Украјинa

Kor

Poznat
Poruka
7.634
Пошто је тренутно актуелна ситуација око Украјине, предлажем да у оквиру ове теме разменимо знања по овој доста занимљивој теми. Тим више што је историја те земље непозната највећем делу наших људи. Махом сви знају да је Крим био део Русије док га Хрушћов није предао Украјини и ту се у принципу све завршава :)
 

ccaterpillar

Legenda
Poruka
56.062
Међу данашњим Украјинцима има више трагова присуства азијских народа него међу Русима, јер су степама северно од Црног мора дефиловали многи турско-монголски народи, Кумани, Калмици, Скити, Сармати, Монголи, Татари...
 

Kor

Poznat
Poruka
7.634
Када већ говориш о промискуитету, да ли си упозната са чињеницом да у Москви једно 7/10 проститутки потиче из Украјине? Уосталом, људи икод нас знају ко су биле проститутке по Србији. Продавале су се под брендом "рускиње" а у ствари су биле све до једне из Молдавије и Украјине. Толико о томе.

А што се тиче других података, погледај мало карту па онда неком нешта паметуј.

AIDS_Map_Adults1.gif


Молио бих за мало озбиљнији приступ
 

Prilozi

  • AIDS_Map_Adults1.gif
    AIDS_Map_Adults1.gif
    45 KB · Pregleda: 20
Poslednja izmena od moderatora:

Kor

Poznat
Poruka
7.634
Nema potrebe da prozivate modereatore na temi, posebno sto rade svoj posao kao sto vidite
Ako imate neku primedbu ..prijavite post ili se javite na pp..hvala na razumevanju


има потребе пошто су наведени постови били класична демонстрација шовинизма и нацизма. Тему сам поставио да се сазна нешто више о историји тог дела Европе а не да свакакви несрећници на њој износе своје фрустрације. Таквима није место на форуму,.
 

sokolska

Aktivan član
Poruka
1.042
Grehota je trositi reci na Ukrajinu, ruska kombinacija Sokaca i Crnogoroca sa jos manje drzavno-istorijskog utemeljenja, ako je to uopste moguce. Obican vatikansko-poljski -naknadno habsburski projekt za razbijanje ruskog naroda koji potom zdusno nastavljaju svi moguci protivnici Rusije: Austro-Ugarska, kajzerova Nemacka, boljsevici, nacisti pa sve do sadasnjih neprijatelje USA i EU.
 

truthSeeker

Primećen član
Poruka
862
Grehota je trositi reci na Ukrajinu, ruska kombinacija Sokaca i Crnogoroca sa jos manje drzavno-istorijskog utemeljenja, ako je to uopste moguce. Obican vatikansko-poljski -naknadno habsburski projekt za razbijanje ruskog naroda koji potom zdusno nastavljaju svi moguci protivnici Rusije: Austro-Ugarska, kajzerova Nemacka, boljsevici, nacisti pa sve do sadasnjih neprijatelje USA i EU.

ja mislim da su malo različiti od Rusa....
mislim da su zapadni Ukrajinci poreklom najviše Anti i Sarmati, a Rusi poreklom najviše Aorsi...
istočni Ukrajinci su najviše Aorsi i Borusi / Prusi / Belorusi
Ukrajina je najviše pretrpela u velikim pomeranjima naroda, pa su tu ljudi najizmešaniji...

genetski to izgleda ovako

Rusi su više Aorsi (R1a1a1b1a2a) a manje Veneti / Anti (R1a1a1b1a2b)
M417+, Z645+, Z283+, Z282+, Z280+, Z92+
R1a1a1b1a2a
typ-e-1.jpg

zapadni Ukrajinci su više R1a1a1b1a2b (Anti / Veneti) i I2a Din (??Sarmati? Iliri?), istočni su Aorsi a centralni su pomalo i Q (Avari /Huni/Mongoli)
i svi su malo R1a1a1b1a1* (Borusi / Belorusi )

5Q-1.jpg

typ-b-1.jpg

Haplogroup_I2a-1.gif

l029_zpsa1e5ae0f-1.jpg

Haplogroup-Q-1.gif
 
Poslednja izmena:

Kor

Poznat
Poruka
7.634
Генетика јасно оставља како "руски" траг, тако и онај "пољски". Повећано присуство пољских хаплогрупа се осећа управо на подручју Галиције и тог западног дела, све до мора. Нема ни разговора о томе да Украјина у прво време није била исто што и Русија.

