v.a.s.p.i.t.a.v.a.nj.e.

wanda965:
Ја сам синоћ покушала својим синовима да озбиљно кажем нешто што сам сматрала да је потребно.
Кажу, ,,Рекла си нам то већ једном, и довољно је, зар не? ''
Ја се повучем. Стварно им смета кад им се ,,соли памет''.
Kliknite za proširenje...

Па то је нормално.
Али ова мала МОРА да трпи кда јој мајка "соли памет", или стварно то воли. Можда тај обичај не доживљава као нешто у васпитне сврхе.
И још је њена мајка убеђена да им је обема забавно.
 
Мислим да им није забавно.
То мени личи на игру са мојим сестричинама кад су биле млађе. Као, играмо се фризерског салона, па онда причамо.
,, А како сте 'Ви?'' ,, Јао, баш данас један неваљали дечак...'' и тако у том фазону.
Деци је занимљиво кад је игра, и то до одређеног узраста.
После је убијање.
 
wanda965:
Мислим да им није забавно.
То мени личи на игру са мојим сестричинама кад су биле млађе. Као, играмо се фризерског салона, па онда причамо.
,, А како сте 'Ви?'' ,, Јао, баш данас један неваљали дечак...'' и тако у том фазону.
Деци је занимљиво кад је игра, и то до одређеног узраста.
После је убијање.
Kliknite za proširenje...

Слажем се
 
wanda965:
Хаха, причај ми о томе...
Мој старији је до дана данашњег по питању облачења ,,лак за одржавање'', а млађи...
Од вртића је бирао шта ће да обуче, често причамо догађај кад је једног јутра одбио да иде у вртић, јер каже: ,,Хоћу да ми обучеш трну тренерку та две веверите - оовде!''
и покаже ручицама на груди.
Ја: ,, Али сине, ти немаш такву тренерку!''
Он:,, А где ми је?'
Ја:,, Па, никад је ниси ни имао!''
Он:,, А дашто је нитам имао?''
Ја:,, Нисмо ти купили''
Он:,, А дашто ми ните купили?
Онда му ја обучем нешто што сам планирала, а он оде у вртић плачући. И само тражи ,,трну трненерку та две веверите оовде...''
И ми одосмо да нађемо такву, док је он у вртићу.

Е, до дана данашњег, а има пуних 15, он тачно зна шта хоће. У стању је да обиђе цео град, и ако не нађе оно што је намерио, врати се кући.

Али сад бар иде сам, тако да се не злопатимо више, до пре годину дана смо извлачили шибицу ко ће са њим у куповину.
Онда га увалимо тетки, па она одлепи, а не купе ништа... :)
Kliknite za proširenje...
đ
:rotf::rotf::rotf:
ne pamtim kad sam se ovako nasmejala :hahaha::hahaha::hahaha:
Btw, i moj sinak bira li bira, šta će obući... U nedelju smo išli na slavu i nije bilo šanse da mu obučem košuljicu koju sam namerila..
I u vrtić ujutro, ako neće taj duks, nego drugi, nema pogovora, ne možeš da mu navučeš preko glave :roll:
A to baš ne znam na koga može biti, ni tata mu, ni ja nismo uopošte opterećeni odevanjem
 
male plave okice:
Слажем се
Kliknite za proširenje...

ciciban1:
Ja ne :p
Kliknite za proširenje...
Hmmm, ni ja ne :P, bar na osnovu onoga što mogu sama da zamislim

Deca vole rituale.
Vole da imaju tako neko određeno vreme koje je samo za njih (dve)... Meni se baš sviđa. Šta znači - formalno - neformalno ili ispontano; treba li dete da vija mamu ispred šporeta ili dok širi veš; ili uopšte da traži trenutak kad će s njom porazgovarati? Ovako svaki dan zna KAD će moći i DA će moći. Ako nema ništa posebno za 'razgovor', mogu da srknu taj čaj, našale se, nasmeju; u svakom slučaju verujem da ta mama čuje dosta svaki put o tome kako joj je ćera provela dan, ili šta je muči, tišti, ili šta ju je učinilo srećnom...

