Успеси Вучићеве владе

Марш напоље!

Наиђу тако дани кад човек реши да мало пусти мозак на отаву. Изађе у диван пролећни дан усред позне јесени, дубоко удахне ваздух док не почне да мирише на снег, врати се проветрене главе, кад…

…На екрану – ОН!

Па, зар опет, бандо ненормална, морате ли га на екран на свака два сата, може ли у овој земљи да се живи без његовог лица и тикова, његових претњи и секирација, његовог одушевљења и депресија?!

Цела Србија претвара се у његову главу, зажмуриш, али не помаже, он извире из сваке рупе, са радија, из новина, гамиже под кожом, сврдла по мозгу као осми путник. Неизбежан и смртоносан.

По здрав разум нарочито.

По потреби око њега главињају његови сатрапи, кло(в)нови у покушају, рецитатори његових песмица за ретардиране. Међу њима змијоглави, псоглави, кербери и пудлице, неки потуљени и опасни, а други скичавци подвијених репова, што се мотају око газдиних ногу исплажених језика.

Они што највише воле да ђаку пешаку отму парче хлеба из руке и опет побегну иза газдиног плота.

Јадна земљо, јадни народе, коме си власт дао у руке, како да разум сачуваш, кад већ новчаник не можеш од силних џепароша, сецикеса и бандита?

Затворили сте, господо, експрес-лонац, задихтовали га са свих страна, не ваља вам то. Мом покојном Вељку се тако пасуљ залепио за плафон, а он се ошурио ко божићно прасе. Овај лонац је ипак мало већи, а и предуго већ кува, ври стешњена раја, бори се за ваздух, докад ће – не знамо.

А, Вођа, канда, лагано али сигурно губи живце. Напали га ЦИА и Ватикан, Ми6 и НАТО, а народ никако да стане у строј одбране највећег Србина у историји. Незахвалној маторој стоци мало и један посто милостиње, учитељи се спрдају с његовим великодушјем.

„А, да променим народ?“, сања будан.

А, што би га мењао? Па, где наћи овако кротко и трпељиво стадо, које се истресе што у кафани, што на жени и деци, а онда се ујутро покрије ушима и ‘хајд на пашу, док бар траве зелене још има.

У његовом хорор-биоскопу глумци су се поделили на хероје и негативце, зависно ко и с које стране гледа. Тако бивше подгузне муве постају јунаци слободних медија, а оне које још нису бивше оштре пера и микрофоне на некадашњој сабраћи. Пршти балега на све стране док говеда бацају чифте једна на друга.

Безгрешни и неприкосновени онда (о, Саваоте, зар опет!) изађе на телевизију и поручи да је близу светло на крају тунела. Као у оном вицу о доброј и лошој вести: добра – видимо светло; лоша – то је воз.

Ми смо народ питом, од дечјих уста одвајамо да би Вођа окајао грехе из прошлости. Штедели су, каже, наши грађани да би Сребреници дали пет милиона евра. Да заборавите и опростите оних сто ваших за једног нашег, да ме на груди привије и Мунира Субашић.

Таква љубав нема цену. За Ћамилов пољубац даћу још пет, шта пет! – десет, петн’ес милиона. А за Бакиров, ако треба – и целу Србију.

Доћи ће, надам се брзо, дан кад ће Били Питон да упадне у овај наш хорор-биоскоп и дрекне, витлајући пиштољима: Марш напоље, бандо покварена!

Милан Јовановић / Вести
 
Ekonomija nam cveta, ali radnih mesta ni od korova FENOMEN: Trećina firmi u Srbiji ima nula zaposlenih!
Biznis 11:42, 16.11.2015. 7




Većina ovih preduzeća od čak 27.617 njih bavi se trgovinom na veliko i malo, što izgleda ne zabrinjava vlasti naše zemlje. Broj ovih firmi tokom prošle godine uvećao se za čak 562
BEOGRAD - Srpski fenomen - firme bez zaposlenih - dobio je zamajac u 2014. godini, pa im se broj uvećao za 562, dostigavši čak 27.617, što je trećina svih registrovanih privrednih društava.

