Уџбеници из историје у српским школама

[gost 401905]

Nema ništa lošeg u tome da se gaji u nastavi rodoljublje. Na kraju krajeva, to treba da bude i jedna od suština pozitivnih efekata obrazovnog sistema, a nema boljeg načina od toga da se to izvede no kroz istoriju. Međutim, to mora da se, s jedne strane, vrši na naučno odgovoran i odmeren način. Ne sme se dozvoliti da to preraste u indoktrinaciju režimskom propagandom, odnosno da krenemo putevima Severne Koreje, u kojima stoji da se počeci veličanstvene državnosti drevne Koreje mogu identifikovati 400.000 godina pre naše ere, te da su Korejanci izmislili spremanje jela i to darovali čitavom svetu (i slično). Kako Srbija sve više i više ponovo klizi ka smeru nekakvog autoritarnog poretka (a koji se, u principu, zasnivaju na jakom populizmu), po mnogim indicijama, čini mi se da postoji opasnost od klizenja u jedan takav scenario.

Treba, dakle, naći meru. Ne sme da nacionalizam u udžbenicima postane primat, kao što je nedopustivo i da udžbenici postanu sredstvo odrođavanja građana Srbije, da se tako izrazim. Što se tiče patriotski orijentisane grupacije koju pominješ, mislim da među njih postoji dosta pojedinaca koji upravo žele nešto bez osnove, imaju neke potpuno nerealne predloge i kritike na račun postojećih udžbenika. Primera radi, često se mogu čuti predlozi nekih da bi nacionalna istorija trebalo da sačinjava većinu stranica, a strana samo manji deo. To, ni ne pominjući da Srbiju praktično tretira kao da je Kina ili Indija, uopšte nije dobra ideja. Drugi neki pak, kao npr. kada je Novak Đoković rekao da je velika grehota što u udžbenicima ima manje slova o drevnoj vinčanskoj kulturi nego kompletnoj helenorimskoj civilizaciji (što će reći, jedno dve hiljade godina kompletne evromediteranske i prednjeazijske povesti) graniči se sa pravim fantazmagorijama koje je se ne mogu ničim odbraniti.

Ono što jeste evidentno je da je u skorije vreme zavladao trend, i to nema veze direktno sa udžbenicima već nastavnim planom, o tome da je razvoj međunacionalne i međuverske tolerancije jedn od ključnih tačaka nastavnog programa u Srbiji. Nastavnici su dužni, dakle, po pravno obavezujućim odlukama i po preporukama koje dolaze od Ministarstva prosvete, da gaje kod đaha duh tolerancije i poštovanje prema demokratiji i demokratskom društvu. To je nešto na čemu postoji i izuzetno veliki akcenat u pedagoško-psihološko-metodičkim pripremama za buduće nastavno osoblje i nešto je što je, bez sumnje, prizvalo na sebe gnev mnogih ljudi čvršće patriotske orijentacije, posebno ukoliko se ima na umu da su takva programska usmerenja usledila kao posledica evropskih integracija Srbije i preporuka međunarodnih izvorišta (kao što je Savet Evrope).

Istorija, za razliku od vecine predmeta, je ozbiljno politicko orudje i uvek postoji interakcija izmedju trenutnog politickog stanja i kako pricamo istoriju, tj. uvek postoji potreba da se istorija malo dotera kako ne bi bila u suprotnosti sa sadasnjim stanjem. Svaki rezim prica svoju pricu, komunsti su imali svoj okvir, demokratske promene su dovele do rusenja tog okvira i stvaranja vise evrodemokratskog okvira, dok sad pocinje da dominira nacionalisticki okvir.
To vidim kao dosta cvrst odnos koji se ne moze gledati kao pozitian ili negativan, vec ga razlicite grupe vide tako zavisno od svojih interesa.
Insistiranje na rodoljublju je takodje deo politickog interesa i pravca u kome ce ici drzava.
Odvojeno od toga postoji zelja istoricara da sto vernije analiziraju raspoloziv materijal i razumeju zivot u odredjenom periodu. To bi trebala da bude primarna funkcija istorije, ali je obicno najbitnija istoricarima.

