ubrzanje i prestanak vremena

[opi]

pa, npr ako definisemo duzinu talasnog paketa, onda se to vreme moze izracunati iz te duzine...
pojma nemam

 

[Wieczeslaw]

Tvoja ponuda izgleda zanimljivo, ali nazalost, nije resenje.


Idemo dalje, ima li jos neka ponuda? Gostu, imas li ti neku ideju?

 

[Wieczeslaw]

Svi junaci nikom ponikose! Kada je nekima vec toliko dubiozan kvant vremena, nije im valjda tesko da odgovore na moje malo pitanje. Ponovicu ga opet, ako treba i preformulisacu ga.

Neka mi neko objasni kako se odigrava prelaz elektrona sa jedne orbite na drugu, i koje vreme mu je potrebno za to. Posebnu paznju obratite na vreme!

 

[fosilvaso]

Svi junaci nikom ponikose! Kada je nekima vec toliko dubiozan kvant vremena, nije im valjda tesko da odgovore na moje malo pitanje. Ponovicu ga opet, ako treba i preformulisacu ga.

Neka mi neko objasni kako se odigrava prelaz elektrona sa jedne orbite na drugu, i koje vreme mu je potrebno za to. Posebnu paznju obratite na vreme!

dolazi do primanja ili emitiranje fotona i to se događa trenutno, ne može EM-talas nastajati neko određeno vreme!?

 

[LosStudent]

Lepog li pisanija
Eto dobismo i kvant vremena
nego kad ste tako mudri objasnite vi meni jednu jednostavnu stvar.
STA JE VREME???

Dakle jedno obicno pitanje od svega tri reci, sta je vreme, pa kad na to odgovorite da vidimo onda da mi neko objasni nesto o kvantu vremena

Vreme je dimenzija kojom merimo kretanje.

 

[LosStudent]

naucnici moji da vas pitam
rekose mi da je dokazano da se za poslednjih 100 godina vreme ubrzalo za nekih 20% i da ce u sledecih 8 godina ....dakle do 2012 ...toliko da se ubrza da ce na kraju nestati, a kad nema vremena nema ni postojanja....postoji li takva teorija ili ne postoji....i koliko je to moguce u praksi....

Ti si kralj, mucilo ovo tebe stvarno, ili ne.

 

[rasa77]

Ako me ne pitate sta je vreme, ja znam odgovor, ali ako mi postavite pitanje, ja ne znam da vam odgovorim
Kratko i jasno
Naime, za sada, ne postoji ni jedna hipoteza, a kamo li teorija koja bi govorila da se vreme ubrzava. To bi bilo u suprotnosti sa Opstom teorijom relativnosti (OTR). Mada, dosta toga ima sto se suprostavlja ovoj teoriji, pre svega Kvantna mehanika, ali to nije razlog da se OTR odmah odbaci. Uostalom, ni Njutnova teorija nije odbacena i odlicno funkcionise kad saljemo rakete i letelice u Kosmos.

 

[fosilvaso]

Ako me ne pitate sta je vreme, ja znam odgovor, ali ako mi postavite pitanje, ja ne znam da vam odgovorim
Kratko i jasno
Naime, za sada, ne postoji ni jedna hipoteza, a kamo li teorija koja bi govorila da se vreme ubrzava. To bi bilo u suprotnosti sa Opstom teorijom relativnosti (OTR). Mada, dosta toga ima sto se suprostavlja ovoj teoriji, pre svega Kvantna mehanika, ali to nije razlog da se OTR odmah odbaci. Uostalom, ni Njutnova teorija nije odbacena i odlicno funkcionise kad saljemo rakete i letelice u Kosmos.

Njutnova teorija je specijalni slučaj neke opšte teorije i zato nije odbačena jer dobro opisuje te pojave.
Šta se tiče ubrzanja vremena, jer autor misli da će svetlost brže prelaziti neko određeno rastojanje, ili da će se menjati i brzina svetlosti!!??

