Samanta_
Iskusan
- Poruka
- 6.229
Тероризам није феномен својствен само нашем времену. Он је у разним облицима трајни пратилац политике. Теропо правилу нису успевали у својим намерама, али су међувремену гинуле су недужне жртве.
У септембру 2001. цео свет се суочио не само с претњом, него с крвавом реализацијом планова глобалног тероризма. Та реализација, авиони с путницима претворени у смртоносне пројектиле, недужни људи на својим радним местима претворени у циљеве, то нам је показало да је глобални тероризам стварна и свуда присутна претња нашим животима, али и много више од тога. То је претња начину живота који смо изабрали, то је претња слободи која је у темељима демократије за коју смо се определили.
Очигледно да је тероризму немогуће оптимално парирати појединачним напорима држава, институција или појединаца. Због тога је потребно успоставити активну и сталну сарадњу, на нивоу Балкана, Европске Уније, али и целог света. До оваквог закључка није тешко доћи, али се његова реализација показала као сложен процес.
Тероризам на Косову и Метохији још једном показује цену која се плаћа за политику "сакривања главе у песак" која се још практикује од стране многих земаља у нади да ће их тероризам и његови негативни ефекти некако мимоићи. Та цена није неизбежна. Уместо тога, она је резултат пропуста политичких и интелектуалних елита да схвате природу и праве димензије претњи косовско-метохијске терористичке немани и да реагују недвосмислено и одлучно против ње.
Чињеницу да је у савременом свету актуелна радикализација екстремних муслиманских група, долази се до недвосмисленог закључка да свака земља или регион са високим процентом муслиманског становништва представља потенцијалну базу "Ал Каиде" или неке друге муслиманске терористичке организације. Узимајући у обзир да је у региону доказано присуство: муџахедина и "Ал Каиде" у Босни и Херцеговини, Албанији, јужној српској покрајини под протекторатом УН-а (Косову и Метохији); "Вахабија" у југозападној Србији (Рашко-полимска област), Црној Гори; као и на десетине хиљада бивших регуларних војних и паравојних снага на простору југозападног Балкана (БиХ, КиМ, Рашко-полимска област, Македонија и Албанија) у којима муслимани чине значајан део становништва; није тешко описати потенцијалну претњу од тероризма као веома изражену.
Проблеми нашег региона са тероризмом добијају додатно на актуелности са чињеницом да постоје бројни индикатори безбедносних и обавештајних служби код нас и у свету који идентификују Олимпијске игре у Атини августа 2004.године као најочигледнији симболички циљ терориста. Близина Атине главним балканским мрежама тероризма и организованог криминала, њиховим каналима оперисања и линијама подршке, главна је реална претња безбедно.
Стога, борба против тероризма на Балкану не треба да буде само један од примарних циљева земаља нашег региона, већ комплетне медјународне заједнице, до његовог коначног протеривања са ових простора.
У септембру 2001. цео свет се суочио не само с претњом, него с крвавом реализацијом планова глобалног тероризма. Та реализација, авиони с путницима претворени у смртоносне пројектиле, недужни људи на својим радним местима претворени у циљеве, то нам је показало да је глобални тероризам стварна и свуда присутна претња нашим животима, али и много више од тога. То је претња начину живота који смо изабрали, то је претња слободи која је у темељима демократије за коју смо се определили.
Очигледно да је тероризму немогуће оптимално парирати појединачним напорима држава, институција или појединаца. Због тога је потребно успоставити активну и сталну сарадњу, на нивоу Балкана, Европске Уније, али и целог света. До оваквог закључка није тешко доћи, али се његова реализација показала као сложен процес.
Тероризам на Косову и Метохији још једном показује цену која се плаћа за политику "сакривања главе у песак" која се још практикује од стране многих земаља у нади да ће их тероризам и његови негативни ефекти некако мимоићи. Та цена није неизбежна. Уместо тога, она је резултат пропуста политичких и интелектуалних елита да схвате природу и праве димензије претњи косовско-метохијске терористичке немани и да реагују недвосмислено и одлучно против ње.
Чињеницу да је у савременом свету актуелна радикализација екстремних муслиманских група, долази се до недвосмисленог закључка да свака земља или регион са високим процентом муслиманског становништва представља потенцијалну базу "Ал Каиде" или неке друге муслиманске терористичке организације. Узимајући у обзир да је у региону доказано присуство: муџахедина и "Ал Каиде" у Босни и Херцеговини, Албанији, јужној српској покрајини под протекторатом УН-а (Косову и Метохији); "Вахабија" у југозападној Србији (Рашко-полимска област), Црној Гори; као и на десетине хиљада бивших регуларних војних и паравојних снага на простору југозападног Балкана (БиХ, КиМ, Рашко-полимска област, Македонија и Албанија) у којима муслимани чине значајан део становништва; није тешко описати потенцијалну претњу од тероризма као веома изражену.
Проблеми нашег региона са тероризмом добијају додатно на актуелности са чињеницом да постоје бројни индикатори безбедносних и обавештајних служби код нас и у свету који идентификују Олимпијске игре у Атини августа 2004.године као најочигледнији симболички циљ терориста. Близина Атине главним балканским мрежама тероризма и организованог криминала, њиховим каналима оперисања и линијама подршке, главна је реална претња безбедно.
Стога, борба против тероризма на Балкану не треба да буде само један од примарних циљева земаља нашег региона, већ комплетне медјународне заједнице, до његовог коначног протеривања са ових простора.
