Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Проклете лажи за наивне!
-
- Popularno:
- Kakva je glupost rat?
- Zašto Donald Tramp nije osvojio...
- Zasto nas kolektivni zapad mrzi?
- Zasto centri moci napadaju slobodarske...
- Spuštanje kriterijuma
- Put do muškog srca vodi preko stomaka
- Na Merdaru uhapšen Albanac s...
- Australijska rudarska korporacija Bindi...
- Ferari i struja - ide li to zajedno?
- Srbiji je Amerika uvela sankcije i to...
Успеси Вучићеве владе
- Začetnik teme eremita
- Datum pokretanja
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Ко потписује "споразуме" о предаји институција шипоњама, тј. "Приштини"? Што је чудно у овоме?
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Успјех у најави.
Mystic+
Stara legenda
- Poruka
- 98.950
[TABLE="class: contentpaneopen, width: 548"]
[TR]
[TD]Хроника[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: contentheading"]Александар Вучић: Ја сам већи ММФ од ММФ-а, посебно сам поносан на похвале које долазе из Немачке; Плате и пензије биће значајно повећане, али не и враћене на старо
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen, width: 548"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"]среда, 29. јул 2015.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]БЕОГРАД - Премијер Србије Александар Вучић најавио је данас да повећање пензија и плата у јавном сектору неће бити симболично, али ће, због очувања фискалне равнотеже, бити у мањем проценту од оног који фискални простор "дозвољава".
Повећање пензија за све, и ове и наредне године
Вучић је на прес конференцији рекао да ће повећање плата обухватити око 360.000 хиљада запослених у просвети, здравственим радницима, војницима и полицајцима, и социјалним радницима.
Повећање плата уследиће и за оних 19,4 одсто оних чија примања нису ни била смањивана мерама владе, као и за све пензионере, укључујући и оне чије пензије нису смањиване.
Према његовим речима, влада је, на основу тешких реформи које је покренула пре годину дана, дошла у ситуацију да у августу крене у званичне разговоре о повећању пензија и дела плата у јавном сектору, које неће бити само симболично.
Он је истакао да је идеја владе да повећање не буде онолико колико фискални простор дозвољава, јер жели да осигура јавне финансије, а, и како је додао неће бити ни онолико колико нас ММФ ограничава.
„Ми ћемо од тога тражити мање повећање, јер хоћемо да обезбедимо сигуран напредак у будућности. Не желимо политичке поене, и о изборима не размишљамо нити ће их бити нити су потребни“, поручио је с тим у вези Вучић.
Он је подвукао да резултати нашег рада, марљивости, посвећености и одговорности, дају прве ефекте.
Вучић је истакао да повећање плата и пензија неће бити симболично, како то сада неки тврде, а који су раније негирали да ће уопште бити повећања.
„Неће бити тако симболично, али свакако мање од онога што би ММФ дозволио, јер преузимам улогу 'лошег момка'. Ја сам већи ММФ од ММФ-а“, нагласио је премијер.
Он је рекао да жели да имамо сигурност јавних финансија, сигурност за будуће улагање инвеститора у нашу земљу, те да је уверен да грађани разумеју оно што је влада радила.
Вучић је казао да је почаствован похвалама добијених из Немачке и северних протестантских земаља за реформе које је предузела Србија, а које показују резултате.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
~~~~
Veći katolik od Pape ...
[TR]
[TD]Хроника[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: contentheading"]Александар Вучић: Ја сам већи ММФ од ММФ-а, посебно сам поносан на похвале које долазе из Немачке; Плате и пензије биће значајно повећане, али не и враћене на старо
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen, width: 548"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"]среда, 29. јул 2015.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]БЕОГРАД - Премијер Србије Александар Вучић најавио је данас да повећање пензија и плата у јавном сектору неће бити симболично, али ће, због очувања фискалне равнотеже, бити у мањем проценту од оног који фискални простор "дозвољава".
Вучић је на прес конференцији рекао да ће повећање плата обухватити око 360.000 хиљада запослених у просвети, здравственим радницима, војницима и полицајцима, и социјалним радницима.
Повећање плата уследиће и за оних 19,4 одсто оних чија примања нису ни била смањивана мерама владе, као и за све пензионере, укључујући и оне чије пензије нису смањиване.
Према његовим речима, влада је, на основу тешких реформи које је покренула пре годину дана, дошла у ситуацију да у августу крене у званичне разговоре о повећању пензија и дела плата у јавном сектору, које неће бити само симболично.
Он је истакао да је идеја владе да повећање не буде онолико колико фискални простор дозвољава, јер жели да осигура јавне финансије, а, и како је додао неће бити ни онолико колико нас ММФ ограничава.
Он је подвукао да резултати нашег рада, марљивости, посвећености и одговорности, дају прве ефекте.
Вучић је истакао да повећање плата и пензија неће бити симболично, како то сада неки тврде, а који су раније негирали да ће уопште бити повећања.
„Неће бити тако симболично, али свакако мање од онога што би ММФ дозволио, јер преузимам улогу 'лошег момка'. Ја сам већи ММФ од ММФ-а“, нагласио је премијер.
Он је рекао да жели да имамо сигурност јавних финансија, сигурност за будуће улагање инвеститора у нашу земљу, те да је уверен да грађани разумеју оно што је влада радила.
Вучић је казао да је почаствован похвалама добијених из Немачке и северних протестантских земаља за реформе које је предузела Србија, а које показују резултате.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
~~~~
Veći katolik od Pape ...
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Већи Минхаузен од Минхаузена!
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Veći katolik od Pape ...
Српски премијер – ко мува без главе…
Мува без главе
Фонд Стратешке Културе – Коментар дана
30.7.2015.
Када би, у некој озбиљној држави, председник Владе посетио фабрику оружја која ради пуним капацитетом, порука – и политичкој класи, и јавности, и међународној заједници би била јасна: јачамо своје одбрамбене снаге. Јачамо војску.
Међутим, Србија већ одавно није озбиљна држава. Председник Владе Србије доприноси томе. Својим поступцима само повећава степен неозбиљности. У озбиљним државама се не планира од данас до сутра, зна се шта је државни курс, а шта национална политика.
У Србији се апсолутно ништа не може закључити из Вучићевих поступака.
Па тако, на пример, ни из посете војној фабрици „Сложени борбени системи“ у Великој Плани. Осим да је тамо причао како ће Србија извозити оружје Бангладешу!
Јер, ово је само још један исхитрен и изнуђен потез, како би се јавности показало да председник Владе „нешто ради“. А из тога што „нешто ради“ ваљда треба да произађе закључак и како постоји некаква политика, односно да је Србија озбиљна држава.
И овај поступак је један у низу (да би се показало да нешто ради у Србији и да се негде извози), поред најаве о опрезивању екстрапрофитера, повећавања плата и пензија, судбоносног сусрета у Бечу са представницима ЕУ крајем августа, инвестиција које се најављују са економског форума из Минхена (целих 200 нових радних места)
…
Српски премијер лети са теме на тему, из једне пропагандне акције у другу, као мува без главе. Он је вешт у производњи догађаја који треба да сакрију да Србија није озбиљна држава и да је воде људи који нису озбиљни политичари, али се стратегијом „летење као мува без главе“ најпре може политички погинути.
Због тога би за јавност много боље било да, уместо премијерових перформанса којима се суштински не казује ништа, зна куда премијер води земљу, шта је државна политика, а шта национални интерес. Од тога зависи будућност свих нас.