До првог правог културолошког раслојавања долази након заузимања тих подручја од стране Пољака и Литоваца.
 

Kor

Poznat
Poruka
7.634
Први пут име Украјина се спомиње 1187. године у Кијевском летопису, у коме аутор пише о смрти перејасловског кнеза. ("И плакаше за њим сви Перејаславци а због њега се и Украјина у црно обавије). Отада ће се назив често јављати и у другим летописима у којима ће реч углавном означавати пограничне земље које су биле супротстављене државном средишту у Кијеву. Средином 16. века назив Украјина се јавља и у страним изворима. Тако је у писму турског султана Сулејмана упућеном пољском краљу Жигмунду 1564. кориштен израз Украјина. Такође од 16. века па надаље, назив Украјина се користи искључиво у значењу земље или државе насељене Украјинцима.
Име Украјина такође је забележено на европским географским картама из 1650, 1666, 1720. и др. година. Кориштење тог назива у географији, у потпуности је одговарало стању у народу, међу којим је израз био врло проширен, а о томе нам сведоче многобројне песме посвећене збивањима у раздобљу од 16. до 18. века. Од тада се име веома проширило, упркос тенденцији руске и пољске власти које су предлагале друге називе, па чак и забрањивале кориштење имена Украјина, као што је био случај са Руском Империјом у 19. веку.


Око 1500. п. н. е. на простору данашње Украјине појавила су се номадска племена. Једно од тих племена били су Кимеријци (IX-VIII век п. н. е.), о којима је остао траг и у писаним изворима. О славном племену није писао само Хомер у Одисеји, већ и познати антички аутори попут Херодота, Калимаха, Страбона. Кимеријци су заузели значајни простор између Дњестра и Дона а населили су и кримско полуострво. Сматра се да су они потомци старог иранског номадског племена, генетски блиски Скитима, а управо је Скитима, иранском номадском племену из Средишње Азије, у VII веку п. н. е. успело потиснути Кимеријце из данашњих украјинских степа. Некако су у то исто време Грци почели са оснивањем првих колонија на северним обалама Црног мора. Скити су утемељили моћну државу и владали тим подручјем до око 200. п. н. е. док их одатле није протерало друго номадско племе – Сармати.

На размеђу II и III века нове ере кроз Украјину пролази пут германског племена Гота. Њих 375. године побеђује азијско племе Хуни. Они су убрзо након тога створили моћну државу која се простирала између Дона и Карпата. На њеном је челу био Атила (умро 451.), но након неколико пораза у сукобима са Римљанима и њиховим савезницима, држава губи моћ и распада се.

Прадомовина Словена нема општеприхваћену територију. Прве записе о Словенима сусрећемо код римских аутора (I-II век) Плинија Старијег, Тацита, Птолемеја, где се Словени називају Венедима или Венетима. Етноним тј. назив Словен се први пут сусреће код византских аутора. По неким изворима Словени су се већ у VI веку поделили на три велике групе: Венеди (Висла), Анти (Дњепар) и Словени или Склавини (Дунав). Већина историчара сматра сеобу племена Анта и Склавина почетком формирања одвојених словенских народа а самим тиме и украјинског народа. Последње велике сеобе народа на простору Украјине биле су оне Бугара и Мађара, али у то време већ је била устоличена једна од највећих и најмоћнијих европских држава свога доба – Кијевска Русија.


У 19. веку је Украјина била углавном рурално подручје на које су највећи утицај имале Русија и Аустрија. Порастом урбанизација и модернизације, појавио се културни тренд према романтичарском национализму међу Украјинском елитом.

