3 ч. ·
Možda najgore što smo doživeli sa Vučićem, to je civilizacijski pad.
Krali su i drugi, manipulisali,
Ali taj nivo zaglupljivanja i laganja.
Taj nivo etiketiranja ljudi.
Taj nivo mržnje i neosvešćenosti.
Taj nivo zloupotrebe svega i svakoga.
Gde se sve banalizuje, ismeva.
Gde smo patriotizam sveli na primitivizam, koji je postao državni projekat.
Gde smo crkvu sveli na krstove oko vrata i tetovaže, a ne na dubinu i preispitivanje.
Gde smo pamet i obrazovanje sveli na mahanje zastavama i okretanje glave od problema.
Umesto dijaloga nudimo urlanje nalik na Dragana Vučićevića, gde svakog iole normalnog naziva izdajnikom.
Svaka reč iz njegovih usta je etiketiranje – neprijatelj, plaćenik, anti-srbin.
Ako je on kriterijum za Srbina, teško nama.
Kič je postao umetnost.
Agresija stil komunikacije.
Mržnja osnovna emocija.
Podlost vrlina.
Licemerje zaštitni znak.
Kukavičluk mudrost.
Prostakluk autentičnost i narodnost.
Nema moralne virtikale, podhranjuje se sve što donosi profit ili glasove.
Ovde se ne radi o politici, ideologiji, nego o najprimitivnijem loženju naroda da bi se vladalo.
Gde nema vrhunskih vrednosti ka kojima se teži, nego podilaženje najgorim strastima.
Gde nema pažljivo odabranih reči, nego “pomijarenje” po svemu i svima.
Civilizacijski pad je najveće nasleđe Vučića.
Izgubili smo osećaj za dostojanstvo, meru, sramota, empatiju, slobodu, solidarnost.
Paranoja je postala, ne dijagnoza pojedinih, nego način života.
I što je najgore, svi učestvujemo u tom rijalitiju,
Gde smo zasipani sa svih strana.
Da bi određena grupacija mogla da vlada.
Nacionalni interes treba da bude opšti interes, a to je prosvetljenje i produhovljenje,
Gde ćemo jedni druge da tretiramo kao ljude, a ne da maltretiramo.
Zato promene ne treba da budu samo političke,
Nego opšteljudske.
Gde će mnogo šta što se danas radi
Biti nedostojno čoveka.
Dok to ne osvestimo, ništa nismo uradili.
A Vučić, što je najgore, ne koristi ljudsku snagu, nego slabosti,
Ne da bi ih učinio boljim, nego da bi mogao da vlada.
Najbolje se to videlo na zloupotrebi košarkaške reprezentacije. Umesto da su ostavljeni na miru da igraju,
Nezdrava atmosfera je preneta i na njih.
Kao i na sve drugo.
Krenuli pripreme kao svetski šampioni, dobijali sve kao od šale, vratili se kao gubitnici.
Tako i u drugim oblastima.
Džabe imaš najbolje ljude, kada ih vode najgori.
Sve pokvare.
Stefan Simic