Од рејтинга српске владе зависи само будућност једног човека.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Кад за годину, двије рјеши домаће проблеме очекујем да га његови "пријатељи" ангажују на рјешавању европских и свјетских. Што да само нас "усрећује".
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Па наравно да је виђен (и није једини) да убудуће буде СЛУЖИНЧЕ ЕУ НАЦИСТА.......ево како АВ ствара "бољу будућност за нашу децу"..... црк'о даБогда да цркне..........
SAMI SMO KRIVI: Turci se po svetu kite srpskim perjem - i nisu jedini
- 30.07.2015. 09:29
Srpski proizvodi traženi su u inostranstvu. Pomislićete, promovišu ih naši trgovci koji imaju radnje svuda po svetu. Greška! Keks, čokolade, bombonjere i suhomesnate proizvode sa naših prostora prodaju se u specijalizovanim turskim, mađarskim, ruskim i hrvatskim prodavnicama.
U Amsterdamu se nalazi “Turski supermarket“. U “Turskom supermarketu“ pored tulumbi, ratluka i baklava mogu da se kupe Mančmelou i Eurokrem blok. Srbi koji nalete na ovu sliku pomisliće “Turci se kite srpskim perjem“, ali je istina malo drugačija.
- Ne pokušavaju oni to da poture kao svoje, nego su uočili da u Holandiji ima dosta ljudi sa naših prostora koji su zainteresovani da kupe ove proizvode, pa su kao pravi poslovni ljudi, rešili i da im ih ponude. Važno je da se naši proizvodi kupuju i van granica naše zemlje, da izvoz raste, nije važno ko ih prodaje - kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.
Ona kaže da to nije jedinstven slučaj.
- Moja ćerka je trenutno u Kanadi, a naše proizvode kupuje u hrvatskoj prodavnici. Neko ko se setio da će ići dobro, naručio ih je i zarađuje na njima.
Isto mi je jedna prijateljica rekla da u Americi, u Čikagu, jedna mađarska prodavnica prodaje srpske proizvode. Mađar je prepoznao da u Čikagu ima dosta Srba naviknutih na domaće proizvođače i rešio da to iskoristi. Kanada je takođe prepuna naših ljudi, pitanje je samo zašto se oni toga nisu setili, pa otvorili “Srpsku prodavnicu“? Zašto Srbi u inostranstvu nisu prepoznali da postoji tržište za srpske proizvode - pita se Vida.
Dok se to ne desi, tu su turske, mađarske i hrvatske specijalizovane nacionalne prodavnice sa srpskim proizvodima.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Јован Дучић као колатерална штета пријатељства азербејџанског и српског народа
Војислав М. Станојчић
четвртак, 30. јул 2015.
На седници Градске скупштине Београда, одржаној 23. јуна, донета је одлука о додељивању улица Моми Капору, Ивану Табаковићу и Бахтијару Вагабзадеу.
Пошто су градски одборници одлучили да наш познати сликар и керамичар Иван Табаковић “добије” улицу која већ 40 година носи име Јована Дучића, то је у исто време велики српски песник, путописац, есејиста и дипломата остао без ње.
Комисија Градске скупштине за споменике и називе улица и тргова (а која, иначе, ради уз претходну сагласност Министарства за државну управу и локалну самоуправу) ускратила је одборницима Скупштине града опширније образложење разлога да се Јовану Дучићу “одузме” улица у београдском насељу Репиште, нити је наговестила да ће му доделити другу.
Медији нису јавили да ли је одлука о “брисању” Дучића из списка београдских улица донета једногласно, или је можда било и одборника који су захтевали од Комисије да објасни сврху предлога. Било како било, несумњиво је да су остали у мањини у односу на колеге из Српске напредне странке и њених коалиционих партнера.
Сем запрепашћења и негодовања становника досадашње улице Јована Дучића, других реакција, изгледа, није било, што се може објаснити и општом апатијом и све присутнијим схватањем да се никакво “таласање” не исплати, односно не доводи до промена.
Јован Дучић је преминуо 1943. године, а прошло је много времена од његове смрти пре но што је добио улицу у чукаричком насељу Репиште. Недоучени и приучени политички комесари који су 1945. почели да уређују Југославију и Србију по својим партијским законима и укусу никада нису давали високу оцену књижевном делу Јована Дучића. Нису га забрањивали (као, рецимо, Слободана Јовановића), већ су само настојали да оно остане мање-више по страни.
С друге стране, Дучићеви говори и написи из 1941. и 1942. о страшним зверствима усташа над српским народом у Хрватској и Босни, о правом геноциду, његови стихови попут оних из песме “Сину тисућљетне културе”, када у последњој строфи каже: “Бранио си земљу од нејачи наше, из колевке пио крв невине деце, под знамењем храма у име усташе, славио си Христа, слободу и свеце”, или његове речи да су “Хрвати најхрабрији народ на свету не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде” - несумњиво се нису слагали са причама о братству и јединству којима се власт обилато служила.
У годинама после ослобођења земље од немачке окупације, када је у Југославији почело измишљање муслиманске нације, Дучићев есеј о Петру Кочићу био је потпуно у раскораку са државном националном политиком. “Кочић је приписивао сву несрећу нашег народа од косовске пропасти”, каже Дучић, "случају што су Турци успели да међу нама – више него игде на Балкану – одроде велики део српских маса и да затим од њих направе главну подршку своје петвековне владавине.” То Дучић пише о Кочићу. Очекујемо његово “али” - али оно изостаје јер је очигледно да и он мисли као Кочић.
Све у свему, није тешко разумети због чега је Јован Дучић, уз све своје “великосрпске и националистичке одлике” (како би се рекло и онда и данас), чекао подоста да крута власт смекша, пређе преко његових “грехова”, а он добије улицу на Чукарици. Једино није лако схватити због чега је остао без ње 23. јуна ове године. Који је био повод да се он “протера” из Београда?
Ипак, можда и није све тако црно као што се на први поглед чини. Одлуку Градске скупштине о новим именима улица ваљало би посматрати и са друге, ведрије стране. Пре свега, види се да није смањен број београдских улица са именима песника. Ако је из нашег главног града “отишао” један српски песник, у њега је “стигао” један азербејџански поета - Бахтијар Вагабзаде, док је истом одлуком Градске скупштине повећан и број сликара који већ имају улице у Београду.
Остаје питање - ко је, у ствари, Бахтијар Вагабзаде, сем што је наведено да је песник, доктор филолошких наука и професор. Засад нема подробнијих података о нашем најновијем “суграђанину”, те се мора веровати да Комисији за споменике и називе улица и тргова (која све ради уз подршку Министарства за државну управу и локалну самоуправу) не би никада предложила Бахтијара Вагабзадеа кад он не би био значајно име у светским размерама.
Медији су забележили да је на седници 23. јуна одборник Демократске странке Зоран Алимпић питао колеге да ли је ико од њих прочитао неку Вагабзадеову песму или књигу, и одмах одговорио да то нико није ни могао пошто још ниједна није преведена на српски језик.
Питање можда треба поставити друкчије. Рецимо, да ли је ико од одборника прочитао неку песму или књигу Бахтијара Вагабадзеа на било ком језику - од азербејџанског до енглеског - и дошао до закључка да ће за становнике нашег главног града бити велика част ако једна београдска улица добије његово име.
