Михаило Храбри (
рум .
Михаи Витеазул ,
Михаи Браву ; 1558 — 9. август 1601) био је кнез
Влашке ( 1593—1601), кнез
Молдавије (1600) и
де фацто владар
Трансилваније (1599—1600).
https://hmn.wiki/sh/Michael_the_Brave
6. октобра 1597. године једна српска делегација посетила је влашког војводу Михаила са молбом да пређе Дунав јер ''10.000 људи разних народности, који су већ заузели градове Кладово и Вашицу, чекају на њега да их поведе у борбу'' (73).
Побуна је отпочела 1598.г. у Трнову после упада војводе Михаила,
https://forum.krstarica.com/threads/svedocanstva-o-srbima-u-bugarskoj.739233/post-45376134, којом приликом је чак накратко за трновског владара проглашена особа под именом Шишман III, али је убрзо у крви угушен (74). Ивић налази и да је у походу на Кладово
влашки војвода Михаило 1598. године имао за саборца Ђорђа Раца Сланкаменца и његове српске ратнике, када се војска од 60.000 људи ''необичном брзином пребаци код Никопоља преко Дунава, нападне и потуче кладовског бега и врати се у Влашку'' (75).
Исту вест саопштио је Петар Јерменац, послат од влашког војводе, у другој половини септембра 1598.г. царском намеснику у Ердељу, надвојводи Максимилијану. Јерменац каже како је '
'пред његов полазак стигла вест да се влашком војводи потчинио један град на Дунаву, звани Кладово, који тих дана заузеше Козаци у договору са Србима'' (76). Наиме и Козаци, као и Срби борили су се на страни војводе Михаила (77).
Ратне операције против Османлија доводиле су становништво честио у незавидан положај јер би репресалије приликом повратка старих властодржаца често бивале стравичне. Зато су становници пограничних вароши били принуђени напуштати своја огњишта не би ли сачували животе.
Изасланик влашког војводе реферисао је цару у Прагу 8.октобра 1596.г. како је војвода Михаило, ''прешавши Дунав код Никопоља, продро до Балкана, па потом ударио уз Дунав и допро до Кладова, рушећи и палећи села, вароши и градове редом, убијајући Турке и одводећи собом хришћане у Влашку, да их спасе од турског беса'' (78).
Велико војно ангажовање Дели Марка на овим просторима, као и пре сто година Марка Јакшића, били су плодно тле за ширење легенде о неком КраљевићуМарку као борцу против Османлија.
У Михаиловој војсци, најчешеће као претходница борио се још један надалеко познати Србин, рођен 60 км узводно од Кладова, у подунавском Поречу- Старина Новак, од 1595. године као ''капетан над хајдуцима'' (79). У вези једног препада на другој дунавској обали 1596.г, војвода Михаило забележио је: ''...Када сам дознао за то, и знајући којим путем ће прећи и преко којих брда, да би се састао са султаном у Софији, послао сам Баба Новака... И он крене са својим хајдуцима и пређе преко Дунава и оде до брда да сачека Хасан- пашу на месту које сам му одредио. Када је паша хтео да пређе преко ових планина, Баба Новак се устремио на њега, разбио га и натерао у бекство, посекавши на комаде многе од њих, одузевши им камиле, и коње, и оружје и читаву џебану што су имали. А затим се врати са пленом у Влашку, док је Хасан паша с муком подносио ову срамоту што му је Баба Новак нанео'' (80).
Ранко Јаковљевић, "Историја Кладова", 2010.
