Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.036
Добро је, сад ћемо имати више новца за битније ствари, НАЦИОНАЛНИ СТАДИОН РЕЦИМО!
Ако народ И ово прогута, заслужује да умре у мукама, нелечен!
значи не ПРЕРАСПОДЕЛА, већ отимање од здравства, које мали назива уштедом!
https://www.politika.rs/scc/clanak/534685/sinisa-mali-zdravstvo-troskovi-usteda
(Фото Танјуг/В.Ш.)
Након седам месеци од увођења система робно материјалног књиговодства у здравству, могле би се постићи велике уштеде које износе око 18 одсто у односу на укупне трошкове, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали прецизирајући да је реч о око 13 милијарди динара односно око 100 милиона евра годишње.
Министарство финансија организовало је данас конференцију на којој су били присутни директори домова здравља у Србији, као и министарка здравља Даница Грујичић и директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић, а на скупу се разговарало о дигитализацији у финансирању здравствене заштите.
Мали је новинарима рекао да је у циљу рационалнијег коришћења новца који држава издваја за здравство у протеклом периоду, осим робно материјалног књиговодства, уведен концепт централизованих јавних набавки, као и е-рецепт.
„Овогодишњи буџет за здравство износи 490 милијарди динара. Држава је дакле одвојила највише новца до сада за здравство и желимо да се тај новац рационално користи и да се води рачуна о сваком утрошеном динару”, истакао је Мали.
Према његовим речима, пре увођења централизованих јавних набавки, све установе су набављале за себе и како је рекао, било је разних нелогичности па је медицинска игла код једних коштала један а код других 70 динара, и „стално се дуговало неким добављачима”.
Мали је навео да држава ту неодговорност више није хтела да толерише па су уведене централизоване јавне набавке а њихова суштина је да држава набавља за све, веће су количине и постиже се боља цена а добављачима се више не дугује као раније.
„Увели смо и е-рецепт и сада се зна који доктор даје колико рецепата за које болести. Данас сам на конференцији поменуо неке докторе који највише не поштују е-рецепт”, рекао је Мали и навео да уштеде од увођења е-рецепта могу да буду и веће од милион евра месечно.
Додао је да се увођењем система робног материјалног књиговодства, од јуна прошле године знају тачне залихе по домовима здравља, када је и колико нечега неопходно набавити а зна се и колико је лекова трошено по пацијенту.
„Испоставило се да има доста нелогичности па домови здравља који имају исти број посета пацијената у једном месецу имају потпуно другачију вредност залиха или утрошака. Директори имају још месец дана да се разјасне све нелогичности и нејасноће и да се реше проблеми, а након тога, то сам им и рекао, више неће бити разумевања”, нагласио је Мали, преноси Танјуг.
Указао је да циљ рационалног понашања и уштеда од стране директора домова здравља није да се уштеђени новац врати у буџет него да се употреби за набавку опреме, подизање плата, побољшање услуга, увођење иновативних лекова и у друге сврхе за које здравство мисли да су неопходне.
Мали је навео да ће се слична конференција за десетак дана одржати са директорима установа у секундарној и терцијарној здравственој заштити.
Ако народ И ово прогута, заслужује да умре у мукама, нелечен!
значи не ПРЕРАСПОДЕЛА, већ отимање од здравства, које мали назива уштедом!
https://www.politika.rs/scc/clanak/534685/sinisa-mali-zdravstvo-troskovi-usteda
Мали: У здравству се може уштедети око 13 милијарди динара
(Фото Танјуг/В.Ш.)
Након седам месеци од увођења система робно материјалног књиговодства у здравству, могле би се постићи велике уштеде које износе око 18 одсто у односу на укупне трошкове, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали прецизирајући да је реч о око 13 милијарди динара односно око 100 милиона евра годишње.
Министарство финансија организовало је данас конференцију на којој су били присутни директори домова здравља у Србији, као и министарка здравља Даница Грујичић и директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић, а на скупу се разговарало о дигитализацији у финансирању здравствене заштите.
Мали је новинарима рекао да је у циљу рационалнијег коришћења новца који држава издваја за здравство у протеклом периоду, осим робно материјалног књиговодства, уведен концепт централизованих јавних набавки, као и е-рецепт.
„Овогодишњи буџет за здравство износи 490 милијарди динара. Држава је дакле одвојила највише новца до сада за здравство и желимо да се тај новац рационално користи и да се води рачуна о сваком утрошеном динару”, истакао је Мали.
Према његовим речима, пре увођења централизованих јавних набавки, све установе су набављале за себе и како је рекао, било је разних нелогичности па је медицинска игла код једних коштала један а код других 70 динара, и „стално се дуговало неким добављачима”.
Мали је навео да држава ту неодговорност више није хтела да толерише па су уведене централизоване јавне набавке а њихова суштина је да држава набавља за све, веће су количине и постиже се боља цена а добављачима се више не дугује као раније.
„Увели смо и е-рецепт и сада се зна који доктор даје колико рецепата за које болести. Данас сам на конференцији поменуо неке докторе који највише не поштују е-рецепт”, рекао је Мали и навео да уштеде од увођења е-рецепта могу да буду и веће од милион евра месечно.
Додао је да се увођењем система робног материјалног књиговодства, од јуна прошле године знају тачне залихе по домовима здравља, када је и колико нечега неопходно набавити а зна се и колико је лекова трошено по пацијенту.
„Испоставило се да има доста нелогичности па домови здравља који имају исти број посета пацијената у једном месецу имају потпуно другачију вредност залиха или утрошака. Директори имају још месец дана да се разјасне све нелогичности и нејасноће и да се реше проблеми, а након тога, то сам им и рекао, више неће бити разумевања”, нагласио је Мали, преноси Танјуг.
Указао је да циљ рационалног понашања и уштеда од стране директора домова здравља није да се уштеђени новац врати у буџет него да се употреби за набавку опреме, подизање плата, побољшање услуга, увођење иновативних лекова и у друге сврхе за које здравство мисли да су неопходне.
Мали је навео да ће се слична конференција за десетак дана одржати са директорима установа у секундарној и терцијарној здравственој заштити.