Većini ovih preduzeća to što nemaju zaposlenih ne smeta da se bave trgovinom, i to na veliko i malo, što im je bila osnovna delatnost.

Izveštaj
Jedno od obeležja srpske privrede već godinama jeste i poslovanje velikog broja privrednih društava bez zaposlenih. U 2014, kako navodi portal makroekonomija.org, to je još više ispoljeno budući da je broj tih firmi povećan, pa je i njihov udeo u ukupnom broju privrednih društava dostigao 29,5 odsto.
- Više od trećine ovih firmi trguje na veliko i malo, a veliki broj i u prerađivačkoj industriji, i bavi se stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima. Iako je među ovim preduzećima najviše mikropreduzeća i malih firmi, postoje i tri velika privredna društva koja su se bavila prerađivačkom industrijom, snabdevanjem strujom i informisanjem - navodi se u izveštaju o poslovanju privrede u 2014. godini.

Neizvesnost
Inače, portal navodi da su gubici srpske privrede na kraju 2014. dostigli 3.282 milijarde dinara (3.282.375 miliona dinara), što je skoro 14 odsto više nego prethodne godine.
- Privrednu agoniju potvrđuju i činjenice da su u 2014. čak 20.424 firme bile u blokadi duže od 90 dana, a one nose skoro četvrtinu neto gubitka, a zapošljavaju 146.893 radnika čija sudbina je u velikoj neizvesnosti. Ni javnim preduzećima nisu cvetale ruže. Njihov gubitak iznosi 42,3 milijarde dinara - objašnjava portal.

Makroekonomija navodi da je na pogoršanje finansijskih performansi privrede u 2014. uticalo opadanje agregatne tražnje, slabljenje investicione i kreditne aktivnosti, kao i smanjivanje izvoza, zbog čega su firme bile u recesiji s osetnim padom BDP od 1,8 odsto.

- Privrednici očekuju hitnu sednicu Vlade na kojoj će se raspravljati o izuzetno teškom stanju u privredi. Ukoliko se hitno ne reaguje na poražavajuće podatke koji će se sve više dramatizovati, može doći do potpunog kolapsa privrede i niza neželjenih socijalnih previranja. Vremena skoro da i nema - ističe portal.


 
Budžet za 2016. MMF IZNEO NA VIDELO DOGOVOR SA VLADOM SRBIJE: Manje subvencija za javne servise i agrar
Biznis 10:16, 16.11.2015. 12




Nastavak štednje osetiće se po smanjenju sredstava za poljoprivredu i RTS, otpuštanju u javnom sektoru i daljem zamrzavanju primanja iz budžeta



BEOGRAD - Smanjivanje subvencija za poljoprivredu i javne servise RTS i RTV, uz otpuštanja u javnom sektoru i dalje zamrzavanje plata i penzija, glavni su načini na koje će Vlada Srbije štedeti u sledećoj godini, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF).

Otpuštanja u javnom sektoru, nastavak zamrzavanja plata i penzija i smanjivanje subvencija za javne servise očekivane su mere, dok smanjivanje subvencija za agrar dosad nije bilo pominjano. MMF u saopštenju tvrdi da je utanačio glavne parametre budžeta za 2016. sa vlastima Srbije.
- To znači dalje smanjivanje strukturnog deficita 0,75 odsto BDP, najviše kroz smanjivanje troškova Vlade, zamrzavanje plata i penzija i smanjivanje subvencija za agrar i javne servise - navodi svetski finansijski policajac.

Subvencije za poljoprivredu za ovu godinu bile su 28 milijardi dinara, šest manje nego godinu pre, ali i sledeće će biti smanjene.