 

[rasa77]

Njutnova teorija je specijalni slučaj neke opšte teorije i zato nije odbačena jer dobro opisuje te pojave.
Šta se tiče ubrzanja vremena, jer autor misli da će svetlost brže prelaziti neko određeno rastojanje, ili da će se menjati i brzina svetlosti!!??[/quote]


Svetlost, kao i sva materija u vasioni, podleze dejstvo gravitacionog polja. Posledica toga je da brzina svetlosti nije konstantna. Zapravo ona iznosi c samo u vakuumu u odnosu na sve inercijalne sisteme reference - po postulatu STR. Medjutim, OTR ne kaze tako, vec da svetlost podleze ubrzanju.

 

[fosilvaso]

Svetlost, kao i sva materija u vasioni, podleze dejstvo gravitacionog polja. Posledica toga je da brzina svetlosti nije konstantna. Zapravo ona iznosi c samo u vakuumu u odnosu na sve inercijalne sisteme reference - po postulatu STR. Medjutim, OTR ne kaze tako, vec da svetlost podleze ubrzanju.

ovo podcrtano mi trebaš malo razraditi! Ja mislio da gravitacija utiče samo na frekvenciju svetlosti. Jel' to znači da se svetlost koja nam dolazi od velikih zvezda ima manju brzinu od c?

 

[rasa77]

Gravitacija utice na energiju fotona. Da bi foton napustio gravitaciono polje treba da ulozi odredjenu energiju. Gubitak te energije se manifestuje smanjenjem frekvencije fotona iz onog poznatog E=h*f gde je h-Plankova konstanta a f-frekvencija. DAkle, ako se smanji energija, smanjice se i frekvencija, tj. povecace se talacna duzina. Time se dobija "pomak ka crvenom" i to je tzv. gravitacioni crveni pomak. (jedan od tri koja postoje).
U Specijalnoj teoriji relativnosti (STR) brzina svetlosti je postulirana kao najveca moguca brzina - najveca brzina prenosa informacija, odn. energije. Cak je i Maksvelova teorija elektromagnetnog polja predvidela njenu brzinu. Medjutim, STR je teorija koja vazi samo u inercijalnim sistemima reference, dakle sistemima koji ne podlezu ubrzanju. Ajnstajn je to i sam video i dao se na novi posao. Da prosiri svoju teoriju i na neinercijalne sisteme i tako uskladi STR sa Njutnovom teorijom gravitacije. To je dovelo do principa ekvivalencije koji kaze da se nikakvo ubrzanje ne moze razlikovati og gravitacionog ubrzanja. Necu sad detaljisati, ali ostavi mejl, pa ces podrobnije dobiti objasnjenje. Poznato je da foton ima masu. A kad se nadje u gravitacionom polju, Sta radi polje, fotonu? Deluje na njega gravitacionom silom, a posto svaka sila koja deluje na neku masu, tom telu daje ubrzanje, to se desava i sa fotonom. Ovo se moze zakljuciti na jos jedan nacin. Naime, svetlost skrece sa pravolinijskog prostiranja u blizini masivnih objekata, u blizini jakog gravitacionog polja. Znaci njegova putanja nije prava linija, vec kriva. A svako krivolinijsko kretanje je nuzno praceno pojavom ubrzanja. To ti je jos poznato iz mehanike.

 

[fosilvaso]