Након преузимања Крима после Руско-турског рата 1768—1774, значајан број Немаца имигрирао је након што их је позвала Катарина Велика. Имиграција Немаца и других европских народа имао је за циљ слабљење турског утицаја у овим подручијима. Са друге стране велики број људи са подручја данашње Украјине се одсељавао на друге подручје Руске империје, тако да је према попису из 1897, 223.000 Украјинаца живело у Сибиру и 102.000 у централној Азији. Између 1896. и 1906, конструисањем Транс-сибирске железнице, 1,6 милиона људи са ових простора је мигрирао ка истоку.


Националистичке и социјалистичке партије су се развиле крајем 19. века. Аустријска Галиција, у којој су постојале одређене политичке слободе под утицајем Хабсбурговаца, постала је центар националистичког покрета.

Украјинци су ушли у Први светски рат на страни Централних сила, под Аустроугарском, и на страни Савезника под Русијом. Око 3,5 милиона Украјинаца су се борили у Руској царској армији и око 250.000 у аустроугарској војсци.Током рата, аустроугарске власти створиле су се Украјинску легију која се борила против Руске империје. Касније је ова легија претворена у Украјински Галицијску армију која се борила против бољшевика и Пољака у пост-ратном периоду (1919-23). Проруско становништво у Аустрији је током ратом имало великих проблема. Око 5.000 оних који су подржавали Руско царство у Галицији су били похапшени и пребачени по логорима у Аустроугарској.

Када је завршен Први светски рат, пропале су Руска Империја и Аустроугарска. Колапсом Руског царства 1917. дошло је до стварања неколико посебних украјинских држава. Ово је водило у грађански рат и анархистички покрет познат као Црна армија коју је предводио Нестор Махно развио је Јужну Украјину током рата.

Међутим, Пољска је победила Западну Украјину у Пољско-Украјинском рату, али су поражени у рату са бољшевицима у офанзиви на Кијев. Према Миру у Риги који су закључили Совјети и Пољска, западна Украјина је припала Пољској, која је заузврат признатли Украјинску Совјетску Социјалистичку републику у марту 1919. Украјина је постала део Совјетског Савеза у децембру 1922.
 

snouden

Veoma poznat
Poruka
13.765
što se tiče genetike značajan broj ukrajinaca je primio implatant rusofobije. što preko vatikana, što preko marije terezije i ostalih već zaraženih nakon izbijana velike kuge 1054. upravo se radi na ubrzanju procesa implantacije implatanata.

iz ugla pseudopsihijatrije osvajačke porivi se dele na dve vrste:
1. na one materijalne. poput ratova. dakle fizickom silom.te preko ekonomskih osvajnja,,,
2. na ideološke vs duhovne. implantiranjem ideologije, standarda, kulture, jezika, svojih sistema vrednosti. - mentalno profilisanje prema svom ularu.

osvajanje vojnim putem je najačešće motivisano ekonomskim interesom. uspostavljanja nepravedne raspodele materijalnih dobara u korist osvajača. ideološko osvajanje je u funkciji održanja tih pogodnosti i daljeg širenja. ovo nema veze sa civilizacijskom fazom kako tupe neki sociolozi. to je pitanje ljudske pokvarenosti. a oblik se menja zavisno od ideološke strategije.

ideološko osvajanje je teže od očiglednog jer ono degradira umnu sposobnost okupiranih. takav primer imamo sa komunističkom ideologijom koja je plasirana slovenima. još gori slučaj je sa nacionalizmom koji se svodi na samotripovanje i šovinizam prema nacional-ideološkim neistomišljenicima. u najboljem slučaju na mlaćenje prazne slame.


ukrajina i balkan su najgore prošli u tim sudarima kojekavkih ideoloških i crkvenih zatucavanja. što sa zapada. što sa istoka. s tom razlikom "croatizacija" u ukrajini nije uzela maha kao u nas. pa je u tome njihova velika šansa. a ja im želim samoosvešćenje. )
jedan osvrt na istoriju crkve tamo. ko bude raspoložen nek napiše štogod. neće biti zabadava.
 
