Украјинa

[Rogonos]

da ali on (Lavov) je drevni poljski grad, uz Krakov srce Galicije

Da to je istina, a pored toga Lavov je izgubio praktično svo svoje jevrejsko stanovništvo, koje je ponekad činilo i do trećine gradskog stanovništva, zbog nacističkog terora; posle rata Poljaci su u velikoj meri proterani. Mnogi od njih su se naselili u sada poljskom Vroclavu, nekadašnjem Breslavu, čiji su stanovnici Šleske zauzvrat preseljeni u Nemačku

Neznam koliko je poznato, ali Ukrajinci u Lembergu su (tiho) govorili o "operaciji Visla", prisilnom preseljavanju etničkih Ukrajinaca sa jugoistoka Poljske u Ukrajinsku sovjetsku Republiku, uključujući i oblast Lavov, o čemu su se 1947. dogovorili komunistički vladari Moskve i Varšave, a potom i brutalno izvedena.

U deportaciju je učestvovala i poljska vojska. Slično kao u slučaju Lemberških Poljaka, ljudima koji su bili istrgnuti iz svog tradicionalnog okruženja bilo je dozvoljeno da ponesu samo ono što su mogli da ponesu sa sobom.

Ima dosta sličnosti sa (prisilnom) kolonizacijom Srba iz Hrvatske i Bosne nakon Drugog Svetskog rata za Vojvodinu

 

[Nebojsa.bg]

Neznam koliko je poznato, ali Ukrajinci u Lembergu su (tiho) govorili o "operaciji Visla", prisilnom preseljavanju etničkih Ukrajinaca sa jugoistoka Poljske u Ukrajinsku sovjetsku Republiku, uključujući i oblast Lavov, o čemu su se 1947. dogovorili komunistički vladari Moskve i Varšave, a potom i brutalno izvedena.

па једино у галицији код галичника се може говорити о неком засебном етносу мада су и они у АУ монархији бележени као Руси(ни) у остатку украјине ако говоримо о поериоду крај 19. и почетак двадесетог века

 

[Nebojsa.bg]

"LKS POGON" poljski klub u Lavovu osnovan 1904, klub je 5 puta bio prvak Poljske, najstariji poljski fudbalski klub

 

[Nebojsa.bg]

 

[Nebojsa.bg]

jedan tipičan kijevski suvenir uz kijevsku tortu i piletinu

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Khal Drogo]

?.

 

[Mrkalj]

 

[Nebojsa.bg]

Nikolajev kreće put Donbasa, Hersona i Zaporožja

 

[Pumpaj Dinstanović]

?.

Nisi pogledao snimak?

 

[Khal Drogo]

Nisi pogledao snimak?

Наравно да јесам.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наравно да јесам.

Onda ne znam čemu upitnik...

 

[Khal Drogo]

Onda ne znam čemu upitnik...

Прилог је критика једне индоктринације која се врши преко филма (а филм као мало шта обликује свијест колективитета) и кроз коју се Руси /Совјети) у коначници дехуманизују, да то ствара стереотипе и увјерења како нису на истој љествици хуманоида као на западу јер не цијене животе својих људи. И читав низ филмских секвенци (уз осврт аутора прилога колико су бесмислене и инфантилне) које "болдују" такве изиопачене предрасуде.
Јако добро урађен прилог, а у овом времену антируске хистерије и веома храбар приступ.
Упитник је наравно на твоју реакцију гдје си се исповраћао на тај (по мени) јако добро одрађен и храбар урадак.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Прилог је критика једне индоктринације која се врши преко филма (а филм као мало шта обликује свијест колективитета) и кроз коју се Руси /Совјети) у коначници дехуманизују, да то ствара стереотипе и увјерења како нису на истој љествици хуманоида као на западу јер не цијене животе својих људи. И читав низ филмских секвенци (уз осврт аутора прилога колико су бесмислене и инфантилне) које "болдују" такве изиопачене предрасуде.
Јако добро урађен прилог, а у овом времену антируске хистерије и веома храбар приступ.
Упитник је наравно на твоју реакцију гдје си се исповраћао на тај (по мени) јако добро одрађен и храбар урадак.

Sam si opisao zašto sam se ispovraćao.

 

[Khal Drogo]

Sam si opisao zašto sam se ispovraćao.

Ја не могу знати твоје мисли ако то сам не напишеш. Могу престпоставити.
Повраћање може бити на сам урадак (а имамо ми форумаша који ће то назвати руском пропагандом), може бити на садржај урадка или дијелове садржаја. На основу овог одговора закључујем да је ово друго.

 

[Boris T]

Nisi pogledao snimak?

