комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
У сусрет 26-годишњици српског одбијања плана Z-4 и акције "Олуја"
![16139008_303[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/16139008_303-1-jpg.976607/ "16139008_303[1].jpg")
~АУТОРСКА ТЕМА~
Почетком августа 1995. године, снаге Хрватске војске и полиције су операцијом "Олуја" успоставиле контролу над западним делом тзв. "Републике Српске Крајине" у Републици Хрватској. Акција "Олуја" је уследила након одбијања плана Z-4 од стране Хрватских Срба, а који им је гарантовао највиши степен аутономије у оквиру Хрватске. План Z-4 дефинисао је Книнску Крајину као аутономну област са границама заснованим на резултатима пописа становништва у Републици Хрватској 1991. године. Овај план је препознавао једанаест општина са апсолутном српском већином. Те области би, по плану Z-4, уживале високу аутономију са већином надлежности пребачених са владе у Загребу на Книн.
Аутономна област би по плану Z-4 добила своју скупштину, владу, председника, судове, полицијске снаге, грб, заставу и валуту, као и право на наплату пореза и склапање међународних споразума. У суштини, план Z-4 давао је правну основу за српску 'државу у држави' у оквиру Републике Хрватске.
Власти тзв. "Републике Српске Крајине" одбиле су да приме документ, а камоли да расправљају о њему. Председника тзв. "РСК" Милана Мартића који је одбио план Z-4, Хашки трибунал је 12. јуна 2007. правоснажно осудио на 35 година затвора због убиства, прогона, мучења, притварања, нехуманих дела, окрутног поступања, напада на цивиле, депортација и присилног премештања несрпског становништва, безобзирног разарања насеља и верских објеката, као и пљачке имовине Хрвата и Бошњака и гранатирања Загреба. Злочинац Милан Мартић своју казну издржава у затвору у Естонији.
После одбијања за Хрватске Србе спасоносног плана Z-4, уследила је "Олуја".
Међународне реакције на акцију "Олуја" биле су различите. САД, Немачка и Француска су подржале "Олују", док су се Велика Британија и Руска Федерација противиле овој акцији.
![3_42059080[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/3_42059080-1-jpg.976608/ "3_42059080[1].jpg")
Хрватски Срби су евакуисани одлуком владе тзв. "Републике Српске Крајине" издатом 4.8.1995. Током и непосредно после акције, забележени су случајеви паљевине, пљачке и убистава преосталих Хрватских Срба. Хрватска влада је затим у испражњене области насељавала избеглице хрватске националности из БиХ.
Против Анте Готовине и још двојице хрватских генерала који су учествовали у операцији - Ивана Чермака и Младена Маркача - у Хашком трибуналу се водио поступак због ратних злочина. Неправоснажном пресудом 2011. године генерал Анте Готовина осуђен је на 24 године, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је Иван Чермак ослобођен свих оптужби. 2012. године генерал Анте Готовина и Младен Маркач правоснажном одлуком ослобођени су од оптужби по свим тачкама оптужнице.
Операција "Олуја" је највећа операција Хрватске војске и један је од симбола данашње Хрватске. У Хрватској се 5. август, дан када су хрватске снаге ушле у Книн као тадашњи главни град тзв. "Републике Српске Крајине", слави као државни празник под називом "Dan pobjede i domovinske zahvalnosti". У Србији се тај дан углавном памти по поразу и прогону побуњених Хрватских Срба.
Прошле године, централној прослави 25-годишњице "Олује" у Книну присуствао је и Хрватски Србин Борис Милошевић, члан Самосталне демократске српске странке (СДСС) и потпредседник Владе Хрватске задужен за социјална питања и људска и мањинска права.
~АУТОРСКА ТЕМА~
Почетком августа 1995. године, снаге Хрватске војске и полиције су операцијом "Олуја" успоставиле контролу над западним делом тзв. "Републике Српске Крајине" у Републици Хрватској. Акција "Олуја" је уследила након одбијања плана Z-4 од стране Хрватских Срба, а који им је гарантовао највиши степен аутономије у оквиру Хрватске. План Z-4 дефинисао је Книнску Крајину као аутономну област са границама заснованим на резултатима пописа становништва у Републици Хрватској 1991. године. Овај план је препознавао једанаест општина са апсолутном српском већином. Те области би, по плану Z-4, уживале високу аутономију са већином надлежности пребачених са владе у Загребу на Книн.
Аутономна област би по плану Z-4 добила своју скупштину, владу, председника, судове, полицијске снаге, грб, заставу и валуту, као и право на наплату пореза и склапање међународних споразума. У суштини, план Z-4 давао је правну основу за српску 'државу у држави' у оквиру Републике Хрватске.
Власти тзв. "Републике Српске Крајине" одбиле су да приме документ, а камоли да расправљају о њему. Председника тзв. "РСК" Милана Мартића који је одбио план Z-4, Хашки трибунал је 12. јуна 2007. правоснажно осудио на 35 година затвора због убиства, прогона, мучења, притварања, нехуманих дела, окрутног поступања, напада на цивиле, депортација и присилног премештања несрпског становништва, безобзирног разарања насеља и верских објеката, као и пљачке имовине Хрвата и Бошњака и гранатирања Загреба. Злочинац Милан Мартић своју казну издржава у затвору у Естонији.
После одбијања за Хрватске Србе спасоносног плана Z-4, уследила је "Олуја".
Међународне реакције на акцију "Олуја" биле су различите. САД, Немачка и Француска су подржале "Олују", док су се Велика Британија и Руска Федерација противиле овој акцији.
Хрватски Срби су евакуисани одлуком владе тзв. "Републике Српске Крајине" издатом 4.8.1995. Током и непосредно после акције, забележени су случајеви паљевине, пљачке и убистава преосталих Хрватских Срба. Хрватска влада је затим у испражњене области насељавала избеглице хрватске националности из БиХ.
Против Анте Готовине и још двојице хрватских генерала који су учествовали у операцији - Ивана Чермака и Младена Маркача - у Хашком трибуналу се водио поступак због ратних злочина. Неправоснажном пресудом 2011. године генерал Анте Готовина осуђен је на 24 године, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је Иван Чермак ослобођен свих оптужби. 2012. године генерал Анте Готовина и Младен Маркач правоснажном одлуком ослобођени су од оптужби по свим тачкама оптужнице.
Операција "Олуја" је највећа операција Хрватске војске и један је од симбола данашње Хрватске. У Хрватској се 5. август, дан када су хрватске снаге ушле у Книн као тадашњи главни град тзв. "Републике Српске Крајине", слави као државни празник под називом "Dan pobjede i domovinske zahvalnosti". У Србији се тај дан углавном памти по поразу и прогону побуњених Хрватских Срба.
Прошле године, централној прослави 25-годишњице "Олује" у Книну присуствао је и Хрватски Србин Борис Милошевић, члан Самосталне демократске српске странке (СДСС) и потпредседник Владе Хрватске задужен за социјална питања и људска и мањинска права.
