Uticaj okoline na vaspitanje...

[Lexa]

Koliko drugi ljudi utiču na odgajanje vaše dece? Šta vas najviše nervira (a sigurno nešto ima) što okolina servira vašoj deci, okolina ili pojedinac? Da li je način oblačenja, izbor igračaka, verski stavovi, izbor muzike, TV program, igrice, vreme koje provodi na kompjuteru, neki tzv naučni detalji u kojima se ljudi generalno ne slažu a uče se u školi (darvin, istorija, teorija postanka...), da li od starta utiču na mišljenje vaše dece o odnosu između polova, bili to komšije ili bake i deke...

Da li i šta činite da izbegnete uticaj na vašu decu koji smatrate neadekvatnim?

 

[Dragissa]

Puno pricam sa njima.

 

[Zuji Zolja]

mene izludjuje situacija kad opomenem SVOJE dete za nesto sto mislim da je pogresno, a trece lice (baka, prodavacica, komsija...) kaze -PUSTI DETE! e od toga - pusti dete, neka ga, sta ti smeta i sl. ospice dobijem! onda se umorim objasnjavajuci zasto to nesto nije dobro i na kraju dodijem odrovor - "pa teta je rekla da mogu!"
jesam li ja promasila temu?

 

[Grof Vronski]

Presudno....
Posle kućnog, najuticajnije....
Ako kuća zataji, bićeš onakav kakvog te ulica oblikuje !

 

[saintgeorge]

ne znam dal je gore sto mladji roditelji ne slede neke normalne sablone njihovih roditelja, ili sto kupe novostecene nebuloze okoline koja kao da sa neta skida savete

 

[Dragissa]

Zato roditelji treba da preduhitre ulicu.
Bas u poslednje vreme cujem mnogo negativnih primera koji mi samo daju podstrek.
Ne podnosim kad mi se neko od roditelja zali na dete opravdavajuci sebe recenicom "pa sve sam mu dao i udovoljio a ipak..." Znaci da je greska u njemu a ne u detetu, zar ne?

 

[Marijana.86]

Bake i deke su tu neprevazidjeni, u svakoj čorbi vole da su mirodjija, vole da dele savete i kada im to niko nije tražio i prosto se nadju uvredjeni kada se to njihovo ne ispoštuje, a s druge strane kada treba umeju vešto da izbegnu svaku dalju odgovornost pod parolom - to je tvoje dete, ti si mu roditelj, ti ga vaspitavaš.
Da se ne shvati pogrešno, ja im ne zameram mnogo, i hvala im na svemu, znam da je sve to iz velike ljubavi i najbolje moguće namere, ali to je dobar put za razmaženo derle.

Konkretno, jedan primer, iako znaju da sa klincem bitku bijem svakodnevno oko klope, i da sam strogo zabranila bilo kakve slatkiše, keksiće, sokiće i ostale gluposti dok ne pojede glavno jelo, oni to uporno rade, uz onaj tupavi osmeh i rečenicu koja ide uz to - zlaaato malo, evo nešto lepo za tebe, što voliš... Kao oni su mnogo dobri i brižni a ja sam neka baba roga, šta li... Onda na to krene moja reakcija - ne može da dobije to dok prvo ne pojede ono. I svaki put dobijem isti odgovor - ma pusti dete da jede šta hoće, pa ne može da ti bude gladno, možda mu se danas baš to ne jede, vidi kako ovo slatko ručka... Aha, mislim se ja, pa normalno da će slatko da ručka kad je dobio to što je hteo, npr. čokoladu umesto spanaća.
I tako svaki put - šljus, kao da mi je neko opalio šamar.
Šta činim da izbegnem sve to ? Pa u poslednje vreme imam dogovor sa mm da svako od nas sa svojim roditeljima bije bitku oko tih stvari, znam da nećemo uspeti to do kaja da isteramo, jer bake i deke i jesu tu da maze, paze i razmaze, tako je oduvek bilo i treba da bude, ali neka granica mora da postoji.
Ima i drugih stvari, ovo je samo primer, ali je sve iz iste priče

 

[Lexa]

Da, odličan primer, nisam se toga ni setila.
Mama je imala praksu da slatkiše koje donese za dete preda roditeljima, a ne njemu.
Jer zna koliko je nerviralo kad nas napakuju čokoladnim bananicama pa posle ostavimo boraniju u tanjiru

Valjda bi to billo negde kulturno učiniti...

