UKLETE KUĆE

[PRCKO]

A mozda se iz dimnjaka cuo taj zvuk?

 

[DEVIL]

Pa sad da je bila zima poverovao bi da je deda mraz donosio poklone kroz dimnjak

 

[PRCKO]

On mi je oduvek bio sumnjiv!

 

[Verbal_Kint]

E, imam i ja jednu urbanu legendu, na konto teme. Zapravo, ruralnu legendu...

Od malih nogu (dakle, od pre nekih 20-ak godina) naslušao sam se priča o jednoj specifičnoj ukletoj kući. Nalazi se na pola puta između Loznice i Malog Zvornika, tačnije u Banji Koviljači, odn. zaseoku koji se interno zove Kamp. Kuća se nalazi pored samog magistralnog puta, dakle nema upetljanih onih karakterističnih detalja za ovakve priče, šumskog puta koji do nje vodi itd. Okružena je mnoštvom drugih kuća. Kuća je valjda (ne raspolažem tačnim podacima) izgrađena pre nekih 20 godina i čim su se prvi stanari uselili, počela su navodna uznemiravanja od strane nečovečanskih sila karakterističnih za naše narodno predanje. Te prve stanare su te navodne natčovečanske sile terale na mahnitu igru uz nekakvu sablasnu muziku koja se čula ko zna odakle, sve dok ne bi popadali od umora, odnosno, dok ne bi zakukurikali petlovi. Da zbrka bude veća, legenda dalje kaže da je jedne noći, pred zoru, prilikom mahnitog plesa, zakukurikao petao, a da je to nešto nečovečansko (zaista se ne sećam tačnog termina, niti opisa) nestajući reklo: ''Imali ste sreće što je petao zakukurikao.'' Ujutro je petao nađen proboden (čime, ne sećam se). Ta porodica se posle niza tih navodnih događaja iselila, da bi se sukcesivno smenjivale porodice koje su u njoj kratko stanovale, a zatim se i one iseljavale, dok je kuća polako propadala. Neko je navodno, kada je već kuća potpuno opustela, skinuo vrata i stavio ih na svoju kuću. Nedugo potom morao je da ih skine, jer su i ona navodno svirala. Vezano za ovu kuću kruži i priča o autobusu punom putnika koji je u gluvo doba noći prolazio pored te kuće, kada se autobus odjednom zaustavio, a vozač je bio nemoćan da uradi bilo šta da bi ga ponovo pokrenuo, sve dok preko puta nije prešla žena u potpuno crnoj odeždi, kada se motor ponovo sam upalio, a vozač nastavio svoj put. Isto tako, lokalna dvorska budala (iz mog sela, 10-ak kilometara odatle) je za opkladu prespavao jednu noć u toj kući, a kasnije tvrdio da ništa nije video, niti čuo. Sutradan je kao nagradu dobio gajbu piva. Još uvek možete videti tu kuću na pomenutoj lokaciji, ako vas put ikad navede tamo, bez vrata, krova i prozora, potpuno obraslu u travu i ostrugu. Skoro, kad sam posećivao zavičaj (), video sam da neko u neposrednoj blizini gradi novu kuću, tik pored te, uklete.

Eto, ja ispričah svoju anegdotu, ne tvrdeći da je istina išta osim onoga što sam video sopstvenim očima, a to je da je kuća za 20-ak godina izgrađena, nekoliko puta useljena, iseljena, e da bi na kraju ostala da stoji urušena, obrasla, kao spomenik ljudskog straha i iracionalnosti, ili kao spomenik ljudske nemoći u odnosu na sile koje ne može da razume, a još manje da im se odupre, sami odlučite.

 

[Funny!]

Haj narode mora da sam juce nesto zabrljala pa ova moja prica nije objavljena,ali posto sam ja uporna pisem ponovo.:shock:Ovu sam pricu slusala i kao dete i kao odrasla osoba a pricala je moja mama,a ona nebi izmisljala zato sto je bila ozbiljna zena.Moji roditelji tada kao mladi bracni par resili da krenu sami u novi zivot.Postonisu imali svoju kucu resili da potraze nesto povoljno pa da kupe,i ubrzo su nasli i uselilise prvo kao stanari pa kad skupe dovoljno novaca da je kupe.Moja mama je dosla iz drugog mesta i tu nije poznavala nikog,a otac nije verovao u nista .:shock:Nedugo pocelo se desavati nesto cudno,spocetka mama nije predavala vaznost misleci da se to desava u komsiluku.Ona je cula nocu kako deca placu,kad se uverila da u komsiluku nema male dece pitala se sta se desava.Otisla je sutra dan kod jedne starije gospode da joj kaze sta se to desava u toj kuci.Malo se plasila kako je niko nije poznavao da ne pomisle da nije kako treba.Ali ta baba je dobro razumela i rekla da je i ona cula nocu deci plac.I ispricala je,tu je zivela jedna zena koja je bila sama i sumljivog morala.Sumljali su mnogi da je ostajala u drugom stanju ali nikad nije rodila ni jedno dete,pa je sve ostalo na nagadanju.,a ona zivela pa umrla i to bi bilo pa proslo da nisu deca nocu plakala .Pocelo se pricat da je ona ipak radala decu i davila i zakopavala u spajz.Moji su se ubrzo iselili i odustali od kupovine.Pricalo se i nagadalo ali kucu niko nije hteo da kupi,pa je na kraju pala sama .kad su razcistavali i radoznali kopali po bivsem spajzu,shvatili su da nije pricano bez osnove.Nasli su dece kosti pozvali popa osvestali i sahranili i vise niko nije na tom mestu cuo plac deci.

