Украјински ратни злочини


The CIA programs spanned some four decades. Starting as a paramilitary operation that provided funding and equipment for such anti-Soviet Ukrainian resistance groups as the Ukrainian Supreme Liberation Council (UHVR); its affiliates, the Organization of Ukrainian Nationalists (OUN) and Ukrainian Insurgent Army (UPA), all Nazi Banderists. The CIA also provided support to a relatively anti-Bandera faction of the UHVR, the ZP-UHVR, a foreign-based virtual branch of the CIA and British MI-6 intelligence services. The early CIA operation to destabilize Ukraine, using exile Ukrainian agents in the West who were infiltrated into Soviet Ukraine, was codenamed Project AERODYNAMIC.
A formerly TOP SECRET CIA document dated July 13, 1953, provides a description of AERODYNAMIC: «The purpose of Project AERODYNAMIC is to provide for the exploitation and expansion of the anti-Soviet Ukrainian resistance for cold war and hot war purposes. Such groups as the Ukrainian Supreme Council of Liberation (UHVR) and its Ukrainian Insurgent Army (OUN), the Foreign Representation of the Ukrainian Supreme Council of Liberation (ZPUHVR) in Western Europe and the United States, and other organizations such as the OUN/B will be utilized». The CIA admitted in a 1970 formerly SECRET document that it had been in contact with the ZPUHVR since 1950.
The OUN-B was the Bandera faction of the OUN and its neo-Nazi sympathizers are today found embedded in the Ukrainian national government in Kiev and in regional and municipal governments throughout the country.
AERODYNAMIC placed field agents inside Soviet Ukraine who, in turn, established contact with Ukrainian Resistance Movement, particularly SB (intelligence service) agents of the OUN who were already operating inside Ukraine. The CIA arranged for airdrops of communications equipment and other supplies, presumably including arms and ammunition, to the «secret» CIA army in Ukraine. Most of the CIA’s Ukrainian agents received training in West Germany from the US Army’s Foreign Intelligence Political and Psychological (FI-PP) branch. Communications between the CIA agents in Ukraine and their Western handlers were conducted by two-way walkie-talkie (WT), shortwave via international postal channels, and clandestine airborne and overland couriers.
Agents airdropped into Ukraine carried a kit that contained, among other items, a pen gun with tear gas, an arctic sleeping bag, a camp axe, a trenching tool, a pocket knife, a chocolate wafer, a Minox camera and a 35 mm Leica camera, film, a Soviet toiletry kit, a Soviet cap and jacket, a .22 caliber pistol and bullets, and rubber «contraceptives» for ‘waterproofing film’. Other agents were issued radio sets, hand generators, nickel-cadmium batteries, and homing beacons.
An affiliated project under AERODYNAMIC was codenamed CAPACHO.
CIA documents show that AERODYNAMIC continued in operation through the Richard Nixon administration into 1970.
The program took on more of a psychological warfare operation veneer than a real-life facsimile of a John Le Carré «behind the Iron Curtain» spy novel. The CIA set up a propaganda company in Manhattan that catered to printing and publishing anti-Soviet ZPUHVR literature that would be smuggled into Ukraine. The new battleground would not be swampy retreats near Odessa and cold deserted warehouses in Kiev but at the center of the world of publishing and the broadcast media.
The CIA front company was Prolog Research and Publishing Associates, Inc., which later became known simply as Prolog. The CIA codename for Prolog was AETENURE. The group published the Ukrainian language «Prolog» magazine. The CIA referred to Prolog as a «non-profit, tax exempt cover company for the ZP/UHVR’s activities». The «legal entity» used by the CIA to fund Prolog remains classified information. However, the SECRET CIA document does state that the funds for Prolog were passed to the New York office «via Denver and Los Angeles and receipts are furnished Prolog showing fund origin to backstop questioning by New York fiscal authorities».
As for the Munich office of Prolog, the CIA document states that funding for it comes from an account separate from that of Prolog in New York from a cooperating bank, which also remains classified. In 1967, the CIA merged the activities of Prolog Munich and the Munich office of the Ukrainian exiled nationalist «Suchasnist» journal. The Munich office also supported the «Ukrainische Gesellschaft fur Auslandstudien». The CIA documents also indicate that US Federal Bureau of Investigation (FBI) agents may have interfered with AERODYNAMIC agents in New York. A 1967 CIA directive advised all ZPUHVR agents in the United States to either report their contacts with United Nations mission diplomats and UN employees from the USSR and the Ukrainian SSR to the FBI or their own CIA project case officer. CIA agents in charge of AERODYNAMIC in New York and Munich were codenamed AECASSOWARY agents. Apparently not all that taken with the brevity of MI-6’s famed agent «007», one CIA agent in Munich was codenamed AECASSOWARY/6 and the senior agent in New York was AECASSOWARY/2.
