril se udružilo sa tajnim društvom Thula i sa Sledbenicima crnog kamena (DHvSS) kako bi se finansirao ambiciozni program kojim je bila predviđena izgradnja inter-dimenzionalne leteće mašine bazirane na dostignućima iz oblasti fizike koje su članovima društva preneli vanzemaljci sa Aldebarana.