Veoma slicna prica se desila mojoj kevi! Mada nije plac beba u pitanju vec nesto...slicno.

Smatram da uklete kuce postoje...

 

[Funny!]

Ja, na onoj slici ne vidim nista cudno...
Uklete kuce su nastale tako sto su roditelji hteli da zaplase decu da ne idu u napustene kuce iz straha da im se nesto ne dogodi, tipa, da propadnu kroz pod i sl.
U mom mestu postoji jedan stari dvorac za koji se naravno pricalo da je uklet. Kao deca smo hiljadu puta isli tamo i nocu i danju, i silazili nocu u podrum i ulazili u podzemni tunel ispod dvorca, i prizivali duhove, ali nikad se nije nista neobicno desilo...Izmisljotine...

Ja onda ne verujem ni u cika policajce...mene je majka plasila da ce da me odveu ako ne budem bio dobar. A nekad je tako lagala i za rome.

 

[Mrs.Nero]

Smatram da uklete kuce postoje...

Slažem se....
Hvala Bogu,nisam imala prilike da se uverim u to,inače bih umrla od straha,ali mislim da nešto natprirodno postoji.
Sigurna sam u to.

 

[Neozbiljni pesimista]

Koliko ja znam,najpoznatija ukleta kuca je ona u Amitvilu.Napisana je i knjiga,a i snimljeno nekoliko filmova na tu temu.Preporucio bih prvi deo iz 1979.godine

 

[Funny!]

O cemu se radi u toj kuci?

 

[Neozbiljni pesimista]

O cemu se radi u toj kuci?

Holandska kolonijalna kuca izgradjena je davne 1928. godine, navodno na prostoru na kojem su ziveli oboleli Indijanci i gde su odmah bili i pokopani. Nakon toga pa sve do 14. Novembra, 1974. godine nema nikakvih informacija o kuci niti prica o opsednutosti.

Odmah po useljenju Lucovi su zamolili lokalnog sveštenika,oca Mankusa da blagoslovi kuću.Pisac Enson je zabeležio : " Sveštenik je ušao u kuću.Kada je unutrašnjost poškropio prvim kapima svete vodice i počeo da izgovara prigodne reči,oglasio se gromki muški glas,užasavajuće jasnoće : " ODLAZI "!
Uznemiren otac Mankus se osvrnuo unaokolo.Soba je bila prazna.Ako je neko ili nešto izgovorilo te reči,ostao je ne primećen.
Kasnije strucnjaci za parapsihologiju zakljucili su da je blagoslovljenje kuce izazvalo zlo, probudilo ga te je zapocelo lancanu reakciju dogadjaja koje će uticati na Lucove još godinama. Uprkos paranormalnoj pojavi, velečasni je dovrlio ceremoniju te otišao iz kuće. Kasnije u samostanu velečasni je bio napadnut drugi put od nevidljive sile, ovaj put puno jače. Završio je sa teškim ozljedama i borio se za život nekoliko dana u bolnici. Iako je bio teško ozljedjen čim je došao ka svesti pokušao je kontaktirati Katlin i Gžorđža da ih upozori. Želeo im je reći da odmah napuste kuću. Stalno ih je pokušavao kontaktirati telefonom no svaki put kada bi se linija uspostavila i kada bi počelo "pozivati", nešto bi se dogodilo i linija se prekinula. U medjuvremenu čudne stvari dogadjale su se i Lucovima. Polagano ih je kvarila demonska sila. Bilo je poput neke noćne more.

Prve dve noći provedene u novom domu Lucove su budili čudni zvuci i to uvek u 3:15 h,posle ponoći.Ali pravi užas je tek započeo tek treće noći.Kao i obično Đžorđž Luc je pre odlaska na spavanje,proverio da li su svi prozori i vrata dobro zatvoreni.Kada ga je buka u 3:15 h probudila,sišao je prizemlje da vidi šta se dešava.
Ono što je video,graničilo se sa neverovatnim.Masivna drvena,ulazna vrata su bila izvaljena i klatila su se na jednoj šarki.Prestravljen,shvatio je da su vrata nasilno otvorena iznutra.Teška čelična reza bila je izuvijana poput žice,a metalni okvir okrenut prema spolja.
Od tada pa nadalje,činilo se da kuća živi nekim svojim posebnim,demonskim životom.Prozori i vrata su se otvarali i zatvarali sami od sebe,a ograda se otkinula od stepeništa.
Dve nedelje posle događaja sa vratima,Đžorđž se ponovo iznenada probudio u toku noći i ugledao Ketlin kako lebdi iznad kreveta.Zgrabio ju je rukom za kosu i povukao naniže.napipao je prekidač i upalio lampu.Njegovom zaprepašćenju i užasu nije bilo kraja,kada je umesto svoje mlade i privlačne supruge ugledao nepoznatu,odurnu prikazu.