AECASSOWARY agents took part in and ran other AERODYNAMIC teams that infiltrated the Vienna World Youth Conference in 1959. The Vienna infiltration operation, where contact with made with young Ukrainians, was codenamed LCOUTBOUND by the CIA.
In 1968, the CIA ordered Prolog Research and Publishing Associates, Inc. terminated and replaced by Prolog Research Corporation, «a profit-making, commercial enterprise ostensibly serving contracts for unspecified users as private individuals and institutions».
The shakeup of Prolog was reported by the CIA to have arisen from operation MHDOWEL. There is not much known about MHDOWEL other than it involved the blowing of the CIA cover of a non-profit foundation. The following is from a memo to file, dated January 31, 1969, from CIA assistant general counsel John Greany, «Concerns a meeting of Greaney, counsel Lawrence Houston and Rocca about a ‘confrontation’ with NY FBI office on January 17, 1969. They discussed two individuals whose names were redacted. One was said to be a staff agent of the CIA since 8/28/61 who had been assigned in 1964 to write a monograph, which had been funded by a grant from a foundation whose cover was blown in MHDOWEL (I suspect that is code for US Press). One of the individuals [name redacted] had been requested for use with Project DTPILLAR in November 1953 to Feb. 1955 and later in March 1964 for WUBRINY. When the Domestic Operations Division advised Security that this person would not be used in WUBRINY, Rocca commented that ‘there are some rather ominous allegations against members of the firm of [redacted],’ indicating one member of that firm was a ‘card-carrying member of the Communist Party.’ The memo went on to say that Rocca was investigating the use of the individual in Project DTPILLAR concerning whether that person had mentioned activities in Geneva in March 1966 in connection with Herbert Itkin». Raymond Rocca was the deputy chief of the CIA’s Counterintelligence Division. Itkin was an undercover agent for the FBI and CIA who allegedly infiltrated the Mafia and was given a new identity in California as «Herbert Atkin» in 1972.
In 1969, AERODYNAMIC began advancing the cause of the Crimean Tatars. In 1959, owing to Canada’s large Ukrainian population, Canada’s intelligence service began a program similar to AERODYNAMIC codenamed «REDSKIN».
As international air travel increased, so did the number of visitors to the West from Soviet Ukraine. These travelers were of primary interest to AERODYNAMIC. Travelers were asked by CIA agents to clandestinely carry Prolog materials, all censored by the Soviet government, back to Ukraine for distribution. Later, AERODYNAMIC agents began approaching Ukrainian visitors to eastern European countries, particularly Soviet Ukrainian visitors to Czechoslovakia during the «Prague Spring» of 1968. The Ukrainian CIA agents had the same request to carry back subversive literature to Ukraine.
AERODYNAMIC continued into the 1980s as operation QRDYNAMIC, which was assigned to the CIA’s Political and Psychological Staff’s Soviet East Europe Covert Action Program. Prolog saw its operations expanded from New York and Munich to London, Paris, and Tokyo. QRDYNAMIC began linking up with operations financed by hedge fund tycoon George Soros, particularly the Helsinki Watch Group’s operatives in Kiev and Moscow. Distribution of underground material expanded from journals and pamphlets to audio cassette tapes, self-inking stamps with anti-Soviet messages, stickers, and T-shirts.
QRDYNAMIC expanded its operations into China, obviously from the Tokyo office, and Czechoslovakia, Poland, Estonia, Lithuania, Latvia, Yugoslavia, Afghanistan, Soviet Central Asia, the Soviet Pacific Maritime region, and among Ukrainian-Canadians. QRDYNAMIC also paid journalist agents-of-influence for their articles. These journalists were located in Sweden, Switzerland, Australia, Israel, and Austria.
But at the outset of glasnost and perestroika in the mid-1980s, things began to look bleak for QRDYNAMIC. The high cost of rent in Manhattan had it looking for cheaper quarters in New Jersey.
Assistant Secretary of State for European/Eurasian Affairs Victoria Nuland, the baked goods-bearing «Maiden of Maidan,» told the US Congress that the United States spent $5 billion to wrest control of Ukraine from the Russian sphere since the collapse of the Soviet Union. With the recent disclosures from the CIA it appears that the price tag to the American tax payers of such foreign shenanigans was much higher.