Наравно, речи немачког представника остају без икаквог коментара.
Док филм преекспонира неке моменте у сврху драматизације, такви случајеви као што су казнени батаљони и недостатак оружја нису измишљени. Дакле, уопште се не ради о намерној дехуманизацији Руса, већ о догађајима које описују сами учесници, извештаји и војне архиве.
Само 1941. године совјетска армија је изгубила око 6 милиона јединица малокалибарског оружја од 8 милиона.- у прва 3 месеца немачке инвазије заробљено је око 2 милиона војника. Приликом повлачења у унутрашњост земље масовно су напуштана војна складишта на западним границама.

Већ у теми Украјине приметио сам да је руска Врховна војна комисија јула 1941. осудила на смрт целу врховну команду Југозападног фронта због масовног повлачења, дезертерства и губитка милиона војника. Али проблем лежи у лошој тактичкој припреми војске и неблаговременој реакцији на почетни напад. Односно, за ове губитке би требало да одговара најмање генералштаб, или бар Будјони, Ворошилов и Жуков. Они који ће касније постати хероји.

Коначно, патриоту је тешко признати да је Отаџбина послала војника у борбу ненаоружаног... Ово је злочин руководства, али је истовремено и подвиг они који су у томе учествовали.
Уопште није тајна да су неки војноисторијски кругови у Русији окривили Жукова и Конева за непотребну смрт стотина хиљада руских војника.
Ове ствари, иако познате у Русији, по правилу се не објављују званично – a још мање шанса да их српска јавност зна, што је јасно видљиво на овом форуму.

Ово је страна 4 извештаја начелнику оперативног одељења Југозападног фронта Баграмјану од 6. септембра 1941. године:

„... политички вођа из ОО 26А п. Хорошин, известио је да је 5. 8. (1941) у 3. сп 264 стрељачке дивизије до 300 људи, БОСИ, БЕЗ ПУШКЕ, ИШЛО У НАПАД, а укупно y 264 сд било је до 700-800 босоногих. То се дешава и у деловима 289 сд...."

264 сд и 289 сд формиране су у складу са плановима мобилизације јула 1941. године у дубокој позадини......

 

[psmaniac]

Док филм преекспонира неке моменте у сврху драматизације, такви случајеви као што су казнени батаљони и недостатак оружја нису измишљени. Дакле, уопште се не ради о намерној дехуманизацији Руса, већ о догађајима које описују сами учесници, извештаји и војне архиве.

Поодавно сам гледао овај филм али нисам приметио да се ради о казненичком батаљону.
Ипак је то амерички филм, мислим да је Михалков много боље приказао ту проблематику
у својој триологији.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наравно, речи немачког представника остају без икаквог коментара.
Док филм преекспонира неке моменте у сврху драматизације, такви случајеви као што су казнени батаљони и недостатак оружја нису измишљени. Дакле, уопште се не ради о намерној дехуманизацији Руса, већ о догађајима које описују сами учесници, извештаји и војне архиве.
Само 1941. године совјетска армија је изгубила око 6 милиона јединица малокалибарског оружја од 8 милиона.- у прва 3 месеца немачке инвазије заробљено је око 2 милиона војника. Приликом повлачења у унутрашњост земље масовно су напуштана војна складишта на западним границама.

Већ у теми Украјине приметио сам да је руска Врховна војна комисија јула 1941. осудила на смрт целу врховну команду Југозападног фронта због масовног повлачења, дезертерства и губитка милиона војника. Али проблем лежи у лошој тактичкој припреми војске и неблаговременој реакцији на почетни напад. Односно, за ове губитке би требало да одговара најмање генералштаб, или бар Будјони, Ворошилов и Жуков. Они који ће касније постати хероји.

Коначно, патриоту је тешко признати да је Отаџбина послала војника у борбу ненаоружаног... Ово је злочин руководства, али је истовремено и подвиг они који су у томе учествовали.
Уопште није тајна да су неки војноисторијски кругови у Русији окривили Жукова и Конева за непотребну смрт стотина хиљада руских војника.
Ове ствари, иако познате у Русији, по правилу се не објављују званично – a још мање шанса да их српска јавност зна, што је јасно видљиво на овом форуму.

Ово је страна 4 извештаја начелнику оперативног одељења Југозападног фронта Баграмјану од 6. септембра 1941. године:

„... политички вођа из ОО 26А п. Хорошин, известио је да је 5. 8. (1941) у 3. сп 264 стрељачке дивизије до 300 људи, БОСИ, БЕЗ ПУШКЕ, ИШЛО У НАПАД, а укупно y 264 сд било је до 700-800 босоногих. То се дешава и у деловима 289 сд...."