Tog trenutka je Ketlin ugledala svoj odraz u sobnom ogledalu : " To nisam ja.Nemoguće je da sam to ja ",vrištala je.U narednih šest sati polako joj se vraćao prvobitni izgled.
Mala Ajmi sprijateljila se s nevidljivom jedinkom koju je zvala Đžodi, a njihovom sinu Gregu prozor je zdrobio prste,ali su kasnije rane nestale. Cak se i pas poceo mienjati, režao je i lajao na sve i sakrivao se po kući.

Prošlo je još nekoliko noći.Supružnici su sedeli u dnevnoj sobi,kada se Ketlin,slučajno podigavši pogled sa stola,susrela sa parom užasnih,crvenih očiju koje su ih posmatrale iza prozora.Odmah su istrčali napolje,ali sve što su našli,bili su neobični tragovi u snegu.Ketlin je pričala Ensonu : " Ličilo je to na tragove papaka-kao da je bila neka đžinovska svinja."
Željeni dom iz snova za Lucove je postao kuća strave i užasa.Posle samo 28 provedenih dana i noći,Lucovi su napustili kuću,glavom bez obzira.
Dok su uspaničeno prikupljali nekoliko najneophodnijih stvari koje će poneti,kućom su odjekivali neljudski krici,zelena sluz je curila niz zidove i plafon,a kroz ključaonice je navirala lepljiva crna masa.
Zbog prokletstva koje je pratilo kuću ni film nije sniman u njoj.Svima su bile dobro poznate zloćudne stvari koje su se događale ljudima koji su imali ma kakve veze sa njom.Zato je ekipa za potrebe snimanja filma pronašla gotovo identičnu kuću u Nju Đžersiju.
Fotoreporter koji je hteo da slika Ensonamprethodno je svratio i snimio kuću u Amitvilu.Dok je sedeo i razgovarao sa piscem,iznenada je izbio plamen na njegovom automobilu.Jedno je bilo sigurno,a to je,da je motor bio ugašen.
I sam Enson je imao neprijatnih iskustava dok je pisao knjigu." Žena,kojoj sam dao na čitanje nekoliko previh poglavlja je odnela manuskript kući.Te iste noći,u njihovoj kući izbija požar i ona,zajedno sa svoje dvoje dece,biva ugušena dimom.Jedini predmet koji vatra nije oštetila bio je manuskript.
Jedan drugi čovek,stavio je rukopis u kola i krenuo kući.Vozeći tako putem,naišao je na nešto,što mu se u prvi mah učinilo da je manja bara.Ispostavilo se da se radilo o 12 stopa dubokoj rupi,ispunjenoj vodom ,u koju su uletela njegova kola.Sutradan,kada su kola izvađena,jedino je rukopis bio suv.
I moj urednik je poneo manuskript na čitanje.Automobil mu je buknuo u plamenu,a ustanovljeno je i da su svi zavrtnji na motoru,bili odvijeni."
Enson je preživeo jedan srčani napad,a njegov sin i prijatelj umalo što nisu nastradali u saobraćajnoj nesreći.
Lucovi su se nastanili u Kaliforniji i spremaju se da napišu knjigu o strahotama koje su im se događale.U ukletoj kući na Long Ajlendu sada žive,Đžejms i Barbara Kromarti.
Oni tvrde da kuća nije ukleta.
Bilo kako bilo,film " Užas Amitvila " će ostati kao stvarna priča o irealnim događajima koji su se dešavali.Režiser Stjuart Rozenberg kaže,da se on ne bi ni prihvatio posla da je to bio samo jedan u nizu horor filmova.
"Moja prva reakcija je bila da ne prihvatim ponudu za snimanje filma.Ali,kada sam pročitao knjigu Đžeja Ensona,shvatio sam da u njoj ima istine"-obrazlagao je Rozenberg

Odlomak iz knjige "Najveće svetske sablasti iduhovi",autora Nigel Blundell-a i Rogera Boara

 

[Milanche.at]

uklete kuće ne postoje... to ljudi sebi umisle da je ukleto i fol viđaju duhove na svakom koraku -.- .

nista ja tebi neverujem

 

[Funny!]

@ Neozbiljni pesimista

Kakva prica j.bt...Strava! Bas bih voleo da posetim tu kucu, da malo isprebijam duhove i ostalu gamad, ukljucujuci i miseve.