Jedino mi nije jasno, ali mi se čini da je ta interpretacija pogrešna. - 'priča o lepom ponašanju':confused: Šta TO znači?
 
male plave okice:
Исто и ћерка моје сестре...:lol: Добро, за гардеробу се некако и изборе, али за обућу!:cool:
Или је ружно, или тешко за одржавање (можда није толико лоше што са 9 година размишља о томе:roll::)), једина добра обућа кошта 6000, а не може да се скраси са неким јефтиним патикама, па је тешко наћи јефтине, "лепе", и лаке за одржавање.:roll:

Да променим тему... Моја пријатељица је у своју кућу унела енглески обичај. Сваки дан (изузев викенда) у 2 сата, седају за сто, на коме морају бити постављени искључиво чај и колачи:roll:, и причају САМО о лепом понашању. И тако већ 3 године.

Шта ви мислите о овоме?
Да ли нешто слично примењујете у својој кући?
Ако да, колико се исплатило?
Да ли вам се допада овај њихов начин учења лепог понашања?

Ја ћу своје мишљење рећи, али ме више занимају ваша. Мени се НЕ допада, а вама?
Kliknite za proširenje...

Ne, jer nemamo uslova da se skupimo tako, a i mislim da je glupo siliti to, vaspitna mera treba da se primeni onda kada se pojavi potreba za tim, a ostalo vreme da provodimo u opustenom razgovoru, zezanju i druzenju. Tako ja to vidim
 
male plave okice:
Исто и ћерка моје сестре...:lol: Добро, за гардеробу се некако и изборе, али за обућу!:cool:
Или је ружно, или тешко за одржавање (можда није толико лоше што са 9 година размишља о томе:roll::)), једина добра обућа кошта 6000, а не може да се скраси са неким јефтиним патикама, па је тешко наћи јефтине, "лепе", и лаке за одржавање.:roll:

Да променим тему... Моја пријатељица је у своју кућу унела енглески обичај. Сваки дан (изузев викенда) у 2 сата, седају за сто, на коме морају бити постављени искључиво чај и колачи:roll:, и причају САМО о лепом понашању. И тако већ 3 године.

Шта ви мислите о овоме?
Да ли нешто слично примењујете у својој кући?
Ако да, колико се исплатило?
Да ли вам се допада овај њихов начин учења лепог понашања?

Ја ћу своје мишљење рећи, али ме више занимају ваша. Мени се НЕ допада, а вама?
Kliknite za proširenje...

Meni zvuci glupo..pokusavam da zamislim sebe i svoju kcerku kako ispijamo caj i pricamo o lepom ponasanju..i ne mogu.To mi nekako deluje isforsirano lepo ponasanje...Em nije u duhu naseg mentaliteta Tea at 5 pm:roll: em ne znam o cemu se na tu temu moze na taj nacin razgovarati...Sednemo pa kao ajde..tri cetiri...
Nas dve se najbolje ispricamo u kolima..to jesu malo frojdovski razgovori jer ona mene gleda u potiljak a ja nju u retrovzioru ali se jako dobro razumemo..o lepom ponasanju pricamo stalno,u svim situacijama..i ispred sporeta i dok se kupamo,i kad se vozimo...Mislim da njoj vise znaci (iako mene umara nekada)da u svakom momentu moze da pita sta god i razgovara nego da odredimo termin..Kao sad il nikad...
Bzvz.
 
ni meni se ne dopada...mislim da je svaka situacija različita,i iziskuje neku vrstu diskusije,razgovora,bilo da je to o lepom ponašanju ili uopšteno o nekim stvarima koje su važne tokom odrastanja...a da deca vole rituale,slažem se i sa time,ali to može biti kupanje uveče,kada se smejemo,zezamo,damo oduška,usput i popričamo o stvarima šta se desilo u toku dana,ali sve opušteno,ne na silu,jer mislim da je dečja percepcija jača ako ide kroz igru,šalu i smeh...možda se nama čini da ne slušaju,ali itekako slušaju..
 
Sto se tice caja popodne... Ja mislim da je o.k. imati takav ritual ukoliko to ne podrazumeva obavezno pricanje o "lepom ponasanju" . Mislim da bi detetu igralo u stomaku svaki dan kada se kazaljka na satu priblizi tom terminu za caj jer bi znalo dfa ga osim caja ceka i ozbiljan razgovor. Lepo je to ukoliko je spontano. Znaci da nije u prvi plan stavljen razgovor, vec druzenje uz caj. I da se ne stavlja pod moranje, vec kao neko kako kazu, quality time sa porodicom.
Opet ja licno mislim da necu imati takve rituale. Mozda nesto drugo...
 