Wayne Madsen
Russia На самиту #SPIEF пленарна седница је приказала хронику зверстава и злочина украјинских националиста током Другог светског рата.#VladimirPutin :
"Русија је највише страдала у борби против нацизма и никада то неће заборавити.
Руска Федерација је дужна да се бори против манифестација неонацизма у Украјини.
"У филму су приказани снимци масовног погубљења 30.000 Јевреја у Баби Јару (1941), као и како су Бандерини казнитељи спалили живе 179 сељана у Хатињу (1942).
Ови фрагменти историје сукоба руског народа и нацизма показују само мали део терористичких напада и зверстава на које су бандеровци спремни.

Украјина: ЦИА-ин 75-годишњи опуномоћеник​

Гералд Суссман
Фридрихштрасе, коју је Берлински зид пресекао, 1961. Операција Ред Сок спустила је 85 агената ЦИА-е на територију под совјетском контролом како би прикупили обавештајне податке о плановима Москве. [Извор: политицо.цом]
Џо Бајден „подгрева ватру у Украјини“.
— Роџер Вотерс из Пинк Флојда
Потребан је музички уметник да пресече мочвару пропаганде да би амерички мејнстрим медији (МСМ) образовали о руско-украјинској кризи и улози Сједињених Држава у подстицању тог сукоба за своје зле циљеве.
МСМ су конструисали неразводњени наратив о „Путиновом рату“ који прикрива америчку империјалистичку експанзију на источну Европу. Потпуно је орвеловски у свом настојању да пројектује на Русију оно што САД и њихов главни империјални савезник, Велика Британија (коју је британски новинар сматрао „америчким тегљачем“), раде без престанка од 1945. – и заиста вековима.
Гледајући уназад, САД су под Труманом започеле политику претварања непријатеља (Немачка, Јапан) у пријатеље и пријатеље (важни ратни савез са СССР-ом) у непријатеље. ЦИА, основана 1947. године, била је главни тајни инструмент ове политике, која је блиско сарађивала са неонацистичком организацијом украјинских националиста (ОУН) како би извршила акције саботаже, поделе и дестабилизације совјетске државе.
Лого ОУН [Извор: викимедиа.орг]
ОУН, посебно фракција коју су предводили немачки савезник Степан Бандера и његов други командант, Јарослав Стетско, ОУН-Б, била је насилно антисемитска, антикомунистичка и антируска организација, која је сарађивала са нацистичком окупацијом. и активно учествовао у покољу милиона Пољака, украјинских Јевреја и етнички руских и украјинских комуниста у региону. ипак, Вашингтон пост третирао Стецка као народног хероја, „усамљеног патриоту“.
Седам деценија нацистичке сарадње: Америчка прљава мала тајна Украјине - ФПИФ
Јарослав Стетско са тадашњим потпредседником Џорџом Старијим Бушом. [Извор: фпиф.орг]
ОУН-немачки савез 1941. подржали су лидери Украјинске православне и Украјинске гркокатоличке цркве. Архиепископ потоњег, Андреј Шептицки, написао пастирско писмо у којем је стајало: „Поздрављамо победничку немачку војску као избавитељицу од непријатеља. Одајемо послушни омаж влади која је подигнута. Ми признајемо господина Јарослава Стецка као шефа државе … Украјине.”
Андреј Шептицки [Извор: енцицлопедиаофукраине.цом]
Поводом немачке инвазије на Совјетски Савез, ОУН је поставила постере у граду Лавову на западу Украјине на којима је писало: „Не бацајте сада своје оружје. Узми их у руке. Уништите непријатеља... Људи! Знај! Москва, Пољска, Мађари, Јевреји су ваши непријатељи. Уништите их!…Слава Украјини! Слава херојима! Слава Вођи! [Бандера]”
Наиме, овај позив на етничко чишћење не помиње Немце који су тада окупирали Украјину, али фашистички и неонацистички пропагандисти који данас воде рат у региону Донбаса своје претходнике приказују као хероје који су бранили украјински национализам од Совјета. Немачка. Пентагон је успешно извршио притисак на Конгрес да укине ограничења за обуку и пружање војне помоћи групама, попут батаљона Азов, које су засноване на фашистичкој или неонацистичкој идеологији.
Борци батаљона Азов са заставом НАТО-а лево и нацистичком заставом десно. [Извор: всвс.орг]
Као и у прошлости, америчка спољна политика је спремна да такве секторе смести у круг својих савезника. Нацрт резолуције Генералне скупштине УН је 16. децембра 2021. наведен као „Борба против глорификације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе подстицању савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције“.
Прошао је забележеним гласањем од 130 за (углавном Трећи свет, који чини велику већину светске популације), 51 уздржаних (углавном ЕУ, Аустралија, Нови Зеланд и Канада), а два су била против, два су Украјина и Сједињене Државе. Западноевропске земље које је Хитлер освојио и окупирао не би осудиле данашње манифестације нацизма и фашизма.
Хари Труман, неславно проглашен као сенатор 1940. као одговор на операцију Барбароса: „Ако видимо да Немачка побеђује, треба да помогнемо Русији, а ако Русија побеђује, треба да помогнемо Немачкој и на тај начин их пустимо да убију што је више могуће. .” Ово је показало колико је мало поштовања имао према руском и другим совјетским људима — што је постало очигледније када је постао председник.
Током његовог мандата у Белој кући, САД су помогле у обнови индустријских капацитета западне Европе (у великој мери да би спречиле комунисте и социјалисте да победе на изборима), али су такође покренуле рат против Северне Кореје, уништавајући практично сваку структуру у земљи кроз бомбардовање, укључујући запаљиво и напалм оружје.
Покренуо је Хладни рат, масовно је повећао војни буџет, организовао НАТО и користио атомско оружје против цивилног становништва у Хирошими и Нагасакију, великим делом да би спречио савезничке Совјете у освајању територије у Јапану у последњим данима рата.
Можда је Труманова најразорнија иницијатива била стварање ЦИА-е, чудовишта за које је касније тврдио да је измакло контроли, говорећи пријатељу: „Никада не бих пристао на формулисање Централне обавештајне агенције још у четрдесет седме године, да сам знао постао би амерички Гестапо, “иако је као председник подржавао његове тајне активности у источној Европи.
Непосредна мета била је Совјетска Украјина, којој се ЦИА надала кроз своје тајне пројекте “распуцати” са диверзантима иза непријатељских линија.