Међутим, градски одборници нису се дуго задржавали на овом предлогу Комисије, већ су га прихватили “у пакету”, те ће ускоро на Вождовцу, између Црнотравске улице и раскрснице Борске и Пере Велимировића, бити постављене табле са именом азербејџанског професора, филолога и песника. То је, после подизања споменика Хајдару Алијеву у Ташмајданском парку, још један очигледан доказ непрекидног успона пријатељских односа азербејџанског и српског народа.
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/jovan-ducic-kao-kolateralna-steta-prijateljskih-odnosa-azerbejdzanskog-i-srpskog-naroda.html
Војислав М. Станојчић
четвртак, 30. јул 2015.
На седници Градске скупштине Београда, одржаној 23. јуна, донета је одлука о додељивању улица Моми Капору, Ивану Табаковићу и Бахтијару Вагабзадеу.
Пошто су градски одборници одлучили да наш познати сликар и керамичар Иван Табаковић “добије” улицу која већ 40 година носи име Јована Дучића, то је у исто време велики српски песник, путописац, есејиста и дипломата остао без ње.
Комисија Градске скупштине за споменике и називе улица и тргова (а која, иначе, ради уз претходну сагласност Министарства за државну управу и локалну самоуправу) ускратила је одборницима Скупштине града опширније образложење разлога да се Јовану Дучићу “одузме” улица у београдском насељу Репиште, нити је наговестила да ће му доделити другу.
Медији нису јавили да ли је одлука о “брисању” Дучића из списка београдских улица донета једногласно, или је можда било и одборника који су захтевали од Комисије да објасни сврху предлога. Било како било, несумњиво је да су остали у мањини у односу на колеге из Српске напредне странке и њених коалиционих партнера.
Сем запрепашћења и негодовања становника досадашње улице Јована Дучића, других реакција, изгледа, није било, што се може објаснити и општом апатијом и све присутнијим схватањем да се никакво “таласање” не исплати, односно не доводи до промена.
Јован Дучић је преминуо 1943. године, а прошло је много времена од његове смрти пре но што је добио улицу у чукаричком насељу Репиште. Недоучени и приучени политички комесари који су 1945. почели да уређују Југославију и Србију по својим партијским законима и укусу никада нису давали високу оцену књижевном делу Јована Дучића. Нису га забрањивали (као, рецимо, Слободана Јовановића), већ су само настојали да оно остане мање-више по страни.
С друге стране, Дучићеви говори и написи из 1941. и 1942. о страшним зверствима усташа над српским народом у Хрватској и Босни, о правом геноциду, његови стихови попут оних из песме “Сину тисућљетне културе”, када у последњој строфи каже: “Бранио си земљу од нејачи наше, из колевке пио крв невине деце, под знамењем храма у име усташе, славио си Христа, слободу и свеце”, или његове речи да су “Хрвати најхрабрији народ на свету не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде” - несумњиво се нису слагали са причама о братству и јединству којима се власт обилато служила.
У годинама после ослобођења земље од немачке окупације, када је у Југославији почело измишљање муслиманске нације, Дучићев есеј о Петру Кочићу био је потпуно у раскораку са државном националном политиком. “Кочић је приписивао сву несрећу нашег народа од косовске пропасти”, каже Дучић, "случају што су Турци успели да међу нама – више него игде на Балкану – одроде велики део српских маса и да затим од њих направе главну подршку своје петвековне владавине.” То Дучић пише о Кочићу. Очекујемо његово “али” - али оно изостаје јер је очигледно да и он мисли као Кочић.
Све у свему, није тешко разумети због чега је Јован Дучић, уз све своје “великосрпске и националистичке одлике” (како би се рекло и онда и данас), чекао подоста да крута власт смекша, пређе преко његових “грехова”, а он добије улицу на Чукарици. Једино није лако схватити због чега је остао без ње 23. јуна ове године. Који је био повод да се он “протера” из Београда?
Ипак, можда и није све тако црно као што се на први поглед чини. Одлуку Градске скупштине о новим именима улица ваљало би посматрати и са друге, ведрије стране. Пре свега, види се да није смањен број београдских улица са именима песника. Ако је из нашег главног града “отишао” један српски песник, у њега је “стигао” један азербејџански поета - Бахтијар Вагабзаде, док је истом одлуком Градске скупштине повећан и број сликара који већ имају улице у Београду.
Остаје питање - ко је, у ствари, Бахтијар Вагабзаде, сем што је наведено да је песник, доктор филолошких наука и професор. Засад нема подробнијих података о нашем најновијем “суграђанину”, те се мора веровати да Комисији за споменике и називе улица и тргова (која све ради уз подршку Министарства за државну управу и локалну самоуправу) не би никада предложила Бахтијара Вагабзадеа кад он не би био значајно име у светским размерама.
Медији су забележили да је на седници 23. јуна одборник Демократске странке Зоран Алимпић питао колеге да ли је ико од њих прочитао неку Вагабзадеову песму или књигу, и одмах одговорио да то нико није ни могао пошто још ниједна није преведена на српски језик.
Питање можда треба поставити друкчије. Рецимо, да ли је ико од одборника прочитао неку песму или књигу Бахтијара Вагабадзеа на било ком језику - од азербејџанског до енглеског - и дошао до закључка да ће за становнике нашег главног града бити велика част ако једна београдска улица добије његово име.
Међутим, градски одборници нису се дуго задржавали на овом предлогу Комисије, већ су га прихватили “у пакету”, те ће ускоро на Вождовцу, између Црнотравске улице и раскрснице Борске и Пере Велимировића, бити постављене табле са именом азербејџанског професора, филолога и песника. То је, после подизања споменика Хајдару Алијеву у Ташмајданском парку, још један очигледан доказ непрекидног успона пријатељских односа азербејџанског и српског народа.
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/jovan-ducic-kao-kolateralna-steta-prijateljskih-odnosa-azerbejdzanskog-i-srpskog-naroda.html
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Лажни патриотизам и „словенска одбрана“ Александра Вучића
Марко Јакшић
петак, 31. јул 2015.
Садашњег председника Владе први пут сам ближе упознао 18. марта 2004. године...
Поред личног истицања мушкости јер се наводно не боји никога, и лично поштење је особина са којом се председник Владе представља грађанима Србије. Из тог разлога он себи гради имиџ великог борца против корупције и криминала. У Србији се истакао хапшењем више тајкуна да би себи прибавио ореол српског Елиота Неса.
У предизборној кампањи 2012. године обећавао је грађанима Србије да ће само кроз тендерске процедуре да уштеди држави више од 600 милиона евра. Али да ли је баш тако? Многи његови послови, пре свега са Арапима, обавијени су велом тајне и буде сумњу управо на велике финансијске малверзације и махинације.
И самом лаику је јасно да пројекат „Београд на води“ главном протагонисти овог посла омогућује неслућену добит. Због апсолутне затворености медија тек понегде стидљиво процури информација о нерегуларним пословима премијера и његових људи управо преко намештених тендера.
Пре месец дана је председник комисије за тендерске процедуре поднео оставку јер је само током јуна било више од 280 жалби на незаконито скројене тендере у режији садашње власти. Чак и поклањање више од 2200 хектара грађевинског земљишта на Златибору приватној фирми од стране министарке Зоране Михајловић није могло да прође без благослова првог човека Владе јер, у противном, због овако тешког кривичног дела он би је сменио.
