Сенатор у РС Миливоје Иванишевић, иначе творац више књига на ову тему, рекао је:
„Ми се дуго суочавамо са разним подвалама са бошњачке стране и њиховим бежањем од истине. Покушавали смо да их приволимо да се изврши попис становништва, што би неизоставно променило и власт у Сребреници. Они беже од тога, јер би то показало да муслимани имају симболичне жртве у односу на бројке које истичу. Срби су јула 1995. када су ослободили Сребреницу и ушли у тај простор, прошли кроз 50 муслиманских села. Ни у једном, што је просто незамисливо када је реч о грађанском па и верском рату, није било ни једне муслиманске жртве. Сви они који су у Сребреници умешали прсте и хтели да од Сребренице направе крунски доказ о српском злочину били су очајни када су чињенице показале да је српска војска достојанствено прошла кроз села у којима су живели родитељи, деца, супруге оних који су прегазили српска села и побили толики српски народ. Нису се светили. Муслимански злочини нису проузроковали српске злочине. Муслимани немају цивилних жртава. Док постоје велике силе са својим интересима, истина ће бити потиснута. Питам се зашто се Србија доношењем једне лажне Резолуције меша у ту ситуацију? Холандски Институт за ратну дипломатију је утврдио да Србија нема никаквог учешћа у догађајима у Сребреници. Тај Институт је на 750 страна чак утврдио да ни Радован Караџић и Ратко Младић нису имали никаквог утицаја. Били су толико објективни да тужилаштво Хашког трибунала није могло ту студију да понуди као доказ о злочинима које су Срби починили. Ово није први пут да Србија злоупотребљава специјалне везе које имамо - ми смо очекивали да је то за добробит обе државе, али кад год ми дамо отпор високом представнику и институцијама међународне заједнице, онда нам преко Београда и Србије уврћу руку. Када се буде истопила пропагандна хајка и лажи, остаће једино Резолуција да смо ми Срби починили стравичан злочин. Њихови докази се заснивају на два битна документа. Први је списак несталих 8.000 муслимана. Набројено је 36 женских особа, 53 млађа мушкарца, остали су војно способни мушкарци. Дуго нам је требало да докажемо да се не ради о цивилним жртвама, већ о војницима. То је прихватио и Хашки трибунал. Приликом првих избора 1996. године упоредили смо тај списак са бирачким списковима и нашли преко 3.000 бирача! Након годину дана ти људи се појављују у бирачком списку, гласали су да би муслимани добили власт. Бошњачки списак не може да прихвати ниједан суд, јер нема доказа да су ти људи у то време нестали. То су људи из целе БиХ. И други доказ- да су ти људи нестали на том простору. Изетбеговић је сведочио да му је Клинтон још марта 1993. године рекао да без бар 5.000 муслиманских жртава не може да покрене НАТО против Срба. Када су видели да не могу да напабирче тај број ни на који начин, онда су 2003. године блокирали простор бивше фабрике акумулатора и почели да откопавају. Наједном се лица која су закопана пре 20 година на муслиманским гробљима појављују на списковима да су их Срби убили јула 1995. Прегледали смо њихове матичне књиге умрлих и нашли више стотина муслимана који су умрли у другим временима, на другим местима а опет су их покопали сада као жртве.
