Усташки злочини

[Wotan]

Svedočenje katihete Milana Radeke iz Karlovca
o likvidiranju, prekrštavanju i odvođenja u logore Srba u Karlovcu 1941. godine
ISKAZ MILANA RADEKE, katihete iz Karlovca
Karlovac, 1941. godine:
Broj Srba u gradu i srezu Karlovac
U Karlovačkom srezu ima Srba gotovo jedino u gradu Karlovcu. U vanjskim općinama bio je samo po neki državni službenik (žandarm i željezničar). jedino u Dugoj Resi, gde je velika fabrika, bilo je oko 200 srpskih duša. Kako je prema navodima karlovačkog paroha, prote Mihajla Medakovića, 1939. godine bilo u Karlovcu 2.177, može se računati da je u čitavom srezu bilo najviše 2.500 Srba. Od toga je bio veliki broj prolaznog elementa, naročito vojnih lica (oficira i podoficira s porodicama) i željezničara, pa se broj stalnog srpskog stanovništva u Karlovcu može računati između 1.200 i 1.500 duša (...)
Ustaške mere prema uhapšenim Srbima
22. aprila (1941) iza povratka u zatvor, sudija Gromes saslušao je još nesaslušane prote Mihajla Medakovića i Milana Radeku. Milanu Radeki je kod hapšenja 16. aprila bilo rečeno, da je uzet za taoca zbog onoga što se događa u Bosni i na jugu, jer je navodno nadbiskup Šarić zaklan i skopski biskup Čikada ubijen. Sada 22. aprila, nije bilo više o tome ni govora, nego je saslušanje vršeno o tome, je li uhapšenik četnik. Na to su, izgleda, sve ustaške vlasti polagale najveću pažnju. Profesoru Milanu Radeki kazao je kod saslušanja sudija Gromes: "Izvolite u zapisnik staviti u svoju odbranu, sve što god želite, jer ja želim isto tako kao i vi da se sve ovo dobro svrši". Zapisnik je imao svega pola strane, jer nije bilo nikakve optužbe pa ni odbrane.
24. aprila (1941) saznali smo, preko poverljivih ustaških omladinaca, da će nas razmestiti prema težini optužbe. Jedini su odvedeni u okružni sud, drugi u sreski sud, a jedni u policiju. Neki su pušteni, kao prota Mihajlo Medaković i obućar Dimitrije Dimić. Prof. Milan Radeka je prebačen u okružni sud, a odatle 26. aprila (1941) posebnim vagonom u Zagreb, zajedno sa Markom Sabljićem, Milanom Kozomarićem, te dr. Nikolom Bidovincem i ing. Ivom Goldštajnom (Jevrejinom). Blagodareći srećnoj slučajnosti, kasnom dolasku u Zagreb subotom uveče, navedeni su smešteni u ćeliju polic. zatvora u Petrinjskoj ulici, soba broj 15 na XX spratu, a da nisu prije prošli kroz, ili otpremljeni u logore - Kerestinac kod Zagreba ili "Danica" kod Koprivnice.
U sobi 15/XX (5 h 8 m) bilo je katkada do 50 osoba, ali bilo je jednakih soba, redovno sa 12 osoba, u kojima je bilo i po 80 do 100 lica.
27. aprila (1941) su dopremljeni Karlovčani fotografisani i daktiloskopirani.
Posle šest nedelja, 6. juna (1941) su otpremljeni u logor "Danicu" kod Koprivnice svi osim Marka Sabljića, koji je već ranije zbog čira na želucu otpremljen u bolnicu, ali u julu iz bolnice u Liku (=Jadovno).
U logoru "Danici" bilo je svega preko 30 Karlovčana od 3.200 ljudi. Od 30. juna (1941) dalje otpremani su zatočenici u pet transporta u Liku: 30. juna, 4. jula, 9. jula, 14. jula, 18. jula. Otpremljeno je svega oko 2.500 ljudi. Spaslo ih se svega nekoliko iz poslednjeg transporta, na pr. trgovac Vasiljević iz Tuzle, koji se sada nalazi u Beogradu.
Milan Radeka je 13. jula odveden iz logora sa još nekim sveštenicima i otpremljen u Caprag 15. jula, gde je našao svoju porodicu: ženu i troje dece. Iz Capraga su 1. avgusta prebačeni po spisku transportom u Beograd. Sva imovina ostala im je u NDH.
Prvi ustaški zločin u Karlovcu
Uoči Đurđevdana, 5. maja 1941. odveden je uveče iz svoje kuće vođa samostalnih demokrata i poznati branitelj i zaštitnik Hrvata (!), advokat Dr Milan Vujčić, rodom iz Grad... kod Petrinje. Njegov iznakaženi leš nađen je par dana kasnije u šumi kraj sela Rečice kod Karlovca. S njime je ubijen i aktivni kapetan, Karlovčanin Janjanin Gojko. Janjanin je navodno ubijen iz osvete, zato što je u vojsci strogo postupao. Otac Janjanina Gojka-Mihajlo, penzionisani profesor, živi u Karlovcu, a brat Vojin služi kao oficir u Srbiji.
Smrt Vujčićeva nije objašnjena. Da li je ubijen za to da se Srbima pokaže šta ih čeka od Hrvata, koji ovako uzvraćaju svom najvećem prijatelju, ili je ubijen kao advokat, da bi jedan od najuglednijih karlovačkih ustaša riješio pitanje svojih meničkih dugova! Da je Vujčić nešto o tom slutio, vidi se po tome što je kazao svojoj ženi: "Videćeš, mene će samo jednoga dana nestati". Njegova supruga potkala je ovu stvar preko svoga ujka Bore Blaškovića, nekad predsednika Hrvatskog kluba u Beogradu, sada generala hrvatske vojske.
Sličan slučaj s pogibijom samostalnih demokrata jeste bio i sa advokatom iz Gospića dr. Bogdanom Brujićem.
2/3 juna 1941. bili su u zagrebačkoj policiji kao uhapšenici karlovački đaci - ustaše Aleksandar Stjepanov Šantić, Gombač (Ivanov) Ostarčević, đak učiteljske škole, Avgustinović i Kroupa. Svi navedeni i navodni učesnici i ubice dr. Milana Vujčića odmah su iz ćelija izvedeni i internirani u polic. zgradi, upola slobodni, a uskoro i pušteni, nagrađeni nameštenjima, stipendijama, maturama i položajima u ustaškim redovima. To se moglo videti i pročitati u "Hrvatskim novinama" (ustaški list).
Progoni Srba
Kakvo je stanje Srba u Karlovcu bilo u junu 1941. dovoljno svedoči poruka oca Milana Radeke svom sinu u logor "Danicu". On misli, a i prijatelji poručuju, da je još uvek bolje da sjedi u logoru, nego li da se nalazi na slobodi u Karlovcu. - A dotle je bilo ubijeno svega 5 Srba u Karlovcu. - U isto je vreme tabornik Mane Vilović izjavio da su karlovačke ustaše prekoreli iz Zagreba, da su preblagi u poredbi sa ostalim hrvatskim gradovima.
Karlovac je, izgleda, ustaškoj emigraciji bio pružio malo članova: Ivić iz sreza i neki Klarić (ne profesor) iz grada.
Oko 20. jula, nekako u najvećem jeku transportovanja Srba u Liku, pohapšeno je nekoliko desetina, navodno oko 50 do 60 Srba, neki pohvatani i na povratku s kupanja, i svi onako kako su uhapšeni odmah u veče otpremljeni u Gospić. Jedan od pratilaca, jedan od braće Blašan, pričao je posle sa užasom, da su mu u Gospiću rekli, kad se zanimao za sudbinu svojih sugrađana, znalaca, pa i drugova, da će svi u Velebit "gnojiti bukve"! Oni su svi, kao i ostali dovedeni, stvarno i odvedeni prema Velebitu, privezani žicom uz kolac. Odvedeni Dragan Čortak, diplomirani pravnik, ima brata Veljka u Srbiji, poreskog činovnika; odvedeni Predrag Pejić ima majku u Karlovcu a 3 brata u Srbiji; odvedeni Milenko Mihić, učenik VII r. gimnazije, ima majku u Beogradu; oni bi o ovoj stvari više znali, jer su gotovo svi tada još bili u Karlovcu. Čortak Velja živi u Srbiji kao poreski činovnik; Dr Boško Pejić advokat je u Beogradu, a i Sofija Mihić, rođ. Lolić, živi u Beogradu.

