Uspeh rimske vojske za vreme Republike - milicijski sistem

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
28.842
Da pricamo malo o vojsci Rima za vreme piruskog, ilirskih, siriskih i punskih ratova.

Kako je poznato u to vreme vecina vecih sila ima vojsku placenika bilo to helenisticka carstva ili Kartago (koji je ali imao milicionarsku sturkuturu. Tu ima svakako i dosta jedinica koji nisu bili profesionalni vojnici. A kod Rima je bilo najradikalnije svaki slobodan muskarac je u isto vreme bio ratnik i stalno je i vezbao. Tako da je broj rimskih vojnika bio ogroman i Rim je i vece poraze preziveo. Naprimer za vreme 2 punskog rata Trebiju, Trasminska jezera ili Kanea.


Sad pitanje vase misljenje ili su rimljani zato postali sila broj 1.
 
Najveće uspjehe je ostvarila profesionalna vojska... i u doba kasne republike znatan procenat vojske je bio profesionalni... ako se ne varam...

Nisu bili mala uspesi naprimer osvojanje Galije. Ali ako se malo bolje pogleda najvece posirenje je Rim zapravo imao u vremenu srednje Republike. Pobedili su Kartago i tako osvojili delove severne Afrike, Siciliji, Korsika i velike delove Spanije. Pobedili su Pirusa koji je vodio ilirsko-grcku aliancu. Pobedili Makedoniju i Seleukide. Od 4 sila srednjogmora je samo jedna pobedjena za profesionalnom vojskom i to je Egipat.
 
Poslednja izmena:
Nisu bili mala uspesi naprimer osvojanje Galije. Ali ako se malo bolje pogleda najvece posirenje je Rim zapravo imao u vremenu srednje Republike. Pobedili su Kartago i tako osvojili delove severne Afrike, Siciliji, Korsika i velike delove Spanije. Pobedili su Pirusa koji je vodio ilirsko-grcku aliancu. Pobedili Makedoniju i Seleukide. Od 4 sila srednjogmora je samo jedna pobedjena za profesionalnom vojskom i to je Egipat.

Ma imali su sreće dosta... sve te države osim možda Kartagine su bili u opadanju kad su se sa Rimljanima sukobili, a oni su bili mlada nova sila puna života... sa Kartaginom su bili nekoliko puta na ivici da puknu, a onda bi se druga pjesma pjevala...

Elem dosta lakše je bilo osvojiti neku teritoriju nago zadržati je... najveća iskušenja su bili ustanci npr. Ilira pod Teutom, Gala pod Vercingetoriksom, Icena i drugih Brita i Pikta pod Budikom,, robova pod Spartakom itd...
 
Ne, Rimljani su po meni postali velika sila zbog legionara, tj. zbog rimske pješadije, opreme i oružja koja je apsolutno savršen kompromis između brzine i snage...

Сматрам да су Римљани постали велика сила због способности да огранизују сами себе, онога тренутка када више нису могли да испрате догађаје и буду испред њих почели су да заостају и на крају да се распадну.Једноставно када је требало да буду краљевина били су, када је требало да буду република били су, када им је претио распад претворили су се у царство и поживели још који век а затим нестали јер су изгубили способност организације, због разних околности, које нису више могли да контролишу.
Многи кажу да су Рим срушили варвари или устанци, ја мислим да су они угасили сами себе.

Војска јесте битан фактор али и она је везана за ово горе речено.Најпосле на почетку су били само мало село под контролом Естураца и нису имали неку јаку војску да би могли да им се супроставе, а онда су се организовали и устројили друштво способно да обезбеди слободу.То је био замајац који је винуо Рим у доба моћи и славе, и поред многобројних слабости које су га разједале од почетка па до краја.
 
Ma imali su sreće dosta... sve te države osim možda Kartagine su bili u opadanju kad su se sa Rimljanima sukobili, a oni su bili mlada nova sila puna života... sa Kartaginom su bili nekoliko puta na ivici da puknu, a onda bi se druga pjesma pjevala...

Elem dosta lakše je bilo osvojiti neku teritoriju nago zadržati je... najveća iskušenja su bili ustanci npr. Ilira pod Teutom, Gala pod Vercingetoriksom, Icena i drugih Brita i Pikta pod Budikom,, robova pod Spartakom itd...


Osim Spartakusa (koji je malo naduvana prica) nijedna od tih buna nije ugrozila Italiju ili cak Rim.
 
Сматрам да су Римљани постали велика сила због способности да огранизују сами себе, онога тренутка када више нису могли да испрате догађаје и буду испред њих почели су да заостају и на крају да се распадну.Једноставно када је требало да буду краљевина били су, када је требало да буду република били су, када им је претио распад претворили су се у царство и поживели још који век а затим нестали јер су изгубили способност организације, због разних околности, које нису више могли да контролишу.

Organizacija Kartaga je isto bila vrlo dobra.
 