Inače, MMF navodi i da su fiskalne uštede u prvih devet meseci ove godine iznad planiranih programom zbog uvećanih prihoda, ali i smanjenih rashoda, najviše zbog slabe realizacije javnih investicija.
- Misija podržava plan Vlade Srbije da se deo ušteda iznad plana iskoristi za jednokratne troškove kao što su dugovanja vojnim penzionerima i plaćanja „Srbijagasa“ - saopštio je MMF. Nije poznato na šta će biti potrošen novac namenjen „Srbijagasu“, koje ima kredite od oko milijardu evra, a duguje i ruskom „Gaspromu“ oko 200 miliona dolara.



Upozorenje
PRETE SPOLJNI RIZICI

MMF navodi da je od suštinske važnosti da se reforma javnog sektora postavi na snažne osnove.
- Mnogo još mora da se uradi da bi javni dug bio na dobro utabanoj silaznoj putanji, da bi se razvile efikasne javne institucije i da državne firme posluju po tržišnim uslovima. Srbiji prete spoljni rizici, pre svega rast globalnih kamatnih stopa, usporavanja na tržištima u razvoju i moguća eskalacija izbegličke krize - smatra MMF.
 
"Novi gazda Telekoma neće biti dobri Samarićanin"

Od prodaje Telekoma Srbije trebalo bi odustati dok se kompanija ne restruktuira i pripremi za privatizaciju u okvirima demokratskih i slobodno tržišnih normi.

IZVOR: BETA PONEDELJAK, 16.11.2015.

To je ocenio ekonomski analitičar i konsultant za investicije Mahmud Bušatlija, koji je rekao da prodaja Telekoma nije od javnog interesa jer bi privatni vlasnik imao monopol u sferi telekomunikacija i infrastrukturi fiksne telefonije, smanjio bi broj zaposlenih, poskupeo usluge i iznosio začajni profit iz zemlje.

"Jedini motiv bilo kog investitora, pa i kupca Telekoma, stvaranje je profita po svaku cenu. Građani od kupca Telekoma ne mogu očekivati da se on ponaša kao dobri samarićanin, koji će na račun svog profita poboljšavati i pojeftinjavati svoje usluge, a naročito zadržavati visoku zaposlenost", rekao je Bušatlija.

On je naveo da se od prodaje može očekivati smanjenje broja zaposlenih, direktno u Telekomu, a indirektno kod firmi sa kojima Telekom sarađuje, što će dovesti do prelaska jednog broja otpuštenih na teret obaveznog socijalnog i penzijsko-invalidskog osiguranja i opteretiti budžet.

Može se očekivati poskupljenje usluga u fiksnoj telefoniji, u kojoj nema gotovo nikakve konkurencije, niti će se moći ostvariti sve dok se telekomunikaciona infrastruktura ne izdvoji u poseban privredni subjekat, dostupan svim operaterima pod istim tehničkim i finansijskim uslovima, kazao je Bušatlija.

Kako je dodao, prodajom kompanije Telekom može se očekivati i značajno povećanje neto odliva deviza iz zemlje.

Iz Vlade Srbije više puta je obrazloženo da je prodaja Telekoma neophodna zbog prevremenog vraćanja kredita sa visokom kamatom i ulaganja u profitabilnije ili korisnije projekte, podsetio je Bušatlija i istakao da to nije dovoljan razlog za prodaju i da trenutno profitabilniji projekti od telekomunikacija ne postoje u našoj ekonomiji, niti će postojati za dugi period ispred nas.

Korisnijim projektima bi se mogli smatrati industrijski koji bi zapošljavali radnike, ali takvih projekata nema, dodao je on.

Bušatlija je podsetio da se prodajom Telekoma prodaje Mt:s operater mobilne telefonije, koji i po broju priključaka i prihodu premašuje 50 odsto od tržišnog udela, ima dominantan položaj na tržištu mobilnih telekomunikacionih usluga.