Председник Хари С. Труман потписује стварање ЦИА. [Извор: хисторидаили.орг]
Њен задатак је био пренос из тајне акционе агенције из Другог светског рата, ОСС, која је радила са партизанским групама које су се одупирале нацистичкој окупацији. У Украјини су САД једноставно преокренуле непријатеља подржавајући нацистичке побуњеничке организације које се боре против Совјетског Савеза, земље која је управо спасила Европу од пошасти Хитлеровог Трећег рајха.
ЦИА-ин план, део њеног операције „остати иза“. у Централној и Источној Европи, требало је да испусти Украјинце из ултранационалистичких група, посебно ОУН-Б, што би укључивало кријумчарење оружја, употребу тајних комуникација, шпијуне, командосе, бандитизам, убице и саботаже.
Декласификована тајна историја ЦИА-е показује да је Агенција одбила да изручи ратног злочинца ОУН Бандеру Совјетима како би подземни покрет и напоре за дестабилизацију у Украјини задржали нетакнутим.
Степан Бандера - Википедија
Степан Бандера [Извор: википедиа.орг]
Уместо тога, два огранка ЦИА-е, Канцеларија за координацију политике (ОПЦ) за тајне операције и Канцеларија за специјалне операције (ОСО) за тајне пројекте за које је америчка влада давала покриће, обе су штитиле ОУН и блиско су сарађивале са анти- Устаничка армија Совјетске Украјине (УПА) „за активности психолошког рата усмерене против пољских, чехословачких и румунских циљева који се граниче са Украјином“.
ОПЦ и ОСО „сагласни[д] да украјинска организација [Украјински врховни ослободилачки савет], управљачко тело ОУН, нуди необичне могућности за продор у СССР и помаже у развоју подземних покрета иза Гвоздене завесе.
Операција ЦИА је добила кодни назив ПБЦРУЕТ-АЕРОДИНАМИЦ, на основу строго поверљивог документа од 17. јуна 1950. године.
Украјинска устаничка армија — унутар једног од најчуднијих покрета отпора Другог светског рата - МилитариХисториНов.цом


Партијски конгрес ОУН августа 1939 позвао на „етнички униформну“ државу, концепт који је ескалирао после 1941. године са својом посвећеношћу „операцији чишћења свих непријатеља расе“. Украјински Јевреји, којих је било око 1.5 милиона, су практично уништени од стране Немаца, уз помоћ Украјинске побуњеничке армије ОУН, украјинске полиције и обичних грађана Украјине. ОУН је била састављена од низа украјинских фашиста, нациста и других екстремних елемената али и укључени Словачка гарда Хлинка, украјински СС од 14th Гренадирска Вафен-СС (Галиција) дивизија, и плаћеник немачки СС.

Масовно убиство Пољака (процењено на 100,000 до 200,000) ескалирало је 1943. године, коме се поново активно придружила УПА. ОУН-УПА је такође сарађивала са Немцима у искорењивању хиљада украјинских Руса за истребљење. Његово самоименовани „премијер“, Јарослав Стетско приказан Руси као варварска, неевропска раса, води порекло од Монгола и Хуна.

После рата, САД нису виделе проблем у блиској сарадњи са Стецком који је, у сопственој биографији (1941), писао је: „Марксизам сматрам производом јеврејског ума, који је у московском затвору народа применио московитско-азијски народ уз помоћ Јевреја. Москва и јеврејство су највећи непријатељи Украјине и носиоци коруптивних бољшевичких међународних идеја... Зато подржавам уништавање Јевреја и сврсисходност доношења немачких метода истребљења Јевреја у Украјину, забрањујући њихову асимилацију...“

Блог Бандера лоби на Твитеру: „То је било годину дана након што је човек Оливера Норта и који ће ускоро бити председник Светске антикомунистичке лиге, Џон Синглуб, посетио седиште ОУН-Б/АБН Јарослава Стецка у Минхену,
[Извор: твиттер.цом]
Ни његово лудило, ни нацистички логори смрти, ни три милиона руских ратних заробљеника који су умрли у концентрационим логорима, ни крајње варварство немачких и савезничких инвазија нису променили ток размишљања америчких званичника о томе како би високопозиционирани нацисти и фашисти могли бити корисни за Рат Америке са совјетским социјализмом. Стецку је приређен широк дочек у Вашингтону, где су га Роналд Реган и Џорџ ХВ Буш славили као цењеног вођу Антибољшевичког блока нација, који је првобитно био нацистичка немачка формација (забележио Стивен Дорил), и стални делегат АБН-а у Светској антикомунистичкој лиги.


Слика - Микола Лебед
Никола Лебед [Извор: енцицлопедиаофукраине.цом]
До раних 1950-их, након што је падобраном бацио 85 агената у Украјину, три четвртине њих је ухваћено, ЦИА је признала да је пројекат био суморни неуспех. Ово није одвратило хладне ратнике да користе плаћенике за промену режима на другим местима, укључујући и пропали Залив свиња деценију касније. Пошто је украјински устанички покрет сломљен, многи бандеровци, укључујући Миколу Лебеда, једног од оснивача ОУН и поручника Бандере, обученог од стране Гестапоа у немилосрдним методама мучења, постали су емигранти.

Лебед, који је био министар спољних послова те организације и шеф њене озлоглашене тајне полиције, америчка војска је описала као „познатог садисту и сарадника Немаца“. После рата је емигрирао у Минхен, где је играо важну улогу у новоформираном и тајно вођеном Радију Слободна Европа, пропагандном органу који је финансирао САД и који је преносио информације у Источну Европу. РСЕ-у су се придружили Радио Слобода (који такође води ЦИА и усмерен на Совјетски Савез) и Глас Америке не само у емитовању пропаганде, већ и за преношење једносмерних кодираних порука да „остану иза” саботера.
[Извор: јоурналисмиснотацриме.орг]
Током рата за Лебеда се причало да је био добар ученик и миљеник немачког Гестапоа. Након тога, премештен у Минхен, Лебед је уживао покровитељство (као и Бандера) нацистичког обавештајног официра Рајнхарда Гелена, који је и сам имао блиске оперативне односе са ЦИА.