 

[Wotan]

Likvidacija Srpstva u Karlovcu
Usled straha, koji je zavladao na glasove o užasnim postupcima prema Srbima, nastao je u Karlovcu, kao i po ostalim krajevima u NDH, pokret za "pokret", kako vele seljaci, tj. za prelaz u rimo-katoličku veru. Oko 300 duša je prešlo. Karlovački (Dubrovački) rimo-katolički župnik Mirko Veslaj, obavio je taj prelaz sa dosta obzirnosti, dok su oni koje su primali franjevci - unutrašnjost grada - imali da izdrže dosta muke oko pripremanja i prelaženja. Ovo navodim prema pričanju udove Stanka Lovrića, koja je sada u Samošu u Banatu.
Međutim, tim prelazom nisu se karlovački Srbi spasli od stradanja. Sad su ih počeli goniti bilo za odmazdu, kada neki ustaša pogine u borbama na Kordunu, bilo kao nabeđene komuniste. Tako je oko 20. novembra 1941. povodom ubistva dva ustaše od strane četnika u samom gradu odvedeno; vele, od 120 do 283 Srba - Karlovčana u Jasenovac, i niko se od njih nije vratio. Tom prilikom su odvedeni trgovci braća Milutin i Stanko Lovrić, njihova dva trgovačka pomoćnika, advokatski solicatitor Danilo Mileusnić i drugi. Zet spomenutog Milutina Lovrića živi sa četvoro dece u Samošu u Banatu.
Tako je krajem 1941. Srpstvo u Karlovcu sasvim likvidirano. Koliko se čuje, u Karlovcu je ostavljeno na miru nešto staraca, a ostali su prešli u rimo-katoličku veru.
Među onima koji su prešli na katoličku veru navodim: dr Gaju Petrovića, predsednika crkvene općine, i porodicu pok. katihete Vase Banjanina, čiji sin Bogdan živi u Beogradu, a izbegao je iz Zagreba.
Postradali i preostali Srbi
Od 2.500 Srba karlovačkog sreza zateklo se 6. aprila (1941.) u Karlovcu manje od 2.000. Od toga je pobijeno u 1941. godini najmanje 250 do 300 Srba, bilo u grupama, bilo pojedinačno. U Srbiju je izbeglo nekoliko stotina. Nešto se razbežalo po srbskim selima u NDH. U Karlovcu svakako ima još koja stotina Srba, nešto možda još i pravoslavnih, a većina onih koji su prešli na rimo-katoličku veru, muških odraslih gotovo da i nema, nego sve starci, žene i deca.
U godini 1942. neki od njih su gonjeni kao nabeđeni levičari, ali kako nema Srba, sad se gone i Hrvati.

 

[Wotan]

Svedočenje o stradanju Srba Banja Luke i okoline
Iskaz izbeglog sveštenika ĐORĐA V. RADIĆA,
paroha Drugovičkog iz Eparhije Banjalučke, dat
pravoslavnom Episkopu Timočke eparhije, 9. IH 1941.
Prema razvoju političkih prilika u Hrvatskoj državi, a napose u Vrbaskoj banovini, i iz pisanja ondašnje štampe, moglo se zaključiti da će u odnosu prema Pravoslavnoj crkvi i njenom sveštenstvu biti preduzete iznimne mere. Odmah posle osnutka te države, u Banja Luci je uhapšen episkop Platon i protojerej gradiški Dušan Subotić, koji su nakon nekoliko dana i ubijeni u selu Vrbanji, sreza Banjalučkog, i bačeni u Vrbas. Voda ih je docnije izbacila, te su nečujno i sahranjeni. Episkop Platon sahranjen je u vojničkom groblju u Banja Luci, sa krstom bez ikakvog natpisa, a prota Subotić u selu Vrbanji. Štap episkopa Platona plivao je niz Vrbas oko 35 km. gde su ga uhvatili ribari i prodali jednom seljaku za 20 dinara. Saznavši za taj štap da se nalazi u jednom od sela moje parohije, odem da ga potražim i nađem ga kod seljaka koji ga je kupio i utvrdim da je zaista poč(ivšeg) Episkopa, jer na njemu piše: "Platonu, vikarnom episkopu Moravičkom - dr Voja Janjić, ministar vera u penziji". Štap sam ostavio kod seljaka Dušana Vrančića, selo Milosavun, srez Prnjavor, Vrbaska banovina. Posle ovoga događaja nastalo je hapšenje sveštenika u celoj eparhiji (Banjalučkoj), ali su posle (neki) puštani. Među uhapšenim nalazi se i paroh ljubijski prota Živko Danilović, koga su takođe Hrvati ubili.
Po ubistvu episkopa Platona, zaveo je Stožernik za bivšu Vrbasku banovinu "Povjereništvo za Pravoslavnu crkvu eparhije Banjalučke" i za poverenika imenovao je paroha banjalučkog protu Dušana Mačkića. Ovo je pokušao Stožernik nametnuti episkopu Platonu, koji je kao Srbijanac morao napustiti teritoriju Hrvatske države, ali se on (Platon) tome usprotivio i u jednom zaista muževnom odgovoru, konciznom i sažetom, stavio do znanja Stožerniku da on kao arhijerej Pravoslavne crkve neće i ne može (to) usvojiti. Odbio je da potpiše dekret o imenovanju poverenika, koji mu je Stožernik poslao, i odgovorio: "Kao duhovni stražar bdiću na duhovnoj straži moje pastve i napustiću svoju dužnost samo onda kada me na to prisili jača sila, protiv koje sam nemoćan". I takav ga je stav stao života. Posle toga Stožernik je penzionisao i dvojicu članova E.C.S. = Eparhijskog crkvenog suda), crkvenog tužioca i sekretara E.C.S., koji takođe nisu hteli da dadnu saglasnost za postavljanje poverenika. Po tome je izdata naredba da se pravoslavna vera ima nazvati "grko-istočna", a vernici "grko-istočnjaci", a oko 3. maja 1941. izašla je zabrana da se ne smiju održavati crkveni zborovi "grko-istočne" crkve. Uoči Vidovdana velika većina sveštenika je pohapšena i držani su kao taoci koji bi bili poubijani da se desio kakav bilo pokret Srba protivu zavedenog stanja, a čega su se Hrvati naročito bojali, te su bile zavedene naročite mere bezbednosti, a prenešen je glas da će mnogi Srbi oko Vidovdana biti poubijani. Usled takvih glasina, svi muškarci u mojoj okolini, tj. od Banja Luke prema Prnjavoru, nisu te noći spavali kod kuće, pa su se nalazili u šumama i poljima sakriveni. Pronosili su se glasovi da će srpske crkve biti zatvorene i zapečaćene, ali se u to nije moglo poverovati jer je u to vreme izašla naredba Poglavnika, koja je obećavala snošljivije stanje, te je izgledalo da neizvesnost izmiče i da će nastati nekakav pravni poredak, koji je od strane Srba i priželjkivan.
U ovim teškim vremenima po pravoslavnu crkvu i Srbski narod u Hrvatskoj državi narod se okupljao oko crkve. Crkve su uvek bile pune, a narod se usrdno Bogu molio, jer mu je crkva ostala kao jedina nada i utočište gde će čuti pravu i istinsku reč bodrenja i jedino mesto za slobodan sastanak. Narod je posle bogosluženja i propovedi napuštao crkvu ozbiljna lica i uplakanih očiju, predosećajući valjda da je blizu rastanak od crkve i svojih sveštenika, koji je uistinu brzo i došao.
U zoru na Petrov dan 12. jula 1941, budući da sam noćio u selu, stiže glas da su po me došli žandari, a nisam se stigao ni obući, već su pred kućom bili žandari, i čim sam iz kuće izišao, proglasiše me uhapšenim. Došavši kući zatekao sam i tamo oko deset žandara i ustaških poverenika, koji mi saopštiše da imam na raspoloženju 30 minuta da spremim najpotrebnije stvari. To sam i učinio, a u kući su ostali žandari i ustaše i nekakva komisija za popis i procenu stvari i imetka. Dok su ženu, dete i mene pod pratnjom žandara sproveli autobusom u Banja Luku, odatle u Caprag - iseljenički logor sveštenički. U logoru sam proveo 23 dana. Iz logora Caprag prebačen sam 4. avgusta 1941. iseljeničkim transportom u Aranđelovac. Iz Aranđelovca, po rasporedu Nj. P. Mitropolita Josifa, raspoređen sam u Eparhiju Timočku. Sada se nalazim, prema rešenju Pr. Episkopa Timočkog br. 1710 od 12. VIII 1941, kao pomoćnik Arh. namesnika krajinskog u Salašu.
Đorđe V. Radić,
bivši paroh Drugovički,
namesništvo Prnjavorsko,
Eparhija Banjalučka
U Salašu, 9. IX 1941.