 

[Mr. Prot]

Holandska kolonijalna kuca izgradjena je davne 1928. godine, navodno na prostoru na kojem su ziveli oboleli Indijanci i gde su odmah bili i pokopani. Nakon toga pa sve do 14. Novembra, 1974. godine nema nikakvih informacija o kuci niti prica o opsednutosti.

Odmah po useljenju Lucovi su zamolili lokalnog sveštenika,oca Mankusa da blagoslovi kuću.Pisac Enson je zabeležio : " Sveštenik je ušao u kuću.Kada je unutrašnjost poškropio prvim kapima svete vodice i počeo da izgovara prigodne reči,oglasio se gromki muški glas,užasavajuće jasnoće : " ODLAZI "!
Uznemiren otac Mankus se osvrnuo unaokolo.Soba je bila prazna.Ako je neko ili nešto izgovorilo te reči,ostao je ne primećen.
Kasnije strucnjaci za parapsihologiju zakljucili su da je blagoslovljenje kuce izazvalo zlo, probudilo ga te je zapocelo lancanu reakciju dogadjaja koje će uticati na Lucove još godinama. Uprkos paranormalnoj pojavi, velečasni je dovrlio ceremoniju te otišao iz kuće. Kasnije u samostanu velečasni je bio napadnut drugi put od nevidljive sile, ovaj put puno jače. Završio je sa teškim ozljedama i borio se za život nekoliko dana u bolnici. Iako je bio teško ozljedjen čim je došao ka svesti pokušao je kontaktirati Katlin i Gžorđža da ih upozori. Želeo im je reći da odmah napuste kuću. Stalno ih je pokušavao kontaktirati telefonom no svaki put kada bi se linija uspostavila i kada bi počelo "pozivati", nešto bi se dogodilo i linija se prekinula. U medjuvremenu čudne stvari dogadjale su se i Lucovima. Polagano ih je kvarila demonska sila. Bilo je poput neke noćne more.

Prve dve noći provedene u novom domu Lucove su budili čudni zvuci i to uvek u 3:15 h,posle ponoći.Ali pravi užas je tek započeo tek treće noći.Kao i obično Đžorđž Luc je pre odlaska na spavanje,proverio da li su svi prozori i vrata dobro zatvoreni.Kada ga je buka u 3:15 h probudila,sišao je prizemlje da vidi šta se dešava.
Ono što je video,graničilo se sa neverovatnim.Masivna drvena,ulazna vrata su bila izvaljena i klatila su se na jednoj šarki.Prestravljen,shvatio je da su vrata nasilno otvorena iznutra.Teška čelična reza bila je izuvijana poput žice,a metalni okvir okrenut prema spolja.
Od tada pa nadalje,činilo se da kuća živi nekim svojim posebnim,demonskim životom.Prozori i vrata su se otvarali i zatvarali sami od sebe,a ograda se otkinula od stepeništa.
Dve nedelje posle događaja sa vratima,Đžorđž se ponovo iznenada probudio u toku noći i ugledao Ketlin kako lebdi iznad kreveta.Zgrabio ju je rukom za kosu i povukao naniže.napipao je prekidač i upalio lampu.Njegovom zaprepašćenju i užasu nije bilo kraja,kada je umesto svoje mlade i privlačne supruge ugledao nepoznatu,odurnu prikazu.

Tog trenutka je Ketlin ugledala svoj odraz u sobnom ogledalu : " To nisam ja.Nemoguće je da sam to ja ",vrištala je.U narednih šest sati polako joj se vraćao prvobitni izgled.
Mala Ajmi sprijateljila se s nevidljivom jedinkom koju je zvala Đžodi, a njihovom sinu Gregu prozor je zdrobio prste,ali su kasnije rane nestale. Cak se i pas poceo mienjati, režao je i lajao na sve i sakrivao se po kući.