Гехлен фајл фотографија [8418]
Рајнхард Гелен [Извор: вв2дб.цом]
Гелен је касније постао шеф обавештајне службе Западне Немачке, запошљавајући нацисте са којима је сарађивао током рата, и помажући ЦИА-и дељењем информација о источној Европи. Када се Лебед посвађао са послератном ОУН-Б у Немачкој, ЦИА је прокријумчарила њега и многе друге украјинске ултранационалисте у САД

Уз подршку директора ЦИА Алена Далеса, Лебед је радио у Њујорку (и живео у богатом округу Вестчестер) под лажним именом као средство антисовјетске обавештајне службе и добио је држављанство. Украјинци крајње деснице тада и сада су дуго били инструменти хладноратовске политике. „Бивши чланови украјинског подземља сада у Сједињеним Државама,“ ЦИА је написала у строго поверљивом документу из 1950. године, „биће искоришћена у највећој могућој мери“.

Особа са лулом у устима Опис аутоматски генерисан са средњом поузданошћу
Аллен Дуллес [Извор: википедиа.орг]
У раним годинама хладног рата било је стотине ако не и хиљаде нациста, укључујући такве ратне злочинце као што је СС официр Ото фон Болшвинг (водећи организатор Коначног решења и ађутант Адолфа Ајхмана), доведен у САД из Немачке, Украјине, Балкана, балтичких држава и Белорусије.
Међу њима је био и Адолф Хеусингер, “један од многих високих нацистичких и фашистичких функционера који су били интегрисани у америчке војне и обавештајне мреже“. Хојзингер је био Хитлеров начелник Генералштаба армије, а 1961-1964. именован је за председника Војног комитета НАТО-а, тако да је транзиција од високог ранга нацисте до војног команданта „слободног света“ била течна. .”

Адолф Хеусингер - Википедија
Адолф Хеусингер [Извор: википедиа.орг]
У међувремену, Бандерин захтев за потпуном контролом ОУН довео је до трвења унутар фашистичког руководства са седиштем у Немачкој. До 1950. године, САД и УК су планирале заједничке операције у Украјини, али је ЦИА у том тренутку одлучила да ближе сарађује са ЗП/УХВР (страно представништво украјинског Врховног ослободилачког савета, кровне организације свих десничарских националистичких формација ), док је британски МИ6 преузео Бандеру као свог главног контакта међу Украјинцима.

Када је Бандера убијен 1959. након што су САД одбиле да га изруче Совјетском Савезу због ратних злочина, Стетско је преузео ОУН.

Са распадом Совјетског Савеза 1991. године, САД су мислиле да су коначно имале Русију у својим рукама. Под аутократском владавином Бориса Јељцина у Русији, вођеном вотком, САД су позване да воде неолиберални програм „шок терапије“, који је резултирао потпуним уништењем руске економије.

[Извор: медиум.цом]
Капитализам у америчком стилу створио је тешку депресију са огромном незапосленошћу, падом плата, губитком пензија, олигарсима који су преузели некадашње државне индустрије, повећаном неједнакошћу и сиромаштвом, порастом алкохолизма и значајним смањењем животног века.

Иако је Јељцин пружио известан отпор, Клинтонова администрација је успела да прошири НАТО на Пољску, Чешку Републику и Мађарску, што је кршење споразума између Џорџа Старог Буша и Михаила Горбачова да се војна организација не прошири на „један инч“ истоку. Ово лажно обећање је требало да буде уступак Совјетима јер нису блокирали поновно уједињење Немачке и њено чланство у НАТО.

Проблем са „Прво окривите НАТО“ – Фондација библиотеке Вацлав Хавел
[Извор: вхлф.орг]
Од сада, ово је почело стабилно напредовање проширења НАТО-а, које је потврдило Украјину као будућу чланицу и де факто придружену чланицу и донело испоруке оружја, обуку наоружања и координисане ратне игре са украјинском војском у ишчекивању рата са Русијом – заједно са банковним рачунима за сарадњу украјинских политичара.

Владимир Путин се показао као далеко супериорнији руски лидер, окренувши економију, обуздавши многе олигархе и повративши поверење у руску државу. У Украјини су САД виделе прилику на председничким изборима 2004. да одвоје Украјину од утицаја Русије.

Уз посете земљи високих званичника, САД су интервенисале користећи неколико других канала, укључујући организације за промену режима, Национална задужбина за демократију, УСАИД, Фреедом Хоусе, Институт за отворено друштво Џорџа Сороша (сада Фондације) и свеприсутна ЦИА, да блокирају избор Виктора Јануковича који је наклоњен Русији и постави проамеричког неолиберала Виктора Јушченка за председника.

Уз помоћ Сједињених Држава, Јушченко је победио, али је као председник пропао. Противпожарни аларм се поново огласио за САД 2010. године, када је Јанукович изабран за председника. До тада је Јушченко био потпуно дискредитован као лидер, добивши само 5.5% гласова у првом кругу, чиме је елиминисан. САД су имале тежак пут да изаберу победнике.