 

[Wotan]

Svedok stradanja na putu ka Jasenovcu
Svedočenje jeromonaha Teofila iz Šišatovca o stradanju Srba kaluđera iz Srema i 400 Srba, seljaka iz Bosne odvođenih u logore NDH.
ZAPISNIK od 16. septembra 1941. god. sastavljen u
Komesarijatu za izbeglice u Beogradu
Nepozvan pristupio je ĆURČIN TEOFILO, kaluđer-jeromonah u manastiru Šišatovcu, star 29. godina, te iskazuje sledeće:
Na 25. avgusta o. g. (1941) došao je u manastir Šišatovac policiski pristav dr Buntok Nikola sa žandarmima i uhapsio igumana Momčilovića Rafaila, te kaluđere Božjaković Dimitrija, Jojić Germana i mene. Odmah smo bili sprovedeni u Sremsku Mitrovicu i pritvoreni u kaznioni. Isti dan uveče bili smo sa jednim žandarmom otpraćeni za Slavonsku Požegu, kamo smo stigli na 26. avgusta o. g. u 7,30 sati ujutro.
U Pleternici na železničkoj stanici ušlo je u voz oko 12-15 ustaša, koji su nas u vozu psovali i tukli. Igumanu Rafailu počupali su bradu. Tukli su nas cijelim putem do Slavonske Požege i silili da pjevamo četničku pjesmu, što smo mi morali činiti. kako mi nismo znali četničke pjesme, to nas je jedan ustaša učio i tukao ako nismo odmah za njim pogodili.
Na železničkoj stanici u Slav. Požegi čekali smo do 9 sati ujutro, kada je došao voz iz Slavonskog Broda i dovezao oko 400 uhapšenih Srba seljaka iz srezova: Bosanski Brod i Derventa, koje su pratili ustaše. Među ovim seljacima bilo ih je oko 20 koji su imali krvave i razlupane glave. Ovih 20 seljaka, čim smo došli u logor, otjerali su na kamionu sa ašovima i budacima u nepoznatom pravcu. Sigurno su odmah ubijeni, jer ih mi više nijesmo videli.
Na železničkoj stanici poredali su sve Srbe seljake u povorku od 4 po 4, a na čelu povorke stavili su igumana Rafaila i nas tri kaluđera. Ispred nas vozili su se na jednom kamionu ustaše, a kamion je stalno puštao dim, a nas je pratilo oko 15 ustaša pješice naoružani sa puškama. Tako smo u redu išli kroz grad.
Uz put od železničke stanice do logora ustaše koji su nas pratili stalno su nas tukli kundacima, kako nas kaluđere tako i seljake. Iguman Rafailo, te kaluđeri Dimitrije i German, kao i stariji seljaci padali su po putu, a ustaše su ih tada još više tukli kundacima i čizmama, vičući da ustanu. Ovaj se je prizor više puta ponavljao. Ustaše su od nas još zahtjevali da pjevamo crkvenu pjesmu "Svjati Bože", te četničku "Spremte se, spremte, četnici". Mi smo morali pjevati. Tako smo došli do logora koji se nalazi 2-3 km istočno od grada Slavonske Požege. Zaustavili su nas pred logorskom bolnicom. Ovdje smo stajali čitava 2 sata. A ustaše su nas sve skupa čitavo to vrijeme nemilosrdno tukli kundacima, letvama, batinama i sa svim što je koji mogao naći ili zgrabiti u šake. Čupali su nam kose i brade. Tamo su se našle dve žene i jedno dijete, u ustaškom odijelu, koji su nas također tukli sa batinama, te vikali: "Bizanti", "smrdljivi cigani" i slično. Ovakve i slične psovke padale su prema nama i sa strane građana za vreme našeg prolaska kroz Slavonsku Požegu.
Ovo zlostavljanje pred logorskom bolnicom gledao je među inim i Podzapovjednik logora, kojemu ne znam imena, a koji je srednjeg rasta, punog okruglog lica, ceo izbrijan, a nosi naočale sa crnim okvirom, a obučen je u ustašku uniformu.
Nakon što su nas tako puna dva sata ustaše tukli i zlostavljali, naredili su nam da idemo u baraku i to trčećim korakom. Opet smo mi sveštenici bili na čelu povorke, a seljaci iza nas. Iguman Rafailo, izmrcvaren i isprebijan, tada je pao a ostali su trčeći morali po njemu gaziti. Kad smo došli u baraku, ustaše su nas razdelili u dva reda i svaki red postavili na jednu stranu barake. Tada sam video igumana Rafaila gde leži u besvjesti na sred barake.
Po naredbi podzapovjednika nas četvoricu sveštenika odijelili su od ostalih seljaka. Igumana Rafaila ja sam sa jednim ustašom prenio u logorsku bolnicu, iz koje je poslije četiri dana prenešen u gradsku bolnicu, gdje je ustanovljeno da ima pet polomljenih rebara, osim toga imao je na desnoj strani lica rane, a oko mu je bilo jako modro i natečeno. U bolnici je zadržan na liječenju, ali je na 3. septembra o. g. (1941) uslijed dobijenih ozlijeda umro.
U baraci su ustaše nastavili da tuku seljake i to redom svakog pojedinog udarajući ih kundacima, štapovima, letvama i volovskim žilama. Seljaci su strašno jaukali i zapomagali. Ustaše su se pri tom izmjenjivali, tako da su jedni tukli pa odlazili, a drugi dolazili i nastavljali tući. To je trajalo sve do 4 sata poslije podne.
Oko 4 sata poslije podne došao je u baraku k nama podzapovjednik straže i ja sam ga zamolio da nas sveštenike odijeli od ovih seljaka. On je moju molbu uvažio i uputio nas u logorsku kancelariju. Kad smo izašli iz ove barake, čuli smo u baraki strašan jauk seljaka. Mi smo u kancelariji dali o sebi potrebne podatke. Tu su nam oduzeli sav novac koliko smo kod sebe imali. Iguman Rafailo imao je kod sebe 1.000 dinara. Oduzeli su nam nadalje satove i lance, kišobrane i kožne kapute, te namirnice koje smo imali kod sebe. Kaluđer German dobio je nazad kožni kaput a mi drugi ništa. U Beogradu nam je uručeno svakom po 500 dinara.
Između 6 i 6,30 sati uveče istoga dana u baraci, u kojoj su bili smešteni navedeni seljaci iz Bosne, čulo se je pucanje iz mašinske puške i iz revolvera, te strašan jauk seljaka. Nama je bilo jasno da su tada ovi seljaci u ovoj baraci ubijeni, što je bila istina. Sutradan su se ustaše hvalili kako su pobili Srbe u baraci. Jedan ustaša je meni kazao: "Šta mislite, majku im njihovu, mitraljez puca, a oni viču: "Živjela Velika Srbija".
Sutradan na 27. avgusta o. g. (1941) iznosili su poubijane seljake iz barake i tovarili u kamione, te odvozili izvan varoši. Tada je ustanovljeno da je jedan od ovih seljaka ostao živ - ranjen sa sedam metaka. Jedan ustaša ga je zapitao, na koji način želi da ga ubije, a ovaj seljak mu je odgovorio da neka ga ubije kako god hoće. Tada ga je ustaša bajonetom probo.
U logoru su se tada nalazili internirani seljaci Srbi iz sela Budimci i Poganovci, sreza Našice, a oni su ubijene seljake iz Bosne, po odredbi ustaša, iz barake u kojoj su bili ubijeni, tovarili na kamione. Ovaj pokolj dogodio se je u utorak, a prenos lješeva trajao je sve do nedelje zaključno. U nedelju su ustaše tjerale djevojke iz Budimaca i Poganovaca, koje su takođe bile zatvorene u ovom logoru, da peru baraku od krvi pobijenih seljaka iz Bosne.
Sveštenici koji su poslije nas dovedeni u logor, morali su ubijene seljake naknadno polijevati krečom i navoziti na njih zemlju, a nas su trojicu od toga oprostili ustaše, jer smo bili bolesni od tuče i zlostavljanja.
Tako je na 26. avgusta o. g. (1941.) u logoru u Slavonskoj Požegi po ustašama ubijeno najedanput oko 400 seljaka Srba, dovedenih iz srezova Bosanski Brod i Derventa.
Ja sam 9. ovog meseca (septembra 1941.) sa transportom dopremljen u Beograd.
Teofil Ćurčin, s. r.