264 сд и 289 сд формиране су у складу са плановима мобилизације јула 1941. године у дубокој позадини......


Pogledajte prilog 1204964

Definiši kazneni bataljon.

 

[Boris T]

Поодавно сам гледао овај филм али нисам приметио да се ради о казненичком батаљону.
Ипак је то амерички филм, мислим да је Михалков много боље приказао ту проблематику
у својој триологији.

Казненички одреди су били тамо где је ризик од дезертерства био највећи. Наравно, нема много документарних доказа. То се односи и на документе попут горе наведеног, који су систематски уништавани након рата. Злогласни Жуковљев шифарграм за кажњавање породица војника који су се добровољно предали Немцима такође није пронађен, а можда никада није постојао – али за то са пронаћени много индиректних доказа и сведочења, који говоре о масовним репресијама у војсци у првих година рата.
Црвена армија је била под политичком контролом бољшевика и НКВД-а, који су наставили познату традицију терора и "контрареволуционарних" мера, укључујући демонстрациона стрељања испред редова.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Казненички одреди су били тамо где је ризик од дезертерства био највећи. Наравно, нема много документарних доказа. То се односи и на документе попут горе наведеног, који су систематски уништавани након рата. Злогласни Жуковљев шифарграм за кажњавање породица војника који су се добровољно предали Немцима такође није пронађен, а можда никада није постојао – али за то са пронаћени много индиректних доказа и сведочења, који говоре о масовним репресијама у војсци у првих година рата.
Црвена армија је била под политичком контролом бољшевика и НКВД-а, који су наставили познату традицију терора и "контрареволуционарних" мера, укључујући демонстрациона стрељања испред редова.

Pitanje je da li se pucalo na ljude koji su dezertirali svoje položaje, koje su branili, tim potezom drastično ugrožavajući bezbednost svih svojih saboraca, ili na ljude koji bi se povukli u bezuspešnoj ofanzivi u koju su poslati po principu APP u stilu Zapadnog fronta iz PSR.

 

[Boris T]

Definiši kazneni bataljon.

У строгом смислу речи, то је назив специјалних војних јединица који су били распоређени иза својих трупа у блиској позадини фронта да би „ојачали и одржали војну дисциплину“, спречили бекство војног особља, враћају у своје војне јединице оне који су побегли или заостали војним лицима својих јединица, као и решавање споредних задатака за заштиту фронтовске позадине.

 

[psmaniac]

Казненички одреди су били тамо где је ризик од дезертерства био највећи. Наравно, нема много документарних доказа. То се односи и на документе попут горе наведеног, који су систематски уништавани након рата. Злогласни Жуковљев шифарграм за кажњавање породица војника који су се добровољно предали Немцима такође није пронађен, а можда никада није постојао – али за то са пронаћени много индиректних доказа и сведочења, који говоре о масовним репресијама у војсци у првих година рата.
Црвена армија је била под политичком контролом бољшевика и НКВД-а, који су наставили познату традицију терора и "контрареволуционарних" мера, укључујући демонстрациона стрељања испред редова.

Таква је идеологија светске револуције и не може се негирати спремност
на сопствену жртву чак и руководећег кадра.
Знамо да Стаљин није пристао на размену сопственог сина за фон Паулуса и
немачке генерале уз чувену реченицу 'не мењам војнике за маршале'.
Тешко је то из наше перспективе појмити.

 

[Boris T]

Pitanje je da li se pucalo na ljude koji su dezertirali svoje položaje, koje su branili, tim potezom drastično ugrožavajući bezbednost svih svojih saboraca, ili na ljude koji bi se povukli u bezuspešnoj ofanzivi u koju su poslati po principu APP u stilu Zapadnog fronta iz PSR.

То је питање које је одавно потврђено – само се не може доказати у којој мери и колико су често су ови одреди коришћени и какав су утицај имали на дезертерство.

 

[psmaniac]

У строгом смислу речи, то је назив специјалних војних јединица који су били распоређени иза својих трупа у блиској позадини фронта да би „ојачали и одржали војну дисциплину“, спречили бекство војног особља, враћају у своје војне јединице оне који су побегли или заостали војним лицима својих јединица, као и решавање споредних задатака за заштиту фронтовске позадине.

Грешиш. Казненички батаљони су робијаши, што политички што криминалци,
који су слани у јурише на најтврђе утврђене положаје.
Њихово повлачење се спречавало на начин који си описао и који смо видели
у филму.

 

[Pumpaj Dinstanović]

То је питање које је одавно потврђено – само се не може доказати у којој мери и колико су често су ови одреди коришћени и какав су утицај имали на дезертерство.

A koliko je potvrđeno? Voleo nih da vidim izvore koji svedoče o tome, tačno.