Преиспитивање Јушченка - Атлантски савет
Виктор Јушченко [Извор: атлантиццоунцил.орг]
Виктор Јанукович [Извор: википедиа.орг]
Антивладини протести 2013-2014, који су почели мирно на кијевском Мајдану (тргу), подстакли су улице посетама америчког државног подсекретара и специјалисте за промене режима Викторије Нуланд, која се више пута састајала са завереницима за пуч. Придружили су јој се сенатори Џон Мекејн (Р-АЗ) и Крис Марфи (Д-ЦТ), који су стајали на платформи на тргу са неонацистичким вођом Олехом Тјањибоком да би понудили подршку Америке, вероватно без формалног овлашћења, за илегално свргавање. Јануковича.
Сенатори Мекејн и Марфи придружују се масовним украјинским антивладиним протестима, прете санкцијама | Фок Невс
Тадашњи амерички сенатор Џон Мекејн, у средини, говори док Крис Марфи, демократски сенатор из Конектиката, други лево, и опозициони лидер Олех Тјањибок, десно, стоје око њега током митинга проевропске уније на Тргу независности у Кијеву, у Украјини, у децембру. 2015. [Извор: фокневс.цом]
Овога пута ЦИА је била потпуније укључена у ослобађање од председника који је наклоњен Русији и врло вероватно је помогла у припреми екстремно десних милиционих група које су учествовале у снајперска гађања и масакри полиције и демонстраната на Мајдану, што је приморало Јануковича да побегне. Њујорк тајмс лажно приписао пуцњаве својој влади. Ово је покренуло отпор у региону Донбаса који је углавном русофон, према рушењу, што је заузврат наишло на напад од стране кијевске пучистичке владе и смрт, до 2022, 14,000 војника и цивила.

У интервјуима европским новинарима у јуну 2022. године, Петро Порошенко, који је био редовни доушник у амбасади САД у Кијеву пре него што су га САД спонзорисале да постане председник 2014, рекао је да је док је био на функцији, потписао је Минске споразуме са Русијом, Француском и Немачком и пристали су на прекид ватре само као трик да би купили време у изградњи војске и припремама за рат. „Наш циљ,“ рекао је, „био је да, прво, зауставимо претњу, или барем да одложимо рат — да обезбедимо осам година за обнављање економског раста и стварање моћних оружаних снага“.

Председник Украјине обезбеђује америчку војну помоћ, али не и оружје
Петро Порошенко, који је био доушник у америчкој амбасади у Кијеву пре него што су га САД спонзорисале да постане председник Украјине. [Извор: ндтв.цом]

Пропагандни рат

Председник Бајден и други јавни званичници су више пута користили фразу „ничим изазван напад“ да окарактеришу мотиве Русије као ништа друго до територијалну агресију. Такве тврдње се износе без веродостојних доказа, као да је позивање на име Путин довољно да се било каква изјава о њему или руској држави утврди као доказ самим њеним изговором.

Проблем је, као што су многи посматрачи приметили, у томе што мејнстрим медији служе као нешто више од националног и међународног графичког алата за пренос и појачавање консензуса државе и владајуће класе. Ово, наравно, није ништа ново, јер је откривено да је више од 400 новинара из МСМ-а служило као очи и уши ЦИА-е током већег дела Хладног рата, како је известио новинар Вотергејта Царл Бернстеин. Постоји доказ да бар неки новинари наставе да буду гласници Агенције.

Ови инсајдери Васхингтон Белтваи-а имају проблема да схвате шта је провокација. Експанзија непријатељских снага САД и НАТО-а и ратне игре које се воде до капија Русије, укључујући план да се Украјина и Грузија додају на листу чланица, очигледно су провокације. И ако је Бајденово сећање уопште нетакнуто, он ће се сетити како је Кенедијева администрација третирала присуство једне совјетске војне базе на западној хемисфери (на Куби) као претњу безбедности САД. У том случају, Совјети су имали разума да се повуку.

Државни удар на Мајдану 2014. који је чак и амерички марионетски председник Порошенко је признао био противуставан (тј. незаконит), а каснија забрана руског језика и позив на опште етно чишћење у јавним институцијама и медијима од стране његове владе били су провокације. Исто тако су били и војни напади у региону Донбаса, подстакнути од стране америчког наоружаног и обученог неонацистичког батаљона Азов, почевши од 2015. Непосредно пре руске инвазије, Кијев је поставио огромну формацију трупа на границу са отцепљеним области, Доњецк и Луганск.

Отцепљење Косова, после 78 дана америчког бомбардовања руског савезника Србије, имало је пуну подршку Вашингтона и за Русе је послужило као преседан за отцепљење Крима. Пре руске инвазије, Володимир Зеленски је покренуо ауторитарне чистке опозиционих партија које су оптужене да дају глас Украјинцима који говоре руски. Порошенко и Зеленски одбили су да се придржавају споразума из Минска. И то су биле провокације.
Opis karte se automatski generiše
[Извор: википедиа.орг]
Заиста, 75-годишња историја напора САД да униште суверенитет совјетских и руских држава је бескрајна провокација. Агресија САД и НАТО-а против руских савезника у Сирији и Србији (и Кини) и „обојене револуције“ у Белорусији, Србији, Грузији, Украјини и другде у региону бившег Совјетског Савеза и проширена листа санкција Русији су даљи облици агресије. . Амнезију МСМ-а у овој новијој историји било би тешко схватити да није било схватања да они у ствари служе као инструменти државне пропаганде, оно што је Луј Алтисер назвао идеолошким државним апаратима.