Gravitacija utice na energiju fotona. Da bi foton napustio gravitaciono polje treba da ulozi odredjenu energiju. Gubitak te energije se manifestuje smanjenjem frekvencije fotona iz onog poznatog E=h*f gde je h-Plankova konstanta a f-frekvencija. DAkle, ako se smanji energija, smanjice se i frekvencija, tj. povecace se talacna duzina. Time se dobija "pomak ka crvenom" i to je tzv. gravitacioni crveni pomak. (jedan od tri koja postoje).
U Specijalnoj teoriji relativnosti (STR) brzina svetlosti je postulirana kao najveca moguca brzina - najveca brzina prenosa informacija, odn. energije. Cak je i Maksvelova teorija elektromagnetnog polja predvidela njenu brzinu. Medjutim, STR je teorija koja vazi samo u inercijalnim sistemima reference, dakle sistemima koji ne podlezu ubrzanju. Ajnstajn je to i sam video i dao se na novi posao. Da prosiri svoju teoriju i na neinercijalne sisteme i tako uskladi STR sa Njutnovom teorijom gravitacije. To je dovelo do principa ekvivalencije koji kaze da se nikakvo ubrzanje ne moze razlikovati og gravitacionog ubrzanja. Necu sad detaljisati, ali ostavi mejl, pa ces podrobnije dobiti objasnjenje. Poznato je da foton ima masu. A kad se nadje u gravitacionom polju, Sta radi polje, fotonu? Deluje na njega gravitacionom silom, a posto svaka sila koja deluje na neku masu, tom telu daje ubrzanje, to se desava i sa fotonom. Ovo se moze zakljuciti na jos jedan nacin. Naime, svetlost skrece sa pravolinijskog prostiranja u blizini masivnih objekata, u blizini jakog gravitacionog polja. Znaci njegova putanja nije prava linija, vec kriva. A svako krivolinijsko kretanje je nuzno praceno pojavom ubrzanja. To ti je jos poznato iz mehanike.

tema je i vezana uz princip ekvivalencije, nešto mi je sumnjivo oko toga!

Postojanje ubrzanja ne mora značiti i promenu brzine, npr. kod kružnog kretanja imaš ugaono ubrzanje, ali brzina po putanji može biti stalna.

E-mail: brvasilj@home.co.yu

 

[fosilvaso]

Pardon: Relativnost i Gravitacija je tema vezana uz ekvivalenciju....

 

Postojanje ubrzanja ne mora značiti i promenu brzine, npr. kod kružnog kretanja imaš ugaono ubrzanje, ali brzina po putanji može biti stalna.

To baš mora značiti to. Da razdvojimo babe i žabe.
Ubrzanje je mera promene (izvod) brzine u vremenu. Postojanje ubrzanja (tj. stanje kada je ono različito od nule) znači da se brzina menja. Kod kružnog kretanja ista je stvar: brzina se stalno menja i ubrzanje je stalno različito od nule.

Kružna brzina i kružno ubrzanje su potpuno druga stvar. Kružna brzina je promena ugla po vremenu, a kružno ubrzanje prvi izvod toga po vremenu.

Kružna brzina nije isto što i brzina (put po vremenu). Ako je kružna brzina konstantna, kružno ubrzanje je nula. To nikakve veze nema sa vektorom brzine koji se stalno menja, a ni sa vektorom ubrzanja, koji je konstantnog intenziteta i rotira u krug.

Znači, brzina i ubrzanje su vektorske veličine i ako je intenzitet isti, a pravac i smer nisu, to onda nisu konstantne, nego promenljive veličine.

 

[fosilvaso]

Postojanje ubrzanja ne mora značiti i promenu brzine, npr. kod kružnog kretanja imaš ugaono ubrzanje, ali brzina po putanji može biti stalna.

To baš mora značiti to. Da razdvojimo babe i žabe.
Ubrzanje je mera promene (izvod) brzine u vremenu. Postojanje ubrzanja (tj. stanje kada je ono različito od nule) znači da se brzina menja. Kod kružnog kretanja ista je stvar: brzina se stalno menja i ubrzanje je stalno različito od nule.

Kružna brzina i kružno ubrzanje su potpuno druga stvar. Kružna brzina je promena ugla po vremenu, a kružno ubrzanje prvi izvod toga po vremenu.

Kružna brzina nije isto što i brzina (put po vremenu). Ako je kružna brzina konstantna, kružno ubrzanje je nula. To nikakve veze nema sa vektorom brzine koji se stalno menja, a ni sa vektorom ubrzanja, koji je konstantnog intenziteta i rotira u krug.