Zatim, dodao je on, prodaje se operater fiksne telefonije koji drži 95 odsto fiksnih priključaka u Srbiji, dakle apsolutni monopol koji će omogućiti novom vlasniku da i dalje povećava cenu usluga, smanjuje broj zaposlenih, potpuno zanemari investicije i tako stečeni profit iznosi van ove zemlje, kao što je iskustvo okolnih zemalja pokazalo.

"Uostalom, jedini gori monopol od državnog je privatni monopol", ocenio je Bušatlija.

Stoga, Bušatlija navodi da je neophodno je restrukturiati preduzeće i to tako što će se formirati nekoliko privrednih subjekata.

Mora se izdvojiti tehničko-tehnološka celina fiksne telekomunikacione infrastrukture i staviti pod kontrolu nezavisnog regulatornog tela koje će garantovati pristup svim operaterima fiksne telefonije pod jednakim tehničkim i finansijskim uslovima i mora se izdvojiti lokalni mobilni operater koji predstavlja jedinstvenu samoodrživu tehničko-tehnološku celinu.

"Iz Telekoma se moraju izdvojiti najmanje dva operatera fiksne telefonije, da bi se razbio monopol i nedozvoljena koncentracija i da bi se stvorio ambijent za tržišnu konkurenciju. Po okončanju restrukturiranja i formiranja holdinga, svako izdvojeno preduzeće može biti delimično privatizovano", rekao je Bušatlija.

Prema njegovim rečima, nakon restruktuiranja moguće je izvršiti privatizaciju svakog od novih privrednih subjekata, uključujući i infrastrukturu, ali pod uslovom da se stvore čvrsti okviri kontrole nezavisnog regulatornog tela, koje bi propisivalo obim, kvalitet i maksimalnu cenu usluga, kontrolisalo sprovođenje i sankcionisalo nepridržavanje i zloupotrebu tih odredbi.

"Ovim načinom privatizacije postiže se apsolutna zaštita javnog interesa, bez prodaje i trajnog gubitka državnog kapitala", ocenio je Bušatlija.
 
surgeweb
 
Barem u NS,ovih dana ,krenule haračlije u pohode.
Informatika,poslovni prostor,čistoća,poreznici,..........
Sprema li se to nešto ?
Narod NEMAAAAAAAAAAAA OD ČEGA DA ŽIVI!!!!!!!
Sad živimo 100 puta gore nego onda "kad nije valjalo"!!!
Odakle više uzimati,odakle potraživati?
Obazire li se u opšte neko na narod?
 
За 260 година постојања, „Вршачка пивара“ је опстајала у разним државама, политичким системима и облицима власништва. Нису је уништили страни окупатори већ домаћи политичари, судије и тајкуни. Највећи допринос пропадању светски признатог предузећа, освајача 40 медеља „Монде селецтион“, дали су Млађан Динкић, Ивица Којић, Саша Радуловић, Љубисав Шљивић, Сферанца Јанчић, Златибор Каначки…

Први удар се догодио одмах по доласку ДОС-а на власт. Финансијска полиција је ушла у пивару, неколико месеци проверавала пословање и иза себе оставила хаос. Ипак, и у таквим условима, према подацима које је објавила Агенција за приватизацију, фискалну 2002. годину преузеће је завршило без губитака, с приходом од продаје од око 1,5 милион евра. До 2003. године смењено је неколико директора, отпуштено око 150 радника и смањена је производња. Конверзијом обавеза по основи пореза и акциза у висини 14,4 милиона евра држава је постала власник 91,1 одсто акција „Вршачке пиваре“.

После неколико месеци потраге за „саветником за приватизацију предузећа“, Агенција за приватизацију је 2005. године пивару продала београдској фирми за домаћу и спољну трговину „Унионмаркет“ за само 5.000 евра. У том тренутку предузеће је имало дух од више милиона евра, све некретнине су му биле под хипотеком, али продајна цена је ипак мизерна с обзиром на производни капацитет од 350.000 хектолитара пива и 100.000 хектолитара сока, у оквиру пиваре пословала је и „Лименкара“, чије машине су пуниле до 8.000 лименки на сат, а велике приходне остваривао је ексклузивни ресторан „Пивница“.