 

[Wotan]

Svedočenje o krugovima pakla oko Jasenovca
sveštenika Ilije Jovanovića iz Stare Gradiške
Br. službeno
Duboka, 24. VII 1941. god.
ARHIJEREJSKOM NAMESNIKU U KUČEVU
U vezi Vašeg akta... čast mi je dostaviti sledeće podatke:
1) Ilija N. Jovanović, sveštenik, Eparhija pakračka, parohija Staro-gradiška, pobegao (iz NDH) 15. juna 1941. godine.
2) Odmah posle potpune kapitulacije naše vojske i dolaska Njemačke vojske, opšte stanje po pravoslavno sveštenstvo bilo je bar u namesništvu Novogradiškom, dosta snošljivo, ali nakon njihovog odlaska, početkom juna meseca (1941), počelo se sa progonjenjem i maltretiranjem našeg sveštenstva od strane ustaša, na čijem je čelu za Staru Gradišku poznati još iz ranije zlikovac - župnik Ferdo Maretić.
Tako je za (dole) potpisanog sveštenika bio određen kućni zatvor i samo uz dozvolu ustaša mogao sam obavljati najnužnije potrebe u svojoj parohiji, tako isto i u parohiji Bosansko-Gradiškoj, koja je mučeničkom smrću, uoči Đurđevdana (6. maj), paroha i arhijerejskog namjesnika Dušana Subotića ostala upražnjena.
To je i dalo povoda ustašama iz Stare Gradiške da u sporazumu sa ustašama iz Bosanske Gradiške i mene na isti način uklone, kako bi to središte sa svojom velikom okolinom ostalo bez sveštenika (=srpskih pravoslavnih).
Odmah je zatim sledovalo moje otpuštanje sa dužnosti duhovnika pri naznačenom zavodu u Staroj Gradišci, koju sam dužnost od mojeg postavljenja za paroha stalno vršio. Ustaše iz Stare Gradiške sa ustašama iz Bosanske Gradiške imali su zajednički sastanak 12. juna na veče u glavnom ustaškom stanu, koji se nalazi kod župnika, i na tom sastanku doneli su presudu da se odvedem na obalu Save i ubijem, kao što je nedaleko od Stare Gradiške ubijen i sveštenik Slavko Zjalić sa 11 uglednih građana njegove parohije, a potom svi bačeni u vodu Savu.
Pošto je 13. juna 1941. godine bio državni praznik, proslava rođendana Ante Pavelića, to je ubistvo određeno za 14. juni na veče, kada je i pomenuti sveštenik ubijen. Te noći nisu me zatekli u kući, jer sam po nekom neobjašnjivom nagonu prešao u Bosansku Gradišku i tamo noćio, a iste večeri kad su saznali da sam negde u Bos. Gradiški zanoćio, odredili su da me sledeće večeri odvedu.
Ali 15. juna posle podne obavešten sam, od jednog dobroga Muslimana iz Bosanske Gradiške, o njihovoj paklenoj namjeri i istoga časa pobegao sam, ostavivši ženu i decu kod kuće.
Revoltirani što sam uspeo pobeći, na naređenje župnika moja supruga morala je u najkraćem vremenu napustiti stan, jer je, po njegovim rečima, isti postao vlasništvo "Slobodne, nezavisne, katoličke države Hrvatske".
Na drugo postavljeno pitanje "Velečasnog kolege": gde sam dobio propusnicu za putovanje, jer se nisam javio kod njega u ustaškom stanu za nju, kao ni u Novoj Gradišci, supruga je odgovorila da sam još ranije dobio propusnicu od Njemačkih vlasti i da sam otišao u Boku Kotorsku, jer sam tamo rođen. Stoga molim da se moje ime drži u tajnosti.
Paroh Dubočki
Ilija Jovanović, s. r.