 

[Vexy]

да само се многи ваљда плаше да чоколаду не поједе мама
мени су, иначе памет померали блеј блејдери, обично срање од играчке,које кошта читаво богатсво , ал има Мика и Жика...

 

[drdoktor]

да само се многи ваљда плаше да чоколаду не поједе мама
мени су, иначе памет померали блеј блејдери, обично срање од играчке,које кошта читаво богатсво , ал има Мика и Жика...

I jos kada okaci sliku na fejsu. Pun uzitak. Mada te cokolade mogu da se iskoriste i za...

Da srocim sto prostije. Sta ste uradili do njegove sedme godine uradili ste. Od tada nastupa okolina, sa smanjenim uticajem roditelja. Ko ziv ko nevaspitan.

 

[_Ata_]

Uticaj baka i deka jeste uvek i sveprisutan. Toliko, da se ja ponekad upitam kako su nas vaspitavali, kako su sa nama umeli, kad unučićima ne umeju da kažu ne, ne umeju da postave granice, puštaju ih i na glavu da im se penju... Navešću samo jedan primer. Malecka zakačila neki stomačni virus, povraća da bog sačuva. Drugi dan trajanja tog virusa, stanje se malo popravlja i ja odlučim da odem do radnje da joj kupim supu u kesici da malo kao nadoknadi te soli koje je izgubila i povraćanjem i znojenjem. Ostavim je kod babe, koja je naravno upućena u ceo tok bolesti, i kad sam se vratila imam šta da vidim - baba joj dala kiki bombonu! Aman zaman baba, pa što joj dadoste to, dva dana ne jede ništa, dušu je ispovraćala, što bombonu, zaboga? Kaže - pa tražila mi je, kako ja detetu da ne dam? Mislim se, sutra može da ti traži i kuću da prodaš, pa da li bi to uradila...
Eto, jedan primer, a šta ih sve ima...
Ali, to je poznata stvar. Kao što je jasno da oni to ne rade da bi naškodili detetu. Ali, opet, umeju tako žestoko da preteraju da je to strašno.

Osim toga, postoji veliki uticaj vrtića. U globalu. I vršnjaka, i vaspitačica. A i druge dece iz okoline, komšija, dece iz rodbine i slično, koja su naravno, različitih uzrasta, pa su im i fazoni i pelceri koje deca skupljaju, drugačiji.

Pa manje vidljivi uticaji, npr, prijatelja, komšija, ljudi koji dolaze u kuću, a opet nisu baš toliko bliski da bi mogli direktno da se mešaju. E, meni se nekako čini da su ti indirektni, nevidljivi uticaji, nekako i najgori. Sve ovo ostalo vidiš, trudiš se da reaguješ, trudiš se da neutrališeš, da razgovaraš sa tim babama, strinama, tetkama, svima koji daju sebi za pravo da vaspitavaju tvoje dete ( a poznata je stvar da nema lakše stvari nego tudje dete vaspitati, kako ni teže od vaspitanja sopstvenog ). A ovi nevidljivi su tako potuljeni, da se ja zapanjim kada, na primer, čujem svoje dete da kaže - baba taita ( komšinica ) tako radi i meni je rekla da tako treba... Da li je rekla ili nije, ne znam, ali dete 'vata pelcere i upija kao sundjer, pogotovo ono što ne valja, pa kad tako odvali, ili uradi nešto neočekivano, mm i ja ne znamo šta bismo... U čudu se nadjemo...