Да променим тему... Моја пријатељица је у своју кућу унела енглески обичај. Сваки дан (изузев викенда) у 2 сата, седају за сто, на коме морају бити постављени искључиво чај и колачи:roll:, и причају САМО о лепом понашању. И тако већ 3 године.

Шта ви мислите о овоме?
Да ли нешто слично примењујете у својој кући?
Ако да, колико се исплатило?
Да ли вам се допада овај њихов начин учења лепог понашања?

Ја ћу своје мишљење рећи, али ме више занимају ваша. Мени се НЕ допада, а вама?[/QUOTE]

meni se sviđa ritual okupljanja porodice
dal je to čaj ili kafa ujutru (što sam ja volela sa roditeljima da radim, i sad je spontano obavezan kad odem tamo), ili je to obrok...
znači ništa obavezno, i pod moranje, ništa držanje lekcija, to mora da bude spontano i služi za razgovor, razmenu emocija i šta ima novo i za dogovore -šta ćemo i kako raditi danas....
 
Mene interesuje da li je prijateljica malih plavih okica za tri godine takvog vaspitnog programa primetila neki pomak u lepom ponasanju svoje devojcice..Cim ta metoda i dalje traje..rekla bih da je poenta u malogradjanstini..da se pije caj u odredjeno vreme.Mos' misliti...
 
vexy76:
meni se sviđa ritual okupljanja porodice
dal je to čaj ili kafa ujutru (što sam ja volela sa roditeljima da radim, i sad je spontano obavezan kad odem tamo), ili je to obrok...
znači ništa obavezno, i pod moranje, ništa držanje lekcija, to mora da bude spontano i služi za razgovor, razmenu emocija i šta ima novo i za dogovore -šta ćemo i kako raditi danas....
Kliknite za proširenje...
Ja sma već rekla svoje viđenje, ali i ovo da citiram, kad dajem bombon :)
 
zia75:
ni meni se ne dopada...mislim da je svaka situacija različita,i iziskuje neku vrstu diskusije,razgovora,bilo da je to o lepom ponašanju ili uopšteno o nekim stvarima koje su važne tokom odrastanja...a da deca vole rituale,slažem se i sa time,ali to može biti kupanje uveče,kada se smejemo,zezamo,damo oduška,usput i popričamo o stvarima šta se desilo u toku dana,ali sve opušteno,ne na silu,jer mislim da je dečja percepcija jača ako ide kroz igru,šalu i smeh...možda se nama čini da ne slušaju,ali itekako slušaju..
Kliknite za proširenje...

Slazem se
 
Нисте схватили, на причају о било чему уз чај, већ је мама одредила време када се МОРА причати о лепом понашању. Тада причају о бонтону, лепим речима, и како то изгледа "ружно понашање". У лепе речи спадају: молим, хвала, дивна вам је супа,...:roll:
Иначе, никада раније нису пили чај у 2 сата, кренули су да га пију када је мама донела тај ритуал у њихов дом. :neutral:
Има промене, мала стварно говори хвала, молим... Али то ради и моје дете, само ја га нисам "тренирала" чајом у 2. Додуше, моје дете јесте млађе, и не може да се пореди са њом, и даље не похваљује јела и сличне ствари, али и зашто би то радило дете од шест година?
Мала није опуштена у гостима као моја ћерка, што се мени не допада. Све иде механички, и знам напамет шта ће да каже, и сада и следећи пут у гостима.:roll:
Зар не би било лепше да мајка и ћерка имају разговоре када им наиђе жеља, и да причају о другим стварима, а не да јој неко стално исто понавља.
Претпостављам да мала једва чека да скине лепо понашање са грбаче, и да проба прву псовку.:roll:
 
macka vracarka:
Mene interesuje da li je prijateljica malih plavih okica za tri godine takvog vaspitnog programa primetila neki pomak u lepom ponasanju svoje devojcice..Cim ta metoda i dalje traje..rekla bih da je poenta u malogradjanstini..da se pije caj u odredjeno vreme.Mos' misliti...
Kliknite za proširenje...
evo, ja bih bas nesto htela da kazem o malogradjanstini u nasem tj. vasem drustvu

