Virtuelno povezivanje ljudi širom sveta postalo je bitan deo globalnog društvenog fenomena. Ubrzan tempo savremenog života, čiji je nusprodukt sve veća međuljudska otuđenost, dobila je saveznika u borbi protiv usamljenosti. Uloga socijalnih mreža postaje tako sve značajnija. Upoznavanje preko Interneta, koja se od bezazlenog četovanja mogu pretvoriti u ozbiljnu vezu, više nije zanemarljiva stvar. U davna vremena isticala se bitna uloga ljubavnog posrednika, poznatog kao provodadžije. Iskustvo mu je bilo od presudnog značaja, jer se njegov zadatak svodio na prepoznavanje stvarnih potreba usamljene osobe. Nakon toga, provodadžija se upušta u misiju savetovanja u cilju posredovanja do druge polovine. Međutim, uspeh nije zavisio samo od njega. Novopečeni par zajedničkim snagama gradio je svoju sreću, kojom je provodadžija samo “kumovao”. Često se njegova uloga u društvu uzdiže, podjednako koliko i potcenjuje. Ipak, ne sme se osporavati umetnička crta takve umešnosti da se prepoznaju prave osobine kod ljudi, koji bi mogli da budu potencijalni ljubavni partneri.
Usamljenički život svakako nije poželjan. Statistike pokazuju da na dužinu života utiče i sama činjenica da li ste u sretnom braku ili ne.
Kada se akcenat, pri upoznavanju, stavlja na duhovnu i intelektualnu stranu, naspram ponekad površne estetike, onda virtuelna komunikacija postaje smislenija. Upravo je to i problem modernog društva – ljudi sve manje otvoreno razgovaraju. Emocije se potiskuju, a iskrenost se ne smatra vrlinom. Licemerje savremenog društva često ume da bude veliki problem. Kako bi se ljudi ponovo spojili i družili, a da to bude neposredno i spontano stvorene su društvene mreže.
Istorijat provodadžije zanimljivog je sadržaja, pa ne čudi i što je njegova uloga kroz vekove opstajala, samo u izmenjenom obliku. U tradiciji srpskog naroda vladao je običaj da starija žena ili muškarac preuzmu na sebe obavezu bračnog spajanja, a po angažovanju neke od strana (mladine ili mladoženjine)… Danas to i dalje postoji, samo na drugačiji način prikazano, kroz sve popularnije speed dating-e, ali i putem online komunikacije. Posrednik pri upoznavanju je ipak nužan, ako ništa drugo bar da objektivno prepozna nešto što će se kasnije samo pokazati. Koliko se može putem Interneta ostvariti uspešna ljubavna veza? Da li je koncept provodadžije u elektronskoj formi novi vid dobrog posrednika i savetodavca u spajanju srodnih duša?