 

[_Ata_]

Moram još par stvari da kažem, eto, koje me izuju iz cipela kada se dese.
Niko nije savršen i nepogrešiv. Nebrojeno smo puta rekli mm roditeljima da nam skrenu pažnju ako misle da negde grešimo, da nas upute, da nas i kritikuju - ali u 4 oka, nikako pred detetom, tj. sada decom. Zato mi dodje da dvostruko pošizim kada se, da se tako izrazim, vaspitno obraćamo svom detetu, bilo da objašnjavamo, grdimo, kaznimo... a oni, bože mi prosti, kao vrane graknu - neemooooo', to se tako ne radi, sa detetom se tako ne postupa, ne priča... Sve pred njom. Mi grdimo nju, a oni vičući grde nas Nadglašavaju, da se mi ne čujemo, a da njihove reči odjekuju. I džabe što se mm posle sa njima posvadja, džabe što vikne i istog trena - šteta je napravljena. Pokake nam se na autoritet pred detetom, i posle džabe sve. I koga će dete da sluša, ko je tu zla maćeha, a ko plemeniti vitez spasilac? Posebna je ironija što će sutra, ma glavu dajem da će tako biti, jer već je bilo sličnih situacija, biti - kako ste vaspitali ovo dete?!

Onda, ja u klin, oni u ploču. Ja kažem - ne moraš da mi daš ruku, samo idi uz mene, a baba - daj majci ruku... dodji, daj meni ruku, tako se ne ide ulicom, to je opasno... blablabla I onda ja naglasim - NE MORAŠ da daš ruku, samo idi kako uvek ideš i sve je ok. Ili, ja kažem - smeš ispred dvorišta, a baba/deda/prababa, ili najčešće svi u glas - gde ćeš, vraćaj se unutra, šta'š na ulici, neeemoooo' tamo, čuješ li me... I gomila toga još...
Nerviram se i dok pišem...

Osamostaljivanje je posebna stavka. Moje dete, sa 3,5 godine, samo koristi nož i viljušku. Kako zna, kako ume. Ne iseče lepo, najčešće moram da popravljam, ali pustim je, neka se uči, neka vežba, neka radi ono što MOŽE! Ne samo da bi sama isekla, ili sama uradila bilo šta drugo, već najviše radi samopouzdanja. Ona to može i ja odlično znam da ona to može, samo treba sebi da veruje i da i sama zna da može. Naravno, ono što zaista može. I naravno, to je tup nož, onaj sa zaobljenim vrhom, nisam ni ja budala. Pa, opet, kada se desi da ručamo kod njih - to je katastrofa! Dete i nož, skoro pa kao da dete ima u ruci bombu kašikaru, frka i svadja odjednom, ni iz čega A dete sve sluša, i svemu prisustvuje, što je najcrnje u celoj priči. Sluša kako su mama i tata neodgovorni, kako daju detetu, tj. njoj nešto što može da je povredi, kako su ovakvi i onakvi....
Nemo' da trčiš ( skačeš, igraš se tu... ), pašćeš, udarićeš se, povredićeš se... I kada ja kažem - pa neka padne, zaboga, neka nauči na iskustvu odranog kolena šta može i dokle može, onda sam monstrum, nemajka, skot, neodgovorna, ovakva, onakva... a ona to sve opet sluša.....

E, ja protiv ovakvih stvari ne umem da se borim. Batrgam se, kao i mm, ali slabo ima rezultata. Ima li borbe i uspeha kod ovakvih situacija, uopšte???

 

[Milos Bojanic]

Sto se tice uticaja okoline naravno da se ne mogu pratiti svi trendovi, ali opet sa druge strane ne mozes reci ni da te apsolutno ne zanima. Recimo, ako 30 roditelja ceka decu posle skole naravno da ces i ti cekati svoje da ne ide samo jer su svi drugari sa roditeljima iako ti je to debilno i "u nase vreme" to niko nije radio.

U vezi baka i deka situacija je jasna. Ako posaljes dete za vikend treba ti tri dana da ga "vratis u normalu". Sto dobijes na mostu izgubis na cupriji. Zato treba drzati distancu i ne dopustati im da vaspitavaju decu, a ako nemaju puno vremena onda ne mogu ni zabrljati iako je slatko ponekad uvaliti dete, ali treba to raditi sa merom. Koliko ustedis na dadiljama ili vrticima izgubis u zivcima.