Не би било никакво изненађење ако за неколико година, када се медији у Србији буду "отворили", сазнамо да је садашњи председник Владе најбогатији човек Србије.
У обрачуну са политичким противницима и неистомишљеницима Александар Вучић показује суровост и бруталност. У тој борби он обилато користи медије као и информације свих обавештајних служби чији је шеф. Ништа не препушта случају јер у доброј мери компромитује и оне са којима је у власти као што је случај са Ивицом Дачићем, некадашњим председником Владе, а садашњим министром спољних послова, због његове блискости са нарко-босом Дарком Шарићем.
Показује и ретко виђену незахвалност, као што је медијско линчовање његовог политичког оца, а председника Србије Томислава Николића, које се сигурно не одвија без његове прећутне сагласности. Ако своје политичке противнике не може другачије да амортизује, он их медијски маргинализује. Лично сам имао прилике да се у то уверим када бих у холу Скупштине Србије као народни посланик држао конференције за штампу. Чим бих приступио микрофону, наступио би бег новинара и њихових камера са јединим циљем - да се медијски стопирам јер о чему медији не извештавају као да се није десило, нити казало.
Оно што човек мора да призна Александру Вучићу јесте његова способност манипулације грађанима Србије. Опет су медији ти који му у томе помажу. Играјући на карту кратког памћења сопственог народа, он драстично смањивање плата и пензија, иако је у предизборној кампањи другачије говорио, "пегла" тако што најављује грађанима да ће им подићи плате и пензије, и то симболично у односу на оно што им је отео. Грађанима се намеће као неко ко брине о њиховом стандарду.
Бриселским споразумом, чији је главни креатор, он се фактички одрекао Косова и Метохије, али то му ништа не смета да данас - онако радикалски - изговори „Не дам Газиводе“, или себе приказује као борца који не дозвољава да Косово буде члан УНЕСКО, а у споразуму из Брисела стоји да Србија неће ометати улазак Косова у међународне инситуције и организације. Срби на Косову и Метохији кажу: „Заводи нас за Голеш планину“.
Његов однос према политичарима из западних земаља показује сервилност и снисходљивост. Сам признаје да му увек клецају колена кад се састаје са Ангелом Меркел. То му не смета да према својим потчињенима, чак и министрима, показује осорност и надобудност. Народна пословица за такве каже: „Добар слуга, ал` зао госпдар“.
Често председник Владе истиче "Ако им нисам добар, нека ме смене", мислећи управо на своје „пријатеље“ из Европске уније и САД. Из тога произилази да њега није бирао народ Србије него су га на власт довели западњаци, због чега се и понаша као марионета.
Показује способност да своје критичаре привуче на своју страну пре свега новцем, а у доброј мери и функцијама на које их поставља. Читава плејада српских националиста је на тај начин ућуткана и од њихових листова и сајтова остало је једино русофилство. Русофилством покушавају да компензују промену идеологије, односно издају националних и државних интереса Србије.
Александар Вучић свој однос према Истоку и Западу своди на позицију седења на две столице. Можда је то некада било могуће, данас није. Настоји да себе грађанима Србије представи мудрим тако што се не одриче Русије, а присваја вредности Запада. Лично мислим да ће му то на крају доћи главе. Они који су га довели на власт, а то је пре свега Запад, и према којима има обавезе, неће му допустити дуго да балансира.
Догађаји у Сребреници управо то потврђују. Ветом на резолуцију о Сребреници, коју су ставили Руси, он се замерио и Лондону и Вашингтону, на чији је наговор морао да оде у Сребреницу, где је налетео на мину.
Сигурно је, и у томе се сви слажу, да руља која га је напала то не би смела да уради без својих покровитеља са Запада. Како год се то тумачило, он је од својих западних „пријатеља“ добио жути картон. Тамо није смео да иде јер су све чињенице говориле да ће бити нападнут. Може Александар Вучић да оправдано хистерично бежи пред гневном масом, али председник Владе Србије себи не сме да дозволи да се нађе у таквој позицији.
И колико год мислио да може да игра на две карте, Александар Вучић ће на крају морати да се одлучи. Засад га још држе јер без имало снебивања заједно са Западом устројава још једну албанску државу на Балкану. Када то заврши потписивањем билатералног уговора Београда и Приштине, онда ће морати Русима да уведе санкције. Ако не уведе, стићи ће му политички свилен гајтан са Запада. Механизме за то и Брисел и Вашингтон имају. Почев од контроле медија у Србији до бројних махинација и малверзација садашње власти, о чему су апсолутно обавештене, Србијом прошаране, стране обавештајне службе.
У сваком случају „Словенска одбрана“ играњем шаха са Бакиром Изетбеговићем у Београду тешко може да му помогне. Једноставно речено: „Ко са ђаволом тикве сади о главу му се разбијају“.
Чак и ако уведе санкције Русији, он је за Запад потрошена политичка личност. Они већ траже његову замену у Србији, а Миодраг Костић је само један од кандидата. Све је већ виђено.
(Аутор је члан Представништва ДСС)
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/lazni-patriotizam-i-slovenska-odbrana-aleksandra-vucica.html
- - - - - - - - - -
Марко Јакшић
петак, 31. јул 2015.
Садашњег председника Владе први пут сам ближе упознао 18. марта 2004. године...
Поред личног истицања мушкости јер се наводно не боји никога, и лично поштење је особина са којом се председник Владе представља грађанима Србије. Из тог разлога он себи гради имиџ великог борца против корупције и криминала. У Србији се истакао хапшењем више тајкуна да би себи прибавио ореол српског Елиота Неса.
У предизборној кампањи 2012. године обећавао је грађанима Србије да ће само кроз тендерске процедуре да уштеди држави више од 600 милиона евра. Али да ли је баш тако? Многи његови послови, пре свега са Арапима, обавијени су велом тајне и буде сумњу управо на велике финансијске малверзације и махинације.
И самом лаику је јасно да пројекат „Београд на води“ главном протагонисти овог посла омогућује неслућену добит. Због апсолутне затворености медија тек понегде стидљиво процури информација о нерегуларним пословима премијера и његових људи управо преко намештених тендера.
Пре месец дана је председник комисије за тендерске процедуре поднео оставку јер је само током јуна било више од 280 жалби на незаконито скројене тендере у режији садашње власти. Чак и поклањање више од 2200 хектара грађевинског земљишта на Златибору приватној фирми од стране министарке Зоране Михајловић није могло да прође без благослова првог човека Владе јер, у противном, због овако тешког кривичног дела он би је сменио.
Не би било никакво изненађење ако за неколико година, када се медији у Србији буду "отворили", сазнамо да је садашњи председник Владе најбогатији човек Србије.
У обрачуну са политичким противницима и неистомишљеницима Александар Вучић показује суровост и бруталност. У тој борби он обилато користи медије као и информације свих обавештајних служби чији је шеф. Ништа не препушта случају јер у доброј мери компромитује и оне са којима је у власти као што је случај са Ивицом Дачићем, некадашњим председником Владе, а садашњим министром спољних послова, због његове блискости са нарко-босом Дарком Шарићем.
Показује и ретко виђену незахвалност, као што је медијско линчовање његовог политичког оца, а председника Србије Томислава Николића, које се сигурно не одвија без његове прећутне сагласности. Ако своје политичке противнике не може другачије да амортизује, он их медијски маргинализује. Лично сам имао прилике да се у то уверим када бих у холу Скупштине Србије као народни посланик држао конференције за штампу. Чим бих приступио микрофону, наступио би бег новинара и њихових камера са јединим циљем - да се медијски стопирам јер о чему медији не извештавају као да се није десило, нити казало.