ja sam osoba koja ne psuje, niti koristi spontano koristi ruzne reci, tj. nisam ih koristila... hocu da kazem one mi ne leze, ne umem njima da se efikasno sluzim
i hocu da kazem da su mene deca u osnovnoj skoli ZEZALA u smislu da su mi se PODSMEVALI sto ne psujem nikad i sto sam tako previse fina. Imala sam ja neke termine koje sam koristila kada sam htela da kazem da je neko tenkre i slicno, ali oni su na to jos zesce padali na patos od smeha jer sam koristila suvise fine, knjiske termine... koji su evidentno njima bili strani, kao i knjige. Gledali su me kao nekog isfoliranog, jelte... vestackog, bavi se tu nekim knjigama i ... pricaju sa mnom i tacno vidim u njihovim ocima da mi se smeju... jer sam drugacija od njih i njihovih roditelja.

Kako su godine prolazile oni su nekako skapirali da se ja ne foliram, ali sam i dalje bila suvise egzoticna... pa sam onda imala nekog decka, pogodicete iz Beograda, koji je odlucio da me "oslobodi" i terao me da psujem misleci opet pogresno da je nepsovanje kod mene stvar ustrucavanja, a ne prosto nedostatak potrebe... i tako da ga skinem sa grbace ja naucim par socnih koje sam trpala gde sam stigla da bi delovalo sto prirodnije... i onda mi jednom to ispalo pred roditeljima, mislim... sta da se radi, u tim godinama vise vremena provodim sa deckom nego sa tatom... i covece, taj dogadjaj se i dan danas prepricava (posle deset godina), svi prisutni samo sto nisu pali u nesvest, a ne sa stolice!

I tako ja danas znam da psujem, ali i dalje kada nekom hocu strucno da "uteram" to radim striktno na finjaka... a oni siroti ne znaju sta ih snaslo, pogotovo kada sve to ukomponujete sa mojim baby face-om. Ne znaju ljudi sta ih je snaslo... ali na srecu to retko sada koristim jer to ovde nije nuzno, ljudi nisu zlobni.
 
etotako2.0:
evo, ja bih bas nesto htela da kazem o malogradjanstini u nasem tj. vasem drustvu

ja sam osoba koja ne psuje, niti koristi spontano koristi ruzne reci, tj. nisam ih koristila... hocu da kazem one mi ne leze, ne umem njima da se efikasno sluzim
i hocu da kazem da su mene deca u osnovnoj skoli ZEZALA u smislu da su mi se PODSMEVALI sto ne psujem nikad i sto sam tako previse fina. Imala sam ja neke termine koje sam koristila kada sam htela da kazem da je neko tenkre i slicno, ali oni su na to jos zesce padali na patos od smeha jer sam koristila suvise fine, knjiske termine... koji su evidentno njima bili strani, kao i knjige. Gledali su me kao nekog isfoliranog, jelte... vestackog, bavi se tu nekim knjigama i ... pricaju sa mnom i tacno vidim u njihovim ocima da mi se smeju... jer sam drugacija od njih i njihovih roditelja.

Kako su godine prolazile oni su nekako skapirali da se ja ne foliram, ali sam i dalje bila suvise egzoticna... pa sam onda imala nekog decka, pogodicete iz Beograda, koji je odlucio da me "oslobodi" i terao me da psujem misleci opet pogresno da je nepsovanje kod mene stvar ustrucavanja, a ne prosto nedostatak potrebe... i tako da ga skinem sa grbace ja naucim par socnih koje sam trpala gde sam stigla da bi delovalo sto prirodnije... i onda mi jednom to ispalo pred roditeljima, mislim... sta da se radi, u tim godinama vise vremena provodim sa deckom nego sa tatom... i covece, taj dogadjaj se i dan danas prepricava (posle deset godina), svi prisutni samo sto nisu pali u nesvest, a ne sa stolice!

I tako ja danas znam da psujem, ali i dalje kada nekom hocu strucno da "uteram" to radim striktno na finjaka... a oni siroti ne znaju sta ih snaslo, pogotovo kada sve to ukomponujete sa mojim baby face-om. Ne znaju ljudi sta ih je snaslo... ali na srecu to retko sada koristim jer to ovde nije nuzno, ljudi nisu zlobni.
Kliknite za proširenje...