Нови власник је одмах почео черупање „Вршачке пиваре“. На име дуговања од 200.000 евра комуналном предузећу „Други октобар“, на чијем челу се тада као и данас, налазио вечни и свемоћни социјалиста Шљивић, пивара је судским поравњањем уступила два магацина чија вредност је процењена на не мање од 1,5 милион евра. У кривичном поступку, због тих преварних радњи „Унионмаркет“ је осуђен, а приватизација поништена.

„Вршачка пивара“ је тада прешла у власништво „Свислајона“, чији власник је Родољуб Драшковић, брат председника Српског покрета обнове. Драшковић је успео да уради само две ствари – променио је назив предузећа у „СЛ Пивара“ и отпустио око 300 радника. На крају, Агенција за приватизацију 2009. године, због неиспуњених обавеза, раскинула је уговор са „Свислајоном“ и „Вршакој пивари“ вратила правни статус друштвеног предузећа.

4-bankrot

Без обзира на све проблеме, пивара је солидно пословала. У буџет Србије 2009. уплаћено је више од 15 милиона динара, преосталих 59 радника редовно је добијало плату, али решењем Привредног суда у Панчеву 29. марта 2010. покренут је стечајни поступак над „Вршачком пиваром“. Агенција за приватизацију и повереник стечајног управника Саша Радуловић нису показали интересовање за реорганизацију пиваре, у законом предвиђеном року од 90 дана нису доставили никакав план за промену пословања, нити су затражили померање рока, стечајни судија Златибор Каначки је 16. септембра 2010. донео Закључак којим је прогласио банкрот „Вршачке пиваре“. Одбор поверилаца поднео је приговор Привредном суду у Панчеву, указујући да је одлука о банкроту неоснована и незаконита, јер је донета без иницијативе неког од стечајних поверилаца или стечајног управника, као и да је, без обзира на пробијање рока, основни задатак суда да очува интерес стечајних поверилаца, а то значи и повећане стачајне масе. Узалуд су у приговору наглашени солидни резултати пословања, који доказују да постоје предуслови за самосталан и успешан рад пиваре, панчевачки Привредни суд је потврдио одлуку о банкроту и доказао да му је заштита интереса једног повериоца („Други октубар“) важнија од свих осталих привредних субјеката којима пивара дугује.

Пропаст „Вршачке пиваре“ одговарао је само ДП „Други октобар“, односно директору Љубисаву Шљивићу, који није одустао од намере да дође до магацина и око два хектара земљишта у тзв. Технолошком парку у центру Вршца. С обзиром да се на тој локацији може подићи цео градски блок, Шљивићев интерес је оправдан, али не и законски основан.

О свим детаљима планског растурања пиваре били су обавештавани министарство економије и регионалног развоја и Агенција за приватизацију, о чему сведоче бројни дописи упућивани Ивици Којићу, тадашњем шефу кабинета потпредседника владе Млађана Динкића. Информације о спорним дешавањима око „Вршачке пиваре“ Којићу је достављао Слободан Олујић, председник општинског одбора Г 17.

– „Вршачка пивара“ је фирма за коју смо успели да отпишемо пореска дуговања (камате) у висини око 500 милиона динара, уз вест која је Вршац потресла као атомска бомба. Стечај је покренут на захтев ДП „Други октобар“ из Вршца и његовог директора Љубисава Шљивића, нашег највећег, не критичара него „пљувача“ у Вршцу. Исти „господин“ ме је у петак, 26. марта 2010, назвао телефоном на радном месту и запретио тужбом, батинама, а уколико сам јачи, и ангажовањем некога да ме бије. Разлог за ово су гласине које прате истрагу која се води у ДП „Други октобар“ поводом случајева крађе гаса, а у којима се Г 17 плус означава као покретач истраге. Претњама нисам придавао значај, познавајући деловање г. Шљивића, али данас, након информације о покретању стечаја у „Вршачкој пивари“ (губитак узрупираног пословног простора у Технолошком парку, поред „Хемофарма“), увиђам да то није било слушајно. Шиканирање се наставља свакодневним (већ три пута од петка) контролама гасне инсталације код мог таста (адреса на којој сам пријављен а не станујем), претњама искључењем са гасне мреже… Индикативно је да је за стечајног судију именован Златибор Каначки, исти судија који је водио поступак у којем су магацини „Вршачке пиваре“ пренети у власништво „Другог октобра“. О свему детаљнији подаци постоје у Агенцији за приватизацију – наводи се у писму које је Олујић 29. марта 2010. послао Којићу.