Оно што човек мора да призна Александру Вучићу јесте његова способност манипулације грађанима Србије. Опет су медији ти који му у томе помажу. Играјући на карту кратког памћења сопственог народа, он драстично смањивање плата и пензија, иако је у предизборној кампањи другачије говорио, "пегла" тако што најављује грађанима да ће им подићи плате и пензије, и то симболично у односу на оно што им је отео. Грађанима се намеће као неко ко брине о њиховом стандарду.
Бриселским споразумом, чији је главни креатор, он се фактички одрекао Косова и Метохије, али то му ништа не смета да данас - онако радикалски - изговори „Не дам Газиводе“, или себе приказује као борца који не дозвољава да Косово буде члан УНЕСКО, а у споразуму из Брисела стоји да Србија неће ометати улазак Косова у међународне инситуције и организације. Срби на Косову и Метохији кажу: „Заводи нас за Голеш планину“.
Његов однос према политичарима из западних земаља показује сервилност и снисходљивост. Сам признаје да му увек клецају колена кад се састаје са Ангелом Меркел. То му не смета да према својим потчињенима, чак и министрима, показује осорност и надобудност. Народна пословица за такве каже: „Добар слуга, ал` зао госпдар“.
Често председник Владе истиче "Ако им нисам добар, нека ме смене", мислећи управо на своје „пријатеље“ из Европске уније и САД. Из тога произилази да њега није бирао народ Србије него су га на власт довели западњаци, због чега се и понаша као марионета.
Показује способност да своје критичаре привуче на своју страну пре свега новцем, а у доброј мери и функцијама на које их поставља. Читава плејада српских националиста је на тај начин ућуткана и од њихових листова и сајтова остало је једино русофилство. Русофилством покушавају да компензују промену идеологије, односно издају националних и државних интереса Србије.
Александар Вучић свој однос према Истоку и Западу своди на позицију седења на две столице. Можда је то некада било могуће, данас није. Настоји да себе грађанима Србије представи мудрим тако што се не одриче Русије, а присваја вредности Запада. Лично мислим да ће му то на крају доћи главе. Они који су га довели на власт, а то је пре свега Запад, и према којима има обавезе, неће му допустити дуго да балансира.
Догађаји у Сребреници управо то потврђују. Ветом на резолуцију о Сребреници, коју су ставили Руси, он се замерио и Лондону и Вашингтону, на чији је наговор морао да оде у Сребреницу, где је налетео на мину.
Сигурно је, и у томе се сви слажу, да руља која га је напала то не би смела да уради без својих покровитеља са Запада. Како год се то тумачило, он је од својих западних „пријатеља“ добио жути картон. Тамо није смео да иде јер су све чињенице говориле да ће бити нападнут. Може Александар Вучић да оправдано хистерично бежи пред гневном масом, али председник Владе Србије себи не сме да дозволи да се нађе у таквој позицији.
И колико год мислио да може да игра на две карте, Александар Вучић ће на крају морати да се одлучи. Засад га још држе јер без имало снебивања заједно са Западом устројава још једну албанску државу на Балкану. Када то заврши потписивањем билатералног уговора Београда и Приштине, онда ће морати Русима да уведе санкције. Ако не уведе, стићи ће му политички свилен гајтан са Запада. Механизме за то и Брисел и Вашингтон имају. Почев од контроле медија у Србији до бројних махинација и малверзација садашње власти, о чему су апсолутно обавештене, Србијом прошаране, стране обавештајне службе.
У сваком случају „Словенска одбрана“ играњем шаха са Бакиром Изетбеговићем у Београду тешко може да му помогне. Једноставно речено: „Ко са ђаволом тикве сади о главу му се разбијају“.
Чак и ако уведе санкције Русији, он је за Запад потрошена политичка личност. Они већ траже његову замену у Србији, а Миодраг Костић је само један од кандидата. Све је већ виђено.
(Аутор је члан Представништва ДСС)
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/lazni-patriotizam-i-slovenska-odbrana-aleksandra-vucica.html
- - - - - - - - - -
Не зна лева шта ради десна и обрнуто.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Драгољуб Жарковић: Вучићева најава закона о пореклу имовине - "мач правде" којим ће се витлати до победе на изборима
петак, 31. јул 2015.
Вучића би неко могао да пита како с платом од 124.000 динара издржава породицу, плаћа деци школовање па још о свом трошку плаћа новинарима колаче, а повремено направи и неки пријем истичући како се, ето, он галантно машио новчаника све да држави ушпара неки динар.
Порекло имовине: Наменска изјава
Не зна се да ли је то тек онако, литерарни и општи занос, хипербола, или Александар Вучић није претеривао већ је мислио на неког кога добро познаје. Премијер је, наиме, приликом посете фабрици из система наменске индустрије у Великој Плани, врло наменски изјавио:
"Не може неко ко има пријављену плату од 50.000 до 70.000 динара да буде велики газда који има два поршеа, или два велика мерцедеса и 17 кућа и станова. То за плату до 80.000 динара не може, па ће морати да објасни како је то стекао."
Рекао бих да је било у питању једно типично вучићевско претеривање ради јачег ефекта, али, руку на срце, уопште није немогуће да у Вучићевом ближем и даљем окружењу има оних на које би поменути инвентар имовине могао да се односи.
Са сваком променом власти овде почиње нова транзиција, јер то се у Србији претворило у перманентни друштвени однос и појаву, и у таквим условима рађа се и нова класа која тргује најпре политичким утицајем а то може донети пристојно богатство. Нема ту фискалног рачуна, нити било каквих рачуна, али има рачунице да се згрну паре док "ово наше траје".
За три године Вучићеве доминације дошло је до промене крвне слике тајкунског организма и на сцени се, за сада стидљиво, појављују нови играчи, али, по природи ствари, неће дуго остати самозатајни, као што не верујем да су одушевљени Вучићевим налогом да се спреми, колико одмах, законско решење које би омогућило испитивање порекла имовине.
Него, они се надају да ће баш њих, те нове, мимоићи порески органи у земљи где је по том основу, основу имовине, сумњив свако ко породици обезбеђује три оброка дневно.
Уосталом, и Вучића би неко могао да пита како с платом од 124.000 динара издржава породицу, плаћа деци школовање па још о свом трошку плаћа новинарима колаче, а повремено направи и неки пријем истичући како се, ето, он галантно машио новчаника све да држави ушпара неки динар. Сви су, хоћу да кажем, сумњиви. А најсумњивији су, ако се изузме имовина стечена криминалним радњама, они који су близу или су у власти, па сада грабе до оног пословичног првог милиона после кога већина питања о имовини постаје бесмислена јер улазе у фазу легализације обрта.
Било како било, Александар Вучић је решио да одржи обећање из јануара ове године и најавио је да ће у септембру бити готов предлог закона. Министарства правде и финансија добила су налог да за месец и по дана припреме нацрт закона који би, ах, како је то баш згодно, ушао у скупштинску процедуру баш пред најављене локалне и покрајинске изборе (све се чешће помиње 20. децембар као датум одржавања избора), па није згорег из каније тргнути мач правде и витлати с њим до победе - на изборима. А после ћемо да видимо.
Питање које охрабрује заговорнике тезе да се ради о чистом политичком маркетингу гласи: зашто се постојећи прописи не примењују?