 

[drdoktor]

Moram još par stvari da kažem, eto, koje me izuju iz cipela kada se dese.
Niko nije savršen i nepogrešiv. Nebrojeno smo puta rekli mm roditeljima da nam skrenu pažnju ako misle da negde grešimo, da nas upute, da nas i kritikuju - ali u 4 oka, nikako pred detetom, tj. sada decom. Zato mi dodje da dvostruko pošizim kada se, da se tako izrazim, vaspitno obraćamo svom detetu, bilo da objašnjavamo, grdimo, kaznimo... a oni, bože mi prosti, kao vrane graknu - neemooooo', to se tako ne radi, sa detetom se tako ne postupa, ne priča... Sve pred njom. Mi grdimo nju, a oni vičući grde nas Nadglašavaju, da se mi ne čujemo, a da njihove reči odjekuju. I džabe što se mm posle sa njima posvadja, džabe što vikne i istog trena - šteta je napravljena. Pokake nam se na autoritet pred detetom, i posle džabe sve. I koga će dete da sluša, ko je tu zla maćeha, a ko plemeniti vitez spasilac? Posebna je ironija što će sutra, ma glavu dajem da će tako biti, jer već je bilo sličnih situacija, biti - kako ste vaspitali ovo dete?!

Onda, ja u klin, oni u ploču. Ja kažem - ne moraš da mi daš ruku, samo idi uz mene, a baba - daj majci ruku... dodji, daj meni ruku, tako se ne ide ulicom, to je opasno... blablabla I onda ja naglasim - NE MORAŠ da daš ruku, samo idi kako uvek ideš i sve je ok. Ili, ja kažem - smeš ispred dvorišta, a baba/deda/prababa, ili najčešće svi u glas - gde ćeš, vraćaj se unutra, šta'š na ulici, neeemoooo' tamo, čuješ li me... I gomila toga još...
Nerviram se i dok pišem...

Osamostaljivanje je posebna stavka. Moje dete, sa 3,5 godine, samo koristi nož i viljušku. Kako zna, kako ume. Ne iseče lepo, najčešće moram da popravljam, ali pustim je, neka se uči, neka vežba, neka radi ono što MOŽE! Ne samo da bi sama isekla, ili sama uradila bilo šta drugo, već najviše radi samopouzdanja. Ona to može i ja odlično znam da ona to može, samo treba sebi da veruje i da i sama zna da može. Naravno, ono što zaista može. I naravno, to je tup nož, onaj sa zaobljenim vrhom, nisam ni ja budala. Pa, opet, kada se desi da ručamo kod njih - to je katastrofa! Dete i nož, skoro pa kao da dete ima u ruci bombu kašikaru, frka i svadja odjednom, ni iz čega A dete sve sluša, i svemu prisustvuje, što je najcrnje u celoj priči. Sluša kako su mama i tata neodgovorni, kako daju detetu, tj. njoj nešto što može da je povredi, kako su ovakvi i onakvi....
Nemo' da trčiš ( skačeš, igraš se tu... ), pašćeš, udarićeš se, povredićeš se... I kada ja kažem - pa neka padne, zaboga, neka nauči na iskustvu odranog kolena šta može i dokle može, onda sam monstrum, nemajka, skot, neodgovorna, ovakva, onakva... a ona to sve opet sluša.....

E, ja protiv ovakvih stvari ne umem da se borim. Batrgam se, kao i mm, ali slabo ima rezultata. Ima li borbe i uspeha kod ovakvih situacija, uopšte???

Ima. Ali slusaj me pazljivo. Ona mora da bude zajednicka. Tebe i tvog muza. Ono sto savetujem svima koji su u takvim situacijama. Oteras ih sve u tri lepe... i na kraju se nasmejes. E sada kada to izgovaras mora da bude sa povisenim tonom i da osetis kako prosto bes i negativna energija izlaze iz tebe. Ako nema soka na njihovom licu ponovis jos glasnije.