Prošlo je još nekoliko noći.Supružnici su sedeli u dnevnoj sobi,kada se Ketlin,slučajno podigavši pogled sa stola,susrela sa parom užasnih,crvenih očiju koje su ih posmatrale iza prozora.Odmah su istrčali napolje,ali sve što su našli,bili su neobični tragovi u snegu.Ketlin je pričala Ensonu : " Ličilo je to na tragove papaka-kao da je bila neka đžinovska svinja."
Željeni dom iz snova za Lucove je postao kuća strave i užasa.Posle samo 28 provedenih dana i noći,Lucovi su napustili kuću,glavom bez obzira.
Dok su uspaničeno prikupljali nekoliko najneophodnijih stvari koje će poneti,kućom su odjekivali neljudski krici,zelena sluz je curila niz zidove i plafon,a kroz ključaonice je navirala lepljiva crna masa.
Zbog prokletstva koje je pratilo kuću ni film nije sniman u njoj.Svima su bile dobro poznate zloćudne stvari koje su se događale ljudima koji su imali ma kakve veze sa njom.Zato je ekipa za potrebe snimanja filma pronašla gotovo identičnu kuću u Nju Đžersiju.
Fotoreporter koji je hteo da slika Ensonamprethodno je svratio i snimio kuću u Amitvilu.Dok je sedeo i razgovarao sa piscem,iznenada je izbio plamen na njegovom automobilu.Jedno je bilo sigurno,a to je,da je motor bio ugašen.
I sam Enson je imao neprijatnih iskustava dok je pisao knjigu." Žena,kojoj sam dao na čitanje nekoliko previh poglavlja je odnela manuskript kući.Te iste noći,u njihovoj kući izbija požar i ona,zajedno sa svoje dvoje dece,biva ugušena dimom.Jedini predmet koji vatra nije oštetila bio je manuskript.
Jedan drugi čovek,stavio je rukopis u kola i krenuo kući.Vozeći tako putem,naišao je na nešto,što mu se u prvi mah učinilo da je manja bara.Ispostavilo se da se radilo o 12 stopa dubokoj rupi,ispunjenoj vodom ,u koju su uletela njegova kola.Sutradan,kada su kola izvađena,jedino je rukopis bio suv.
I moj urednik je poneo manuskript na čitanje.Automobil mu je buknuo u plamenu,a ustanovljeno je i da su svi zavrtnji na motoru,bili odvijeni."
Enson je preživeo jedan srčani napad,a njegov sin i prijatelj umalo što nisu nastradali u saobraćajnoj nesreći.
Lucovi su se nastanili u Kaliforniji i spremaju se da napišu knjigu o strahotama koje su im se događale.U ukletoj kući na Long Ajlendu sada žive,Đžejms i Barbara Kromarti.
Oni tvrde da kuća nije ukleta.
Bilo kako bilo,film " Užas Amitvila " će ostati kao stvarna priča o irealnim događajima koji su se dešavali.Režiser Stjuart Rozenberg kaže,da se on ne bi ni prihvatio posla da je to bio samo jedan u nizu horor filmova.
"Moja prva reakcija je bila da ne prihvatim ponudu za snimanje filma.Ali,kada sam pročitao knjigu Đžeja Ensona,shvatio sam da u njoj ima istine"-obrazlagao je Rozenberg

Odlomak iz knjige "Najveće svetske sablasti iduhovi",autora Nigel Blundell-a i Rogera Boara

Samo da se nadovežem na priču. Tj. da je malo bolje objasnim. Ovo je sigurno jedna od najpoznatijih priča o ukletoj kući. Za nju je vezano mnogo kontroverzi, pa čak se veruje da je to najverovatnije izmišljena priča, ili bar preuveličana istina da bi se na njoj zaradilo. Elem...Ono što se zaista desilo u toj kući je sledeće:
13 meseci pre nego što su se Lucovi uselili u tu kuću, u njoj se desilo jedno od najgnusnijih ubistava u istoriji Amerike. Naime, u toj kući je živela porodica Defeo, poreklom iz Italije. Bilo ih je 7 u porodici. Najstariji sin Ronald Defeo Jr. je bio težak narkoman. Jedne noći oko 3:00h Ronald Defeo je uzeo .35 kalibarsku pušku i ubio sve članove svoje porodice: Ronald Defeo Sr.(43); Louise Defeo(42); Dawn(18); Allison(13); Marc(12); John Matthew(9).Sam ovaj dogadjaj je horor priča i to zastrašujuća. E sad, ne bi tu bilo ništa paranormalno da nije bilo njegove priče kako se on ne seća da ih je on uopšte ubio. Kasnije je tvrdio da je bio zaposednut nekom zlom silom koja mu je naredila da ih
ubije. Ali je po meni najveća misterija to što su svi ubijeni u krevetu (roditelji sa dva pucnja a deca sa jednim) Kako to da se posle prvog ili drugog pucnja niko nije probudio?! Isto tako, komšije kažu da se te noći ništa nije čulo, pa čak ni psi nisu zalajali. E posle svega ovoga, nastavlja se priča o porodici Luc...

 

[Bojan_BRT]

Ali nema ničega natprirodnog.

Ne postoje natprirodne pojave,vec samo one koje covek jos nije uspeo da resi

 

[Bojan_BRT]

kao da neko uzme ciglu i vuce po podu

Isti slucaj se desio u mojoj kuci pre desetak godina,stvarno je jeziv zvuk.Odem ja gore nema nista,mislili smo da nije pacov ili nesto slicno ali nemoguce je bilo sta da ode gore,ipak je to sprat.Na kraju smo pustili macku gore,smorila se jer nije bilo nicega,to se desilo mozda dva puta i prestalo je.Takodje ne verujem u te stvari ali te veceri sam se gadno uplasio

 

[h20]

naravno da postoje uklete kuce,narocito kad vam struju uvede spira elektricar,tad je stvarno ukleta!