Како је то изразио Ноам Чомски: „Прилично је занимљиво да је у америчком дискурсу готово обавезно да се инвазија назива 'ничим изазвана инвазија на Украјину'. Потражите на Гоогле-у, наћи ћете стотине хиљада погодака. Наравно, испровоциран је. Иначе то не би све време називали ничим изазваном инвазијом.” Ако Чомски није довољно убедљив, можда би ратни хушкачи САД/НАТО-а могли да обрате пажњу Папа Фрања, свакако никакав русофил, који је констатовао да је инвазија резултат „лајања НАТО-а на капији Русије... Не могу да кажем да ли је испровоциран, али можда јесте.

Ноам Цхомски | Биографија, теорије, књиге, психологија и чињенице | Британница
Ноам Чомски [Извор: британница.цом]
Папа Фрања - Википедија
Папа Фрања [Извор: википедиа.орг]
Потоп МСМ пропаганде против Русије и ембарго гласова који доводе у питање званичну причу о пучу 2014. и сукобу између Русије и Украјине разоткривају америчку демократију као модел који није достојан угледања. Мало је ако уопште има ауторитарних држава у којима је потискивање вести такве величине и тако институционално укорењено као у САД

Другде, Разговарао сам о широком присуству бивших војних и обавештајних званичника који су повезани са одбрамбеном индустријом који насељавају телевизијске и кабловске информативне канале као „стручни аналитичари“, и о употреби идеологије беле расе од стране МСМ репортера да прикажу расељене Украјинце као посебну групу „достојне жртве“.

Централна карактеристика извештавања МСМ-а и културе славних је представљање Зеленског као „хероја“, који несебично брани Украјину од тираније. Слика хероја у Америци је стари троп преузет из дугог низа таквих војних примера већих од живота који укључују ликове Џона Вејна у Другом светском рату, конструкцију вијетнамског ратног злочинца у „ратног хероја“ Џона Мекејна, кокошку јастреб Роналд Реган, Рамбо, индијански убица Данијел Бун и многи други.
Председник под опсадом? Зеленски на насловној страни мода часопис. [Извор: вогуе.цом]
Пропаганда је сада отворено главни део америчког ратног арсенала, а влада мало чини да то сакрије. Осим масовних испорука оружја које САД и НАТО савезници снабдевају Украјинце да убијају домаће и стране Русе, неки 150 америчких и других глобалних ПР фирми, према ПРВеек, укључујући британску компанију са блиским везама са владајућом Конзервативном партијом, понудили су да испоруче Украјини пропагандна средства — оружје за масовну превару.

У исто време, скоро да није било извештаја о мање него стерилном досијеу Зеленског о корупцији, ендемском проблему за Украјину, коју Транспаренси интернешенел, коју финансирају САД, Велика Британија и корпорације, рангира као најкорумпиранију земљу у Европи . Осим што није успео да сруши олигархе који владају земљом (од којих 50 држи 45% богатства земље), укључујући свог покровитеља, корумпиране и Санкционисано од САД Украјински-израелско-кипарски милијардер Игор Холомојски, сам Зеленски је разоткривен у Пандора Паперс као гонифф, са милионима сакривеним на офшор рачунима на Британским Девичанским острвима и некретнинама у Лондону. Његово затварање целокупне политичке, медијске и интелектуалне опозиције отежава Украјинцима да сазнају за његове мање него херојске финансијске махинације.

Излагање ове стварности у друштвеним медијима у САД и УК или у књигама и часописима доводи до тога да будемо означени као руски „бот“ или „Путинов корисни идиот“. Можда најаутентичнији корисни идиот је Руссиагате Рамбо Адам Сцхифф, демократа из Калифорније и председник Сталног изабраног комитета Представничког дома за обавештајне послове, који је поводом саслушања о опозиву Трампа у јануару 2020. рекао: „Ми се боримо против Русије тамо, тако да не морамо да се боримо против њих овде.

Адам Сцхифф | Тхе Хилл | Страна 1
Адам Шиф [Извор: тхехилл.цом]
То је оно што у Конгресу важи за обавештајне податке.


Мора се озбиљно схватити увид немачког политичког теоретичара Царл Сцхмитт, који је тврдио да моћне националне државе морају да имају непријатеље да би дефинисале ко су, и да се њихове „политичке акције и мотиви могу свести на разлику између пријатеља и непријатеља“. За Шмита, „непријатељ“ не треба да се тумачи као зло, али за САД, непријатељ је увек укорењен са религиозним представама о неморалу.

Карл Шмит - Википедија
Царл Сцхмитт [Извор: википедиа.орг]
Шмит је на крају дао свој интелект служби Трећег рајха, али су саме САД потврдиле својим раним акцијама „остајања“ у Украјини и другим деловима Европе да су спремне да усвоје неку од истих тактика, ако не и идеологију, њихови нацистички регрути.

Конструисање Совјетског Савеза, касније Русије, као непријатеља, имало је најмање три корисности: стварање националне претње да би се скренула пажња јавности са огромних неједнакости унутар корпоративне капиталистичке економије; оправдавање изградње националне безбедносне (полицијске, империјалистичке) државе и империје, изграђене на војно-индустријском-медијском комплексу, са изузетним нивоом војних издатака као заштитом од депресије; и организовање широког пропагандног комплекса по узору на Канцеларију за ратне информације у Другом светском рату како би се одржао легитимитет државе као моралне силе у свету коме прете зли лидери који настоје да одузму слободу Американцима.