Poslednja izmena:

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
28.001
Међу данашњим Украјинцима има више трагова присуства азијских народа него међу Русима, јер су степама северно од Црног мора дефиловали многи турско-монголски народи, Кумани, Калмици, Скити, Сармати, Монголи, Татари...

Skiti i Saramati nisu Turci nego Iranci.

Inace svatanje Ukrainaca/Ruthena/Malih Rusa da su zaseban narod je relativno novog datuma.

- - - - - - - - - -

Генетика јасно оставља како "руски" траг, тако и онај "пољски". Повећано присуство пољских хаплогрупа се осећа управо на подручју Галиције и тог западног дела, све до мора. Нема ни разговора о томе да Украјина у прво време није била исто што и Русија.
.

Boze koje gluposti, stvarno vama geneticarima svaka glupost padne na pamet.
 

RepublikaSrpska

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
126
Малороссия или Украина (у краја) је руска Крајина као наша РСК. Почетна база руског народа је "Древнерусское государство" или "Рѹ́сь, Рѹ́сьскаѧ землѧ" ткзв данашњи Кијев. Украјина се први пут помиње око 12. вијека као предграђе Кијева. Званично постају држава под комунистима 1917. Данас их је само отп 1/3 Православно, претежно на истоку и југу земље. Знам преко 10 Украјинаца и Руса лично. Никакве разлике међу њима нема сем што једни имају комплекс мање вриједности. Украјинци су класични данашњи "Босанци". Једина разлика од "Босанаца" је та што су језик "преправљали" стољећима па није 100% као руски. Тренутно (управо са пар другова из Украјине) тражим овакве документе, који сигурно постоје. https://m.facebook.com/SDS2095/phot...2468017752/1469413663274299/?type=1&source=46

Док пронађемо овјерене ствари окачићу их овде.
 
Poslednja izmena:

Casino Royal

Iskusan
Poruka
5.300
Ma to je vazda bila Ruska provincija.....

Koliko se meni čini prva istočna država je bila Kijevska Rus' - tada kada je sjedište te države Kijev, Moskva nije ni postojala, a kraj gdje je Moskva nastala je bio u drugoj polovini VIII i u IX vijeku van Kijevske Rus', a u XII vijeku će biti njena periferija.

East_Slavic_tribes_peoples_8th_9th_century.jpg


Toliko o tome ko je "vazda" bio provincija.
 
Poslednja izmena:

robert v.

Aktivan član
Poruka
1.294

Kor

Poznat
Poruka
7.634
Занимљив је тај део историје који се односи на период пољско--литванске владавине простором данашње Украјине. То и јесте период када се формира украјински и белоруски језик као нешто посебно и другачије од онога како се говорило до тога. Тај период се односи на Галичко--Волињско краљевство о коме на хрватској Википедији имамо следеће:

Nakon konačnog raspada Kijevske Rus’i, u 13. stoljeću službenog nasljednika prema izvornoj dinastiji predstavlja reformirana Galičko-Volinjska država (1199.-1392.), koja je ujedno obuhvatila i grad Kijev. Ona se na svom vrhuncu teritorijalno prostirala gotovo cijelom današnjom zapadnom Ukrajinom, južnim teritorijem Bjelorusije i istočnim djelovima Poljske sa političko-teritorijalnom kontrolom preko Moldavije do obala Crnog mora. Godine 1253. glavnim gradom kraljevstva je postao grad Lavov, kojeg je osnovao ukrajinski kralj Danilo Romanovič Galickij.

Galičko-Volinjska država ima poseban značaj za ukrajinsku povijest jer predstavlja jedini dio teritorija srednjovjekovne Kijevske Rus'i, koji se nakon 12. stoljeća nikada nije našao u sklopu mongolske političke vladavine, čime je u velikoj mjeri očuvana izvorna srednjovjekovna staroruska kultura, uključujući i veći broj vrijednih spomenika iz tog razdoblja. Galičko-Volinjska država imala je tada presudnu ulogu u zaštiti kršćanske civilizacije zapadne Europe pred invazijom mongolskih nomada i njihovog stjecanja autoriteta u središnjoj Europi.