 

[boskko]

Haj narode mora da sam juce nesto zabrljala pa ova moja prica nije objavljena,ali posto sam ja uporna pisem ponovo.:shock:Ovu sam pricu slusala i kao dete i kao odrasla osoba a pricala je moja mama,a ona nebi izmisljala zato sto je bila ozbiljna zena.Moji roditelji tada kao mladi bracni par resili da krenu sami u novi zivot.Postonisu imali svoju kucu resili da potraze nesto povoljno pa da kupe,i ubrzo su nasli i uselilise prvo kao stanari pa kad skupe dovoljno novaca da je kupe.Moja mama je dosla iz drugog mesta i tu nije poznavala nikog,a otac nije verovao u nista .:shock:Nedugo pocelo se desavati nesto cudno,spocetka mama nije predavala vaznost misleci da se to desava u komsiluku.Ona je cula nocu kako deca placu,kad se uverila da u komsiluku nema male dece pitala se sta se desava.Otisla je sutra dan kod jedne starije gospode da joj kaze sta se to desava u toj kuci.Malo se plasila kako je niko nije poznavao da ne pomisle da nije kako treba.Ali ta baba je dobro razumela i rekla da je i ona cula nocu deci plac.I ispricala je,tu je zivela jedna zena koja je bila sama i sumljivog morala.Sumljali su mnogi da je ostajala u drugom stanju ali nikad nije rodila ni jedno dete,pa je sve ostalo na nagadanju.,a ona zivela pa umrla i to bi bilo pa proslo da nisu deca nocu plakala .Pocelo se pricat da je ona ipak radala decu i davila i zakopavala u spajz.Moji su se ubrzo iselili i odustali od kupovine.Pricalo se i nagadalo ali kucu niko nije hteo da kupi,pa je na kraju pala sama .kad su razcistavali i radoznali kopali po bivsem spajzu,shvatili su da nije pricano bez osnove.Nasli su dece kosti pozvali popa osvestali i sahranili i vise niko nije na tom mestu cuo plac deci.

Gledao sam ovakav film

 

[boskko]

Dali postoji ili ne postoji neznam iskreno i ne opterecujem se sa tom temom ali mi se jednom desilo neko cudno iskustvo, pa da napisem za cas
Moram priznati, da stvarno nisam plasljiv i treba stvarno nesto da se desi, da se najezim postenski ali ovo mi nikako nije bilo svejedno.
Naime ovako
Isao sam sa kolegom na selo kod moje bake, koje se nalazi u Bosni, RS tacnije selo se zove Miljici prvi blizi grad je Banjaluka... Iskreno to nije selo, to je pustinja, cak mi se citavo selo cinilo ukletim posle, haha
Nego nebitno, dosli smo tamo, parkirao sam 1km od kuce...posto su putevi toliko losi da sa mojim autom nisam mogao prici blize, nego sam ga ostavio onako pored puta...pa sta bude.
Nisam se plasio da ce biti ukraden ili sl, posto tu nema zive duse, kao sto rekoh PUSTINJA zesca.
Hodali smo tako od prilike 1km kroz sumu, bila je noc oko 11h na vecer. Letnje doba, toplo, nigde vetra nigde nista, zvezde sejaju, ma divota.
Nakon nekog vremena stigli smo napokon, kolega se usput zavalio u neku baru, tesko sam ga izvukao, haha strasno bre...
Dosli smo, usli smo u kucu, baka nas bas lepo docekala, seli smo u dnevnu sobu i pricacemo mi malo sa bakom....Napominjem sva druga vrata su bila zatvorena u dnevnoj. Sedimo mi lepo, kad odjednom puhnu nekakav vetar kroz sobu i podize onako zavesu do pola prozora. Iz cista mira. Ja u kolegu, kolega u mene, obadva u babu sta bre bi. Nista baki smirena ( izgleda da joj nije prvi put) kao ono, ma sine propuh. Ajd ok, znam sta je propuh, odakle propuh, kad je sve zatvoreno. Nista zaboravismo mi to. Tako negde 1ili pola dva cak...krenusmo mi na spavanje. A ta kuca je u sumi. Znaci bukvalno u sumi. Krenusmo mi na spavanje, kolega u jednu sobu, ja u drugu sobu a baki kaze, ostace ona u dnevnoj, najvise voli tu spavati, posto nalozi vatru i tako najlepse zaspi. Ok nema problema pomisleh. Odem u sobu, legnem u krevet, lepo udobno ispruzim se...odjednom cujem, lupaju vrata na drugom spratu i kao da neko uzme ciglu i vuce po podu( drugi sprat tad nije bio opremljen, pa je bio beton). Pitam se sta li je. Imao sam tu pusku jos iz vojske, bas ispod kreveta. Nista uzmem tu pusku, rekoh odo sad da vidim sta je...da to neko nezeza. Posto se znalo desavati da tako nekad pijanice nalete..i zezaju ljude po tom selu...katastrofa.
Izadjem napolje, napravim krug oko kuce i odem na drugi sprat, vidim nema nista.
Napominjem nigde nema ni daska vetra...znaci mir, da ne moze veci.
Vratim se ja u krevet. Legnem tu...prispava mi se malo, ali me opet probudi ta buka, kako lupaju vrata gore i kako neko ili nesto vuce ciglu ili sta ja znam sta po podu. Nista ajde pocnem ja to da ignorisem, drem me uhvatio, zaspim cvrsto...spavam, spavam eee...od jednom explodira prozor u mojoj sobi. Bukvalno je explodirao. Prozor je 1.5m sa 1.5m ako ne i veci. Iz cista mira explodirao, svo ono staklo po meni... Elem, tad sam vec bio premro od straha Nikad se u zivotu nisam prepao kao tad. Bio sam kazem i na ratistu i u drugim groznim situacijama ali ovo je vrhunac. Naglasavam, nisam neko ko veruje u duhove ili slicne nus pojave...ali to me jako iznenadilo.
Gledam oko sebe, reko da nije neko bacio kamen ili slicno. Da je bacio kamen ipak kad bacis kamen na prozor ne razbijes bas svaki delic prozora, posebno ne ako je prozor ogroman. Znaci ni kamena u sobi a ni nicek drugog. Tu je i kolega dotrca sao, a i baba( ok baba nije bas dotrcala, haha).
Grozno je sto sam se ja izgubio u sred sobe, pa nemogu naci svetlo Tad sam sigurno dobio par belih dlaka. Udje kolega upali svetlo, vidi milion komadica stakla na krevetu, podu, svuda po sobi. Pita, pa sta uradi sa prozorom covece Nista ja, sam explodirao
E tu nam baki posle ispricala, lepu pricu. Nisam cak ni ja znao iako sam podosta puta bio u toj kuci.
Kuca je napravljena na turskom groblju...a pored te kuce je jos jedna kuca...isto tako u sumetini jos goroj nego ova, i tu je zivela isto zena sa dve kcerke, jedna od njih je bila trudna, porodila se i bacila dete, ono zivo ga zakopala:S zamislite. To bilo jos davno, doduse znam tu zenu i dan danas i monstrum je...premda nikad niko nije tuzivao policiji ili sl...jednostavno se zaboravilo.
E ljudi, dali vi meni verujete da skoro svake noci cujete "plac" ako se bolje zaslusate...
Kazem, niusta neverujem sto se tice tih stvari i mislim da nebi trebao niko, posto je to put ka cistom ludilu, ali ovo nikad nisam zaboravio...
Smorio sam vas sa pricom.

