Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.970
Ауторска тема
Баш као у филму Акира Куросаве из 1950е у украјинској агонији имамо три истине. Једну на којој истрајава званични Кијев који то настоји приказати борбом на очувању интегритета земље при чему занемарује како је прича почела и Мајдан 2014-е, другу истину имају Луганск и Доњецк који баш у Мајдану виде узрок каснијих догађаја и све више нарастајуће русофобије, и трећу истину на којој истрајава глобални водећи играч па му то дође и "коначна истина", за оне које мрзи да мисле својом главом наравно, и гдје је сукоб Кијева са Луганском и Доњецком потиснут и уступио мјесто "дежурном злоћи" Русији која се као намерачила окупирати Украјину.
Колико год глобални водећи играч агресивно водио медијску кампању и настојао приказати као сукоб Русије и Украјине, у питању је сукоб Кијева и двије области на истоку земље, Луганске и Доњецке, у којима је руски народ у значајној мјери заступљен, у којима је и руски доминантан а и влада снажно проруско расположење.
Уопште ситуација у Украјини је замршена, у западнијим областима влада антируско раположење, у централним и сјеверним областима то је измијешано а у осам области на југоистоку присутно је више проруско распложење од којих су се двије одметнуле.
Зато у украјинској агонији, ни за Русију ни за Украјину, ни за етничке Русе у Украјини ни за антируски и проруски наклоњене Украјинце нема доброг епилога из ове приче. Има само рђав и рђавији.
За Американце, америчку администрацију која води више деценија ову кварну игру у Украјини и гдје су украјински лидери корисни идиоти у тојпричи, ово је идеална ситуација, у сваком расплету, са сваким епилогом они су на добитку.
Клица мржње и будућих неспоразума двије земље и два народа који су рукавци истог извора је посејана, оптерећиваће то односе у будућим деценијама и генерације које долазе.
Амери су уз помоћ марионета у Кијеву распламсали страсти, дозирали ратнохушкачку реторику, створили амбијент безнађа, у том слуђивању земље, Украјине и Донбаса, колективитета гдје сваки постаје заробљеником своје истине ствари лако крену по злу. И тренутно је једино важно покушати спријечити крвопролиће, зато западни медији потпирују страсти агресивном ратном кампањом.
Потези Владимира Владимировича и Москве су изнуђени, они не могу Доњецк и Луганск и свој народ оставити на милост и немилост нацистичким и русофобичним хордама које би Амери и њихови послушници у Кијеву најрадије што прије "потрошили", таман сви изгинули. Свакако су и људи Доњецка и Лугањска одлучни да бране своје, они ће се и одбранити. Но важна је шира слика, сваким епилогом неко ће бити озлојеђен, остаће пуно зле крви, ту ће немогуће бити спречити одмазду и према Русима и према проруски наклоњеним Украјинцима, одмазда која ће имати рефлексије у реакцији, насиље рађа насиље, један хаос, много, много гори од оног који смо имали на овим просторима 1990их у најави.
Зато је важно ако већ расплет и епилог украјинске кризе мора бити рђав и за Украјину и за све народе који у Украјини живе, да буде што мање рђав, да остане колико је то могуће мање зле крви и жеље за реваншизмом у будућим временима.
Луганск и Доњецки немају неки избор, они ће се бранити, Русија свој народ не може и нема право оставити, кључ рјешења је наравно у Кијеву, да ли ће наставити бити послушницима оних који су и креирали украјинску кризу или ће се уразумити и покушати наћи рјешење са Луганском и Доњецком, Но ту је питање колико они имају аутономију код одлука и да ли се ишта питају.
Разлога за ликовање ако изузмемо дежурног увозника хаоса нема нико, како написах, ни за Русију ни за Украјину, ни за етничке Русе у Украјини ни за антируски и проруски наклоњене Украјинце нема доброг епилога читаве приче. Има само рђав и рђавији.