Organizacija Kartaga je isto bila vrlo dobra.

Да, и Картагина је била већ увелико велика сила пре него што се Рим и појавио.Питање колико су пратили токове историје, код њих је жртвовање деце још увек било присутно за време Пунских ратова, мада мислим да су поделе унутар саме Картагине урадиле своје па нису могли адекватно да одговоре Риму иако су имали прилику(Ханибал).
 
Po Meni za propast Rima osnovna krivica je primanje Hriscanstva, posle toga to vise nije to, dalje podela Rimskog gradjanskog prava tzv. Karakalin Edikt, pa tek posle toga idu brojne Varvarske invazije i mnogobrojni ratovi sa Sasanidskom Persijom, a i mnogi drugi uzroci koje nisam naveo, ali dok su trajali Bili su Velesila, niko nije na tom polju mogao da im pridje negde okvirno od oko 100 god pne-pa do negde oko 300 god ne.
 
Po Meni za propast Rima osnovna krivica je primanje Hriscanstva, posle toga to vise nije to, dalje podela Rimskog gradjanskog prava tzv. Karakalin Edikt, .

Ta teorija je jako rasireno. No dokaza nema. Posebno ako se ima u vidu da je istok Rimske Imperije preziveo i tu su Hrscani pre bili vecina nego na zapadu.

A i u 3. veku je imperije vise puta bila na ivici da prestane da postoji. A i tada su ekonmski problemi vidljivi i pada ratnicke tradicije Rima.
 
Да, и Картагина је била већ увелико велика сила пре него што се Рим и појавио.Питање колико су пратили токове историје, код њих је жртвовање деце још увек било присутно за време Пунских ратова, мада мислим да су поделе унутар саме Картагине урадиле своје па нису могли адекватно да одговоре Риму иако су имали прилику(Ханибал).

Meni je ovo oko organizacije malo posto bas i za vreme punskih ratova gradovi Italije i nisu toliko bili cvrsto vezani za Rim. Jedini razlog njihvog lojalstva osim kod Latinaca je bila militarna moc Rima.
 
Osim Spartakusa (koji je malo naduvana prica) nijedna od tih buna nije ugrozila Italiju ili cak Rim.

Bellum Batonianum je bio dovoljno jak razlog da se zabrinu u Rimu, kako zbog gubitka čitave provinicije tako da su se čak čuli glasovi da bi se Iliri mogli zaletiti preko mora.
Nije bez veze Tiberije sjedio ovdje u Sisku godinama sa 5 legija.
Od Punskih ratova nisu imali takve glavobolje.

Baš zbog toga je vjerovatno došlo do katastrofe u Teutobruškoj šumi, da nije većina legija bila ovdje ne bi Var onako naj....bo.
 
Po Meni za propast Rima osnovna krivica je primanje Hriscanstva, posle toga to vise nije to, dalje podela Rimskog gradjanskog prava tzv. Karakalin Edikt, pa tek posle toga idu brojne Varvarske invazije i mnogobrojni ratovi sa Sasanidskom Persijom, a i mnogi drugi uzroci koje nisam naveo, ali dok su trajali Bili su Velesila, niko nije na tom polju mogao da im pridje negde okvirno od oko 100 god pne-pa do negde oko 300 god ne.

Ја некако сматрам супротно, да није било хришћанства да хомогенизује римско друштво, оно би се распало знатно раније.
Римски цареви су лепо видели корист од хришћанства и то искористили.
 
Ја некако сматрам супротно, да није било хришћанства да хомогенизује римско друштво, оно би се распало знатно раније.
Римски цареви су лепо видели корист од хришћанства и то искористили.

Pa toliko heterogeno i nije bilo da nije bilo Varvara imali bi latinski zapad i grcki istok i par manjinskih jezika koji i nisu toliko veliki bili.
 
Pa toliko heterogeno i nije bilo da nije bilo Varvara imali bi latinski zapad i grcki istok i par manjinskih jezika koji i nisu toliko veliki bili.

Мислио сам пре свега на устројство власти, да се централизује држава, овај пут преко вере где је цар и духовни господар.
 
Мислио сам пре свега на устројство власти, да се централизује држава, овај пут преко вере где је цар и духовни господар.

Car je u Rimu uvek bio duhovni gospodar. I Konstantin je stabilizvao rimski imperijum ali za njegovo vreme je na zapadu su Hrscani jos bili mala manjina.
 
Car je u Rimu uvek bio duhovni gospodar. I Konstantin je stabilizvao rimski imperijum ali za njegovo vreme je na zapadu su Hrscani jos bili mala manjina.

Да, али није био на челу монотеистичке религије која би ујединила све те ситније секте и покрете који су постојали у политеистичком свету.Мислим на римске царева не на Константина.
 
Нико не помену Маријеве реформе у војсци а оне су можда најбитнији догажај што се тиче војске у римској републици!