 

[Meg Rajan]

Ja vaspitavam a okruzenje me demantuje...kad kazem okruzenje mislim zemlja Srbija....

 

[DaDaSt]

ajd prvo da davim pa onda da procitam sve postove
ja krenula vec sad, bebac jos malo 6 meseci
kad se kaze ili uradi nesto sto veze s mozgom nema
ispravljam
gramaticke greske
bajke koje se serviraju kao realne price
odmah zvocam
i onda "pa neka, mi se salimo, a dete ne razume"
razumelo ili ne
ne dam da se ljudi oko njega navikavaju da mu serviraju nebuloze
naostrim kandze i dojadice im valjda
malo mi fali da pocnem da vicem
eto

 

[DaDaSt]

najsladje mi je ono "pa ja sam tako sa svojim detetom i nista mu ne fali"
da ti kazem ja sta mu fali
radite sa svojom decom sta hocete
ja ne dam da se od mog deteta pravi debil
i tacka

 

[LindaLee]

okolina utice,naravno
ali mi smo tu da im ne damo
ne moze niko da obori moj autoritet pred detetom,sem mm tu sam spremna da dignem glas i na majkui na svekrvu i bilo koga
cuj oni ce meni da podrivaju autoritet a ja cu da cutim ko mutava,pa u tom slucaju mozda i nemam taj autoritet
to se desilo jednom ,ja sam samo osobu postavila na svoje mesto,i od tada se nije ponovilo
a i inace imam takvu reputaciju u familiji da se niko ne usudjuje da mi prigovara za bilo sta,pa tek za dete nema sanse
al to je trebalo da izgradite i pre nego sto ste postali roditelji,a ne sad da se bunite

 

[LindaLee]

najsladje mi je ono "pa ja sam tako sa svojim detetom i nista mu ne fali"
da ti kazem ja sta mu fali
radite sa svojom decom sta hocete
ja ne dam da se od mog deteta pravi debil
i tacka

i ovo
tacno tako treba,postaviti granicu bez upustanja u diskusiju,objasnjavanja,ubedjivanja
JA vaspitam SVOJE dete,pa ti sizi koliko hoces ali to je tako i tacka
i tacka

 

[Zuji Zolja]

za sve vas sto vas nerviruckaju bake & co
prepricavamo price, bajke, objasnjavamo posledice... i jedan od zakljucaka moje cerke:

crvenkapa nije poslusala mamu pa joj je baku progutao vuk!

 

[Marijana.86]

Ata, po ovome što si opisala rekla bih da imamo sličnu situaciju, ja sam objasnila na primeru hrane, a ti si malo detaljnije, ali zapravo se svodi upravo na rušenje autoriteta roditelja a u prisustvu deteta. Ponekad se i ja upitam kako li su vaspitavali nas, kad unučićima ne umeju da kažu NE.

Spomenula si ostamoljivanje deteta, ja sam na to skroz zaboravila, ali i tu je kod nas ista situacija. Prevelika brižnost koja prelazi u paničan strah i paranoju za sve i svašta. Ne daj mu ovo, ne daj mu ono, tako će se povrediti, može da padne, zašto plače, obuci ga toplije itd... Mislim se u sebi - pa normalno je da padne ponekad, pobogu, i normalno je da zaplače i neće mu ništa biti ako izadje bez kapice na glavi na +15.

