Ajde samo jedna stvar.
Dobili su nazad svoju staru deviznu štednju? Iz svih banaka koje su prethodno 90tih im uzeli njihov novac. Ne? Ne sećaš se toga? Možda tvoji nisu imali štednju. Mnogo ljudi je 90tih ostalo bez keša od Beobanke i ostalih državnih banaka, Dafine, Jezde itd.. tako da celo vreme krize 90tih nisu mogli da koriste teško stečenu štednju iz perioda SFRJ do ratova, kad im je ta štednja uzeta.
To je prvo čega se setim. Dalje je spisak podugačak
Та ђинђићева Влада је исплатила и 24 дечја додатка која су каснила две године нису исплаћивана), као и 3 закаснеле пензије (и пољопривредне су касниле неких годину дана).
Е, сад...што Боб Рок помиње отпуштање.
То су све фабрике које нису радиле 10 година. Од 1991. године цела привреда је стала и фабрике нису радиле. Где има у свету да нека фирма не ради 10 година ништа, а да остане. Зарад одржавања социјалног мира у периоду деведесетих су радници држани у фабрикама које нису радиле и нису отпуштани да не би пукла социјална бомба иако нису ни примали плате ни радили. А ђинђићева Влада наследила привреду која 10 година није радила деведесетих. Па ти људи су посао изгубили још деведесетих. НИје било могуће обновити привреду са фирмама које нису радиле десет година.
Социјална бомба је било то (увек се враћам на причу бејби бумера) што су сви ти радници били највећа генерација бејби бумера (рођених између 1946. и 1960. године). У време после 2000. имали су од 40-55 година, дакле, огромна, највећа икада генерација која излази из привреде која 10 година није радила. Није било места на тржишту рада за све њих, те је настала социјална бомба. Ти људи су до данас отишли са тржишта рада (углавном у периоду 2010-2020), а нових генерација које би их замениле нема, јер је наталитет успорио после њихове генерације.
Даље, што се плата тиче, не меримо једну еру са другом. Не меримо 2025. са 2005. годином (20 година разлике). То би било као да меримо 1978. и 1958. годину - бесмислено (или узети било који двадесетогодишњи период).
Зараде меримо у одређеној ери са зарадама у окружењу. Са Хрватском, БиХ, Црном Гором, С. Македонијом, Албанијом, Бугарском, Румунијом, Молдавијом, Мађарском. У свим тим земљама су 2005. зараде биле мале, данас су далеко веће. Имају исте проблеме као и Србија, као што су тада имали исте проблеме као и Србија.
Само што код њих немаш јучерашње оргијање у Хртковцима као врховни патриотизам. Немаш системски неговану корупцију, негативну селекцију, кримосе и незналце на власти, батинаше, робијаше, дно на врху, а врх на дну. Лаж као нормалу.