 

[Wotan]

Zapis očevidca o zločinima nad pravoslavnim Srbima u NDH-aziji
(preplivavši reku Krku, prešao na italijansku okupacionu zonu, juna 41)
Udarci apokaliptičke i haotičke današnjice okomili su se i na pravoslavno žiteljstvo Severne Dalmacije, poklonivši još jednu tešku Golgotu, preko koje mora da prođe. Sumrak Zapada sručio se na svetlost Pravoslavlja misleći u svojoj kratkovidnosti i nezrelosti da će ga pobediti i potpuno iskoreniti. Deca zapadne kulture ustaše protiv Svetosavske i Lazarevske dece. Dogodi se jedno između najvećih čuda u istoriji čovečanstva: U ime Hrista služilo se đavolu; u ime Hrista vršeni su najkrvaviji zločini. Oni koji služiše Hristu, najveći krvnici postaše. Krv pravoslavnih sinova, suze i crnina bezbrojnih majki, braće i sestara, većinom je delo njihovo. Oni moljahu Hrista da blagoslovi njihovu mržnju protiv Srba. Dadoše najužasniju interpretaciju Hrista. Njega, koji je samo Ljubav, koji je iz ljubavi podnio stradanje na krstu, mole da blagoslovi njihove zločine!
Među mnogima koji napustiše svoj dom, bežeći pred najezdom tame Zapadne, bio sam i ja. Zahvaljujući neizmernoj milosti Božijoj i hrišćanskoj duši dragog oca igumana Nikodima, našao sam utočište u ovoj svetoj Krčkoj obitelji. Ovde sam okrepio telo i nahranio dušu slušajući svakodnevno službu Božiju i moleći se Svevišnjemu da što pre ovenča istinu krunom pobede.
Bože, spasi nas! Razmekšaj srce grešnika i bezumnika! Savremenu avet slobode, zameni, Gospode, suncem slobode, a tada će se raditi ne ono što se hoće nego što je milo Tebi, Izbavitelju i Nado naša jedina. Čuj molitvu našu!
Još jednom molim oca igumana i njegovu sabraću da prime izraze moje iskrene zahvalnosti na gostoprimstvu, koje su mi u ovim teškim danima ukazali.
26. VI 1941. g.
Božidar J. Dragičević, bogoslov

 

[Wotan]

Prebilovci su ocigledan primer zlocina bez kazne nad neduznim stanovnistvom, ali u blizini postoje i sela Klepci i Tasovcici koji su takodje doziveli stravican masakr u drugom sv. ratu od strane hrvatske vojske.

Da apsolutno si u pravu ustaškim akcijama bila su obuhvaćena čitava područja a ne samo jedno selo a tek ona sela koja su sravnjena sa zemljom i spaljena a njihovi stanovnici završili u jamama tako da se ni dan danas ne zna gde su se nalazila.To su uglavnom bile kaznene ekspedicije koje su čistile teren za razliku od onih zločina sa početka rata kada su jadan i goloruk narod na prevaru namamljivali u logore pod izgovorom da im se dele bonovi za hranu ili da idu samo na rad i da će se brzo vratiti kućama.Kada se sve to pročulo leta 41 god buknuo je ustanak.Narod se digao da na prvom mestu brani svoje živote pa je tek onda počeo stavljati razne oznake petokrake ili kokarde.Tek ulaskom SSSR u rat sa Nemačkom komunisti su stali iza ustanka.

 

[John McClane]

Вотане, будемо ли наше помирење са Хрватима третирали, онако, као што ти сада то чиниш, значи, ако се наше две нације буду стално подсећале шта су једна другој учиниле, и када дође тај тренутак помирења, појави се неки нови злочин, и онда поново, нови процес помирења, али није све у томе. Такво је наше поднебље, дружимо се, живимо заједно, поубијамо се међусобно, миримо се.... то је тај процес који једноставно морамо прекинути. Жив пример је моја општина Котор Варош, пре рата 1991 - 1995, у општини је било 29% Хрвата, а сада 4%...

 

[Sanovnik]

Вотане, будемо ли наше помирење са Хрватима третирали, онако, као што ти сада то чиниш, значи, ако се наше две нације буду стално подсећале шта су једна другој учиниле, и када дође тај тренутак помирења, појави се неки нови злочин, и онда поново, нови процес помирења, али није све у томе. Такво је наше поднебље, дружимо се, живимо заједно, поубијамо се међусобно, миримо се.... то је тај процес који једноставно морамо прекинути. Жив пример је моја општина Котор Варош, пре рата 1991 - 1995, у општини је било 29% Хрвата, а сада 4%...

Da bi doslo do bilo kakvog pomirenja , neophodno je da svi zlocini izadju na svetlost dana , da budu istrazeni , pa onda notirani. Tek onda moze doci do trajnog pomirenja . Mi kao narod to verovatno mozemo oprostiti , ali nikada ne smemo da zaboravimo .

O Hrvatskim zlocinima nad Srbima se cutalo 50 godina . Dokazi su bili sistematski unistavani . Sta nam je to donelo .
A cak i sad , u nasim medijima situacija je takva , da takvi materijali , koji bi pokazivali na genocid nad Srbima , nisu dobrodosli , jer , nasu javnu scenu oblikuju kumunisti , ( licno verujem Stambolicevci ) . U Hrvatski,m medijima , situacija je u potpunosti drugacija . Oni ne samo da imaju sadrzaje koji optuzuju Srbe svakodnevno , nego su citavu mitologiju izgdradili .
Hrvati iznose one zlocine , koje su Srbi prema njima ucinili , pa su nas cak tuzili za , ni mane ni vise , genocid .
A stavljati na neki tas , Srpske zlocine prema Hrvatima , i Hrvatske prema Srbima , i ocekivati da tu dodje do neke ravnoteze , je u najmanju ruku besmisleno .

Daklem jedini nacin , da kako tako nastavimo iole normalno , jedni pored drugih , je potpuno otvorena diskusija o tome . Ili ipak mislis , da ovoliko pobijenih Srba , i na ovakav nacin , treba da sakrijemo , mi sami , od ociju sopstvenog naroda , i od ociju nase dece . A i od ociju svetske javnosti .

 

[Wotan]

Вотане, будемо ли наше помирење са Хрватима третирали, онако, као што ти сада то чиниш, значи, ако се наше две нације буду стално подсећале шта су једна другој учиниле, и када дође тај тренутак помирења, појави се неки нови злочин, и онда поново, нови процес помирења, али није све у томе. Такво је наше поднебље, дружимо се, живимо заједно, поубијамо се међусобно, миримо се.... то је тај процес који једноставно морамо прекинути. Жив пример је моја општина Котор Варош, пре рата 1991 - 1995, у општини је било 29% Хрвата, а сада 4%...

У питању је твоје погрешно схватање ове документације која је изнешена на тему Усташких злочина.Не знам како си могао закључити из тога било шта о ,,мом третману помирења,,
Грех је било какав злочин сакрити.
Упутићу ти једно просто питање ;
Ако се у нечијој кући догоди неки страшан злочин,дође полиција и инспектор каже породици настрадалог.Знаш ово би требало прећутати ради лакшег помирења у селу.
Шта мислиш на шта би та кућа и то село та земља и цивилизација личила ?

 

[John McClane]

Da bi doslo do bilo kakvog pomirenja , neophodno je da svi zlocini izadju na svetlost dana , da budu istrazeni , pa onda notirani. Tek onda moze doci do trajnog pomirenja . Mi kao narod to verovatno mozemo oprostiti , ali nikada ne smemo da zaboravimo .