С подједнако драматичним тоном шест месеци касније обавестио је Динкићевог шефа кабинета да је стечајни судија Каначки прогласио банкрот бившег вршачког гиганта:

– Самостални синдикат „Вршачке пиваре“ спрема протесте поводом одлуке Привредног суда у Панчеву да се прогласи банкротство фирме. Протест ће бити упућен против суда, општинске власти у Вршцу, а поготово против покретача стечаја и организатора доношења овакве судске одлуке ДКП „Други октобар“ и његовог директора Љубисава Шљивића. Ставиће нагласак на оне који помажу пивару: МЕРР, Влада РС и Г17 плус.

Олујић је Којићу прослеђивао и дописе повериоца и радника „Вршачке пиваре“, у којима је, између осталог, описан и начин на који Љубисав Шљивић врши притисак.

– Покрајинског секретара за локалну самоуправу, општину Вршац и министарство за државну и локалну самоуправу молим да обрате пажњу на начин контролисања, односно спровођења надзора над радом ДП за комуналне делатности „Други октобар“ у Вршцу. Приложили смо дописе стечајног управника Агенције за приватизацију, као и рачуне и дописе ДП „Други октобар“, који је дана 13. септембра 2010. године искључио „Вршачкој пивари“ снабдевање водом у временском периоду од пола сата, који је условио настанак штете у вредности од преко једног милиона динара, јер је у процесу било кување пива, а то је урађено на основу неплаћања рачуна за изношење смећа – тврди се у допису који је прослеђен и Ивици Којићу.

Иако су знали за све спорне радње које су допринеле уништењу „Вршачке пиваре“, Млађан Динкић и Ивица Којић ништа нису спрече да заштите то друштвено предузеће. С обзиром да се Динкић налази у милости актуелне власти, а да је Којић шеф кабинета премијера Александра Вучића, док Љубисав Шљивић и даље суверено влада Вршцем, може основано да се сумња да су имали заједнички интерес да униште пивару, чиме су створени услови за присвајање изузетно вредног земљишта у Технолошком

- - - - - - - - - -




Премијер Александар Вучић изјавио је данас да су Влада Србије и он лично увек спремни на разговор са представницима Албанаца са југа Србије.

„О свему ономе што не руши државност Републике Србије спремни смо да разговарамо, у потпуности помогнемо и да саслушамо“, рекао је Вучић новинарима.

Он је, упитан о интеграцији Албанаца, уз опаску новинара да су Албанци мало заступљени у државним институцијама које имају огранке у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, рекао да је то врло озбиљно питање и да је влада, уколико је тако, спремна да сарађује са Албанцима по том питању.

Вучић је навео да су и он и његови сарадници потпуно отворени за сваки разговор са представницима Албанцима.

„Увек смо спремни да разговарамо, што пре, то боље“, рекао је Вучић одговарајући на питање о политичком дијалогу са Албанцима са југа Србије.