По садашњем закону, ако функционери прикрију или пријаве лажну имовину, подлежу кривичном гоњењу, а казна је од шест месеци до пет година затвора. Видимо како се то примењује, односно не примењује осим формалног попуњавања имовинске карте.
Нама се на тендерима и аукцијама за куповину предузећа појављују и незапослена лица а слабо се притом проверава порекло имовине, а то се може радити и без посебног закона. Као што порески органи могу да реагују кад год се уочи несразмера између имовине и декларисаног имовинског стања.
Такав видљив облик раскалашности може бити санкционисан и без новог закона по члану 59. постојећег Закона о пореском поступку и пореској администрацији који омогућава унакрсно пореско преиспитивање поменуте несразмере.
Овога ми крста: Придобијање верника
С друге стране, наши државни органи нису набилдовани као Бојан Пајтић усликан ових дана разголићен на новосадском Штранду. Све је супротно, органи пате од потхрањености и анемије, видљиви су знаци опште слабости, а чишћење Аугијевих штала у којима је закопано нелегално богатство тражи здраву, мишићаву, правилно дефинисану, речју, јаку државну управу, несклону, због описаних слабости, подмитљивости и политичким утицајима.
Не сумњам да ће поменута министарства написати неки нацрт закона и да ће то, вероватно, ући у процедуру, али ће од тога бити користи – ако се изузме фактор могуће репресије над политичким противницима – колико ће бити користи од оног крста који ће да се уздигне на планини повише Краљева. Чиста симболика. Крст ће бити висок 33 метра и тежак 40 тона и биће осветљен, па ће ноћу моћи да га види пола Србије.
Цела Србија ће да види закон и моћи ће да се крсти пред тим чудом, и дању и ноћу. Боље би било да су црквени оци отворили неку народну кухињу у Краљеву него што ће да потроше око сто хиљада евра за ову скаламерију, као што би било боље да актуелна власт почне да примењује већ постојеће прописе него да придобија нове вернике штанцовањем нових закона пред нове изборе.
(Време)
петак, 31. јул 2015.
Вучића би неко могао да пита како с платом од 124.000 динара издржава породицу, плаћа деци школовање па још о свом трошку плаћа новинарима колаче, а повремено направи и неки пријем истичући како се, ето, он галантно машио новчаника све да држави ушпара неки динар.
Порекло имовине: Наменска изјава
Не зна се да ли је то тек онако, литерарни и општи занос, хипербола, или Александар Вучић није претеривао већ је мислио на неког кога добро познаје. Премијер је, наиме, приликом посете фабрици из система наменске индустрије у Великој Плани, врло наменски изјавио:
"Не може неко ко има пријављену плату од 50.000 до 70.000 динара да буде велики газда који има два поршеа, или два велика мерцедеса и 17 кућа и станова. То за плату до 80.000 динара не може, па ће морати да објасни како је то стекао."
Рекао бих да је било у питању једно типично вучићевско претеривање ради јачег ефекта, али, руку на срце, уопште није немогуће да у Вучићевом ближем и даљем окружењу има оних на које би поменути инвентар имовине могао да се односи.
Са сваком променом власти овде почиње нова транзиција, јер то се у Србији претворило у перманентни друштвени однос и појаву, и у таквим условима рађа се и нова класа која тргује најпре политичким утицајем а то може донети пристојно богатство. Нема ту фискалног рачуна, нити било каквих рачуна, али има рачунице да се згрну паре док "ово наше траје".
За три године Вучићеве доминације дошло је до промене крвне слике тајкунског организма и на сцени се, за сада стидљиво, појављују нови играчи, али, по природи ствари, неће дуго остати самозатајни, као што не верујем да су одушевљени Вучићевим налогом да се спреми, колико одмах, законско решење које би омогућило испитивање порекла имовине.
Него, они се надају да ће баш њих, те нове, мимоићи порески органи у земљи где је по том основу, основу имовине, сумњив свако ко породици обезбеђује три оброка дневно.
Уосталом, и Вучића би неко могао да пита како с платом од 124.000 динара издржава породицу, плаћа деци школовање па још о свом трошку плаћа новинарима колаче, а повремено направи и неки пријем истичући како се, ето, он галантно машио новчаника све да држави ушпара неки динар. Сви су, хоћу да кажем, сумњиви. А најсумњивији су, ако се изузме имовина стечена криминалним радњама, они који су близу или су у власти, па сада грабе до оног пословичног првог милиона после кога већина питања о имовини постаје бесмислена јер улазе у фазу легализације обрта.
Било како било, Александар Вучић је решио да одржи обећање из јануара ове године и најавио је да ће у септембру бити готов предлог закона. Министарства правде и финансија добила су налог да за месец и по дана припреме нацрт закона који би, ах, како је то баш згодно, ушао у скупштинску процедуру баш пред најављене локалне и покрајинске изборе (све се чешће помиње 20. децембар као датум одржавања избора), па није згорег из каније тргнути мач правде и витлати с њим до победе - на изборима. А после ћемо да видимо.
Питање које охрабрује заговорнике тезе да се ради о чистом политичком маркетингу гласи: зашто се постојећи прописи не примењују?
По садашњем закону, ако функционери прикрију или пријаве лажну имовину, подлежу кривичном гоњењу, а казна је од шест месеци до пет година затвора. Видимо како се то примењује, односно не примењује осим формалног попуњавања имовинске карте.
Нама се на тендерима и аукцијама за куповину предузећа појављују и незапослена лица а слабо се притом проверава порекло имовине, а то се може радити и без посебног закона. Као што порески органи могу да реагују кад год се уочи несразмера између имовине и декларисаног имовинског стања.
Такав видљив облик раскалашности може бити санкционисан и без новог закона по члану 59. постојећег Закона о пореском поступку и пореској администрацији који омогућава унакрсно пореско преиспитивање поменуте несразмере.
Овога ми крста: Придобијање верника
С друге стране, наши државни органи нису набилдовани као Бојан Пајтић усликан ових дана разголићен на новосадском Штранду. Све је супротно, органи пате од потхрањености и анемије, видљиви су знаци опште слабости, а чишћење Аугијевих штала у којима је закопано нелегално богатство тражи здраву, мишићаву, правилно дефинисану, речју, јаку државну управу, несклону, због описаних слабости, подмитљивости и политичким утицајима.
Не сумњам да ће поменута министарства написати неки нацрт закона и да ће то, вероватно, ући у процедуру, али ће од тога бити користи – ако се изузме фактор могуће репресије над политичким противницима – колико ће бити користи од оног крста који ће да се уздигне на планини повише Краљева. Чиста симболика. Крст ће бити висок 33 метра и тежак 40 тона и биће осветљен, па ће ноћу моћи да га види пола Србије.
Цела Србија ће да види закон и моћи ће да се крсти пред тим чудом, и дању и ноћу. Боље би било да су црквени оци отворили неку народну кухињу у Краљеву него што ће да потроше око сто хиљада евра за ову скаламерију, као што би било боље да актуелна власт почне да примењује већ постојеће прописе него да придобија нове вернике штанцовањем нових закона пред нове изборе.
(Време)
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Ово је такав СКАНДАЛ - да уопште не желим ни да га коментаришем јер би био само у облику најгорих псовки...
Ово јестрашноооооо....... ово јетрагично....... СРИБИЈОООООООО ....... ПРОБУДИ СЕЕЕЕЕЕЕЕЕ........... !!!!!