O Hrvatskim zlocinima nad Srbima se cutalo 50 godina . Dokazi su bili sistematski unistavani . Sta nam je to donelo .
A cak i sad , u nasim medijima situacija je takva , da takvi materijali , koji bi pokazivali na genocid nad Srbima , nisu dobrodosli , jer , nasu javnu scenu oblikuju kumunisti , ( licno verujem Stambolicevci ) . U Hrvatski,m medijima , situacija je u potpunosti drugacija . Oni ne samo da imaju sadrzaje koji optuzuju Srbe svakodnevno , nego su citavu mitologiju izgdradili .
Hrvati iznose one zlocine , koje su Srbi prema njima ucinili , pa su nas cak tuzili za , ni mane ni vise , genocid .
A stavljati na neki tas , Srpske zlocine prema Hrvatima , i Hrvatske prema Srbima , i ocekivati da tu dodje do neke ravnoteze , je u najmanju ruku besmisleno .

Daklem jedini nacin , da kako tako nastavimo iole normalno , jedni pored drugih , je potpuno otvorena diskusija o tome . Ili ipak mislis , da ovoliko pobijenih Srba , i na ovakav nacin , treba da sakrijemo , mi sami , od ociju sopstvenog naroda , i od ociju nase dece . A i od ociju svetske javnosti .

Ја не мислим да их требамо сакрити, али будемо ли се стално враћали на то, ко је коме спалио кућу, или поубијао пола породице, нећемо стићи далеко од садашњег стања између нас и Хрвата.

 

[Koča]

Вотане, будемо ли наше помирење са Хрватима третирали, онако, као што ти сада то чиниш, значи, ако се наше две нације буду стално подсећале шта су једна другој учиниле, и када дође тај тренутак помирења, појави се неки нови злочин, и онда поново, нови процес помирења, али није све у томе. Такво је наше поднебље, дружимо се, живимо заједно, поубијамо се међусобно, миримо се.... то је тај процес који једноставно морамо прекинути. Жив пример је моја општина Котор Варош, пре рата 1991 - 1995, у општини је било 29% Хрвата, а сада 4%...

Sta je, opet u nama problem...A kako da ga tretiramo...mozda smo trebali da izbegnemo sudjenje s Hrvatskom i javno, kako su to zahtevali priznamo nekakav genocid...hehe...nikako ne pokrecemo protiv tuzbu i zauvek zaboravimo ustaske zlocine, kao i one tokom poslednjeg rata...Posaljemo im zahvalnicu za priznavanje nezavisnosti Kosova....I svi zadovoljni, a?...hehehehe

neam pojma, koje je tvoje razmisljanje i namere, osim sto me podsecas na cedicu i one babetine iz nevladladinih organizacija...

Nema pomirenja s tim fukarama...sada treba iskoristiti ovu tuzbu Hrvatske, koja ce im se po svemu sudeci obiti o glavu...Pred celim svetom podsetiti se ustaskih zlocina, pokazati kontinuitet genocida nad Srbima u Hrvatskoj...

I nije mi jasno kako i posle ovakve sramne odluke Hr, da tuzi Srbiju za nekakav genocid, u vreme kada im se pruzala ruka pomirenja, ima jos onih koji razmisljaju na ovakav nacin....Nije u nama problem covece i batali se tih prica...

A ta optuzba najbolje je opisana recima: ''Sto me ne ubije, optuzi me za genocid''

 

[John McClane]

Sta je, opet u nama problem...A kako da ga tretiramo...mozda smo trebali da izbegnemo sudjenje s Hrvatskom i javno, kako su to zahtevali priznamo nekakav genocid...hehe...nikako ne pokrecemo protiv tuzbu i zauvek zaboravimo ustaske zlocine, kao i one tokom poslednjeg rata...Posaljemo im zahvalnicu za priznavanje nezavisnosti Kosova....I svi zadovoljni, a?...hehehehe

neam pojma, koje je tvoje razmisljanje i namere, osim sto me podsecas na cedicu i one babetine iz nevladladinih organizacija...

Nema pomirenja s tim fukarama...sada treba iskoristiti ovu tuzbu Hrvatske, koja ce im se po svemu sudeci obiti o glavu...Pred celim svetom podsetiti se ustaskih zlocina, pokazati kontinuitet genocida nad Srbima u Hrvatskoj...

I nije mi jasno kako i posle ovakve sramne odluke Hr, da tuzi Srbiju za nekakav genocid, u vreme kada im se pruzala ruka pomirenja, ima jos onih koji razmisljaju na ovakav nacin....Nije u nama problem covece i batali se tih prica...

A ta optuzba najbolje je opisana recima: ''Sto me ne ubije, optuzi me za genocid''

Не чекај само мало, проблем је у томе што народ, који претрпео сва страдања, и чији су интереси повређени, увек се води тиме, да ако кривци нису пронађени, и није им суђено, онда треба стопирати суђење њиховим сународницима. Е то је проблем.

 

[Towelie a.k.a. Peskiric]

to je licno deda vlasnika firme Pevec . A ovaj sto ga drzi za kosu , desno , to je deda vlasnika Ideje , frikoma, somboleda, . Njegov unuk je kupio do sad 300 hiljad hektara zemlje u Vojvodini . Naavno iz politickih razloga .
Pa sad kupujte Srbi

brate,jesi to ironican ili sta ja znam...ili si ozbiljan?

 

[Sanovnik]

brate,jesi to ironican ili sta ja znam...ili si ozbiljan?

Ironican . No nije bez veze .

 

[Wotan]

B92 Info Vesti Ratni zločini

Zagreb: Misa za Pavelića
29. decembar 2008. | 00:42 | Izvor: Tanjug
Zagreb -- U Zagrebu je u nedelju uveče održana misa zadušnica ustaškom zločincu Anti Paveliću povodom 49 godina od njegove smrti.

Obred u zagrebačkoj katoličkoj crkvi Srca Isusova kome je prisustvovalo stotinak ljudi služio je pripadnik jezuitskog reda (isusovac) Marijan Steiner, a sasluživao je pripadnik dominikanskog reda Vjekoslav Lasić, koji godinama bez posledica služi misu za Pavelića.

Sem služenja verskih obreda za Pavelića, Lasić je poznat i po radikalnim stavovima i veličanju Nezavisne države Hrvatsku (NDH), a njeno postojanje ocenio je temeljem moderne hrvatske države.

Mediji citiraju jednu njegovu raniju poruku s propovedi da je "uveren da je poglavnik Ante Pavelić sada u raju i da zajedno s nevinom dečicom gleda Bogu u lice".

Pavelić je četiri godina bio na čelu NDH, čiji je režim vršio zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima, a nije se libio i da ubija i Hrvate ako su bili antifašistički nastrojeni.

Pobegao je iz Zagreba na kraju Drugog svetskog rata i skrasio u Španiji, a umro 28. decembra 1959. godine u nemačkoj bolnicu u Madridu.

Zanimljivo je da mu nikad nije suđeno za ratne zločine, pa njegove ćerke traže da im se vrate zgrade i druge nekretnine koje je Pavelić prisvojio za vreme rata.

 

[Koča]

B92 Info Vesti Ratni zločini

Zagreb: Misa za Pavelića
29. decembar 2008. | 00:42 | Izvor: Tanjug
Zagreb -- U Zagrebu je u nedelju uveče održana misa zadušnica ustaškom zločincu Anti Paveliću povodom 49 godina od njegove smrti.

Obred u zagrebačkoj katoličkoj crkvi Srca Isusova kome je prisustvovalo stotinak ljudi služio je pripadnik jezuitskog reda (isusovac) Marijan Steiner, a sasluživao je pripadnik dominikanskog reda Vjekoslav Lasić, koji godinama bez posledica služi misu za Pavelića.

