Како подносите усамљеност ? Кажу да самоћу бирамо сами, а да је усамљеност изнуђена тако да сам зато ово ставио под "усамљеност" иако је суштина у оба случаја иста.
Некако како се приближава лето тако се сморим јер немам са ким да летујем. Једном сам био сам 5 дана и пре самог путовања сам био срећан, узбуђен али тек кад сам стигао на дестинацију схватио сам колико заправо нема смисла кад немаш са ким да поделиш тај тренутак, колико је све бесмислено кад си сам чак и ако је место као из Раја где имаш свега што ти треба за одмор и онда се тих 5 дана претвори у анксиозност и депресију уместо у опуштање, радост, смех. Од тад сам усамљени природњак и идем само на кратке дестинације са евентуално једним ноћењем јер толико могу да поднесем, а све преко тога ме подсећа да сам сам и буде ми бзв.
Некако како се приближава лето тако се сморим јер немам са ким да летујем. Једном сам био сам 5 дана и пре самог путовања сам био срећан, узбуђен али тек кад сам стигао на дестинацију схватио сам колико заправо нема смисла кад немаш са ким да поделиш тај тренутак, колико је све бесмислено кад си сам чак и ако је место као из Раја где имаш свега што ти треба за одмор и онда се тих 5 дана претвори у анксиозност и депресију уместо у опуштање, радост, смех. Од тад сам усамљени природњак и идем само на кратке дестинације са евентуално једним ноћењем јер толико могу да поднесем, а све преко тога ме подсећа да сам сам и буде ми бзв.