Танјуг
 
Сећате ли се како је болесни драмосер јавно балавио КАКО ЋЕ ТАНЈУГ СИГУРНО ОПСТАТИ КАО И СВИ ЊЕГОВИ ЗАПОСЛЕНИ И КАКО ЈЕ НАГРДИО МИНИСТРА КУЛТУРЕ...... и ??? Ево наставка:

 Zaposlenima rečeno da više ne dolaze na posao
UNS: Tanjug ipak ugašen

Društvo 01:07, 18.11.2015. 36

UNS je u saopštenju dodao da je do kasno u ponedeljak uveče pravna služba Tanjuga pozivala zaposlene - jednima da saopšti da „ne moraju da dolaze na posao“, drugima da dođu da potpišu ugovore o raskidu radnog odnosa, dok su treći od urednika deska obavešteni da „ne moraju da dolaze na posao ukoliko ih niko ne bude pozvao“

BEOGRAD - Udruženje novinara Srbije saopštilo je da je pravna služba Novinske agencije Tanjug do kasno u ponedeljak uveče pozivala zaposlene da im kaže da više ne dolaze na posao, što za advokata UNS nema značaj jer moraju postojati pisane odluke.

UNS je u saopštenju dodao da je do kasno u ponedeljak uveče pravna služba Tanjuga pozivala zaposlene - jednima da saopšti da „ne moraju da dolaze na posao“, drugima da dođu da potpišu ugovore o raskidu radnog odnosa, dok su treći od urednika deska obavešteni da „ne moraju da dolaze na posao ukoliko ih niko ne bude pozvao“. Advokat UNS Zoran Lakićević je rekao da „usmeni nalozi lica koje nije zakonom ovlašćeno da zastupa firmu ne mogu imati značaj, a nedolazak na posao je teška povreda radne obaveze koja za posledicu može imati otkaz“.

UNS je dodao da je pravna služba Tanjuga zaposlenima rekla da rešenja o raskidu ugovora još nisu spremna, te da nezvanično saznaje da je predsednik Sindikata novinara Srbije u Tanjugu Mirko Dragišić zaposlenima prvo saopštio da je „Tanjug ugašen 31. oktobra i da će svi - od direktora do portira, dobiti otkaz, otpremnine i biti upućeni na tržište rada“.

*******************
------------
 
Да ли се сећате да је драмосер изашао у јавност пре десетак дана И ИЗЈАВИО ДА ЈЕ ОН СВЕ СРЕДИО И ДА ЋЕ СЛУЧАЈ
ОТМИЦЕ У ЛИБИЈИ БИТИ РЕШЕН ЗА 48 САТИ ......:roll:

 Ni deset dana nakon otmice nema pomaka DRAMA U LIBIJI: Ne zna se ko je oteo Srbe, ni gde se oni nalaze!
Društvo 07:33, 18.11.2015. 1




Srpski bezbednjaci vratili se iz Libije jer nisu uspeli da stupe u kontakt sa otmičarima, a sudbina Jovice Stepića i Slađane Stanković krajnje neizvesna

 
Танјуг је, мада је постао сенка своје сенке, буквално незаменљив!

Осетићето то убрзо читајући своје омиљене и неомиљене новине и пратећи електронске медије.

Бета и Фонет су "неуспео абортус" агенција.

За "copy - paste" новинаре, каквих је, на жалост већина, преостаће само Reuters и AP, али џаба им то када не знају енглески.
 
ja se samo pitam dokle će ovu državu da vode partijski kadrovici, nesposobni i nestručni, dokle će ovaj narod nemo da posmatra i ćuti, dok se raja u svakoj normalnoj zemlji pobuni kada su u pitanju njegova prava...u propast nas vode već dve i po decenije i to je postalo normalno, sindikate imamo a bolje da ih nemamo, štampu nemamo, pravni sistem nemamo
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nikita Kulganov
Principi Vuciceve politike!
Odgovora
6
Pregleda
242
Dе Sisti
Dе Sisti
zbiljaš
Slom Vučićeve politike: Turska se vraća
Odgovora
2
Pregleda
272
zbiljaš
zbiljaš
Belgradeboy
Edi Rama predsednik Vlade Srbije?
Odgovora
11
Pregleda
327
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top