Prica stvarno nije izmisljena za sve koje mi neveruju, mogu dati tacnu lokaciju kuce i mesto i mogu objasniti sve sta se nalazi blizu te kuce...pa proverite. Najbolje,otidjite vi pa prespavajte tamo, haha. To je bila moja zadnja noc tamo. Nikad vise nisam otisao na to selo....

Bio sam,evo upravo sam došao.
Otišao ja tamo,a tvoja baba kaže: ''Daj sine,uzmi viski,dok ja odem po tompuse''
Ja je gledam,mislim se,ova baba neka bogatašica...
I tako pijemo mi i pušimo,i odem ja da spavam.Ja u istoj sobi kao i ti...A baba ugradila parno grejanje,nije joj dovoljna više mala vatrica.I tako spavam ja,i čujem gore nešto,kao da vuče neko ciglu po tavanu.Zovem ja babu,a kaže ona da ima tu puška,njen unuk doneo s ratišta.Ja uzmem,izađem napolje,popnem se na sprat,kad ono nigde nikog.Ode baba da spava,legnem ti i ja...Kad ono razbije se prozor.Eksplodira na komadiće...Ništa,dođe baba,kaže mi : ''Nesrećo jedna,uništi mi prozor''
Rekao sam joj da nisam ja,i ona reče da možda zna ko je pitanju,ali mi ništa više ne reče.
Ja spavam i čujem neke krike,kao plač beba,ali kao da nije prava beba,kao da je nešto natprirodno,neverovatno...Kažem ja babi ujutru da idem.Kaže ona da će mi reći istinu.
Kaže: ''Sine,ono za ciglu ne znam,ko će ga znati,možda je moj švaler gore,pa ne može da čeka više,pa ga hvata nervoza.Što se tiče prozora,to ja skrivam Bin Ladena,pa on vežba da tako razori Belu Kuću.A onaj plač...To je bilo davno.Jedna žena dobila poziv da snimi pornić sa vukom.I vuk joj napravi dete,i kad je videla šta je rodila,zakopala ga je.I sad to dete-vuk ustaje svakog utorka 17. i traži osvetu.''
I to je bilo to.Zahvalio sam se babi,proverio da nemam neku bombu u,ili ispod automobila,zajeban je Bin Laden.I krenuh ja tako,i razmišljao sam da opet posetim babu...