Godine 1169. i 1203. izvršena su dva silovita vojna napada slavenskih plemena iz sjevernih krajeva Kijevske Rus’i, koji nisu poštivali dinastiju iz Kijeva. Prijetnju također predstavljaju i nomadski upadi neslavenskih plemena s istoka europskog kontinenta te učestala razaranja i pljačke. Kompletna nestabilna situacija Kijev čini oslabljenim političkim središtem, a zapadna kneževina Vladimir-Volinj u političkom i kulturnom smislu postaje najjača kneževina cijele Kijevske Rus’i. Nakon što je u zapadnoj kneževini Galičini izumrla dinastijska grana Rostislavič iz kijevske dinastije Rjurikovića, knez Roman Mstislavič 1199. objedinjuje Galičinsku i Vladimir-Volinjsku kneževinu u jednu državu pod svojim vodstvom odnosno stvara Galičko-Volinjsku državu (rut. Галицько-Волинське королівство) ili Galičko-Volinjsku Rus'.

Knez Roman Mstislavič počeo je graditi bliske odnose sa Nijemcima te se žestoko borio protiv Kumana na istočnim granicama ukrajinske države. Nakon što je neočekivano ubijen u borbi s vojskom poljskog plemstva 1205. iza sebe je ostavio dva sina Danila i Vasiljka, koji su bili djeca i nisu odmah mogli preuzeti vodstvo države. U Galičini je među plemićima započela unutarnja borba za prijestolje, u koju su se uključili poljski i ugarski plemići. Nakon pomoćne intervencije rođaka kneza Mstislava Hrabrog iz Novgoroda 1219., unutarnja situacija se donekle stabilizirala, sinovi Romana stasaju i preuzimaju nasljedstvo svog oca 1228. godine.


Zapadno savezništvo

Tatari su u intenzivnim napadima nakon 1240. opustošili gotovo sve ukrajinske kneževine i uništili grad Kijev. Tijekom svojih napada ušli su na prostore Ugarske i Poljske, a potom su se povukli preko ukrajinskih stepa u Aziju. Ondje su na donjem toku rijeke Volge stvorili svoje središte Saraj koje je predstavljalo vojno-politički centar zapadnog regionalnog kanata Mongolskog carstva, koje je u sljedećem razdoblju kontroliralo gotovo cijelu istočnu Europu. Knez Danilo Romanovič Galickij (1228.-1264.) završava borbu za prijestolje u Kijevu tek 1245. godine. Stječe čvrstu vlast u svim zapadnim kneževinama i užem okruženju, no kako bi zadržao neovisnost stvara svojevrsni obrambeni savez protiv Tatara i gradi jače političke veze sa Poljacima, Litavcima i Ugarima. Surađuje i pregovara s Rimskom crkvom kao jakim političkim saveznikom te 1250. uspostavlja novo jako vojno i političko središte grad Lavov, koji je ispočetka predstavljao prestižnu utvrdu u borbi protiv Tatara. Njegov brat Vasiljko pokazao se dobrim i obrazovanim suradnikom, a takav je bio i njegov sin Vladimir Vasiljkovič, koji je govorio nekoliko stranih jezika, bavio se književnošću i umjetnošću te je u konačnici izgradio nekoliko gradića u kneževini Volinj.

Za svog vladanja Danilo gradi čvrsti politički utjecaj i ugled u cijeloj središnjoj Europi, a Galičko-Volinjska država teritorijalno predstavlja svojevrsni obrambeni zid prema zapadnoj Europi. Stara Ukrajina se ovdje pokazuje zaštitnikom kršćanske Europe i po drugi puta stječe naziv pogranične zemlje koja razdvaja zapadnu i istočnu kulturu. Godine 1253. Danilo je prihvatio kraljevsku krunu od Svetog oca u Rimu i uspostavio kratkoročnu crkvenu uniju između Istočne i Zapadne Crkve. Vladao je do 1264., kada je umro u gradu Holmu gdje je i pokopan. Njegov brat Vasiljko umro je 1270. godine.
magnify-clip.png