Sem služenja verskih obreda za Pavelića, Lasić je poznat i po radikalnim stavovima i veličanju Nezavisne države Hrvatsku (NDH), a njeno postojanje ocenio je temeljem moderne hrvatske države.

Mediji citiraju jednu njegovu raniju poruku s propovedi da je "uveren da je poglavnik Ante Pavelić sada u raju i da zajedno s nevinom dečicom gleda Bogu u lice".

Pavelić je četiri godina bio na čelu NDH, čiji je režim vršio zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima, a nije se libio i da ubija i Hrvate ako su bili antifašistički nastrojeni.

Pobegao je iz Zagreba na kraju Drugog svetskog rata i skrasio u Španiji, a umro 28. decembra 1959. godine u nemačkoj bolnicu u Madridu.

Zanimljivo je da mu nikad nije suđeno za ratne zločine, pa njegove ćerke traže da im se vrate zgrade i druge nekretnine koje je Pavelić prisvojio za vreme rata.

i o cemu mi posle da pricamo...

Evo nesto zanimljivo na sta sam nabasao...

Zločini bez kraja

Piše: Dr Milan Bulajić, predsednik Fonda za istraživanje genocida

U toku više od šezdeset godina Srbija nije utvrdila ni broj srpskih žrtava. Hrvatska je najpre negirala ukupni broj žrtava na teritoriji Jugoslavije - 1.700.000. Preko demografa Žerjavića, uz pomoć Srbina Kočoviča, tvrdili su da ukupan broj žrtava ne prelazi milion. Zvanični organi nisu mogli da dokumentuju ni taj broj koji su savezničke države prihvatile. Tako je stvorena osnova da se negira da je u kleroustaškom logoru Jasenovac, sistemu ustaških logora genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ubijeno oko 700.000 Srba, Jevreja i Roma (ako na prostoru Jugoslavije nije bilo više od oko 900.000, kako se može govoriti o 700.000 žrtava u logorima Jasenovac!!!). Zaboravlja se da je Zemaljska komisija za ratne zločine Hrvatske 1946. poslala izveštaj Međunarodnoj komisiji za ratne zločine da je u logorima Jasenovac stradalo 500.000-600.000, da je Muzej holokausta u Los Anđelesu procenio žrtve Jasenovca na oko 600.000.

Preko bivšeg predsednika Saveta Spomen-područja Jasenovac, Jevrejina Slavka Goldštajna, istupilo se sa tvrdnjom da je broj žrtava Jasenovca oko 90.000, ne preko 100.000. Goldštaj se poziva na podršku mladih beogradskih „istoričara".

Devedesetih godina je došlo do obnavljanja genocida nad Srbima - genocidne vojne akcije „Bljesak" u Slavoniji, „Oluja" u Krajini, i dr. Muslimanska Bosna i Hercegovina 1993. i Hrvatska 1999. tužile su Jugoslaviju/Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde, najvišim sudskim organom UN, za zločine genocida, za zločine koje su oni izvršili. Broj Srba u Hrvatskoj 1958. bio je na nivou „konstitutivnog naroda". Prema popisu Hrvatske iz 2001. broj Srba u Hrvatskoj je sveden na 4,7% - ni status nacionalne manjine.

Kontinuitet stradanja (genocida) nad pravoslavnim Srbima se nastavlja, bez organizovanog otpora Srba, srpske države!

 

[matijakupa]

B92 Info Vesti Ratni zločini

Zagreb: Misa za Pavelića
29. decembar 2008. | 00:42 | Izvor: Tanjug
Zagreb -- U Zagrebu je u nedelju uveče održana misa zadušnica ustaškom zločincu Anti Paveliću povodom 49 godina od njegove smrti.

Obred u zagrebačkoj katoličkoj crkvi Srca Isusova kome je prisustvovalo stotinak ljudi služio je pripadnik jezuitskog reda (isusovac) Marijan Steiner, a sasluživao je pripadnik dominikanskog reda Vjekoslav Lasić, koji godinama bez posledica služi misu za Pavelića.

Sem služenja verskih obreda za Pavelića, Lasić je poznat i po radikalnim stavovima i veličanju Nezavisne države Hrvatsku (NDH), a njeno postojanje ocenio je temeljem moderne hrvatske države.

Mediji citiraju jednu njegovu raniju poruku s propovedi da je "uveren da je poglavnik Ante Pavelić sada u raju i da zajedno s nevinom dečicom gleda Bogu u lice".

Pavelić je četiri godina bio na čelu NDH, čiji je režim vršio zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima, a nije se libio i da ubija i Hrvate ako su bili antifašistički nastrojeni.

Pobegao je iz Zagreba na kraju Drugog svetskog rata i skrasio u Španiji, a umro 28. decembra 1959. godine u nemačkoj bolnicu u Madridu.

Zanimljivo je da mu nikad nije suđeno za ratne zločine, pa njegove ćerke traže da im se vrate zgrade i druge nekretnine koje je Pavelić prisvojio za vreme rata.

daklem, ovako:

- nedjelja je bila 28. prosinac a ne 29 prosinac, ali to ne mjenja bit stvari, nego ovo je samo činjenice radi

- pater Lasić već godinama provocira sa misom za Pavelića na taj isti dan, i zbog toga je isključen kao profesor sa Isusovačkog fakulteta, oduzeta su mu prava javnog istupanja kao redovniku, ali prema crkvenim zakonima nije moguće mu oduzeti svećeničku službu jer se nije ogriješo o kanonsko pravo. ovaj njegov postupak godinama ne odobravaju niti pokojni nadbiskup kardinal Kuharić niti sadašnji kardinal Bozanić.
dapače, vrlo su oštro prosvjedovali protiv takvih stvari, ali ta misa je uplaćena od strane obitelji i poštovatelja "lika i djela" Ante Pavelića, a to im se po nikakvom zakonu ne može zabraniti.
Koliko taj čin ima poklonika, i koliko zagrepčana i hrvata ima pozitivno mišljenje o paveliću, govori i činjenica da je bilo kako je gore navedeno "stotinjak osoba" na misi. mislim da je i ta brojka preuveličana, da ih stvarno nije nikad više od pedesetak
(uzgred budi rečeno, taj isti Lasić je služio onu "famoznu" misu za pokojnog Šakića, koja je kasnije pa sve do danas upotrebljavana kao jedan od argumenata pri dokazivanju navodne ustašoidnosti današnje hrvatske)

- NDH nije nikako, nigdje i niti po čemu smatrana prethodnicom i temeljem današnje Republike Hrvatske. dapače, upravo suprotno

 

[Koča]

daklem, ovako:

- nedjelja je bila 28. prosinac a ne 29 prosinac, ali to ne mjenja bit stvari, nego ovo je samo činjenice radi

- pater Lasić već godinama provocira sa misom za Pavelića na taj isti dan, i zbog toga je isključen kao profesor sa Isusovačkog fakulteta, oduzeta su mu prava javnog istupanja kao redovniku, ali prema crkvenim zakonima nije moguće mu oduzeti svećeničku službu jer se nije ogriješo o kanonsko pravo. ovaj njegov postupak godinama ne odobravaju niti pokojni nadbiskup kardinal Kuharić niti sadašnji kardinal Bozanić.
dapače, vrlo su oštro prosvjedovali protiv takvih stvari, ali ta misa je uplaćena od strane obitelji i poštovatelja "lika i djela" Ante Pavelića, a to im se po nikakvom zakonu ne može zabraniti.
Koliko taj čin ima poklonika, i koliko zagrepčana i hrvata ima pozitivno mišljenje o paveliću, govori i činjenica da je bilo kako je gore navedeno "stotinjak osoba" na misi. mislim da je i ta brojka preuveličana, da ih stvarno nije nikad više od pedesetak
(uzgred budi rečeno, taj isti Lasić je služio onu "famoznu" misu za pokojnog Šakića, koja je kasnije pa sve do danas upotrebljavana kao jedan od argumenata pri dokazivanju navodne ustašoidnosti današnje hrvatske)