Znači, brzina i ubrzanje su vektorske veličine i ako je intenzitet isti, a pravac i smer nisu, to onda nisu konstantne, nego promenljive veličine.

U mom postu sam mislio na skalarnu vrednost brzine po putanji( zato nisam ni dopisao: kružna brzina)

 

[fosilvaso]

na post rasa77:

gornjim postom sam hteo reći da postoji mogućnost ako gravitacija 'lomi' svetlost, ona svejedno može nastaviti put pravolinijski istom skalarnom brzinom c nakon udaljavanja, kao i pre ulaska u polje gravitacije....

 

[rasa77]

Eeee, Branko (fosilvaso)....ne moze se svetlost kretati pravolinijski u prisustvu gravitacionog polja. Ako si mislio samo na intezitet, tacno je da foton ne daje "gas" kad uleti u polje. Naime, on ima samo radijalnu komponentu ubrzanja, a ta komponenta nije u stanju da menja intezitet brzine, vec samo njen smer. Brzina je vektor (neko ce reci tenzor prvog reda, no dobro, da ne cepidlacimo). Ono sto sam ja hteo reci jeste da se svetnost u gravitacionom polju ne prostire uniformno - pravolinijski konstantnom brzinom. Naime, foton moze postojati samo onda kad ima brzinu c za datu sredinu.

 

[Tuzni_patak]

Ubrzanje vremena:
Ubrzanje vremena bi moglo da se definiše kao ubrzanje svih reakcija , pa i prelaska elektrona sa orbite na orbitu, i kao posledica toga su brže sve hemijske reakcije , i dalje nuklearne reakcije .

Kako da se ovo primeti?
Ako smo i mi u sistemu onda nikako jer je sve "ubrzano".

-Interesantno da fizičari kažu da kad se elektron kreće brzinom većom od brzine svetlosti u sredini kretanja, emituje plavičastu svetlost i zaboravih kako se zove efekat...
-Po njima u optički gušćim sredinama brzina svetlosti je manja
///ako postoji ubrzanje i usporenje vremena onda se vreme ubrzava u sredini sa većim gravitacionim poljem koje možda pravi tj. menja optičku gutinu vakuuma///

 

[jagodica]

pa ja mislim da mozhe! kako cemo onda izgeldati

 

[opi]

zanimljivo objasnjenje. eh, te "konstante".........

 

[Kanizsa84]

"Trajanje" vremena je po meni subjektivna stvar.

Hoces da kazes da vreme objektivno ne postoji?! Da je relativna stvar, relativna je. Ali da van naseg mozga ne postoji, to je malo usiljeno.

 

[opi]

nije u psiholoskom fazonu, bar sam ja tako shvatio, vec vreme drugacije interaguje sa prostorom u raznim tackama mnogostrukosti prostor-vreme, zbog osobina tela koje se u njemu nalaze i svojim prisustvom ili kretanjem menjaju stanje te mnogostrukosti.

 

[rasa77]

Uuuuuhhhhhh opi, al ga ti zakomplikova. cemu vreme uopste sluzi? a jos uz to i ne radi Nisam te najbolje razumeo o mnogostrukosti....

 

[opi]

npr u jednom momentu neka materijalna tacka se nalazi u tacki prostora A, a u nekom sledecem se nalazi u tacki prostora B, pa time svojim postojanjem i kretanjem menja gustinu u tackama u kojima se nalazi u datim trenucima, i samim tim menja (lokalno) odnos radijalne koordinate i vremena( u njenom sistemu) oko nje.

to njeno dejstvo na mnogostrukost prostor vreme se najlakse moze zamisliti ako pretpostavimo da je ta materijalna tacka crna rupa.

 

[rasa77]

Aaaaaaaa, hoces da kazes da vreme u razlicitim tackama prostora, protice razlicito? to je jos rekao i Ajnstajn pocetkom proslog veka.