Слажем се. Гај Марије је најзаслужнији.
Између осталог, кад је почео да обучава пролетере могао је да им наметне нов начин ратовања за разлику од конзервативних патриција.
 
Слажем се. Гај Марије је најзаслужнији.
Између осталог, кад је почео да обучава пролетере могао је да им наметне нов начин ратовања за разлику од конзервативних патриција.

Треба напоменути и двоструки ефекат Маријевих реформи војске.
Први је свакако добар, он је увидео да растегнуту републику између два континента са ко зна колико квадратних километара не може да брани дотадашња војска састављена од свих сталежа који се окупљају за време ратног стања.Зато је формирао стајаћу професионалну војску, војни позив је био заправо цела каријера, а на крају службе војник је добијао пензију у виду новца и земље обично у неким освојеним подручјима.Уз то је добро опремио војску како би могла да одговори задатку.
Лош ефекат његових реформи лежи у томе што је одлуку који војник и када може да оде у пензију препустио генералима који су командовали римским легијама.Тако су војници постали зависни од својих команданата, а не од конзула или сената.Ускоро је сваки генерал поседовао своју личну војску коју је могао да употреби за своје циљеве.Као последица тога долази до грађанских ратова између самих генерала и легије ратују против легија.Први који је окренуо своју војску против самог Рима био је римски заповедник Луције Корнелије Сула, за њим су следили остали.
Један од генерала који је нарочито знао да искористи наклоност својих војника био је Јулије Цезар, он је да би задобио наклоност својих војника марширао заједно са њима, јео што и они, спавао тамо где и они, обасипао их је наградама и поклонима, а они су му остали верни и онда када га је сенат позвао да распусти легије и појави се у Риму сам.
+++++++++++++++++++++++++
Марије је морао да обезбеди регрутацију и проблем је решио тако што је, супротно дотадашњој традицији, омогућио најсиромашнијим грађанима (capite censi) да приступе војсци. По његовој замисли, војска је професионализована тако што је војник пристајао да служи на 25 година, а заузврат га је држава снабдевала опремом, оружјем и редовном платом у новцу. Поред тога војници су имали право на део ратног плена.
Пошто је окупио и опремио своју будућу војску, Марије је спровео ригорозну и уједначену војну обуку. Војска је стриктно подељена на легије од по 6.000 људи од чега је на војнике отпадало 5 200. Свака легија се делила на 10 кохорти, а свака кохорта на центурије које је чинило око 80 људи. Центурије су заједно марширале, наступале у борбу и подизале заједнички логор. Војници су били дужни да носе сопствено оружје и опрему (око 25 kg најмање) тако да, сем што су добили надимак Маријеве муле, мобилност легија, које нису сада биле оптерећене бројном комором, је повећана.
По трећем делу реформе, војници су по завршетку службе добијали комад земље у Италији који би био довољан за даље издржавање њихових породица. Подела земље ислуженим војницима зависила је од њиховог заповедника. Официрски кадар је исто тако професионализован и сада је примао исплате новца 10-25 пута веће од обичних војника. Марије је такође обећао римско грађанско право становницима средње Италије (Пиценум, Етрурија...) који би одслужили пун војни рок.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Маријеве_реформе

Римски војници су се тада због опремљености звали и Маријеве мазге.
marijevemazge.jpg

marijevlegionar.jpg
 
Poslednja izmena:
Da pricamo malo o vojsci Rima za vreme piruskog, ilirskih, siriskih i punskih ratova.

Kako je poznato u to vreme vecina vecih sila ima vojsku placenika bilo to helenisticka carstva ili Kartago (koji je ali imao milicionarsku sturkuturu. Tu ima svakako i dosta jedinica koji nisu bili profesionalni vojnici. A kod Rima je bilo najradikalnije svaki slobodan muskarac je u isto vreme bio ratnik i stalno je i vezbao. Tako da je broj rimskih vojnika bio ogroman i Rim je i vece poraze preziveo. Naprimer za vreme 2 punskog rata Trebiju, Trasminska jezera ili Kanea.


Sad pitanje vase misljenje ili su rimljani zato postali sila broj 1.

Било је већ тема о величању Рима, па ако ти то није циљ, онда наведи које изворе да користимо да би могли дискутовати и донети неки закључак?
 
Cuo sam da su marsirali i do oko 25 km na dan. I da su morali da ostaju u formi tako sto su par puta mesecno morali u nekom polutrcecem koraku da prelaze 15 km i 15 km hodom. Po meni njihov uspeh je bio organizacija i nemilosrdni napredak kako god da im je uredjenje ( republika, imperija ), takodje maltene okultno koriscenje matematike i primena na rat i urbanizaciju. Drustveni zivot koji podrzava sve to kroz njihovu tu kulturu.

Propast je kada je to sve stalo prosirenjem i sretanjem od osnova postojanja Rima. To mislim da im je propast...
 

Back
Top