- NDH nije nikako, nigdje i niti po čemu smatrana prethodnicom i temeljem današnje Republike Hrvatske. dapače, upravo suprotno

da,da...upravo suprotno...sa 4,7% Srba prema popisu iz 2001...hehehehe...ma o cemu mi ovde pricamo...a kolko poklonika ima pokazao je poslednji koncert Tupsona u Zagrebu...verovatno nisu svi bili u ustaskim uniformama, al ne sumnjam da su svi uzvikivali ''Ubij Srbina''. ''Za dom spremni'' itd...isti oni koji nisu, niti moraju biti ''poklonici'' Pavelica...I cvrsto verujem u ono skorasnje istazivanje o svesti Hrvata kada su ustase u pitanju...kazem ja, ne znate vi de bijete, izmedju ustasluka i komunizma...Gnusacete se ustasa i Pavelica u jednom trenutku, a vec u sledecem uzvukivati, kao neki jak nacionalni poklik ''Za dom Spremni'', ''Bog i Hrvati''....

 

[trg.male.guze]

daklem, ovako:

- nedjelja je bila 28. prosinac a ne 29 prosinac, ali to ne mjenja bit stvari, nego ovo je samo činjenice radi

- pater Lasić već godinama provocira sa misom za Pavelića na taj isti dan, i zbog toga je isključen kao profesor sa Isusovačkog fakulteta, oduzeta su mu prava javnog istupanja kao redovniku, ali prema crkvenim zakonima nije moguće mu oduzeti svećeničku službu jer se nije ogriješo o kanonsko pravo. ovaj njegov postupak godinama ne odobravaju niti pokojni nadbiskup kardinal Kuharić niti sadašnji kardinal Bozanić.
dapače, vrlo su oštro prosvjedovali protiv takvih stvari, ali ta misa je uplaćena od strane obitelji i poštovatelja "lika i djela" Ante Pavelića, a to im se po nikakvom zakonu ne može zabraniti.
Koliko taj čin ima poklonika, i koliko zagrepčana i hrvata ima pozitivno mišljenje o paveliću, govori i činjenica da je bilo kako je gore navedeno "stotinjak osoba" na misi. mislim da je i ta brojka preuveličana, da ih stvarno nije nikad više od pedesetak
(uzgred budi rečeno, taj isti Lasić je služio onu "famoznu" misu za pokojnog Šakića, koja je kasnije pa sve do danas upotrebljavana kao jedan od argumenata pri dokazivanju navodne ustašoidnosti današnje hrvatske)

- NDH nije nikako, nigdje i niti po čemu smatrana prethodnicom i temeljem današnje Republike Hrvatske. dapače, upravo suprotno

pa prvi predsjednik je bio povezan sa ustaskom emigracijom.glavni covjek u drzavi poslje tudjmana je bio iz ustaske emigracije.jedan od njegovih pulena je danas dokazani zlocinac u zatvoru.nakon zlocina koje je napravio za koje se znalo u samom vrhu unapredjen je u vojsci pa cak i dobija titulu kao alkarski vojvoda.predaju krajine koja je nesumnjivo dogovorena sto nije sad ni vazno.ali ono sto je vazno kako neko ko brani tudjmana i sam njegov vrh moze da objasni zasto je tukao po traktorijadi sa avionima i to vec dublje u republici srpskoj.sam taj cin je jasan znak tudjmana i hrvatskog vodjstva

 

[matijakupa]

... neko ko brani tudjmana i sam njegov vrh moze da objasni zasto je tukao po traktorijadi sa avionima i to vec dublje u republici srpskoj.sam taj cin je jasan znak tudjmana i hrvatskog vodjstva

otkud smo sad došli do franje tuđmana i mirka norca?
i kakvi avioni po traktorima. Jesi li ti vidio te traktore? Ja jesam. Pitaj miloševićevog generala novakovića što se dogodilo sa traktorima pred Dvorom. Ako bi netko trebao biti na sudu zbog ratnog zločina, onda je to on.

uostalom, već sam jednom rekao, odustajem

rest my case

 

[Wotan]

daklem, ovako:

- nedjelja je bila 28. prosinac a ne 29 prosinac, ali to ne mjenja bit stvari, nego ovo je samo činjenice radi

- NDH nije nikako, nigdje i niti po čemu smatrana prethodnicom i temeljem današnje Republike Hrvatske. dapače, upravo suprotno

29.Децембар 00.42 је време кад је изашла вест.Тек чињенице ради.

А за ово друго има доказа на претек.Пре ових несрећних ратова сјатила се у Хрватску цела усташка емиграција (њихови потомци)са својим парама 1991 исто као и1941.У њиховом интересу је управо и било да се створи што више инцидената између Српског и Хрватског народа јер по убеђењу усташа само тако Хрватска може добити своју независност.
Између осталог и Туђманова странка ХДЗ је финансирана делом из тих извора.

 

[piciginx]

29.Децембар 00.42 је време кад је изашла вест.Тек чињенице ради.

А за ово друго има доказа на претек.Пре ових несрећних ратова сјатила се у Хрватску цела усташка емиграција (њихови потомци)са својим парама 1991 исто као и1941.У њиховом интересу је управо и било да се створи што више инцидената између Српског и Хрватског народа јер по убеђењу усташа само тако Хрватска може добити своју независност.
Између осталог и Туђманова странка ХДЗ је финансирана делом из тих извора.

Treba imati malo soli u glavi i započeti rat nenaoružan. Hrvati su 1991 bili nenaoružani.
Incidente je generirala SDB Srbije sa Jovicom Stanišićem na čelu.
Između ostalog zbog toga mu se i sudi u Hagu..


UDBA je dobro odradila svoj posao tako da do 1990. je poubijala sve značajnije ustaške emigrante. Hrvatska ima jaku dijasporu,samo njen manji dio je sa ustaškim predznakom.

Cijeli državni aparat na čelu sa Tuđmanom je sa partizanskom pozadinom osim Gojak Šuška.


Vi sve hrvatske emigrante nazivate ustašama.

 

[matijakupa]

Treba imati malo soli u glavi i započeti rat nenaoružan. Hrvati su 1991 bili nenaoružani.
Incidente je generirala SDB Srbije sa Jovicom Stanišićem na čelu.
Između ostalog zbog toga mu se i sudi u Hagu..


UDBA je dobro odradila svoj posao tako da do 1990. je poubijala sve značajnije ustaške emigrante. Hrvatska ima jaku dijasporu,samo njen manji dio je sa ustaškim predznakom.

Cijeli državni aparat na čelu sa Tuđmanom je sa partizanskom pozadinom osim Gojak Šuška.


Vi sve hrvatske emigrante nazivate ustašama.

pričaš gluhima, uzalud je

ja sam odustao

 

[Koča]

A ti si tu da odredis ko je gluH...a i odustao si...hehehe...to je sad jedna druga tema...

nego pitam se kakvi su ti sa ustaskom pozadinom, ako je Tudjman sa partizanskom...svakako jedan bolestan narod, kako god okrenes...