Sto se tice odnosa kolicine gradiva, ono bi trebalo da odrazava uticaj spoljnih sila na nas. Ako smo mi izvoriste svega sto smo koristili u nekom periodu, onda cemu pricati o drugima, ali ako smo bitno oblikovani uticajem drugih, onda ne vredi pricati o nama u izolaciji, vec kao delu sirih kretanja.
Ovo vidim kao bitnu tacku opreza u formiranju naseg odnosa sa drugima. Moj je utisak da mi nikada nismo vodili potpuno nezavisnu politiku, tj. uvek smo bili korisnici ili zrtve sirih politickih kretanja. Stav oko ovog pitanja ce bitno uticati na nase buduce odluke i bice bitniji od pitanja rodoljublja, kome nikako nisam protivan, ako ne prelazi u ekstrem.

 

[musakesadzija]

Došao sam do izdanja udžbenika istorije za šesti razred osnovne škole. Pa da bacimo pogled čemu se sve uči omladina.

Uzroci seobe starih Slovena - (odabrani delovi)

- Primitivnom obradom zemljista brzo su iscrpene plodne površine. Zato se prinos ionako nedovoljan, smanjivao. Istovremeno povećavao se broj stanovnika. To je uzrokovalo seobu Slovena.

O Albancima -

Dalje - Običaje, jezik i druga narodna obelezja sačuvali su Albanci. Albanci su potomci delimicno romanizovanih Ilira. Deo doseljenih Slovena primio je jezik i obicaje Albanaca i stopio se sa njima.

Pa nije to oblast Tigra i Eufrata da je zemljiste postalo slano .

 

[Pumpaj Dinstanović]

reči revizija i revizionizam

 

[Mrkalj]

Stvar je semantike, ali se pod revizionizmom danas najčešće razumeva ideološko upodobljavanje istoriografije, npr. ono što je Tuđman uradio u Bespućima, dok se za izmene istorijskih stavova pri suočenju sa novim dokazima govori o kritičkim intervencijama na tkivu istoriografije. Dakle i jedni i drugi kritikuju nešto, i jedni i drugi revidiraju nešto, ali se revizionizam povezuje sa ideološkim intervencijama, a kritika sa novim otkrićima, shvatanjima, metodama kojima se dokazuju novi stavovi. Da li smo se oko toga terminološki unutar istorije kao discipline dogovorili? Verujem da nismo, ali mislim da bi trebalo.

PS. A da li se zna ime junaka koji je poginuo na Žrnovici?

 

[Добро дошли]

Stvar je semantike, ali se pod revizionizmom danas najčešće razumeva ideološko upodobljavanje istoriografije, npr. ono što je Tuđman uradio u Bespućima, dok se za izmene istorijskih stavova pri suočenju sa novim dokazima govori o kritičkim intervencijama na tkivu istoriografije. Dakle i jedni i drugi kritikuju nešto, i jedni i drugi revidiraju nešto, ali se revizionizam povezuje sa ideološkim intervencijama, a kritika sa novim otkrićima, shvatanjima, metodama kojima se dokazuju novi stavovi. Da li smo se oko toga terminološki unutar istorije kao discipline dogovorili? Verujem da nismo, ali mislim da bi trebalo.

PS. A da li se zna ime junaka koji je poginuo na Žrnovici?

Janković Ferdo

 

[suave]

Srpski udžbenici prate nažalost sudbinu srpskog naroda. Možemo reći da su u jugoslovensku državu ušli kao jugoslovenski a ne srpski udžbenici. Dalji nastavak je bio logičan, srpska istorija se prilagođavala životu u zajedničkoj državi sa nekim drugim nacijama a stavljala u drugi plan razvoj istorijski utemeljenog srpskog identiteta. Današnji udžbenici samo predstavljaju kulminaciju takvog razvoja u kom naši didaktičari gledaju Srbiju kroz jugoslovenske naočare i kao zemlju čija je sudbina određena porazom u poslednjem ratu (bar kako oni to vide). S obzirom na to, srpski identitetski udžbenici moraju sadržavati određene smernice koji će oblikovati psihu pripadnika srpske nacije u tačno određenom pravcu, ispranog uma i potisnutog sećanja i na svoje žrtve i na svoje pobede.