Takodje tu su raznorazni saveti i petljanje još od prvog dana - mi smo ovako, u naše vreme to je bilo onako, pa se još nadju uvredjeni, ma koji saveti lekara, svi sve znaju jer eto mi (njihova deca) smo živi i zdravi i ništa nam ne fali...
Ali ajde, to su babe i dede i ne zameram im ja mnogo, takvi su i moji bili prema meni, a verovatno ću i ja biti takva jednog dana

Najjači su mi oni da tako kažem, sporedni likovi, koji daju sebi za pravo da se petljaju i da ti sole pamet, od toga se ježim.
Tako sam imala situaciju da nam dodje u posetu kuma (venčana kuma mojih roditelja, koja po godinama može da mi bude majka), bebac je tad imao oko 2 meseca i još uvek sam mu sterilisala flašice isl. Kuma kada je to videla, skoči, istrže mi flašicu iz ruku i onako naredjivačkim tonom mi kaže - ma daaaj, kakvo crno sterilisanje, daj ti meni malo soli pa ćeš da vidiš. I sipa malo soli u flašicu, sipa vruće vode sa česme, promućka 2,3 puta, prosu sve to, ispra onako ofrlje flašicu i pruži mi je - eto, to ti je sad sterilisano, tako su nekada žene radile i šta tome fali. Ja u čudu. Naravno da sam na kraju ipak sterilisala flašicu kao i do tad, a sudeći po njenoj reakciji, videla sam da joj nije bilo baš pravo što ipak radim po svom, ali šta ću joj ja... I da, od iste te kume sam dobila još gomilu "dobrih" saveta, recimo da detetu sa 3 meseca dam da jede čorbast pasulj - Udrobiš mu malo hleba, da se dete lepo najede, pa da vidiš kako će da ti spava. Tako sam ja mojima i ništa im ne fali. Mislim se ja - pobogu, pa ako nekada nije postojao sterilizator i ako neko nije ima bebi od 3 meseca da da ništa bolje od pasulja, to ne znači da i ja trebam tako, a ne moram.
I tako, s tim stvarima se susrećem svakodnevno i iznerviram se a i smešno mi je, ali najčešće na kulturan način kažem ili se nekako izvučem iz glupe situacije, kapiram da svi ti što se petljaju, rade to zapravo iz najbolje moguće namere, da bi me prosvetlili, jel' tako da se ne ljutim i ne zameram

 

[Marijana.86]

i ovo
tacno tako treba,postaviti granicu bez upustanja u diskusiju,objasnjavanja,ubedjivanja
JA vaspitam SVOJE dete,pa ti sizi koliko hoces ali to je tako i tacka
i tacka

Slažem se sa tobom i potpuno si u pravu, ali iz mog ličnog iskustva takve situacije umeju da budu baš glupave i nezgodne.
Ja iz poštovanja i zahvalnosti prema babama i dedama (nebitno čiji su roditelji) koji su uvek tu kad zatreba, priskoče, uskoče, pomognu i iznad svega vole i čuvaju moje dete ko oko u glavi, stvarno ne mogu i ne umem da budem drska i da im teram kontru. Ne isplati mi se a i ne želim da se zameram oko tih stvari, nekada isteram svoje, a nekada procenim da je bolje da popustim i bude po njihovom.

Evo recimo situacija od juče - bili smo kod svekrve, žena kuvala čorbu neku koji mali inače obožava, ali izvodi besne gliste i odbija da jede, a babu tj svekrvu vuče za ruku i vodi u kuhinju i pokazuje na mesto gde zna da stoje slatkiši, gladan je i slatko bi jeo, a čorbu ni da okusi. Ja i mm smo bili jednoglasni oko toga da ne može da dobije nikakav slatkiš pre nego što jede čorbu. I tako je to trajalo satima, mali već histeriše, malo malo pa babu za rukav i gleda je onim molećivim, umilnim pogledom. Mali, ali namazan ko i sva deca i tačno zna i oseća kod koga i na koji način će da dobije to što hoće. I na kraju je tako i bilo, sveki odjednom kaže - ja više ne mogu da ga slušam kako plače, dete me moli a ja da mu ne dam, vrlo važno za čorbu možda mu se ne jede, vi kod vaše kuće tako sa detetom, ja tako ne mogu, bla, bla, bla... Na to sve se umešao i deda (svekar), kao podrška i dadoše mu neke gluposti da gricka. Ja i mm prevrnusmo očima, ali šta da im kažemo...? Da se svadjamo, da se pokupimo i odemo, da ih prisilimo da prisustvuju izlivima histerije i plača našeg deteta ili šta...?
Donekle ih i razumem, naravno, nije uvek tako, ali navela sam čisto kao primer vezano za celu ovu priču oko uticaja okoline i vaspitavanja.