 

[DEVIL]

Bio sam,evo upravo sam došao.
Otišao ja tamo,a tvoja baba kaže: ''Daj sine,uzmi viski,dok ja odem po tompuse''
Ja je gledam,mislim se,ova baba neka bogatašica...
I tako pijemo mi i pušimo,i odem ja da spavam.Ja u istoj sobi kao i ti...A baba ugradila parno grejanje,nije joj dovoljna više mala vatrica.I tako spavam ja,i čujem gore nešto,kao da vuče neko ciglu po tavanu.Zovem ja babu,a kaže ona da ima tu puška,njen unuk doneo s ratišta.Ja uzmem,izađem napolje,popnem se na sprat,kad ono nigde nikog.Ode baba da spava,legnem ti i ja...Kad ono razbije se prozor.Eksplodira na komadiće...Ništa,dođe baba,kaže mi : ''Nesrećo jedna,uništi mi prozor''
Rekao sam joj da nisam ja,i ona reče da možda zna ko je pitanju,ali mi ništa više ne reče.
Ja spavam i čujem neke krike,kao plač beba,ali kao da nije prava beba,kao da je nešto natprirodno,neverovatno...Kažem ja babi ujutru da idem.Kaže ona da će mi reći istinu.
Kaže: ''Sine,ono za ciglu ne znam,ko će ga znati,možda je moj švaler gore,pa ne može da čeka više,pa ga hvata nervoza.Što se tiče prozora,to ja skrivam Bin Ladena,pa on vežba da tako razori Belu Kuću.A onaj plač...To je bilo davno.Jedna žena dobila poziv da snimi pornić sa vukom.I vuk joj napravi dete,i kad je videla šta je rodila,zakopala ga je.I sad to dete-vuk ustaje svakog utorka 17. i traži osvetu.''
I to je bilo to.Zahvalio sam se babi,proverio da nemam neku bombu u,ili ispod automobila,zajeban je Bin Laden.I krenuh ja tako,i razmišljao sam da opet posetim babu...

Strasno
Sad da se prepirem sa tobom, jer si mi unakazio story netju, ali pisi sta je bilo iduci put kad si isao kod babe, sigurno si sreo i Crvenkapu kad si isao kroz sumu? Pa su te 7 patuljaka sprecili da je j...od silne ljutnje *ebao si im Snezanu, zbog cega se Trnoruzica namerno ubola jos jednom na trn, da se slucajno nebi probudila i videla, kakvu mizeriju si ti sve napravio, posto je silno bila zaljubljena u tebe. Pricaj nam o svojim "jezivim" avanturama i ukletim kucama

 

[h20]

dok sam isao kroz sumu,naleteo sam na jednu staru kolibu,usao unutra i izgledala je prilicno jezivo i ako je bio dan!u svakom cosku bila je po jedna nagorela sveca! i rupa od pola metra na sred sobe!
mozda ima neku zanimljivu pricu...

 

[boskko]

Možda se sektaši tu skupljaju i vrše svoje obrede.Meni se tako čini...Te sveće,kuća je u šumi,samim tim malo ljudi dolazi u nju,to je za njih idealno.

 

[Funny!]

Nego sta, ali nigde ne vidim leseve zrtava...salim se.

Moguce da su satanisti.

 

[Dionizija]

Posto je prosla tema zatvorena()evo ponovo mozete da pisete vashe mishljenje o ukletim kucama
a sta su to uklete kuce?to su kuce gde nocu dolaze duhovi i demoni i smaraju vas ako ne daj boze stanujete u toj kuci
ja mislim da ako verujem u duhove,da je logicno da veujem i u uklete kuce jer duhovi se negde moraju videti.ne smemo zaboraviti da se u americi u kucama sa tavanom uglavnom desi neko mukotrpno ubistvo.nakon toga duhovi tih osoba koje su ubijene traze osvetu u toj kuci
a sta vi mislite??

Ne verujem u to.

 

[h20]

Možda se sektaši tu skupljaju i vrše svoje obrede.Meni se tako čini...Te sveće,kuća je u šumi,samim tim malo ljudi dolazi u nju,to je za njih idealno.

pitao sam par mestana,rekose mi da su pre par godina ljudi verovali da u toj kolibi ima zlata(hajducki plen)pa to objasnjava rupu u kolibi i svece!
mada neki deka mi isprica pricu o nekoj vestici koja je zivela tamo,ali celo vreme mu bio nasmejan brk,tako da nemoze da mu se veruje ;-)

 

[latisa]

Nikad necu shvatiti zasto je ljudima tesko da poveruju da postoje duhovi, uklete kuce, vanzemaljci i sl. Pa ne moze se bas sve objasniti naukom (bar ne danasnjom). A mozda je priroda stvari takva da neke stvari i ne treba da budu objasnjene. To sto nesto ne razumemo ni u kom slucaju ne znaci da to isto ne postoji...