Rat oko udžbenika počeo je još početkom devedesetih a jedan od temeljnih radova, koliko mogu da ispratim po različitim studijama u kojima se pominje jeste studija "Ratništvo, patriotizam, patrijarhalnost: analiza udžbenika za osnovne škole" autora Dubravke Stojanović, Vesne Pešić i Ružice Rosandić, objavljen 1994. u njemu se kritikuju sadržaji srpskih udžbenika zbog poticanja na neprihvatljive modele ponašanja koji su nabrojani u naslovu.

https://www.worldcat.org/title/ratn...iza-udzbenika-za-osnovne-skole/oclc/163837308

Tema rata joj se kasnije nametnula ne samo kao istoričarki nego i kao savremenici jugoslovenskih ratova, 1991-1999. Na ovaj izazov je Dubravka Stojanović odgovorila intelektualnim angažmanom rasne istoričarke: rešila je da izuči kako udžbenici istorije đacima prikazuju ratove i njihove uzroke i kakve poruke im šalju o sopstvenom i drugim narodima. Ovaj njen poduhvat je nerazdvojno vezan za naš Centar, koji je sa grupom Most 1993. godine pokrenuo projekat istraživanja udžbenika za osnovne škole u Srbiji. Cilj projekta je bio da utvrdi kakvu sliku đaci dobijaju o patriotizmu, ratu i miru i o muškim i ženskim ulogama u društvu. Poseban deo projekta je činila studija Dubravke Stojanović o udžbenicima istorije. Ona je pokazala kako ti udžbenici ideologizuju i instrumentalizuju prošlost, i to u službi opravdavanja ratne politike koju je Srbija tada vodila. Oni đacima nameću hipertrofiranu istorijsku ulogu sopstvene nacije, koja je uvek u pravu: mi smo ispravni i dobri, ali drugi to nisu i zato smo permanentno žrtve tragičnih događaja i, naročito, istorijskih nepravdi. Tako se, zaključila je Stojanović, udaraju temelji nacionalnom misticizmu i onemogućava suočavanje sa samim sobom i kritički pogled na društvo i nacionalnu istoriju uopšte. Tako formirane ličnosti će, psihološki, uvek biti sklonije ratu nego miru. Rezultati istraživanja su objavljeni na srpskom i engleskom u zborniku Ratništvo, patriotizam, patrijarhalnost (1994, izdanje Centra).
Kako se posle pokazalo, udžbenici istorije su ostali trajna - i plodna - preokupacija Dubravke Stojanović i taj njen rad žiri ocenjuje kao značajan dopinos miru, što je čini prirodnim

http://www.republika.co.rs/516-519/12.html

Dalje kritike su samo tekle, najviše od profesora žarka Trebješanina koji je pratio svoje koleginice u borbi protiv srpskih zabluda duboko usađenih u srpskom biću, dok je dobijao masne honorare pišući u listu Odgovor namenjenom izbeglicama kako je za sve njihove muke kriv Sloba Milošević a ne njihove komšije Hrvati.Dotični gospodin je jedna od najmračnijih figura srpskog intelektualnog podzemlja devedesetih i postdvehiljaditih.

Dalje kasapljenje srpskih udžbenika je nastavljeno dolaskom Gaše Kneževića i ritualnim odbacivanjem srpske istorije i pokušaja stvaranja zajedničkih udžbenika istorije sa nekim drugim nacijama. To je bio projekat o kome se mnogo pričalo i u koji se mnogo ulagalo i od kog nije bilo ništa sem u Srbiji što je i bio jedini cilj. Mnogi sadržaji predstavljeni tom prilikom poslužili su kao nacrt danas neprihvatljivih sadržaja u udžbenicima, od malog broja časova posvećenih Jasenovcu do karata na kojima je Srbija svedena na opštinu Priboj i Rudo. Čini mi se da je tad u upotrebu ušla i teza o janjičarstvu kao putu za socijalno napredovanje u otomanskom društvu