У стварности, саме САД одузимају земљи њене хваљене „четири слободе“ и ускраћују другим земљама, посебно у Трећем свету, њихов независни пут ка развоју и слободи.

Главна поента антиимперијалистичког аргумента није да се брани рат у Украјини, већ да се дубље сагледају његови узроци. САД су дуго биле високо милитаризовано друштво и заиста јесу ван рата само 15 година свог постојања.

А када САД не врше директну инвазију (у 84 земље до данас), оне спонзоришу инвазије и ударе против земаља које се противе њеним стратешким интересима (Чиле, Никарагва, Индонезија, Јемен, Бразил, Аргентина, Ангола, Венецуела, ДР Конго, Газа , Грчка, Еквадор, Гана и многи други).
Мапа земаља у којима су се Сједињене Државе бориле или окупирале. Искључује ваздушне нападе и операције специјалних снага. [4500к2234] : р/МапПорн
Мапа земаља у којима су се Сједињене Државе бориле или окупирале. Искључује ваздушне ударе и операције специјалних снага. [Извор: реддит.цом]
Украјинска криза је такође спонзорисани рат, пошто је напад Кијева на регион Донбаса на крају у интересу САД, јер средства, укључујући „високо развијену индустрију угља, индустрију црне металургије, машиноградњу, хемијску индустрију и грађевинску индустрију, огромне енергетске ресурсе, разноврсну пољопривреду и густу транспортну мрежу“ желе транснационални капитал и финансије.

Иза Украјине лежи огромна територија Русије и неизмерно богатство енергије, стратешких минерала и других ресурса који позивају на глобално експанзионистички и милитаристички корпоративно капиталистички систем као што је САД. Сигурно постоје начини за излазак из садашње кризе у Украјини, али они захтевају неутрализација земље и њено претварање у демилитаризовану државу која, са савезом САД, поштује и спроводи права и равноправност свог етничког руског становништва.

Запад такође мора да призна на неком нивоу легитимне безбедносне интересе Русије, које су компромитовале хорде НАТО снага које су сувише близу њених граница. Концепт државне безбедности садржан је у Повељи Уједињених нација, а избегавање још веће катастрофе захтева да САД делују у складу са диктатом УН за мир и уклоне своје препреке за споразумно решење које је у дугорочном интересу. Украјине, Русије и остатка света.


ЦовертАцтион Магазине омогућено је помоћу претплате, налози донације од читалаца попут вас.​

Одушевите амерички империјализам

Притисните звиждук и донирајте

Када донирате ЦовертАцтион Магазине, подржавате истраживачко новинарство. Ваши доприноси иду директно у подршку развоју, производњи, уређивању и ширењу часописа.

ЦовертАцтион Магазине не прима корпоративно или државно спонзорство. Ипак, чврсто се залажемо за обештећење писаца, уредничку и техничку подршку. Ваша подршка помаже у олакшавању ове накнаде, као и у повећању калибра овог рада.

Молимо вас да уплатите донацију кликом на логотип за донације изнад и унесете износ и податке о кредитној или дебитној картици.

ЦовертАцтион Институте, Инц. (ЦАИ) је непрофитна организација 501(ц)(3) и ваш поклон се одбија од пореза у сврху федералног прихода. Идентификациони број ЦАИ који је ослобођен пореза је 87-2461683.

Искрено вам захваљујемо на подршци.

odricanje: Садржај овог чланка је искључива одговорност аутора. ЦовертАцтион Институте, Инц. (ЦАИ), укључујући његов управни одбор (БД), уређивачки одбор (ЕБ), саветодавни одбор (АБ), особље, волонтере и његове пројекте (укључујући ЦовертАцтион Магазине) нису одговорни за било коју нетачну или нетачну изјаву у овом чланку. Овај чланак такође не представља нужно ставове БД, ИО, АБ, особља, волонтера или било ког члана његових пројеката.

Различита гледишта: ЦАМ објављује чланке са различитим гледиштима у покушају да подстакне живу дебату и промишљену критичку анализу. Слободно коментирајте чланке у одјељку за коментаре и/или пошаљите своја писма на Уредници, које ћемо објавити у колони Писма.

Материјал заштићен ауторским правима: Ова веб страница може садржати материјал заштићен ауторским правима чију употребу није увијек изричито одобрио власник ауторских права. Као непрофитна добротворна организација основана у држави Нев Иорк, стављамо на располагање такав материјал у настојању да унапредимо разумевање проблема човечанства и надамо се да ћемо помоћи у проналажењу решења за те проблеме. Верујемо да ово представља „поштену употребу“ било ког таквог материјала заштићеног ауторским правима како је предвиђено чланом 107 Закона о ауторским правима САД. Можете прочитати више о „поштену употребу“ и Закон о ауторским правима САД на Институту за правне информације Правног факултета у Корнелу.
Поновно објављивање: ЦовертАцтион Магазине (ЦАМ) даје дозволу за постављање ЦАМ чланака на непрофитне интернет странице заједнице све док је извор наведен заједно са хипервезом до оригинала ЦовертАцтион Магазине чланак. Такође, љубазно нас обавестите на инфо@ЦовертАцтионМагазине.цом. За објављивање ЦАМ чланака у штампаном или другом облику, укључујући комерцијалне интернет странице, контактирајте: инфо@ЦовертАцтионМагазине.цом.

Коришћењем ове веб локације, слажете се са горе наведеним условима.