Баш као у филму Акира Куросаве из 1950е у украјинској агонији имамо три истине. Једну на којој истрајава званични Кијев који то настоји приказати борбом на очувању интегритета земље при чему занемарује како је прича почела и Мајдан 2014-е, другу истину имају Луганск и Доњецк који баш у Мајдану виде узрок каснијих догађаја и све више нарастајуће русофобије, и трећу истину на којој истрајава глобални водећи играч па му то дође и "коначна истина", за оне које мрзи да мисле својом главом наравно, и гдје је сукоб Кијева са Луганском и Доњецком потиснут и уступио мјесто "дежурном злоћи" Русији која се као намерачила окупирати Украјину.
Колико год глобални водећи играч агресивно водио медијску кампању и настојао приказати као сукоб Русије и Украјине, у питању је сукоб Кијева и двије области на истоку земље, Луганске и Доњецке, у којима је руски народ у значајној мјери заступљен, у којима је и руски доминантан а и влада снажно проруско расположење.
Уопште ситуација у Украјини је замршена, у западнијим областима влада антируско раположење, у централним и сјеверним областима то је измијешано а у осам области на југоистоку присутно је више проруско распложење од којих су се двије одметнуле.
Зато у украјинској агонији, ни за Русију ни за Украјину, ни за етничке Русе у Украјини ни за антируски и проруски наклоњене Украјинце нема доброг епилога из ове приче. Има само рђав и рђавији.
За Американце, америчку администрацију која води више деценија ову кварну игру у Украјини и гдје су украјински лидери корисни идиоти у тојпричи, ово је идеална ситуација, у сваком расплету, са сваким епилогом они су на добитку.
Клица мржње и будућих неспоразума двије земље и два народа који су рукавци истог извора је посејана, оптерећиваће то односе у будућим деценијама и генерације које долазе.
Амери су уз помоћ марионета у Кијеву распламсали страсти, дозирали ратнохушкачку реторику, створили амбијент безнађа, у том слуђивању земље, Украјине и Донбаса, колективитета гдје сваки постаје заробљеником своје истине ствари лако крену по злу. И тренутно је једино важно покушати спријечити крвопролиће, зато западни медији потпирују страсти агресивном ратном кампањом.
Потези Владимира Владимировича и Москве су изнуђени, они не могу Доњецк и Луганск и свој народ оставити на милост и немилост нацистичким и русофобичним хордама које би Амери и њихови послушници у Кијеву најрадије што прије "потрошили", таман сви изгинули. Свакако су и људи Доњецка и Лугањска одлучни да бране своје, они ће се и одбранити. Но важна је шира слика, сваким епилогом неко ће бити озлојеђен, остаће пуно зле крви, ту ће немогуће бити спречити одмазду и према Русима и према проруски наклоњеним Украјинцима, одмазда која ће имати рефлексије у реакцији, насиље рађа насиље, један хаос, много, много гори од оног који смо имали на овим просторима 1990их у најави.
Зато је важно ако већ расплет и епилог украјинске кризе мора бити рђав и за Украјину и за све народе који у Украјини живе, да буде што мање рђав, да остане колико је то могуће мање зле крви и жеље за реваншизмом у будућим временима.
Луганск и Доњецки немају неки избор, они ће се бранити, Русија свој народ не може и нема право оставити, кључ рјешења је наравно у Кијеву, да ли ће наставити бити послушницима оних који су и креирали украјинску кризу или ће се уразумити и покушати наћи рјешење са Луганском и Доњецком, Но ту је питање колико они имају аутономију код одлука и да ли се ишта питају.
Разлога за ликовање ако изузмемо дежурног увозника хаоса нема нико, како написах, ни за Русију ни за Украјину, ни за етничке Русе у Украјини ни за антируски и проруски наклоњене Украјинце нема доброг епилога читаве приче. Има само рђав и рђавији.
Poslednja izmena:
