Слажем се. Гај Марије је најзаслужнији.
Између осталог, кад је почео да обучава пролетере могао је да им наметне нов начин ратовања за разлику од конзервативних патриција.
Треба напоменути и двоструки ефекат Маријевих реформи војске.
Први је свакако добар, он је увидео да растегнуту републику између два континента са ко зна колико квадратних километара не може да брани дотадашња војска састављена од свих сталежа који се окупљају за време ратног стања.Зато је формирао стајаћу професионалну војску, војни позив је био заправо цела каријера, а на крају службе војник је добијао пензију у виду новца и земље обично у неким освојеним подручјима.Уз то је добро опремио војску како би могла да одговори задатку.
Лош ефекат његових реформи лежи у томе што је одлуку који војник и када може да оде у пензију препустио генералима који су командовали римским легијама.Тако су војници постали зависни од својих команданата, а не од конзула или сената.Ускоро је сваки генерал поседовао своју личну војску коју је могао да употреби за своје циљеве.Као последица тога долази до грађанских ратова између самих генерала и легије ратују против легија.Први који је окренуо своју војску против самог Рима био је римски заповедник Луције Корнелије Сула, за њим су следили остали.
Један од генерала који је нарочито знао да искористи наклоност својих војника био је Јулије Цезар, он је да би задобио наклоност својих војника марширао заједно са њима, јео што и они, спавао тамо где и они, обасипао их је наградама и поклонима, а они су му остали верни и онда када га је сенат позвао да распусти легије и појави се у Риму сам.
+++++++++++++++++++++++++
Марије је морао да обезбеди регрутацију и проблем је решио тако што је, супротно дотадашњој традицији, омогућио најсиромашнијим грађанима (
capite censi) да приступе војсци. По његовој замисли, војска је професионализована тако што је војник пристајао да служи на 25 година, а заузврат га је држава снабдевала опремом, оружјем и редовном платом у новцу. Поред тога војници су имали право на део ратног плена.
Пошто је окупио и опремио своју будућу војску, Марије је спровео ригорозну и уједначену војну обуку. Војска је стриктно подељена на
легије од по 6.000 људи од чега је на војнике отпадало 5 200. Свака легија се делила на 10 кохорти, а свака кохорта на центурије које је чинило око 80 људи. Центурије су заједно марширале, наступале у борбу и подизале заједнички логор. Војници су били дужни да носе сопствено оружје и опрему (око 25 kg најмање) тако да, сем што су добили надимак
Маријеве муле, мобилност легија, које нису сада биле оптерећене бројном комором, је повећана.
По трећем делу реформе, војници су по завршетку службе добијали комад земље у Италији који би био довољан за даље издржавање њихових породица. Подела земље ислуженим војницима зависила је од њиховог заповедника. Официрски кадар је исто тако професионализован и сада је примао исплате новца 10-25 пута веће од обичних војника. Марије је такође обећао римско грађанско право становницима средње Италије (
Пиценум,
Етрурија...) који би одслужили пун војни рок.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Маријеве_реформе
Римски војници су се тада због опремљености звали и Маријеве мазге.