Ништа не разумем, какве то везе има са оним што си цитирала?:dontunderstand:
Видим ову прву реченицу, али под малограђанштином се у посту mackе vracarkе мислило на оно што је она цитирала, тј. чајем у 2, а не псовањем.
 
Poslednja izmena:
E, kad smo kod psovanja. Znam da svako dete mora da prodje kroz fazu izgovaranja ruznih reci. Mene interesuje kada nastupa ta faza, oko koje godine, i kako ste se izborili sa istom? Moj Stefan sa svoje nepune 2 god. zna da kaze MARS.Mislim da to nije strasno i na kraju krajeva to je cuo od mene i muza - uh, sad cemo ispasti losi roditelji. Ali sta kad pocne da tera u ku...rac, da psuje mamu itd. Ja se jezim kada cujem svekra kako psuje oca, boga, crkvu i sl. Moja svekrva ima obicaj da kaze Jbm mu majku, dok baba ima najruzniju psovku Jbte tata u guzu ...:dash: I mene sramota dok ovo pisem.
Kako ste se vi izborili sa tim?
 
Mačkice, šta bi sa obdaništem?

Nisam nigde videla da li si pisala, jel bilo dodatne traume?
Da li si pričala sa vaspitačicama, da li su ga kažnjavale itd...

Pitam zato što sam se malo uplašila, ako je dete istraumirano zbog kazni u obdaništu pa se tako čudno ponaša, kakvo je to onda kažnjavanje? :sad2:
 
Stefan je imao u vrticu ( privatnom ) kaznjavanje tako sto bi dete koje uradinesto sto ne sme stavili na stolicu da sedi par minuta. Stefan je jednom bio u kazni i to je ostavilo na njega bas jak utisak da se i dan danas seca te situacije.
 
steffica:
E, kad smo kod psovanja. Znam da svako dete mora da prodje kroz fazu izgovaranja ruznih reci. Mene interesuje kada nastupa ta faza, oko koje godine, i kako ste se izborili sa istom? Moj Stefan sa svoje nepune 2 god. zna da kaze MARS.Mislim da to nije strasno i na kraju krajeva to je cuo od mene i muza - uh, sad cemo ispasti losi roditelji. Ali sta kad pocne da tera u ku...rac, da psuje mamu itd. Ja se jezim kada cujem svekra kako psuje oca, boga, crkvu i sl. Moja svekrva ima obicaj da kaze Jbm mu majku, dok baba ima najruzniju psovku Jbte tata u guzu ...:dash: I mene sramota dok ovo pisem.
Kako ste se vi izborili sa tim?
Kliknite za proširenje...


Ne treba se smejati tome niti dete podrzavati u tome, jer to shvata kao odobravanje.
Samo reci - To su ruzne reci i nije lepo da ih pricaju dobra i vaspitana deca, i praviti se lud (prestace jer mu vise nece biti zanimljivo)
I da, reci babama i dedama da NE PSUJU U PRISUSTVU DETETA, ako je moguce (ako je moguce:confused:)
 
steffica:
E, kad smo kod psovanja. Znam da svako dete mora da prodje kroz fazu izgovaranja ruznih reci. Mene interesuje kada nastupa ta faza, oko koje godine, i kako ste se izborili sa istom? Moj Stefan sa svoje nepune 2 god. zna da kaze MARS.Mislim da to nije strasno i na kraju krajeva to je cuo od mene i muza - uh, sad cemo ispasti losi roditelji. Ali sta kad pocne da tera u ku...rac, da psuje mamu itd. Ja se jezim kada cujem svekra kako psuje oca, boga, crkvu i sl. Moja svekrva ima obicaj da kaze Jbm mu majku, dok baba ima najruzniju psovku Jbte tata u guzu ...:dash: I mene sramota dok ovo pisem.
Kako ste se vi izborili sa tim?
Kliknite za proširenje...

Ako neces da psuje ne smije se pred njim psovati,moj je poceo sa 2 godine govorio je *** ,kada sam mu rekla da se to ne govori odgovorio mi je klasicno : a zasto onda ti mama psuves? Pa reko u pravu si,i od tada pazimo! Sada ima 5 god i ne psuve vise!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top