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Zakon o broju zaposlenih u javnom sektoru usvojen, slede otpuštanjahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/579654/Zakon-o-broju-zaposlenih-u-javnom-sektoru-usvojen-slede-otpustanja
PAWLLE
Poznat
- Poruka
- 8.793
veliki uspesi vuciceve vlade poskupela struje,smanjio penzije,poskupelo ulje pojeftinio jebeni usrani zivot pod ******* vucicevom vecernjom vladom
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Који ће куа грађанима интернет, телефони и кабловска. Треба увести добошаре. Да ударају у бубањ и обавјештавају рају о новим успесима великог вође. Тако би "грађани" уштедили. Вук сит и овце на броју.
Poslednja izmena:
Višnja V.
Poznat
- Poruka
- 9.793
Kao da napredni znaju ko je Dučić, polovina bi odgovorila da je bio pekar ili keramičar. Koja Srbija da se probudi, napredna, neobazovana i lopovska?
Ono malo normalne Srbije što je ostalo nema ko da organizuje.
Naravoučenije - teško nama sa njima.
Андроник Комнин
Elita
- Poruka
- 24.201
МАЋЕХИНСКИ ОДНОС: Држава не да земљу да изгради млекару, удара у зид јер није странац
СУБОТИЦА – Суботичанин Мирослав Габрић има три органске фарме са 1.500 оваца и 1.000 коза. Жели да направи млекару, али пошто није страни инвеститор, тешко да ће доћи до жељеног земљишта.
Овај предузетник, како су објавили Радио Суботица и портал subotica.com, већ неко време покушава да направи млекару у којој би прерађивао између 30 и 50 хиљада литара млека.
Заинтересовао се за куповину једне запуштене локације у Бачким Виноградима на којој би градио објекат. У граду му је речено да је реч о грађевинском земљишту и да ту може да гради. У плану су били козји и овчији сиреви, кисело млеко и јогурт. Још тада је чекао грађевинску дозволу.
Касније се, међутим, испоставило да је титулар земљишта држава Србија, што административно додатно отежава ситуацију.
Градској управи из Министарства пољопривреде саопштено је да је пре три године град имао прилику да откупи земљиште и пренамени га у грађевински рејон. Пошто то није урађено, сада је на тој парцели дозвољено само узгајати пољопривредне културе.
У градској управи кажу да су након овог случаја установили да под сличним режимом сада имају око 300 хектара земљишта. Град је покушао да нађе неке друге локације, али је све што би се могло понудити далеко или је било скупо опремање инфраструктуром. Габрић истиче да му не треба ништа џабе, и додаје да није тражио 10.000 евра по радном месту, као што то добијају страни инвеститори.
http://www.pravda.rs/2015/08/01/mac...izgradi-mlekaru-udara-u-zid-jer-nije-stranac/
СУБОТИЦА – Суботичанин Мирослав Габрић има три органске фарме са 1.500 оваца и 1.000 коза. Жели да направи млекару, али пошто није страни инвеститор, тешко да ће доћи до жељеног земљишта.
Овај предузетник, како су објавили Радио Суботица и портал subotica.com, већ неко време покушава да направи млекару у којој би прерађивао између 30 и 50 хиљада литара млека.
Заинтересовао се за куповину једне запуштене локације у Бачким Виноградима на којој би градио објекат. У граду му је речено да је реч о грађевинском земљишту и да ту може да гради. У плану су били козји и овчији сиреви, кисело млеко и јогурт. Још тада је чекао грађевинску дозволу.
Касније се, међутим, испоставило да је титулар земљишта држава Србија, што административно додатно отежава ситуацију.
Градској управи из Министарства пољопривреде саопштено је да је пре три године град имао прилику да откупи земљиште и пренамени га у грађевински рејон. Пошто то није урађено, сада је на тој парцели дозвољено само узгајати пољопривредне културе.
У градској управи кажу да су након овог случаја установили да под сличним режимом сада имају око 300 хектара земљишта. Град је покушао да нађе неке друге локације, али је све што би се могло понудити далеко или је било скупо опремање инфраструктуром. Габрић истиче да му не треба ништа џабе, и додаје да није тражио 10.000 евра по радном месту, као што то добијају страни инвеститори.
http://www.pravda.rs/2015/08/01/mac...izgradi-mlekaru-udara-u-zid-jer-nije-stranac/
Poslednja izmena:
ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 93.797
Botovima i njihovim porodicama zelim sve najgore u poslu i radu.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
"POTREBA ZA GRANDOMANIJOM" Vučić u epizodi "Prvi put u istoriji"
Ivana Mastilović Jasnić | 02. 08. 2015.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je za nešto više od godinu dana najmanje 40 puta rekao da se u Srbiji nešto dešava „prvi put u istoriji”, „prvi put u savremenoj istoriji”, „prvi put u poslednjih 20 godina”...
Ugledni profesori i analitičari pokušali su za “Blic” da odgonetnu tajnu „prvog istorijskog puta” - da li je reč o uzrečici ili o smišljenom triku koji treba da izazove efekat među biračima.
Istoričar Predrag Marković kaže da je potrebno mnogo vremena e da bi se proverilo koliko premijerove izjave odgovaraju istini.
- Premijer ima problem jer želi da bude neka vrsta spasitelja. Evo upravo spasava igrače Lutrije. Voli da ističe svoju ulogu i pretpostavljam da otuda često koristi ove izjave. Ako se ne varam, Dinkić je svojevremeno izjavio da su prvi put imali suficit u kasi, a premijer je to izjavio kasnije. To mi prvo pada na pamet kao slučaj gde nije bio u pravu - navodi Marković.
Profesorka Srbijanka Turajlić ne misli da su ovo slučajne uzrečice Vučića.
- Premijer ima potrebu za grandomanijom. Neprekidno uzdiže sebe i svoja dostignuća, a možda je vremenom počeo da veruje u to što govori. On ništa ne govori slučajno, već pažljivo i duboko promišljeno u odnosu na to kako će neka izjava biti prihvaćena u javnom mnjenju - navodi Turajlićeva.
Docent FPN Siniša Atlagić kaže da Vučić ima preveliku želju da veruje u ono što govori.
- Iz te potrebe premijer insistira na nečemu u šta je ubeđen. Pošto je ponavljanje tehnika političkog ubeđivanja i učenja, može se tumačiti kao deo marketinške strategije, ali ja nisam siguran da je to posredi. Teško da je marketing sve što neko izgovori, ne može se do te mere planirati.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/579887/POTREBA-ZA-GRANDOMANIJOM-Vucic-u-epizodi-Prvi-put-u-istoriji
Ivana Mastilović Jasnić | 02. 08. 2015.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je za nešto više od godinu dana najmanje 40 puta rekao da se u Srbiji nešto dešava „prvi put u istoriji”, „prvi put u savremenoj istoriji”, „prvi put u poslednjih 20 godina”...
Ugledni profesori i analitičari pokušali su za “Blic” da odgonetnu tajnu „prvog istorijskog puta” - da li je reč o uzrečici ili o smišljenom triku koji treba da izazove efekat među biračima.
Istoričar Predrag Marković kaže da je potrebno mnogo vremena e da bi se proverilo koliko premijerove izjave odgovaraju istini.