 

[Владан]

mene izludjuje situacija kad opomenem SVOJE dete za nesto sto mislim da je pogresno, a trece lice (baka, prodavacica, komsija...) kaze -PUSTI DETE! e od toga - pusti dete, neka ga, sta ti smeta i sl. ospice dobijem! onda se umorim objasnjavajuci zasto to nesto nije dobro i na kraju dodijem odrovor - "pa teta je rekla da mogu!"
jesam li ja promasila temu?

Поздрав свима. Код нас је случај да бака и дека покушавају да размазе унука допуштајући му разне поступке које му ми родитељи забрањујемо. Увек бака и дека допуштају да их унук удара по глави. Дете схвата као игру и шалу, па кад дође код себе у кућу почне да удара нас родитеље по глави. Рецимо кад лежим на кревету, он почне да ме удара, а жена предухитри, узме његову ручицу и мази мене и говори " добар тата, добар тата.." ал не вреди.. Сад у суботу увече одемо ја и жена у излазак у кафић.. дали сина на чување баби и деди, и кад смо се вратили по сина видимо сцену он удара баку по глави, ја љутито запретим и кажем "рекао сам вам већ сто пута да му то не допуштате", а она " он је још мали не разуме" грр, брр.. Све му допуштају, па у соби код нас редовно чупа завесу.. жена полудела вешајући их за гарнишу.. И још нешто.. баба и деда ( а посебно деда) скоро сваки дан долазе по унука и воде га код себе у кућу.. како је кренуло проводиће они више времена са унуком, него родитељи са сином! Изгледа да долази време да се уведу другачија правила. Син би требао да проводи више времена са родитељима а не са бакама и декама кад живе у одвојеним становима (кућама)..
Имам осећај као да је деда љубоморан што син проводи много времена са родитељима, или грешим.. Кад смо сви заједно на славама, у гостима.. воли да га узме од нас родитеља код себе у наручје.. А ми родитељи толерантни и све се тешимо "то је само добар однос баке, деке и унука".. видећемо, бићемо у приправности. Волео бих да прокоментраишете мој пост.

 

[Marijana.86]

Поздрав свима. Код нас је случај да бака и дека покушавају да размазе унука допуштајући му разне поступке које му ми родитељи забрањујемо. Увек бака и дека допуштају да их унук удара по глави. Дете схвата као игру и шалу, па кад дође код себе у кућу почне да удара нас родитеље по глави. Рецимо кад лежим на кревету, он почне да ме удара, а жена предухитри, узме његову ручицу и мази мене и говори " добар тата, добар тата.." ал не вреди.. Сад у суботу увече одемо ја и жена у излазак у кафић.. дали сина на чување баби и деди, и кад смо се вратили по сина видимо сцену он удара баку по глави, ја љутито запретим и кажем "рекао сам вам већ сто пута да му то не допуштате", а она " он је још мали не разуме" грр, брр.. Све му допуштају, па у соби код нас редовно чупа завесу.. жена полудела вешајући их за гарнишу.. И још нешто.. баба и деда ( а посебно деда) скоро сваки дан долазе по унука и воде га код себе у кућу.. како је кренуло проводиће они више времена са унуком, него родитељи са сином! Изгледа да долази време да се уведу другачија правила. Син би требао да проводи више времена са родитељима а не са бакама и декама кад живе у одвојеним становима (кућама)..
Имам осећај као да је деда љубоморан што син проводи много времена са родитељима, или грешим.. Кад смо сви заједно на славама, у гостима.. воли да га узме од нас родитеља код себе у наручје.. А ми родитељи толерантни и све се тешимо "то је само добар однос баке, деке и унука".. видећемо, бићемо у приправности. Волео бих да прокоментраишете мој пост.