Najdominantniji sin kralja Danila bio je knez Lev Danilovič (1264.-1301.) koji je do 1300. vodio dinamične ratove u cjelokupnom okruženju. Lev je pregovarao i s Tatarima nastojeći indirektno steći što veću kontrolu nad okupiranim istočnim kneževinama koje su uključivale prostore današnje istočne Ukrajine i zapadne Rusije, te je nastojao zauzeti određene teritorije u Poljskoj i Litvi. Sa Teutonskim redom (Nijemcima) i Ugarima mirno je surađivao te im je pomagao da steknu stabilnu kontrolu na njihovim prostorima. Oženio je ugarsku kneginju Konstanzu te je s njom imao sina Jurija. Za svojeg vladanja grad Ljviv je učinio svojim novim kulturnim i političkim središtem.

Za vladavine njegova sina Jurija Ljviviča (1301.-1315.) uslijedilo je relativno mirnije razdoblje u kojemu su zapadne ukrajinske kneževine ekonomski i kulturno jačale. Povijesni dokumenti ukazaju da je Jurij također bio okrunjen za kralja (latinski: Georgius Rex Rusiae)[7] te da je razvijao bliske veze sa utjecajnom Rimskom crkvom. Početkom 14. stoljeća, u sklopu novih političkih okolnosti, patrijarh Istočne pravoslavne crkve u Carigradu, vladarima Galičko-Volinjske države nudi zasebnu metropoliju koja bi se odijelila sa onom u opustošenom Kijevu. Početkom 15. stoljeća, sve starorus’ke metropolije ponovno su imale središte u Kijevu pod imenom „Metropolija Kijeva, Galičine i svih rus’kih ljudi“. Za vrijeme Jurija mnogi ukrajinski plemići stupaju u bračne i rodbinske veze s ostalim europskim plemićkim obiteljima.

Gubitak autonomije

Nakon Jurija, njegova dva sina Andrij Jurijovič i Lev II. Jurijovič su vladala do 1323. godine. Oba su ubijena u bitci protiv Tatara neostavivši muške nasljednike. To je ponovno stvorilo nestabilnu političku situaciju u ukrajinskim kneževinama i usljedila je unutarnja borba za prevlast, koju su duže vrijeme potencirali i koristili potencijalni okupatori Poljaci i Litavci te podređeni plemići unutar kneževina. Zadnji staroruski vladar Galičko-Volinjske države bio je knez Jurij II. Voleslav Trojdenovič koji je bio na vlasti do 1340. godine. Iza njega su vlast počeli preuzimati litavski, poljski i drugi plemići, posljednji među njima bio je Liubartas Demetrijus, koji je vladao do 1384. godine.

Usprkos tome što su ukrajinski plemići pokušali stupiti u određene saveze kako bi očuvali nezavisnost reformirane ukrajinske države, posebno sa Litvom, nijedan takav obrambeni savez nije formiran. Godine 1349. poljski kralj Kazimir III. uspio je okupirati veći dio ukrajinske države odnosno 1387. godine Poljskom kraljevstvu pripojio je cijelu Galiciju i dio Volinja, što se ujedno smatra presudnim gubitkom autonomije i svojevrsnim prestankom postojanja države. U isto vrijeme kneževi iz vojno jake Litve preuzeli su kontrolu nad istočnim ukrajinskim kneževinama. Naposljetku, 1360. godine oslabljena vlast u Kijevu svrgnuta je s prijestolja, a ukrajinski i bjeloruski narod ovdje započinju teško razdoblje kako bi teritorijalno povezali svoju zajedničku zemlju koja je okupirana i podijeljena na sjeverozapadu između Kraljevine Poljske i Kneževine Litve, manjim dijelom Ugarske i Moldavije te Tatarima na jugoistočnim granicama. Srednjovjekovna Galičko-Volinjska država službeno je prestala postojati tek 1392. godine.