- Premijer ima problem jer želi da bude neka vrsta spasitelja. Evo upravo spasava igrače Lutrije. Voli da ističe svoju ulogu i pretpostavljam da otuda često koristi ove izjave. Ako se ne varam, Dinkić je svojevremeno izjavio da su prvi put imali suficit u kasi, a premijer je to izjavio kasnije. To mi prvo pada na pamet kao slučaj gde nije bio u pravu - navodi Marković.
Profesorka Srbijanka Turajlić ne misli da su ovo slučajne uzrečice Vučića.
- Premijer ima potrebu za grandomanijom. Neprekidno uzdiže sebe i svoja dostignuća, a možda je vremenom počeo da veruje u to što govori. On ništa ne govori slučajno, već pažljivo i duboko promišljeno u odnosu na to kako će neka izjava biti prihvaćena u javnom mnjenju - navodi Turajlićeva.
Docent FPN Siniša Atlagić kaže da Vučić ima preveliku želju da veruje u ono što govori.
- Iz te potrebe premijer insistira na nečemu u šta je ubeđen. Pošto je ponavljanje tehnika političkog ubeđivanja i učenja, može se tumačiti kao deo marketinške strategije, ali ja nisam siguran da je to posredi. Teško da je marketing sve što neko izgovori, ne može se do te mere planirati.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/579887/POTREBA-ZA-GRANDOMANIJOM-Vucic-u-epizodi-Prvi-put-u-istoriji
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.914
Шта зрело, презрело! А ти народе диринчи за 200 еура и уживај у "успесима великог вође".
Vulin objasnio tajnu uspeha: Govorimo ono što narod misli...
http://www.n-portal.rs/vulin-govorimo-ono-sto-narod-misli/
http://www.n-portal.rs/vulin-govorimo-ono-sto-narod-misli/
ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 93.797
Primeri debila:
Vučić se zalaže za naše bolje sutra....
Prvi put i jeste rešeno mnogo toga za kratko vreme...
Nama su potrebni takvi ljudi od akcije i želje za promenom na bolje.
Srbiji je i potreban spasitelj, koji će da izvuče zemlju iz problema u koje se godinama unazad uvlačila.
Umesto da novine pisu o njegovim uspesima oni ga ismevaju, sramota
Sada pojedincima smeta čovek koji je konačno probudio Srbiju.
I treba da istakne koliko je dobrih stvari uradio za Srbiju.
Srbija ide u dobrom smeru to i stranci priznaju sve vise.
Samo neka Vucic ovako nastavi a razni analiticari mogu samo da ga mrze.
@Dejan : Ja sam u stvari prvi put u istoriji zadovoljan radom jedne Vlade u Srbiji.
Prvi put u istoriji ne primaju se plate za ono što se ne radi. Ova vlast smeta samo onima koji su dobijali visoke provizije za raznorazne prodaje magle. I onda je čovek koji ne dozvoljava pljačku države sve osim čovek koji Srbiji želi dobro, ma važi.
Pricajte vi sta hocete, ali narod oseca da je to istina. I da se stvarno desava nesto sto leci Srbiju
Vučić se zalaže za naše bolje sutra....
Prvi put i jeste rešeno mnogo toga za kratko vreme...
Nama su potrebni takvi ljudi od akcije i želje za promenom na bolje.
Srbiji je i potreban spasitelj, koji će da izvuče zemlju iz problema u koje se godinama unazad uvlačila.
Umesto da novine pisu o njegovim uspesima oni ga ismevaju, sramota
Sada pojedincima smeta čovek koji je konačno probudio Srbiju.
I treba da istakne koliko je dobrih stvari uradio za Srbiju.
Srbija ide u dobrom smeru to i stranci priznaju sve vise.
Samo neka Vucic ovako nastavi a razni analiticari mogu samo da ga mrze.
@Dejan : Ja sam u stvari prvi put u istoriji zadovoljan radom jedne Vlade u Srbiji.
Prvi put u istoriji ne primaju se plate za ono što se ne radi. Ova vlast smeta samo onima koji su dobijali visoke provizije za raznorazne prodaje magle. I onda je čovek koji ne dozvoljava pljačku države sve osim čovek koji Srbiji želi dobro, ma važi.
Pricajte vi sta hocete, ali narod oseca da je to istina. I da se stvarno desava nesto sto leci Srbiju
S1MCRO
Elita
- Poruka
- 24.579
Najveci debilizam je onaj njihov izborni slogan: Aleksandar Vucic - buducnost u koju verujem.
Sve one besede u Zoranovu cast, majice sa natpisima "that's your problem" koje su nosili socijalisti, skandiranje 4-5 placenih DSS-ovaca "Vojo Srbine" kad je doticni drzao govore... sve je to ostalo iza ovog idiotluka koji je izasao iz naprednjacke kuhinje.
Sve one besede u Zoranovu cast, majice sa natpisima "that's your problem" koje su nosili socijalisti, skandiranje 4-5 placenih DSS-ovaca "Vojo Srbine" kad je doticni drzao govore... sve je to ostalo iza ovog idiotluka koji je izasao iz naprednjacke kuhinje.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
СРПСКИ ЗИД ПЛАЧА: СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1.август од 18 до 21 час – ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ ДА ЖРТВЕ УЧК И НАТО ЗЛОЧИНАЦА ДОБИЈУ СПОМЕНИК ДОСТОЈАН ЊИХОВОГ СТРАДАЊА
„Државници Србије постали великодушни, подижу Маузолеј свим српским жртвама из прошлог века и ратова 1990-тих… Са именом и презименом сваке жртве… Да ли ће бити и имена злочинаца који су починили покољ српског народа???
Жртве, терориста УЧК и НАТО злочинаца не дају да се имена њихових убица забораве. СРБИЈА мора да памти да је НАТО на крају 20. века бомбардовао Србију, да и данас Срби страдају од осиромешеног уранијума.
Тражимо да све тадашње и садашње жртве, које умиру, оболеле од НАТО бомби, добију споменик који мора да буде симбол злочина који је НАТО починио у Србији у предпоследњој години 20. века.
Србија мора да памти пријатеље али још више мора да памти оне који су починили злочин над народом и српском земљом!“ – наводи се у овом позиву Удружења.
*************************
О овом догађају нисам видео да је било који медиј коментарисао.......... тужно и трагично.........
Удружења породица киднапованих и убијених на КИМ позивају све грађане Србије да дођу испред Скупштине Србије данас, 1.августа 2015. у времену од 18 до 21 час да потпишу петицију за подизање споменика жртава терориста УЧК и НАТО злочинаца, достојан њиховог страдања.
„Државници Србије постали великодушни, подижу Маузолеј свим српским жртвама из прошлог века и ратова 1990-тих… Са именом и презименом сваке жртве… Да ли ће бити и имена злочинаца који су починили покољ српског народа???
Жртве, терориста УЧК и НАТО злочинаца не дају да се имена њихових убица забораве. СРБИЈА мора да памти да је НАТО на крају 20. века бомбардовао Србију, да и данас Срби страдају од осиромешеног уранијума.
Тражимо да све тадашње и садашње жртве, које умиру, оболеле од НАТО бомби, добију споменик који мора да буде симбол злочина који је НАТО починио у Србији у предпоследњој години 20. века.
Србија мора да памти пријатеље али још више мора да памти оне који су починили злочин над народом и српском земљом!“ – наводи се у овом позиву Удружења.
*************************
О овом догађају нисам видео да је било који медиј коментарисао.......... тужно и трагично.........
Slične teme