Ja se slatko ismejah dok sam čitala tvoj post, valjda jer mi je sve to jako dobro poznato, pa sam onako slikovito zamislila u glavi.
I moj klinac je do skoro udarao babe i dede, ma samo što im se na glavu ne bi popeo, i ja i mm bi smo svaki put odreagovali i dobili isti odgovor kao što si ti naveo - on je još mali, ne razume
Ili recimo dopuštaju mu kojekakve gluposti - npr. da se igra sa usisivačem, fenom za kosu, daljinskim upravljačem, mobilnim telefonom isl. Šta god prstom pokaže to i dobije. - Mali je, nek se igra, on ne zna
E onda problem nastane kada kod kuće krene da besni i plače jer mu ne dozvoljavam slične gluposti, pa ja lupam glavu i što je najgore osećam se loše zbog toga.
U polednje vreme su se stvari malo promenile, više nije ni njima prijatno i simpatično kad dobiju šljagu, ojačalo dete, pa su počeli i sami da reaguju i više im nije smešno i zabavno. Tako da smo to napokon prevazišli.
Takodje, posle jednog razvaljenog daljinskog i pokvarenog mobilnog telefona, napokon su shvatili da se sa takvim stvarima deca ne igraju, i nema potrebe pored svih mogućih igračaka, tako da se i tu situacija promenila.

Očigledno da svi iste bitke bijemo, to je valjda tako i normalno, bake i deke i jesu tu da decu paze, maze i razmaze i ta briga, pažnja, toplina i ljubav su nešto nezamenjivo što nikada ne bih svom detetu uskratila Ali da umeju da preteruju i da se petljaju i da nas izbace iz takta, to stoji

 

[LindaLee]

Slažem se sa tobom i potpuno si u pravu, ali iz mog ličnog iskustva takve situacije umeju da budu baš glupave i nezgodne.
Ja iz poštovanja i zahvalnosti prema babama i dedama (nebitno čiji su roditelji) koji su uvek tu kad zatreba, priskoče, uskoče, pomognu i iznad svega vole i čuvaju moje dete ko oko u glavi, stvarno ne mogu i ne umem da budem drska i da im teram kontru. Ne isplati mi se a i ne želim da se zameram oko tih stvari, nekada isteram svoje, a nekada procenim da je bolje da popustim i bude po njihovom.

Evo recimo situacija od juče - bili smo kod svekrve, žena kuvala čorbu neku koji mali inače obožava, ali izvodi besne gliste i odbija da jede, a babu tj svekrvu vuče za ruku i vodi u kuhinju i pokazuje na mesto gde zna da stoje slatkiši, gladan je i slatko bi jeo, a čorbu ni da okusi. Ja i mm smo bili jednoglasni oko toga da ne može da dobije nikakav slatkiš pre nego što jede čorbu. I tako je to trajalo satima, mali već histeriše, malo malo pa babu za rukav i gleda je onim molećivim, umilnim pogledom. Mali, ali namazan ko i sva deca i tačno zna i oseća kod koga i na koji način će da dobije to što hoće. I na kraju je tako i bilo, sveki odjednom kaže - ja više ne mogu da ga slušam kako plače, dete me moli a ja da mu ne dam, vrlo važno za čorbu možda mu se ne jede, vi kod vaše kuće tako sa detetom, ja tako ne mogu, bla, bla, bla... Na to sve se umešao i deda (svekar), kao podrška i dadoše mu neke gluposti da gricka. Ja i mm prevrnusmo očima, ali šta da im kažemo...? Da se svadjamo, da se pokupimo i odemo, da ih prisilimo da prisustvuju izlivima histerije i plača našeg deteta ili šta...?
Donekle ih i razumem, naravno, nije uvek tako, ali navela sam čisto kao primer vezano za celu ovu priču oko uticaja okoline i vaspitavanja.

vaspitana si prilicno patrijarhalno,mozda je tu problem
nije drskost vaspitavati svoje dete kako mislis da treba
drskost je mesati se drugome u vaspitanje
postuj babe i dede,ali nauci i sebe da postujes,kao i spostveno dete,jer tu je bitno ono,a ne baba koja je svoje prozivela