Ukrajinci i Bjelorusi su u europskim povijesnim dokumentima više stoljeća ostali zapisivani latinskom nazivom Ruteni (ukr. Rusini), koji se do 12. stoljeća odnosio isključivo na pretke Ukrajinaca i danas predstavlja stariji etnonim ukrajinske nacije. U sklopu novoformirane države Velike kneževine Litve, Rus'i i Samogitije, poznatije kao Velika kneževina Litva, Ukrajinci su predstavljali najobrazovaniju većinu i bitno su utjecali na razvoj odnosa u državi i izvan nje. Svoju kulturnu i pravoslavnu vjersku dominaciju, Ukrajinci su počeli gubiti početkom 15. stoljeća pod pritiskom Poljaka i razvijene katoličke kulture koja je svoje uporište imala u ojačanoj zapadnoj Europi.
 

Bogun2

Aktivan član
Poruka
1.451
Mi u srpskom jeziku pravimo jednu strašnu zbrku pojmova, jer koristimo istu reč za Kijevsku Rusiju i savremenu Rusiju, te Kijevske Ruse i savremene Ruse, a to su dva različita pojma koji imaju različite reči u svim istočnoslovenskim jezicima. Kao kada bi neki strani narod koristio istu reč za Slovene i Slovence, pa odatle izvodio zaključak kako su Srbi nekakvi "odmetnuti" Slovenci koji izmišljaju nekakav svoj jezik i svoju državu, umesto da budu deo Slovenije i govore slovenački, brkajući pri tom sitnicu da Srbi jesu poreklom Sloveni, ali nisu poreklom Slovenci, bez obzira na to kako slovenački narod sam sebe zove.

Svi istočni Sloveni (Rusi, Ukrajinci i Belorusi) vode poreklo od drevnog slovenskog naroda po imenu Русь, što na srpski prevodimo kao (stari) Rusi. Iz tog starog istočnoslovenskog naroda su se vremenom formirale tri savremene nacije, Rusini, Ruski i Belarusi. Sličan naziv, isto poreklo, ali nisu isti u savremenom smislu, kao što ni Srbi i Lužički Srbi nisu isti narod u savremenom smislu, niti su to Slovenci i Slovaci, ili Česi i Slovaci itd. Isto tako, drevna zemlja Rus' je podeljena na Belu (zapadnu) Rus', Malu Rus' i Veliku Rus'. Rusini, kojih ima i u Srbiji (Vojvodina), narod su sa područja Male Rus', i nazivaju se još i Ruteni, Malorusi i Ukrajinci, što ne znači ništa drugo nego naše "Krajišnici". Velikorusi ili Moskoviti su narod koji danas sebe zove Ruski, a na srpskom Rusi (ista reč kao i za drevni narod), dok su Belorusi Belorusi, to je i iz samog imena jasno.

Govoriti da su Ukrajinci neki ruski izdajnici ili da negiraju svoje poreklo, ili čak da sami Rusi Ukrajince smatraju Rusima, predstavlja tragično nepoznavanje lokalnih prilika. Naravno, može se sa političkog aspekta analizirati ili kritikovati orijentacija ukrajinske države i njihov odnos prema Ruskoj Federaciji i EU, ali što se tiče identiteta, niti ih Rusi smaraju delom svog naroda (već bratskim narodom, kao Srbi južnoslovenske Bugare ili Slovence), niti sami Ukrajinci negiraju Kijevsku Rusiju i svoje poreklo. Problem je samo u neodgovarajućem jezičkom tretmanu istočnoslovenskih naroda unutar srpskog jezika, gde zbog sličnosti reči brkamo pojmove i stvaramo zbrku. Savremeni Rusi su narod po imenu Ruski i zemljom po imenu Rasija i koji jasno razlikuje pojmove русы (stari Rusi) i ру́сские (savremeni Rusi), kao i Kijevsku Rusiju ili Русь i savremenu Rusiju ili Росси́я (čita se Rasija). To su pojmovi koji se veoma jasno razlikuju u ruskom, beloruskom i ukrajinskom jeziku, gde ne postoje ovakve dileme ili zbunjenost kakva postoji kod Srba. Radi se o tri srodna naroda, nastala na etničkom prostoru kijevskih Rusa, a savremeni Rusi nisu isto što i drevni kijevski Rusi, već samo jedan njihov ogranak. Druga dva su Belorusi i Ukrajinci.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.