I takos smo danas tu gde jesmo. Bilo kakva inicijativa za promenu sadržaja udžbenika a koja vodi većoj zastupljenosti sadržaja koji razvijaju nacionalnu svest je dobra. Verujem i da je to zaokret koji će svaki pravi istoričar prihvatiti.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Fondacija Alek Kavčić: Izdavačka kuća Klet tužila fondaciju​

Izdavačka kuća „Klet“ (Klett) tužila je fondaciju Alek Kavčić i, kao privremenu meru koja treba da traje do okončanja postupka, zatražila od suda da se zabrani rad sajta besplatnabiblioteka.com i mogućnost naručivanje udžbenika preko njega.

Klet je tužbu podneo, kako su naveli, zbog „nelojalnog ponašanja fondacije koje može da stvori štetu tužiocu, nudeći udžbenike za dva dinara po stranici“, a smatraju da su do sada oštećeni za 3,66 miliona dinara.

Fondacija je u saopštenju ocenila da „tužba sadrži neistine“, a dodaju i da su za sudski proces pripremili „mnoštvo dokaza o korupciji koja prati izbor udžbenika po školama“.

„Sve ćemo dostaviti sudu. Nakon toga, spremni smo i da sve podelimo sa medijima. Imamo pisana svedočenja izdavača koji svoju korupciju pravdaju korupcijom drugog izdavača. I to sve traje godinama, a sve na štetu roditelja osnovaca“, navodi se u saopštenju.

Fondacija je navela da su joj pojedini mediji potvrdili da su neki od tekstova koji su u poslednja dva meseca izlazili o besplatnim udžbenicima, fondaciji Alek Kavčić, kao i o samom profesoru Kavčiću, zapravo plaćeni, a da će sudskim putem tražiti da se objavi ko je plaćao te tekstove.

Aleksandar Alek Kavčić, profesor na Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu, u SAD, počeo je od januara da nudi besplatne udžbenike za obrazovanje u Srbiji, koji su u elektronskoj formi na internetu, a koji su bili dostupni i za štampu.

Taj potez je kritikovalo više izdavačkih kuća, uz tvrdnje da se time narušavaju autorska prava.

https://www.danas.rs/drustvo/fondacija-alek-kavcic-izdavacka-kuca-klet-tuzila-fondaciju/

 

[Берекин]

Данас сам причао са својом кумом. Рече да је комплет уџбеника за 4. разред основне школе преко Кавчићеве фондације изађе 1500 рсд.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Da ne znaš možda odakle je ovo snepšot? Stavio ga je onaj lik sa kanala Dalmatinska povijest, što je Hrobi danas postavljao negde:

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Inače, Radić u udbeniku (dobro je ispalo!) za 2. razred gimnazije piše da su Sloveni pri doseljavanju na Balkan napravili delomični genocid.

 

[Добро дошли]

Inače, Radić u udbeniku (dobro je ispalo!) za 2. razred gimnazije piše da su Sloveni pri doseljavanju na Balkan napravili delomični genocid.

Какав је то ,,delomični genocid''?
Ако је почињен геноцид онда је он почињен у потпуности и као такав оквалификован.

 

[Лекизан]

Овако се уче деца.

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/...izaran-komentar-pa-poslavadao-srbe-na/gf05xyz

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Takmiče se za Soroševe stipendije.

R.R., skotina i ološ koga plaća Soroš

Radivoj Radić je komandant propagande istoriografskog odseka:

Dakle, kulturološko-psihološki hibridni rat protiv srpskog naroda vrši se paralelno na mnogo frontova.

Od Radivoja Radića, komandanta istoriografskog fronta saznajemo da smo izvršili najezdu na Balkan i izvršili genocid i etničko čišćenje nad domaćim stanovništvom. Ovakav (lažni) podmetnuti psihološki model podsvesno relativizuje osećaj prava na svojinu nad sopstvenom zemljom i državom. "Ako neko napadne, znajte da treba da se sklanjate jer i vi ste ovde na tuđem."